Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji

Datum: 15.10.2019 

Medij: Blic      Strana: 10,11

Rubrika: Društvo

Autori: Andriana Janković

Teme: Korupcija

Naslov: ZA DIREKTORA POSTAVLJEN ČOVEK UMEŠAN U KORUPCIJU

 ZA DIREKTORA POSTAVLJEN ČOVEK UMEŠAN U KORUPCIJU UKORUPCIJU  

 SKANDAL U „VINČI“ Zanimljivo je da je La-  

zović upravo došao na Karićevu funkciju, mesto direktora tehničke operative.  

Naš list je još u februaru, kada je dvojac Spajić-Karić priveden u policiju, došao u posed snimka na kome se čuje kako je Spajić probao da uzme novac od zaposlenih. Spajić, direktor centra za motore u “Vinči, tada je zajedno sa Karićem, direktorom Tehničke operative i suprugom bivše direktorke “Vinče” Milice Marčete Kaninski, uhapšen zbog reketiranja zaposlenih i trgovine uticajem. On je od jednog zaposlenog (ispostaviće se upravo Ivana Lazovića) uzeo 4.000 evra - a sumnja se da je to uradio kako bi ga prebacio na bolje plaćeno mesto u Institutu. Osam meseci bilo je potrebno da se pokaže da je to “bolje plaćeno mesto” za Lazovića zapravo direktorska fotelja Slavka Karića.  

- Upravo je Lazović išao na saslušanje u tužilaštvo jer je on jedan od petorice zaposlenih koji su morali da donesu novac Kariću i Spajiću. On je u svemu tome saučestvovao jer je dao novac, a nije prijavio. Lazović je, uz Branka Spajića, bio desna ruka Slavku Kariću. To, logično, implicira da Milica Marčeta Kaninski sa suprugom Slavkom i danas vuče konce iako nisu više zaposleni u “Vinči” - kaže izvor “Blica” iz Instituta.  

Spajić je četvoricu radnika odveo u jednu beogradsku kafanu na poslovni ručak. Nakon što su jeli, Spajić je, simbolično, kucnuo escajgom u čašu i obratio se prisutnima.  

“E, sad kad smo jeli, možemo da pređemo na teške teme. Situacija je malo komplikovana... Treba da skupimo novac za svašta nešto, za opstanak naš”, čuje se na audio-snimku koji poseduje “Blic”.  

Začuđene kolege upitale su Spajića na šta misli kada kaže “opstanak”.  

“U smislu, generalno, ‘Vinče‘. Imamo situaciju tamo, u Upravnoj zgradi, neke kazne... U svakom slučaju, nisu mi detaljisali, treba da skupimo 20.000 evra. Nije obavezno nikome ništa, ko hoće i kako hoće. Ja sam vas zvao da vidimo je l‘ možemo nešto da napravimo, da se dogovorimo. Opet je lakše da podelimo nego da se sad neko sam cima”, čuju se Spajićeve reči na snimku.  

Osim upletenosti u mito i korupciju, Ivan Lazović ni po sistematizaciji ne ispunjava kriterijume za radno mesto na koje je postavljen. Naime, ako je sudeći po uslovima  

ANDRIANA JANKOVIĆ  

Na mesto direktora tehničke operative Instituta za nuklearne nauke “Vinča” nedavno je postavljen Ivan Lazović, koji je upleten u mutne radnje u ovom kolektivu. On je u februaru bio akter korupcionaške afere u kojoj su uhapšeni rukovodioci Instituta Branko Spajić i Slavko Karić.  

SUMNJIVE RADNJE BIVŠE DIREKTORKE “Blic” je u više navrata pisao o sumnjivim radnjama u Institutu “Vinča”, u kojima je glavni akter bila nekadašnja direktorka i supruga uhapšenog Karića, Milica Marčeta Kaninski. Naime, ona je za vreme svoje vladavine u Institutu sprovela novu sistematizaciju, kojom je ukinula nekoliko radnih mesta i spojila ih u jedno, a potom tu poziciju dodelila svom suprugu Slavku Kariću, koji je uhapšen sa Spajićem. Tom prilikom mu je i povećala platu za 100.000 dinara. Marčeta je tada plate povećala i bratu i sestri svog muža, koji takođe rade u Institutu, kao i drugim zaposlenima u administraciji, što je izazvalo nezadovoljstvo naučnika čije su plate manje od plata službenika.  

“POMOĆ ZA OPSTANAK“  

istaknutim na sajtu Instituta, direktor Centra operative mora imati završene osnovne akademske studije ili na Ekonomskom fakultetu, Fakultetu organizacionih nauka, menadžmenta, bezbednosti, zaštite životne sredine, prirodnim naukama... Takođe, mora imati zvanje mastera, tri godine radnog iskustva na istim ili sličnim pozicijama.  

LAŽNE POTVRDE  

- Lazović je po struci mašinski inženjer termotehnike, završio je Mašinski fakultet i sa tom diplomom, kada bi se u Vinči radilo po pravilima, nikada ne može biti direktor Tehničke operative. On je, inače, radio i u Centru za motore pri Institutu, a bivša direktorka Milica Marčeta Kaninski izdala mu je lažnu, falsifikovanu potvrdu da je na ispitivanjima vozila radio pet godina, iako nije posedovao ni dva dana radnog iskustva, budući da je pre Centra za motore radio na dimnjacima termoelektrana gde je merio izduvne gasove - kaže izvor “Blica” upoznat sa dešavanjima na Institutu. ?  

„Blic“ je još u februaru pisao o aferi u „Vinči“ zbog koje su uhapšeni Branko Spajić i Slavko Karić, a u koju je umešan i Ivan Lazović  

Zbog vlažnog snega koji je pokidao elektroprovodnike i pod čijim teretom drveće pada na niskonaponsku i visokonaponsku mrežu, u Zlatiborskom okrugu juče je bez struje bilo između 15.000 i 20.000 domaćinstava.  

Najteža situacija bila je u Bajinoj  

imalo oko 5.000 potrošača, dok je u kvaru bilo čak 140 trafostanica na području ove opštine.  

- Telefoni u dispečerskoj službi zvone svaki čas, narod iz viših delova grada prijavljuje da nema struju, naša je procena da je bez trošača. Pitanje je  

se snabdevanje normalizovati jer su zabeležena veća oštećenja na dalekovodima - juče su za “Blic” nezvanično objasnili iz užičke Elektrodistribucije stanje u ovoj opštini.  

U Kosjeriću se tokom stručio tako da je više od 2.100 domaćinstava čekalo da ekipe EPS-a, kojima pomažu radnici komunalnog preduzeća, sanira kvarove. U istom problemu bilo je oko 1.500 potrošača u ariljskim selima. V. L.  

aviona u  

nam obu-  

već da čitavog  

mnogih ze-  

zainobuku rekao je  

u bajinoj bašti ?.??? potroša?a ostalo bez struje

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Blic      Strana: 27

Rubrika: Hronika

Autori: A. Ž. A

Teme: Korupcija

Naslov: DECENIJU NE MOŽE DA IZNESE ODBRANU

 SUĐENJE U AFERI “INDEKS”  

DECENIJU NE MOŽE DAIZNESE ODBRANU  

 UVišem sudu u Smederevu danas bi, na suđenju za aferu “indeks”, drugooptužena Dragana Petrović, nekadašnja profesorka Pravnog fakulteta u Kragujevcu, trebalo da iznese odbranu. Ona je od suda, pred kojim proces traje već deceniju, zatražila dodatno vreme za pripremu završne reči.  

 IAKO SE OČEKUJE da sadašnja naučna saradnica na disciplini krivično pravo u Institutu za uporedno pravo u Beogradu iznese odbranu, ne može se odbaciti i mogućnost novog odlaganja ročišta nalaženjem rupa u zakonu, što su branioci već više od 40 puta iskoristili da bi prolongirali sudski postupak. Ukoliko se ipak ročište održi, moguće je da završne reči daju i optuženi profesori Emilija Stanković, odnedavno penzionerka, Nenad Đurđević i Ivan Čukalović.  

Nedavno je tužilaštvo u završnoj reči tražilo ukupno 120 godina za 27 optuženih. Najveće kazne od po 11 godina zatvora tužilac je tražio za profesore Draganu Petrović i Sveta Purića, kao i za nekadašnjeg šefa studentske službe Zorana Simića.  

Afera “indeks” izbila je 2007. hapšenjem profesora na Pravnom fakultetu u Kragujevcu zbog primanja mita. Na prvoj optužnici iz te godine bilo je 37 optuženih za primanje mita, a u drugoj je obuhvaćeno još 49 osoba, pre svega onih koje su davale mito. Optužnice su spojene za ukupno 89 optuženih za 122 krivična dela i 250 radnji, a suđenje je počelo 21. septembra 2009. U međuvremenu, 44 optužena su oslobođena zbog zastare.  

Prema optužnici, položeni ispit koštao je od 500 do 1.000 evra, a diploma od 12.000 do 16.000 evra. Među zvučnijim imenima na prvoj optužnici se našao Oliver Antić, bivši dekan beogradskog Pravnog fakulteta koji je karijeru nastavio u diplomatiji, Miroljub Simić, tadašnji dekan Pravnog iz Kragujevca, Emilija Stanković, pomoćnica ministra prosvete. Interesantno je da su po izlasku iz pritvora dekan Sveto Purić i profesori Srđan Đorđević i Miodrag Mićović postavljeni na rukovodeće funkcije u toj visokoškolskoj ustanovi. Profesor Predrag Stojanović je kasnije u dva navrata biran za dekana, a Ivan Čukalović izabran je za sudiju Ustavnog suda Kosova i još je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu. A. Ž. A. ?  

PRESUDA Niko od  

optuženih  

profesora nije disciplinski sankcionisan niti je bilo poništenja diploma jer još nema  

pravosnažne presude  

  1. Ž.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Danas      Strana: 22

Rubrika: Kultura

Autori: Duško Bogdanović

Teme: Korupcija

Naslov: Uzvičnik

 Uzvičnik  

 Duško Bogdanović  

„Šta razdragani pratilac usluga Medijskogjavnog servisa (pro)evropske Srbije, u širokim narodnim masama poznatog i kao RTS, može da odgovori na referendumsko pitanje Olivere Jovićević, urednice emisije interpukcijsko-znakovitog imena'Upitnik) kadajeono ovako formulisano: Da li će presuda atentatorima (misli se, naravno, na premijera Đinđića prim. D.B) oznaćiti kraj upotrebe zločina u srpskoj politici?  

Uh! Pitanje za milion  

dolara? Koješta! Odgovor je za „kesa" iz logike. 0 pravu ne bih. Ljuti sam laik. Ali, pod uslovom da atentatori budu  

primerenim kaznama osuđeni, šta ćemo sa ostalim  

zločincima? Mnogobrojnim. Ko zna, možda se baš u ovom trenutku neštozločinačko događa: korupcija, mito, namešteni tenderi... i druge tako popularne dopunske delatnosti među mnogim šampionimajavnog,  

prvenstveno, političkog života. Šta će biti sa raznim mafijama našim? Šta ćemo sa sudijama kojima se sudi? Šta ćemo sa bivšim ministrima za kojima su raspisanedomaćei  

međunarodne poternice?  

Je li svaka od - tek ilustacije radi - pomenutih krivičnih radnji, i sve one zajedno zločin? Dabome!"  

Ovo su izvodi izteksta koji sam objavio pre četrnaest godina, a u vezi sa narečenom emisijom i njenom vrlom autorkom.  

Još jedan citat: „Gospođa Jovićević je, inače, poznata po maštovitim referendumskim pitanjima. Tako je pre dve godine gledalačku pažnju zaokupila sledečom dilemom: Da li je za Srbiju životno važan dogovor oko važnih životnih pitanja?  

Čoveče! Kakva hamletovska dilema. Da li treba skinti gaće pre vršenja velike nužde, ako ne želite da vam iste budu usrane?Odista, teška razmišljanka!"  

I prestao sam tada da  

gledam „Upitnik". Da, još samo jednom, priznajem, kada je autorka u Moskvi razgovarala sa generalom Veljkom Kadijevićem.  

Zašto ne gledam? Zato što to ni po jednom (makar mom) kriterijumu nije emisija koja zavređuje da joj se posveti sat vremena: nekompetentna autorka, apsolutno nespremna da se izbori sa agresivnim, bahatim i bezobraznim gostima. Dalje, ona bi morala što ne čini! - posvećeno da sluša sagovornike, otvara nove teme i ponudi neočekivana viđenja u odnosu na ono što joj je zapisano u papirima uoči emisije. Dovoljno!  

Gospođa Jovićević  

verovatno privatnojeste lepo vaspitano stvorenje, ne sumnajm da se za svaku emisiju - u okviru sopstvnog poimanja političkog  

novinarstva - detaljno spremi, solidnog je izgleda, razumljive dikcije... ali, šta to vredi?  

Prošli utorak sam se, avaj, polakomio i na „odloženo" pokušao da odgledam „Upitnik". Zbog Milana Antonijevića, direktora  

Fondacije za otvoreno društvo, donekle i Zorana Lutovca (DS), ali prvenstveno zbog Nebojše Stefanovića (SNS), i, doduše, nenajavljenih, ali vrlo  

očekivanih,zapravo ključnih razloga za njegovo učešće: diplome, očeva trgovina oružjem, sukob interesa, 300 evra u džaku... Ništa od toga. Narečeni je od prvog minuta u klasičnom naprednjačkom maniru - preuzeo vođenje emisije, prostački upadao u reč sagovornicima i voditeljki, nametao, onako siledžijski, teme kojeje želeo, mahao papirima koje nemaju veze sa onim o čemu se govorilo... Katastrofa!  

Nemam efektniji kraj, već da nanovo citiram tekst od pre 14 godina.  

„Kako bi bilo da šefovi u RTS promene imeemisije'Upitnik' u'Uzvičnik'?Taj interpukcijki znak- kako mu i ime kaže stoji iza iskaza uzvišenog karaktera.(Naredba, oštra preporuka, psovka...) Isto tako veli naš Pravopis - uzvičnikom se se obeležava i  

neočekivanost ili neobičnost.  

Evo - u tom smislu - mog skromnog doprinosa, a sve se rukovodeći ovim tumačenjem uzvičnika. Recimo: Saberi (te) se, Olivera!  

Mislim da bi alternativa tipa: Odustani, ženo, bila, možda, prejaka."  

Posletolikogodina,  

potpuno sam siguran: ne bi bila!l, nije...

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Danas      Strana: 1,7

Rubrika: Društvo

Autori: Katarina Živanović, Z. Radovanović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Korupcija

Naslov: U pritvoru čovek koji je otkrio štetu, krivci slobodni

 Nastavlja se afera oko sumnjivih poslova oca ministra policije Nebojše Stefanovića  

 U pritvoru čovek koji je otkrio štetu, krivci slobodni  

Hapšenje Aleksandra Obradovića upozorenje budućim uzbunjivačima Vladimir Gajić: Upravo je on otkrio štetu koju Krušik trpi od poslovanja Stefanovićevog oca i umesto da bude  

nagrađen, on se nalazi u pritvoru  

Kupovali mine po 3,5 a prodavali za 18,5 dolara Rodoljub Šabić: Tajni podatak ne može biti onaj kojim se prikriva  

izvršenje krivičnog dela, zloupotrebe i slično. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je rešenje Višeg suda o određivanju pritvora Strana 7  

Hapšenje uzbunjivača koji je otkrio korupciju  

 Beograd - Hapšenje uzbunjivača koji je ukazao na korupciju ljudi bliskih vrhu vlasti, poslednji je pokazatelj koliko smo kao država daleko od demokratije. Afera sa oružjem u koju je uključen otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića dobiće sudski epilog ali ne onakav kakav se očekuje u uređenim državama, već upravo u diktaturama umesto da bude zaštićen pred zakonom, radnik Krušika Aleksandar Obradović koji je otkrio aferu, pred sudom će odgovarati zbog „odavanja poslovne tajne“.  

Advokat Vladimir Gajić, koji od juče brani Obradovića, kaže za Danas da je slučaj sa pravne strane apsurdan i da je hapšenje politički motivisano.  

- U pravnom pogledu reč je o monumentalnoj gluposti. Oni su nekoga ko je de fakto uzbunjivač pretvorili u osumnjičenog koji je naneo štetu odajući „poslovnu tajnu“ Krušika. Bizarnost je u tome što je on upravo otkrio štetu koju Krušik trpi od poslovanja Stefanovićevog oca. Umesto da bude nagrađen zbog toga što je otkrio, on se nalazi u pritvoru - ističe Gajić. Prema njegovim rečima, Obradović trpi pritiske i njegova porodica je u strahu. lako mu jednomesečni pritvor uskoro ističe, Gajić nije siguran da li će on biti pušten ili će mu pritvor biti produžen „ s obzirom na to da je uhapšen po političkom nalogu“-  

Aleksandar Obradović je uhapšen 18. septembra između dva i pola tri popodne, kada su naoružani specijalci u džipovima ušli u krug fabrike namenske industrije Krušik u Valjevu i odmah se uputili u kancelariju dispečera u proizvodnji A. 0., piše BIRN o detaljima hapšenja. Na licu mesta oduzeli su mu poslovni računar, a zatim ga odveli u stan gde su zaplenili njegov privatni kompjuter kao i eksterne memorije koje su pronašli. Zatim je prebačen u Centralni zatvor u Beograd, ispred koga se već dva dana održavaju protesti za njegovo puštanje.  

Advokat Rodoljub Šabić kaže za Danas da to što je pokretanje postupka protiv Obradovića i njegovo pritvaranje usledilo odmah po otkrivanju činjenica o učešću oca ministra unutrašnjih poslova kao predstavnika jedne privatne firme u trgovini oružjem sa državnim proizvođačem, pod posebnim uslovima i sa enormno rastućim zaradom, neizbežno asocira na pritisak na Obradovića kao uzbunjivača.  

I više od toga, to deluje kao krajnje zabrinjavajuće upozorenje svim eventualnim budućim uzbunjivačima, svim ljudima koji bi želeli da otkrivanjem nekih činjenica ukažu na sumnju u nezakonitost, zloupotrebe položaja, korupciju. Na isti zaključak upućuju i „spektakularno“ hapšenje i pritvor koji je i po dužini i po režimu uobičajen za šefove organizovanih kriminalnih grupa a ne za izvršioce ovakvog dela koje ni pravna teorija ni praksa ne svrstavaju u teška dela - ističe Šabić. Prema njegovom mišljenju, ako je razlog za postupak i hapšenje samo otkrivanje pomenutih činjenica, optužba bi bila neodrživa.  

- Doduše, mada sa zakašnjenjem i još uvek nezvanično, javnost je saznala da se postupak ne vodi samo povodom pomenutog već je navodno okrivljeni pet godina „prikupljao i odavao poslovne tajne“. Međutim, to iz dosta razloga ne deluje uverljivo a otvara pitanja na koje je teško odgovoriti. Šta su organi gonjenja radili do sada? Šta su čekali? I šta i kome je A.O. to kroz tih pet godina odavao? Postojanje odavanja i namera su bitan uslov za postojanje krivičnog dela a za sad čujemo da se tek „utvrđuje gde su podaci nađeni kod njega završili“. A ako nisu nigde završili? Ako ih je okrivljeni, kao što odbrana i kaže, i prikupio samo da bi o tome kako problematično posluje Krušik obavestio javnost - naglašava Šabić.  

Bivši poverenik za informacije od javnog značaja podseća da Zakon o tajnosti podataka i Zakon o privrednim društvima izričito predviđaju da tajni podatak ne može biti podatak kojim se prikriva izvršenje krivičnog dela, zloupotrebe i slično. On dodaje da je ovaj slučaj još jedno upozorenje na dve načelno važne stvari.  

- Prvo, u pravnom poretku u vezi s „tajnama" imamo ozbiljne nepreciznosti i nekonzistentnost između relevantnih zakona, pa se ljudi mogu goniti i bez pravog razloga a nekima se i kad razloga ima može „gledati kroz prste“. Drugo i važnije je to što tužilaštva i Agencija za borbu protiv korupcije učestalo nude primere postupanja koja je teško, čak nemoguće dovesti u vezu s njihovom pravom ulogom. Ako, na primer, ne vide problem u tome da ministar „proda“ bezvrednu firmu za pola miliona dolara i plati s famoznih Devičanskih ostrva, sa računa druge svoje firme, kako zapravo izgleda njihova borba protiv pranja novca - kaže Šabić. On dodaje da ako je „tetka iz inostranstva" objašnjenje za poreklo imovine drugog ministra, važi li to po njima i za ostale funkcionere i građane, ili, da li oni generalno stoje na stanovištu da kad skupo školovanje dece u inostranstvu „plaćaju prijatelji" to nema veze sa kršenjem antikorupcijskih propisa.  

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže za Danas da sudbina eventualnog krivičnog postupka protiv uzbunjivača iz Krušika za „odavanje poslovne tajne“ zavisi od toga da li je podatak koji je on dao novinarima uopšte imao status „roslovne tajne“ i da li je obelodanjena informacija smela da bude proglašena za tajnu.  

- Zakoni preciziraju da se tajnom ne smatra informacija koja je označena kao takva „radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenogpoložaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja". Ukoliko je, dakle, u ovom slučaju tajnost određena kako bi se prikrilo poslovanje na štetu državnog preduzeća, onda ne bi bilo osnova za krivično gonjenje uzbunjivača - ukazuje Nenadić. On dodaje da nevolja sa takvim konceptom oslobađanja od odgovornosti za odavanje tajne, jeste to što je dužnost čuvanja tajne verovatno određena na neki uopšteni način, a ne posebno i upravo za ove informacije.  

- U takvim situacijama bi uzbunjivači morali da uživaju zaštitu jer rade u javnom interesu. Međutim, i Ministarstvo pravde i Narodna skupština nisu bili voljni da prihvate predloge koje je Transparentnost Srbija davala tokom rasprave. Naime, srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača, iako mnogo hvaljen, sadrži najmanje jedan sistemski nedostatak - uzbunjivanje u javnom interesu, na žalost, ne predstavlja pravni osnov za oslobađanje od krivične Š druge odgovornosti. Konkretno, kada je reč o postupanju sa tajnim podacima, ovaj Zakon, u članu 20. predviđa mogućnost da se uzbunjivač obrati „ovlašćenom organu“ (npr. tužiocu, državnoj reviziji, ministarstvu), ali ne i direktno javnosti ili novinarima - naglašava Nenadić. On dodaje da to ne znači da Obradović treba da bude optužen Š osuđen zbog ovog što je učinio.  

- Naprotiv, trebalo bi insistirati na tome da se dokaže kako je reč o obelodanjivanju podataka za koje tajnost nije ni trebalo da bude određena, kao i na tome da se krivični postupak protiv njega ne vodi pre nego što se razreši ovo prethodno pitanje - zaključuje Nenadić. Katarina Živanović  

Katarma Ztvanovic  

Cečen: Zastrašivanje građana  

Direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Cečen kažeza Danasda o ovom slučaju dovoljno govori navodni angažman BIA i odsustvo istrage o povlašćenim cenama za ministrovog oca i legalnosti celog posla.  

- Hapšenje novinarskog izvora, verovatno i uzbunjivača je vrlo nedemokratski čin, a pravnici će reći da li je i protivzakonit, kao što mi se čini da jeste. Ovo je zastrašivanje građana i verovatno zloupotreba sudstva. Mrak postaje sve gušći. Svi istraživački i ostali novinari moraju da ustanu i makar se oglase u ime svih svojih izvora.To je moralna i etička obaveza - ističe Cečen.  

Apelacioni sud ukinuo rešenje o pritvoru Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je rešenje Višeg suda o određivanju pritvora IT stručnjaku izfabrike „Krušik" A.O, koji je navodno bio novinarski izvor za objavljivanje informacije o poslovima sa izvozom oružja, a koji se dovode u vezu sa ocem ministra policije Nebojše Stefanovića. Apelacioni sud saopštio je da je odluka o ukidanju rešenja doneta zbog bitnih povreda odredbi krivičnog postupka, a predmet jevraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.  

Todić: Svi smo Obradović  

Beograd - Ispred kapije Centralnog zatvora u Beogradu, drugo veče zaredom, održan je protest na kome su građani zahtevali puštanje radnika fabrike namenske industrije „Krušik" u Valjevu Aleksandra Obradovića. Okupljeni su se žalili da su imali poteškoće da dođu do zgrade Centralnog zatvora, zbog taksista koji su blokirali centralne saobraćajnice, što je poremetilo javni prevoz. Nije bilo transparenata, a građani su uzvikivali "Aleksandar Obradović nije kriminalac" i "tata je granata". Jedna ženska osoba prišla je okupljenima i povišenim tonom upitala "koji k.... tražite ovde", da bi je policajci u civilu ubrzo udaljili sa mesta na kome se skup održavao.  

Ivana Todić, predstavnica Inicijative žena Srbije, organizacije koja je inicirala okupljanja ispred zatvora je poručila da je svaki slobodan građanin Srbije Aleksandar Obradović, te da su se oni sinoć okupili jer žele da se poštuju propisi. - Inače ćemo svi mi biti dovedeni u situaciju da budemo Aleksandar Obradović i da kao Jozef K. budemo u nekom procesu bez kraja, u državi u kojoj životvredi jednu nanogicu - istaklajeTodić. M. D.M. Odavanje poslovne tajne  

Više tužilaštvo u Beogradu uhapšenom stavlja na teret krivično delo iz člana 240 Krivičnog zakonika. Reč je o odavanju poslovne tajne i to iz stava 2 u kojem se kaže da će kaznom od dve do 10 godina biti kažnjen učinilac ukoliko je delo učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka. Međutim, zakon kaže da se poslovnom tajnom ne smatra informacija koja je označena kao poslovna tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja domaćeg ili stranog fizičkog i pravnog lica.  

  1. Radovanović  

Kupovali mine po 3,5 a prodavali za 18,5 dolara Kragujevac - Valjevo -Radnici „Krušika", barem većina njih, nije znala da je onoga dana kad je interventna policija ušla u fabriku, došla da bi uhapsila njihovog kolegu Aleksandra Obradovića, koji je, kako se navodi u medijima, osumnjičen da je novinarima dostavljao podatke o izvozu „Krušikovih" granata i mina posredstvom firme GIM, odnosno Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, pričaju juče za naš list predstavnici zaposlenih u „Krušiku". Pojašnjavaju da je „Krušikov" fabrički krug ogroman, te da su radnici, kad su čuli i videli policijska vozila, mislili da su tu da bi uhapsili nekog od fabričkih direktora. Tek dva tri dana docnije, saznali su da je, u stvari, uhapšen Aleksandar Obradović, zbog navodnog odavanja službene tajne. Naši sagovornici kažu da je majka uhapšenog Obradovića do 2014. bila finansijski direktor „Krušika", a da je te godine, naićon dolaska Mladena Petkovića na funkciju generalnog direktora preduzeća, i ona, pored ostalih, smenjena sa tog rukovodećeg mesta. U međuvremenu je i uhapšeni Obradović pomeren sa svog radnog mesta. Tvrde da zaposleni i dalje nemaju nikakve zvanične informacije o razlozima za njegovo nedavno hapšenje, i da saznanja o tome imaju iz medija. Izvori našeg lista u „Krušiku" potvrđuju da je Branko Stefanović, ispred kompanije GIM, dolazio u „Krušik", te da su ga zaposleni videli i na proslavi jubileja - 80 godina od osnivanja te valjevske fabrike, 22. februara ove godine. ističu da imaju saznanja da je firma GIM, čiji je predstavnik Stefanović stariji, u avgustu u „Krušiku" kupila deset šlepera mina, izvezenih izfabričkog kruga u dva odvojena konvoja. Kompanija GIM je, tvrde, osvetljavajuće i dimne mine od 60,80 i 120 milimetara, od Krušika kupila za po 3,5 dolara po komadu, da bi ih u Saudijskoj Arabiji prodala po ceni od 18,5 dolara po mini. Na taj način, poslovna šteta nije pričinjena samo „Krušiku", nego, smatraju, i državnom izvozniku, kompaniji Jugoimport SDPR, koja „Krušikove" proizvode plaća skuplje od GIM-a.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Danas      Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Može u penziju, a i dalje direktor

 Može u penziju, a i dalje direktor  

 Beograd - Direktor Treće beogradske gimnazije Milenko Macura i dalje se nalazi na čelu te škole, iako je 15. juna napunio 65 godina i time stekao uslov za penzionisanje. Nakon istupanja dela profesora ove škole u javnost, iz Ministarstva prosvete juče su saopštili da su „već reagovali" i „ubrzali" postupak raspisivanja konkursa za izbor direktora ove gimnazije.  

„Na sednici Školskog odbora održanoj 9. oktobra jednoglasno je doneta odluka o raspisivanju konkursa i oformljena je komisija. Procedura za izbor direktora je u toku i vrlo brzo će biti sprovedena u potpunosti", saopštili su iz Ministarstva. Međutim, juče nismo dobili odgovor na pitanje da li će i kada ministar prosvete imenovati vršioca dužnosti te škole. Nezvanično saznajemo da prinudna uprava u Trećoj gimnaziji neće biti uvedena, iako sindikat tvrdi da je Školski odbor nelegalan.  

Zamešateljstvo sa izborom prvog čoveka Treće gimnazije poćelo je još proletos, kada je Školski odbor trebalo da raspiše konkurs za izbor novog direktora, jer zakon predviđa da se to mora učiniti najranije šest, a najkasnije četiri meseca pre isteka mandata aktuelnog direktora.  

- Milenku Macuri je mandat prestao 15. juna, ali on i dalje obavlja dužnost direktora. On je štaviše u septembru vodio jedno odeljenje učenika na ekskurziju u svojstvu odeljenskog starešine, planira izvođenje studijskog putovanja u toku uskršnjeg raspusta 2020. godine, dok u školi postoje brojni problemi - kaže za Danas Vesna Nikolovski, profesorka nemačkoj jezika u Trećoj gimnaziji.  

Ona dodaje da su se zaposleni obraćali Ministarstvu prosvete, Školskoj upravi Beograd, inspekciji rada i ministru lično, koji je sa dešavanjima u ovoj školi upoznat još krajem maja. Pisali su i Darku Glišiću, predsedniku Izvršnog odbora SNS, od koga su zatražili pomoć da „izađu iz vrlo neprijatne situacije uzrokovane bahatim ponašanjem člana SNS Milenka Macure“. Na pitanje kako je moguće da direktor kojije po zakonu ispunio uslovza penziju i dalje radi, Nikolovski ističe da Macura ima podršku bliskog saradnika Aleksandra Vučića Alekse Jokića, čija je ćerka pomoćnica direktora Treće beogradske gimnazije, kao i Marka Atlagića, poslanika SNS i ćlana skupštinskog Odbora za obrazovanje.  

U Forumu beogradskih gimnazija veruju da je to razlog zašto ministar prosvete do sada nije reagovao. Aleksandar Markov, predsednik FBG, kaže da je ovo prvi slučaj da neki direktor koji je ispunio uslov za penziju i dalje radi. FBG zahteva od ministra prosvete neselektivnu primenu zakona i razrešenje direktora ove beogradske gimnazije. Markov kaže da ministar mora da imenuje vršioca dužnosti i uvede privremenu upravu u ovu školu, jer je Školski odbor nelegalan. Juče smo pozvali direktora Treće gimnazije kako bismo čuli i njegovu stranu priče. On u pisanoj izjavi odbacuje optužbe.  

- Nejasno je zašto se netačnim informacijama u javnosti o „neraspisivanju konkursa i nelegalnom stanju u školi“ širi panika i strah kod kolega i roditelja baš 12. oktobra kada je notorna istina da je konkurs najavljen 9. septembra, zvanično raspisan 9. oktobra i sa odlukom Školskog odbora i predat za objavljivanje u časopisu Poslovi Nacionalne službe za zapošljavanje u prvom narednom broju - navodi Macura.  

Napominje da je na prvoj sednici Školskoj odbora u ovoj školskoj godini izvestio članove tog tela o potrebi raspisivanja konkursa za direktora Gimnazije, i da su zapisnici sa te i poslednje sednice objavljeni na oglasnoj tabli u zbornici škole. On kaže i da mu je nejasno iz kog razloga „jedna koleginica i jedan penzionisani kolega“ neistinama urušavaju ugled jedne od najtraženijih škola u Srbiji“. V. Andrić

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Dnevnik      Strana: 1,13

Rubrika: Vojvodina

Autori: Ž. Balaban

Teme: Javne nabavke

Naslov: Arsen, najzad, ispod granice dozvoljenog

 ZRENjANIN U IŠČEKIVANjU ODLUKE POKRAJINSKE SANITARNE INSPEKCIJE  

 Arsen, najzad, ispod granice dozvoljenog eipl3  

ZRENjANIN U IŠČEKIVANjU ODLUKE POKRAJINSKE SANITARNE INSPEKCIJE  

 Arsen, najzad, ispod granice dozvoljenog  

 ZRENjANIN: Direktor i vlasnik kompanije „Synertech“ Nenad Obradović izjavio je za „Dnevnik” da sve analize pokazuju da je arsen u prečišćenoj vodi iz zrenjaninskog gradskog vodovoda ispod granice dozvoljenog.  

- Analize sa svih referentnih tačaka pokazuju da je arsen u vodi ispod granice dozvoljenog. To znači da je voda koja izlazi iz postrojenja za preradu ispravna za piće - naveo je Obradović.  

On je podsetio da se od 2. septembra kompletan grad snabdeva prečišćenom vodom iz postrojenja, čiji je investitor Obradovićeva firma.  

Međutim, uprkos poslednjim analizama, još uvek je na snazi zabrana koju je izdala Pokrajinska sanitarna inspekcija. Podsetimo, ova inspekcija je još 16. januara 2004. godine zabranila za piće vodu iz zrenjaninskog vodovoda, kao i njeno korišćenje za spremanje hrane, zbog višestruko povećane koncentracije arsena. Sada je potrebno uputiti zahtev inspekciji da ukine tu zabranu,  

- To ne možemo da uradimo mi, nego Grad, odnosno JKP „Vodovod i kanalizacija" - naveo je Obradović.  

Iz lokalne samouprave je najavljeno da će Pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji ovih dana biti upućen zahtev za ukidanje zabrane, s obzirom na to da analize pokazuju da je voda ispravna. Ostaje da se nakon svega oglasi i nadležna inspekcija. Ukoliko njen odgovor bude pozitivan, konačno će biti rešen višedecenijski problem koji je mučio građane Zrenjanina, a tiče se lošeg kvaliteta vode za piće.  

U narednom periodu, inače, i Farkaždin, Botoš i Perlez trebalo bi da dobiju ispravnu vodu za piće. Naime, do pre nekoliko dana je trajala javna nabavka, koju je raspisao Grad Zrenjanin, za izbor firme koja će montirati sistem za tretman vode u javnim česmama, odnosno ugraditi neophodnu opremu za prečišćavanje vode. Javna nabavka je trajala do 11. oktobra.  

- Završavaju se građevinski radovi u objektu u kom će biti montirana oprema. Oprema za prečišćavanje biće montirana u lokalu koji se nalazi u centru sela. Rečeno nam je da će po okončanju postupka javne nabavke i izbora firme koja će montirati, a kasnije i redovno održavati opremu za prečišćavanje, meštani moći da besplatno koriste ispravnu vodu za piće i kuvanje. Nadamo se da će to biti i pre kraja ove godine - kaže sekretar Mesne zajednice Perlez Miloš Minić.  

Voda u perleskom, botoškom i farkaždinskom vodovodu, kao i na teritoriji celog grada, lošeg je kvaliteta i zabranjena je za piće i pripremu hrane.  

 Ž. Balaban

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Kurir      Strana: 5

Rubrika: Vesti

Autori: Silvija Slamnig

Teme: Korupcija

Naslov: JEREMIĆEV PAJTOS OPTUŽEN ZA SMRT SUPRUGE

Ekipa Jeremićev prijatelj Tarur optužen je za psihičko i hzičko nasilje nad svojom ženom Sunandom Puškar (51), koja je nađena mrtva. Terete ga za umešanost u smrt i podsticaj na samoubistvo

SILVIJA SLAMNIG

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić ne prestaje da se druži s mutnim tipovima - ovog puta je reč o indijskom diplomati Šašiju Taruru, koji je umešan u smrt svoje žene!

Naime, Jeremić se pohvalio da je nedelju po podne proveo sa Tarurom u beogradskom restoranu, a njihovu zajedničku fotografiju je postavio na Tviter s komentarom:

- Danas sam u Beogradu ručao sa starim prijateljem Šašijem Tarurom, živom legendom indijske diplomatije. On je 2006. bio drugi na izboru za Generalnog sekretara UN, za dlaku iza Ban Ki Muna. To isto se meni dogodilo 2016, u okršaju s Antoniom Guteresom. Ko zna zašto je to dobro - napisaoje Jeremić. Preti mu robjja

Međutim, on nigde nije pomenuo da njegovom prijatelju preti zatvor od 10 godina! Prema medijskim navodima, Tarura su u Delhiju optužili da je vršio psihičko i fizičko nasilje nad svojom ženom Sunandom Puškar (51), koja je nađena mrtva u apartmanu luksuznog hotela „Lila“ u Delhiju u noći 17. januara 2014.

Par je u tom hotelu zajedno boravio, a prva verzija je bila samoubistvo, sve dok nije urađena obdukcija.

- Istražna agencija je navela na sudu da je, prema obdukciji, uzrok smrti Sunande Puškar bilo trovanje i da je pronađeno 15 tragova povreda na raznim delovima njenog tela, uključujući podlaktice, ruke i noge. Tarur je optužen za nasilje i podsticanje na samoubistvo - navode indijski mediji. Maksimalna kazna za delo navedeno u optužnici je 10 godina zatvora. Međutim, ako bude osuđen za delo po članu 302 iz indijskog krivičnog zakonika (ubistvo), maksimalna kazna je smrtna, a najmanja doživotni zatvor - objavili su mediji. Prirodno okruženje

Novinar medijske mreže Antidot Marko Matić podseća da ovo nije prvi put da je Jeremić okružen ljudima iz kriminalnog miljea i da to mnogo govori o njemu.

- Izbor ljudi s kojima se pojavljuje u javnosti, među kojima se sve više nalaze ljudi sa svetskih poternica, jasno ukazuje na milje kome Vuk Jeremić pripada. Tako je galeriji svojih prijatelja s one strane zakona Jeremić dodao indijskog diplomatu Šašija Tarura, koji je u svojoj zemlji zvanično optužen kao odgovoran za smrt svoje supruge - kaže Matić i dodaje da druženje s ljudima iz kriminalnog miljea Jeremić doživljava kao svoje prirodno okruženje, zbog čega se hvali i ponosi saradnjom i drugovanjem s njima.

S KIMSE SVE JEREMIĆ DRUZI Ovo nije prvi put da se Vuk Jeremić druži i sastaje s Ijudima koji imaju sumnjive biografije. Jeremić se ponosio poslovnim i prijateljskim odnosima sa Patrikom Hoom i Emiliom Lozojom, od kojih je prvi pravosnažno osuđen, a drugi osumnjičen za visoku korupciju.

U aprilu ove godine gost Jeremićevog CIRSD u Beogradu bio je bivši pakistanski premijer Šaukat Aziz, koji je na poternici Interpola zbog ubistva. Azizje bio osumnjičen da je učestvovao i likvidaciji jednog od lokalnih vođa u Pakistanu Cezar Purisima, bivši ministarfinansija Filipina, umešan u korupcionaške skandale u svojoj zemlji

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Politika      Strana: 4

Rubrika: Svet

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Knežević objavio novisnimak

 Knežević objavio novisnimak  

Podgorica - Predsednik „Atlas grupe” Duško Knežević objavio je juče kratku verziju devetog po redu razgovora sa Nenadom Vujoševićem, sekretarom Vrhovnog državnog tužilaštva na temu postojanja navodne korupcije u crnogorskom tužilaštvu, preneo je Tanjug. Knežević je najnoviji audio-snimak objavio u danu kada je Vujošević doveden iz pritvora na drugo saslušanje u Specijalnom tužilaštvu. Na prvom saslušanju, nakonhapšenja, Vujošević je negirao da je uzimao novac od Kneževića za podmićivanje tužilaca.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Politika      Strana: 4

Rubrika: Svet

Autori: Dragan Vukotić

Teme: Korupcija

Naslov: Balkan pripada Evropskoj uniji

 Balkan pripada Evropskoj upiji  

 EUje daleko najveći donator Srbije i nikada ne bi uložila toliku energiju i sredstva bez čvrste vere u evropsku sudbinu ove zemlje  

 Herman van Rompej, koji da-  

nas dolazi u Beograd, prepoznatljivo je ime u visokoj evropskoj politici. Osim  

niza uticajnih funkcija koje je obavljao u rodnoj Belgiji, bio je je i prvi predsednik Evropskog saveta, u periodu od 2009. do 2014. godine, a danas je počasni predsednik tog tela. Kuriozitet koji su zapazili analitičari jeste da će u novom sazivu evrouprave Evropskom savetu posle Poljaka Donalda Tuska predsedavati ponovo Belgijanac - dosadašnji premijer Šarl Mišel. „Belgijski političar je dobro pripremljen za ulogu u evropskoj politici. Savezni premijer Belgije je navikao na kompromis, ne samo između četiri do šest stranaka u svojoj vladi već, pre svega, između stranaka koje pripadaju dvema kulturama i dvema jezičkim zajednicama. Takve dve kulture nalazimo i drugde u evrozoni. Zato je Belgija svojevrsna laboratorija za rad u EU”, komentariše u intervjuu za „Politiku” ovaj fenomen Van Rompej.  

Panel diskusija na kojoj danas učestvujete sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem nosi naziv „EU i Srbija: zajednička sudbina?” Koji bi bio vaš odgovor na to pitanje, to jest dilemu?  

Za mene je očigledna činjenica da Belgija, Evropska unija i Srbija dele zajedničku sudbinu, što je ujedno i razlog zašto EU ostaje odlučno posvećena podsticanju Srbije na njenom evropskom putu. To je pitanje elementarne geografije, zajedničke istorije i kulture, i EU to stalno iznova potvrđuje. Balkan pripada Evropskoj uniji i ima mnogo toga da joj ponudi. Politika EU u sferi proširenja ne ogleda se samo u rečima već i u iznosu od oko 200 miliona evra godišnje u finansijskoj i materijalnoj pomoći koju pružamo u brojnim oblastima kako bismo Srbiji pomogli da se približi evropskoj porodici i podstakli njen razvojni potencijal. Grantovi su odobreni za razne inicijative i projekte u domenu saobraćaja, vladavine prava, energije, životne sredine, i to nezavisno od zajmova koje Evropska investiciona banka daje za infrastrukgurne projekte i podršku srpskim malim i srednjim preduzećima. Evropska unija je daleko najveći donator Srbije i nikada ne bi uložila toliku energiju i sredstva bez čvrste vere u evropsku sudbinu ove zemlje. Ipak, da bi se to i ostvarilo, obe strane moraju ostati potpuno privržene tom procesu i njegovom cilju. Pridruživanje EU zaista podrazumeva posvećenost procesu: ono iziskuje odgovorno, često hrabro i uvek usredsređeno ponašanje rukovodstva, koje treba da inspiriše i pokrene celo društvo.  

Kao predsednik Evropskog saveta, svesrdno ste podržavali proces proširenja EU na Balkan. U međuvremenu, malo toga se promenilo. Koje su, po vašem mišljenju, najveće prepreke na srpskom putu ka EU? I dalje podržavam proširenje i želeo bih da naglasim da je Srbija ostvarila održiv napredak na svom putu ka članstvu u EU. To se ogleda i u stalnom otvaranju pregovaračkih poglavlja. Međutim, istina je da u nekim poljima napredak nije bio onoliki koliko se očekivalo. Pogotovo u vladavini prava napredak je do sada dao neujednačene rezultate. Dobra vest je da je ključ za ubrzavanje procesa pridruživanja Srbije u potpunosti u njenim rukama. Pravne tekovine EU, koje moraju biti usvojene pre članstva, dobro su poznate i treba ih sprovoditi, kako u zakonu, tako i u praksi. Izveštaj Komisije o napretku za 2019. je jasno dao do znanja gde treba ostvariti napredak, uz konkretne predloge. U tom smislu, želeo bih da se osvrnem na ključna poglavlja 23 i 24 koja pokrivaju vladavinu prava, reformu pravosuđa, demokratiju, slobodu medija, osnovne vrednosti, kao i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Poboljšanja u tim oblastima mogu znatno ubrzati čitav proces. Uveren sam da je rukovodstvo Srbije vrlo svesno ovih izazova i uticaja koji pozitivan ishod dobro vođenog procesa reformi može imati na dobrobit građana. Daću primer: investitore će za njihove kompanije i nova radna mesta privući sigurno poslovno okruženje, gde nezavisno i pravedno sudstvo omogućava vladavini prava da zaštiti legitimne interese svih građana.  

Nakon pggo je odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio da bi Srbija i Crna Gora mogle da uđu u EU do 2025, taj vremenski okvir je postao svojevrsna mantra među srpskim političarima, iako su neki evropski lideri otvoreno odbacili tu ideju. Po vašem mišljenju, kada je zaista izvodljivo da Srbija uđe u EU? Ta 2025. godina se zaista spominje u Strategiji Evropske komisije za zapadni Balkan iz 2018. godine kao potencijalni datum do kog bi Srbija mogla biti spremna da postane članica EU ako - a ovo je vrlo važno sve zahtevane reforme budu do kraja sprovedene. Kako se proces pridruživanja zasniva isključivo na zaslugama, datum pridruživanja zavisi od zemlje koja se pridružuje. Stoga smatram da je bolje udvostručiti napore u ispunjenje reformi nego spekulisati o mogućem datumu. Uveren sam da brzina procesa u velikoj meri zavisi od političke volje da se ostvare dati ciljevi.  

Posle izbora na Kosovu, koji bi bio mogući sled dešavanja između Beograda i Prištine?  

Ne bih ulazio u detalje, to je na sadašnjim liderima, ali verujem da se do trajnog sveobuhvatnog rešenja može doći samo kada obe strane sednu za sto i razgovaraju. Stoga mi je žao što prekid dijaloga između Beograda i Prištine traje toliko dugo i nadam se da će nova politička garnitura na Kosovu otvoriti nove mogućnosti za nastavak „briselskog dijaloga”, pod pokroviteljstvom EU. Da bi se to dogodilo, obe strane treba pre svega da budu voljne da doprinesu odgovarajućoj klimi za pregovore. Tek tada se može stvoriti prostor neophodan za iznalaženje rešenja koja će gotovo neizbežno biti kompromisna. Ishod bez apsolutnih „pobednika” ili „gubitnika” može biti sam po sebi veoma častan, znak prave, odgovorne i hrabre državničke veštine, u korist svih uključenih naroda.  

Neki bi rekli da EU kaska na iy temu, a da drugi igrači, pre svega SAD, preuzimaju vođstvo. Kako biste vi definisali trenutni pristup Evrope u rešavanju kosovskog pitanja?  

Evropski pristup je ostao nepromenjen i dijalog između Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, je i dalje osnovni forum na kome se razgovara o ovim pitanjima. Treba pomenuti da je dobar znak što su SAD povećale svoje interesovanje za miran ishod dijaloga, postavljanjem specijalnih izaslanika, koji će moći da podrže posredovanje kojim upravlja EU. Nakon evropskih izbora u maju, nova Komisija EU će u roku od nekoliko nedelja biti u potpunosti operativna, a Žozep Borel, novi visoki predstavnik EU za spoljne poslove i politiku bezbednosti, prošle nedelje je potvrdio da će dijalog između Beograda i Prištine biti jedan od njegovih prvih prioriteta. Njegova prva poseta nakon stupanja na dužnost biće u Prištini, što je jasan znak da diplomatija EU ostaje u istoj brzini kako bi povećala šanse za nastavak blokiranog dijaloga.  

Nekada ste bili jedan od osam članovatzv. Frankfurtske grupe (koju su činili Kristin Lagard, Angela Merkel, Nikola Sarkozi, Mario Dragi, Hoze Manuel Barozo, Žan-Klod Junker i Oli Ren), koji su zapravo bili ti koji su donosili prave odluke u Evropi. Ko su političari koji će najviše oblikovati evropsku politiku u narednim godinama?  

Frankfurtska grupa je imala ulogu u krizi evrozone, ali odluke je donosio Evropski savet i 28 šefova vlada. Sama činjenica da su sastanci bili učestali i da su trajali toliko dugo je znak da nije bilo prethodno ugovorenih dogovora. Navedena osmorka nije tamo sedela u svoje lično ime, već u svojstvu zvaničnika. Njihovi naslednici snose istu odgovornost.  

 Dragan Vukotić

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Politika      Strana: 11

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Javne nabavke

Naslov: Javne nabavke pod lupom

 Javne nabavke podlupom  

 UBeogradu je juče počeo seminar  

„Konkurencija i javne nabavke” na kojem će u narednih pet dana srpski i međunarodni stručnjaci ilustrovati strategije osmišljavanja javnih nabavki koje obezbeđuju efektivnu konkurenciju.  

Učesnici seminara diskutuju io načinima otkrivanja dogovora o nameštanju tendera, a sve u cilju da se ostvare pozitivni rezultati u našoj praksi kroz transparentnost postupaka javnih nabavki, jačanje konkurencije i veće uštede u budžetu.  

Predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksandra Tomić kaže da javne nabavke u svim savremeno uređenim zemljama imaju značajnu ulogu. „U svakoj zemlji, država je pojedinačno gledano najveći kupac i najveći ekonomski akter, a javne nabavke su pored penzija prva ili druga stavka u izdacima većine od njih, i zato je važno kako se ta sredstva građana koriste”, rekla je Tomić.  

Zato, navodi, svi oblici javnih rashoda, među kojima su i javne nabavke, moraju imati odgovarajuću kontrolu nezavisnih institucija, sudstva, ali i javnosti. „Za svaku državu raspisivanje javnih nabavki može biti pogodno tlo za necelishodno povećanje trošenja javnih sredstava kroz nameštanje ponuda. Zato je bitno da u donošenju izmena i dopuna zakona koji re--Iulišu tu oblast učestvuju svi, da se čuju svačija mišljenja kako ne bismo imali rupe u zakonu i da sve bude tačno definisano”, ukazala je Tomić.  

Ona ističe da ćemo tako poslati sliku svetu da je Srbija stabilna zemlja, u kojoj se zakoni poštuju, pggo će ubediti još više stranih investitora da ulažu u našu zemlju.  

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović naveo je da prema odredbama Zakona o zaštiti konkurencije, nameštene ili lažirane ponude pri javnim nabavkama, spadaju među najteže povrede konkurencije - takozvano kartelsko dogovaranje.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Večernje novosti      Strana: 11

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: SVE BITNO O TENDERIMA

SVE BITNO O TENDERIMA

UBEOGRADU je juče počeo seminar "Konkurencija i javne nabavke" na kojem će u narednih pet dana srpski i međunarodni stručnjaci ilustrovati strategije osmišljavanja javnih nabavki koje obezbeđuju efektivnu konkurenciju. Učesnici seminara diskutovali su i o načinima otkrivanja dogovora o nameštanju tendera, a s ciljem da se ostvare pozitivni rezultati u našoj praksi kroz transparentnost postupaka javnih nabavki, jačanje konkurencije i veće uštede u budžetu.?

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2019 

Medij: Večernje novosti      Strana: 29

Rubrika: Srbija

Autori: S. BABOVIĆ

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Nema života kraj lošeg puta

Nema života kraj lošeg puta

 POGIBIJA DRAGANA JEZDIĆA U POTKOPAONIČKOM ZASEOKU PONOVO UKAZALA NA PROBLEM Nema života kraj lošeg puta Nema života kraj lošeg puta

TRAGIČNA smrt Dragana Jezdića (66) iz Kruševca, koji je 3. oktobra poginuo vozeći traktor u potkopaoničkom zaseoku Mutara, na tridesetak kilometara od Brusa, ponovo je aktuelizovala problem ovdašnjih ljudi koji već godinama mole nadležne da im urede lokalni put.

 - Moj suprug je bio iskusan vozač, duže od četiri decenije je radio u Nemačkoj i isto toliko je putovao do Srbije, prelazeći po više od 1.000 kilometara. Pre šest godina se vratio u Kruševac, ali je redovno bivao u bruskom kraju, u selu Gornji Levići, gde se sve i dogodilo... Nadam se da će, posle svega, neko sprečiti nove tragedije - kaže udovica Ljiljana Jezdić.

Meštanin Radovan Spasić (75), jedan od potpisnika inicijative za uređenje puta, kaže da kruže priče po kojima je traktor nekako sam "ispao" iz brzine, ali to nije potvrđeno, s obzirom na to da vozaču nije bilo spasa, a od mašine gotovo da ništa nije ostalo...

- Pokojnu suprugu sam dok je bolovala, kolicima morao da vozim do bolje saobraćajnice i taksija. I, nije mi jasno kako u 21. veku ne može da se sredi tih 200-250 metara puta, pogotovo što niko ne traži asfaltiranje, već samo da se ublaži krivina, popune rupe i ljudima obezbedi bolji prilaz kućama - kaže Spasić, dok Marko Rakić koji se rado vraća u zavičaj, objašnjava da su molili za prosecanje nove trase kroz Mutaru, te pročišćavanje poljskog puta od Polja, preko Stenice, do Livatka. Saznajemo i to da su meštani još 2016. lokalnoj

 samoupravi signalizirali da je klizište pre više od tri decenije uzgrozilo postojeći put u blizini potoka, pa otad ima veliki uspon sa tri opasne krivine, a zimi i tokom kiša je neprohodan. Zato domaćini iz Gornjih Levića moraju da idu preko Blaževa, a poljoprivredne proizvode nude za otkup u Kuršumliji, po nepovoljnim cenama, jer do Brusa ne mogu da ih transportuju.

  1. BABOVIĆ

KADA smo opštinare u Brusu pitali kada će urediti opasnu deonicu, tražili su da pošaljemo zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja. Nezvanično, poručili su da maksimalno obnavljaju putnu infrastrukturu na velikoj površini za koju su nadležni, te tvrde da su svi putevi "uglavnom prohodni - osim kada padne kiša"!?

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: RTS1

Rubrika: Jutarnji program/RTS

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Unapređenje energetske efikasnosti u Kraljevu

Voditelj:Ministarstvo rudarstva i energetike izdvojilo je 11 miliona dinara  za unapredjenje energetske efikasnosti škole Nikola Tesla u Kraljevu. U toku je rekonstrukcija  još dve srednje škole, a u Kraljevu ovog jutra naš reporter Ratko Pečki pa će nam on reći koje se sve škole rekonstruišu. Izvoli Ratko.Ratko:Dragana pored saobraćajno- elektro tehničke škole Nikola Tesla u  Kraljevu se rekonstruišu još i Gimnazija i Ekonomska škola. Iz budzetskog fonda ministarstva energetike i rudarstva za unapredjenje energetske efikasnosti, samo za rekonstrukciju škole Nikola Tesla izdvojeno je 11 milion, a grad je sa svoje strane učestvovao sa  pet miliona dinara. Radi se na postavljanju fasade, odnosno postavljanju izolacije na fasadama. I to nije sve, tvrde gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić i načelnica školske uprave Bojana Marinković jer su u Kraljevu u toku radovi na još nekoliko školskih objekata. Evo šta su nam oni rekli.Predrag Terzić:Rekonstrukcija zgrade GImnazije i Ekonomske škole ima vrednost  od 12 miliona dinara pri čemu je sedam miliona obezbedilo ministarstvo prosvete, a pet miliona dinara je učešće grada Kraljeva. Uskoro nas očekuje i raspisivanje javne nabavke za izgradnju potpuno nove zgrade OŠ Sveti Sava u Ribnici. Vrednost ovog projekta je čak 305 miliona dinara.Bojana Marinković:Mnogo toga nas očekuje u narednom periodu . Nastavljamo dalje sa rekonstrukcijom škola, nastavljamo sa izgradnjom fiskulturne sale u Žiči, nastavljamo rekonstrukciju gornjeg sprata Šumarske škole. Zatim ulazimo u proceduru za fiskulturnu salu  škole Dimitrije Tucović i sve ono što će poboljšati i doprineti kvalitetnoj nastavi našem gradu .Ratko:Inače mi se nalazimo u školskom dvorištu koje dele Gimnazija, Ekonomska, Medicinska i Tehnička škola Nikola Tesla. I dok ovde na zgradi Gimnazije i Ekonomske škole radovi kao da napreduju , skela se pomera iz sekcije u sekciju , dotle već na zgradi Elektro tehničke škole Nikola Tesla ko da su radovi malo zastali. Mi smo naravno pitali i direktora javnog preduzeća za upravljanje gradjevinskim zemljištom Aleksandra Nestorovića, zbog čega se radovi odvijaju baš sada kada je dakle u toku nastava, kada deca prolaze pored ovih skela, pored radnika koji rade svoj posao  i da li je možda došlo do probijanja rokova od strane izvodjača. Evo šta nam je on rekao.Aleksandar Nestorović:Zakon o javnim nabavkama, mnogo ograničenja ima kad se planira kada se sprovodi, kada hoćete da sve sprovedete shodno tom zakonu. Kod nas je birokratija najveći problem, papirologija je najveći problem , dok sve to sprovedemo prodje odredjeno vreme, menjane plana javnih nabavki u okviru same lokalne samouprave , dostavljanje svih dokaza, ta komunikacija izmedju lokala i republike, uvek traje, traje duže nego što to treba i to su svi problemi s kojima se mi svakodnevno srećemo, a sve je po meni direktno vezano sa zakonom o javnim nabavkama koji konačno neko mora sigurno da uzme da vidi način kako možemo da ubrzamo  sve radove.Ratko:Dakle evo po svemu sudeći skela na istočnoj strani škole Nikola Tesla će još neko vreme stajati nakon problema koji su nastali pošto su radnici uklonili limove sa fasada a koje projektanti eto   nisu mogli da predvide u toku projektovanja. Naravno sada su usledili i razgovori sa izvodjačima radova za te limene radove da bi se zadovoljili ti zakonski okviri što je sve dovelo do kašnjenja. Inače rokovi za završetak svih radova na ovim školama u Kraljevu je 90 dana i kao što izgleda trajaće tokom većeg dela prvog polugodja. Dragana.Voditelj:Hvala ti Ratko.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: RTS1

Rubrika: Jutarnji program/RTS

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Gost Dobrosav Milovanović, profesor Pravnog fakulteta

Voditelj:A o javnim nabavkama najviše saznamo od državnog revizora, ti izveštaji obično nisu bez ozbiljnijih primedbi. Tako je finansijska revizija završnog računa budžeta za prošlu godinu tvrdila da nisu iskazani izdaci za nabavku imovine od najmanje 4ipo milijarde dinara, a oni iskazani viši su za najmanje 3.3 milijardi. Transparentnost javnih nabavki od nas traži Evropska komisija, a oni koji o tome manje znaju zbunjuju oprečni stavovi. Kada se biraju najpovoljniji ponuđači izaberu se po pravilu najjeftiniji, a onda se žalimo da to najjeftinije nije ni najkvalitetnije. O toj temi razgovaram sa profesorom Pravnog fakulteta, doktorom Dobrosavom Milovanovićem, upravnikom Master programa iz Javnih nabavki. Dobro Vam jutro i dobrodošli.Prof.dr Dobrosav Milovanović, upravnik Master programa iz Javnih nabavki:Dobro jutro.Voditelj:Kada govorimo o javnim nabavkama pa ovako i u detaljima u terminologiji koja je stručna i koja se vezuje za tu oblast mnogi se zbune, pa možda na početku i treba da kažemo šta je suština javnih nabavki, zbog čega one nekad traju duže nego što bi trebalo, kakve žalbe učesnika su dobrodošle, a kakve žalbe i eventualne greške se prave namerno, a nisu dozvoljene?Prof.dr Dobrosav Milovanović, upravnik Master programa iz Javnih nabavki:Pa javne nabavke ako pođete od svakog pojedinca svako se svakodnevno bavi nabavkama i vodi računa da u okviru svog budžeta pronađe najpovoljnije rešenje. Pritom on istražuje ili ona tržište i pronalazi ono što odgovara svrsi, nameni ličnim odnosno porodičnim potrebama. Suština javnih nabavki je identična. Vi imate ograničena budžetska sredstva i svaka ko se nalazi u javnom sektoru, bolnica, škola, rts, ministarstvo, opština, grad postoji raspolaže tim sredstvima koje je neophodno racionalno utrošiti. Neposredno pre ovoga bio je ovaj prilog vezani za bebe, dakle potrebno je omogućiti da se zadovolje različite potrebe. U vezi sa tim neophodno je obezbediti sa jedne strane racionalno upravljanje tim sredstvima da bi se obezbedilo zadovoljavanje svih tih potreba, a takođe jedan od kriterijuma koji jeste predviđen zakonom jeste najniža cena. Međutim, nije dobro da to bude pravilo, a pravilo je u regionu da najniža cena bude kriterijum, isto to postoji i u nizu drugih zemalja. Međutim potrebno je pomeriti sa najniže cene ka najboljem kvalitetu, jer znate i sami kada kupite nešto po najnižoj ceni troškovi održavanja te opreme, ili ne vršenje određenih funkcija određene opreme može da Vas posle toga mnogo više košta. Zato se mora pogledati ceo ciklus trajanja određenog predmeta javne nabavke da bi smo bili sigurni koji su stvarno troškovi. Druga stvar veoma je važno da se obezbedi kvalitet, jer ako Vi imate kvalitetna dobra, usluge i radove onda će i država i svi ostali u javnom sektoru dobro funkcionisati, a to je veoma važno za pružanje javnih usluga građanima. I u tom smislu sve više se govori o tome da je neophodno uzeti u obzir druge elemente javnog interesa kao što je zaštita životne sredine, energetska efikasnost. Prema tome, potrebno je dobiti kako kažu the best value for money, najveću, najbolju vrednost za uložena sredstva. Pomenuli ste da postoje određeni problemi u vezi sa žalbama koje mogu biti opravdane, a mogu biti i neopravdane. Veoma je važno što je omogućeno zakonom da u svakoj fazi javnih nabavki moguće je uložiti odgovarajuća pravna sredstva, ali isto tako je neophodno raditi na tome da se te procedure ubrzaju.Voditelj:To je naročito bitno u određenim oblastima poput medicine gde javne nabavke ako se oduže mogu doneti ozbiljne probleme, za zdravo stanovništvo.Prof.dr Dobrosav Milovanović, upravnik Master programa iz Javnih nabavki:Apsolutno, jer ako Vi obezbedite potpunu pravnu zaštitu, ali zakasni se u vezi sa nabavkom određene opreme, lekova i tako dalje, onda nismo obezbedili svrhu javnih nabavki i to je to stalno unapređenje, balansiranje između različitih načela koje treba da obezbede da one postignu svoju svrhu.Voditelj:A koje se greške najčešće prave?Prof.dr Dobrosav Milovanović, upravnik Master programa iz Javnih nabavki:Obično javnu nabavku povezuju sa korupcijom, međutim to je otprilike u nekih 20% slučajeva. U 80% slučajeva problem je primera radi u planiranju javnih nabavki, u tehničkim specifikacijama, u nepoznavanju procedure i sjedne strane onemogućavanju kreativnosti onih koji rade u oblasti javnih nabavki da iznađu najbolja rešenja, a za to je neophodno znanje i veštine i zato je neophodan jedan interdisciplinarni pristup, nisu tu samo pravnici, tu su i ekonomisti, inžinjeri, informatičari, svi zajedno timski treba da dođu do najkvalitetnije javne nabavke.Voditelj:Da li je naš sistem javnih nabavki usklađen sa Evropskom regulativom?Prof.dr Dobrosav Milovanović, upravnik Master programa iz Javnih nabavki:Mi taj sistem usklađujemo već duže vreme. Sada je u završnoj fazi izrada novog zakona koji kada bude usvojen, onda će naš sistem formalno pravno biti u potpunosti usklađen. Ali kao što znate jedno je, ja sam pravnik, formalno pravno, a drugo je kako to doista postoji u životu i kako funkcioniše. U vezi sa tim zato je neophodno sticanje odgovarajućih znanja i veština kako bi smo obezbedili da se ti principi i realizuju.Voditelj:Stručni kadar nam treba i to će svakako biti naša tema govorićemo konkretno o master programu, ali pre toga usklađivanje regulacije naše, odnosno sistema javnih nabavki sa Evropskom regulativom je potrebno nama, ali je potrebno i njima, zbog čega?Prof.dr Dobrosav Milovanović, upravnik Master programa iz Javnih nabavki:Naravno, Evropska unija postoji između ostalog i da bi raširila svoje tržište i da bi omogućila svojim kompanijama da na širem većem tržištu ostvaruju svoje ciljeve. Istovremeno pošto sada prestaju te povlastice koje su naši domaći ponuđači imali, mi moramo da imamo svest o tome da moramo da podignemo konkurentnost naše privrede i da ne učestvujemo samo na domaćim nego i na stranim javnim nabavkama jer kao što znate naše firme su ranije veoma prisutne u svetu, ne samo u Evropskoj uniji nego i na drugim tržištima.Voditelj:Kome je sve otvoren ovaj master program, je li samo za pravnike, evo kažete Vi ste iz te struke ili uopšte studentima koji se interesuju za ovu oblast, za oblast javnih nabavki, a završili su neke srodne fakultete?Prof.dr Dobrosav Milovanović, upravnik Master programa iz Javnih nabavki:Upravo ona znanja koja su neophodna za javne nabavke su pogodna da učestvuju na ovom master programu, to znači tu su i ekonomisti i inžinjeri i informatičari. Dakle Pravni fakultet je pokazao da potpuno razume da je to jedan više dimenzionalni problem koji se može rešavati samo saradnjom između različitih struka. Tako je prilagođeno i struktura predavača i tema tako da se obezbeđuje da praktično svako ko učestvuje u tom procesu može da stekne dodatna znanja.Voditelj:A gde će naći posao posle?Prof.dr Dobrosav Milovanović, upravnik Master programa iz Javnih nabavki:Posao, prvo obično su to ljudi koji već rade sa jedne strane, s’druge strane postaju vodeći stručnjaci u svojoj instituciji, sa s’treće strane svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i druge međunarodne organizacije kada vide tu diplomu oni je stavljaju sa strane, ali u pozitivnom smislu i daju prednost tim ljudima.Voditelj:Zbog čega je nama potrebna podrška Evropske banke za obnovu i razvoj, ako imamo u vidu dakle da sistem javnih nabavki je kod nas u procesu reformi i da se usklađuje regulativa sa Evropskom?Voditelj:Kao što znate uvek postoje problemi sa finansiranjem određenih master programa, od strane javno sektora, zašto? Zato što se to još uvek nažalost doživljava kao trošak. To je ustvari investicija, jer ako imate u vidu koliko budžeta ide za javne nabavke, kolike uštede mogu da se ostvare, koji kvalitet može da se postigne, onda je ideja da IBRD bude u početku u ovome prisutna i da obezbedi ne samo za Srbiju nego i za ceo region tu vrstu podrške, a da kasnije to postane održiv program. Već imamo rezultate, pojavljuju se lica koja samostalno finansiranju master program i učestvuju u njemu jer su potpuno svesna koji je značaj tog programa.Voditelj:Najlepše Vam hvala na gostovanju u jutarnjem programu.Prof.dr Dobrosav Milovanović, upravnik Master programa iz Javnih nabavki:Hvala Vama.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: 

Teme: Korupcija

Naslov: Kućni pritvor za uzbunjivača i protest ispred Centralnog zatvora

Spiker:Apelacioni sud je ukinuo odluku o pritovru radnika Krušika iz Valjeva Aleksandra Obradovića i slučaj vratio na razmatranje višem sudu koji  je odlučio da Obradovića vrati u kućni pritvor i da mu zabrani korišćenje interneta. Aleksandar Obradović je već više od 20 dana u pritvoru zbog, kako je navedeno odavanja poslovne tajne, odnosno jer se sumnja da je bio novinarski izvor za poslove sa izvozom oružja koji se dovode u vezi sa ocem ministra Nebojše Stefanovića. Inače kako N1 saznaje novi advokat radnika Krušika iz Valjeva od danas je Vladimir Gajić. A ispred Centralnog zatvora u Beogradu je drugi dan protesta zbog hapšenja Aleksandra Obradovića ispred Centralnog zatvora je i naš Nenad Nešić. Nenade da li ima informacija da će Obradović danas napustiti Centralni zatvor. Novinar:Majo u ovom trenutku možemo samo da spekulišemo tačno u kom trenutku će Aleksandar Obradović iz CZ policijskim automobilom biti prebačen u Valjevo u kućni pritvor, neki kažu u pitanju su minute, drugi kažu u pitanju su sati, pojavila se u jednom trenutku čak i informacija da je on već na putu za Valjevo to nije tačno, ono što možemo da potvrdimo je da će večeras biti u porodičnoj kući u Valjevu. Mi smo imali prilike da razgovaramo sa njegovom suprugom ovde ispred CZ, nije želela ispred kamera, ali nam je prenela neke poslednje informacije, kaže da j svog supruga danas videla, da se on nalazi u veoma dobrom stanju kako je rekla i s druge strane apostrofirala je dakle da je potpuno neinformisan šta se dešava s ove strane kapije i on joj je potvrdio dale da bi večeras trebalo da se čuju telefonom on iz porodične kuće u Valjevu, ona zbog obaveza mora da ostane ovde u Beogradu. Imali smo za nama jedan veoma komplikovani sudski dan, dakle prvo se oglasila apelacija koja je odlučila da ukine tu odluku o pritvoru da slučaj ponovo vrati na razmatranje višem sudu, viši sud je onda rekao da će u nekom najkraćem roku o tome odlučiti, odlučio je, odbio je žalbu tužilaštva dakle i odlučio da se Aleksandar Obradović vrati u kućni pritvor. Ono što je sigurno dakle u kućnom pritvoru u Valjevu neće smeti da koristi internet a opet možemo da spekulišemo samo o tome koliko će taj kućni pritvor trajati. Po nekim informacijama mogao bi da traje samo nekoliko dana jer će se onda završiti taj rok od 30 dana njegovog pritvorenja, dakle od trenutka kada je uhapšen i s druge strane da tako kažem taj rok se može produžavati za još 30 dana, tri meseca itd. tako da se u ovom trenutku ne bavimo tim spekulacijama sigurno ćemo to Majo u svakom slučaju pratiti. Spiker.Nenade vidim iza tebe je još ljudi, koju su poruku oni uputili sa protesta. Novinar:Kratko i jednostavno rečeno solidarnost je naša snaga, to je bio donet transparent koji smo videli na današnjem protestu, nekoliko desetina ljudi se ponovo okupilo ovde isprd CZ i pre no što je počeo protest znali su, čuli su dakle za informaciju da će Aleksandar Obradović danas biti prebačen u Valjevo u kućni pritvor, čuli su se povici Aleksandar Obradović nije kriminalac, takođe čuli su se i povici „tata je granata“, sve je prošlo mirno, dakle bez ikakvih incidenata i kako su organizatori poručili pre svega organizacija Inicijativa žena Srbije na nekinačin kako oni kažu odneli su pobedu, dakle upravo iz tog razloga što će Aleksandar Obradović večeras biti pušten, odnosno biti prebačen u kućni pritvor i kako su rekli sutra se iz tog razloga neće okupljati. Za našu TV govorio je akademik Dušan Teodorović koji je takođe bio ovde na protestu i evo šta je rekao. Dušan Teodorović, akademik:Režim je pokušao u ovoj užasnoj priči da odigra svoju poznatu igru, da se žrtva proglasi za krivca, znamo šta se dešava u slučaju Jutka jel, znamo šta se dešavalo pre neki dan u Lučanima gde su za krivce proglašavane žrtve i ta matrica, ta šema se pokušala i ovde. Novinar:*** neće biti ovako brzo …Dušan Teodorović, akademik:Pa ne, mi bi dolazili svakog dana i mi smo bili spremni znači da ako treba da se blokira Katanićeva, ja to otvoreno govorim, tužilaštvo, sudovi itd. ja sam zahvalan svim građaniskim inicijativama, ovde su neke političke stranke, neke građanske inicijative, pojedincui, društvene mreže, mnogi se znaju sa društvenih mreža i taj zajednički napor izgleda da je urodio plodom, tako da sam izuzetno srećan zbog Aleksandra Obradovića koji će da bude pušten.Novinar:Ponovićemo dakle samo još jednom tu ključnu informaciju, Aleksandar Obradović će večeras dakle biti prebačen iz CZ u Valjevo u kučni pritvor, u ovom trenutku ne znamo tačno kada će se to dogoditi dakle ali definitivno imamo potvrdu da večeras napusta Centralni zatvor. Spiker:Videli ste izveštaj Nenada Nešića.                 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: 

Teme: Korupcija

Naslov: Zdravko Ponoš o slučaju uzbunjivača u Krušiku

Spiker:Nekadašnji načenih Generalštaba i potpredsednik Narodne stranke  Zdravko Ponoš kaže da je odluka suda o ukidanju pritvora za uzbunjivača dobra vest ali da slučaj mora da se istera na čistac. Zdravko Ponoš, potpredsednik Narodne stranke: Upaljeno je svetlo i nosioci, izvršioci represivnih mera ovog režima i nosioci vlasti su se razbežali kao miševi. To je dobra vest, ali to nije kraj. Treba da pratimo šta se dalje dešava, treba da nastavimo pritisak i mediji i ostali akteri koji imaju snagu javne reči da taj čovek ne nestane opet, da ga ne pojede noć. Jer i u kućnom pritvoru čovek je u pritvoru, i ono mogu da ga mrcvare u nedogled i na kraju krajeva sada je paradoksalna tema sudbina tog čoveka, a tema bi trebala da bude šta se desilo s tim na šta je on ukazao i dalje se niko s tim ne bavi. Spiker 1:Nekadašnji načelnik generalštaba i podpredsednik NS Zdravko Ponoš kaže da je odluka suda o ukidanju pritvora za uzbunjivače dobra vest ali da slučaj mora da se istera na čistac.Zdravko Ponoš:Upaljeno je svetlo i nosioci i izvršioci represivnih mera ovog režima i nosioci vlasti su se razbežali kao miševi. To je dobra vest ali to nije kkraj, treba da pratimo šta se dalje dešava, da nastavimo pritisak, i mediji i ostali akteri koji imaju snagu javne reči da taj čovek ne nestane opet, da ga ne pojede noć, jer je u kućnom pritvoru, čovek je u pritvoru i mogu tako da mrcvare do u nedogled, i na kraju krajeva sada je paradoksalna tema sudbina tog čoveka a tema  bi trebalo da bude šta se desilo sa tim na šta je on ukazao i dalje se niko sa tim ne bavi.       

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: N1

Rubrika: Dnevnik/N1

Autori: 

Teme: Korupcija

Naslov: Kafanske izmišljotine

Spiker:Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je tvrdnja predsednika Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića, da mu je nuđen novac da bude konstruktivna opozcija kafanska izmišljotina. Vučić je za televiziju Pink rekao i da veruje da će tužilaštvo ispitati te navode. Trifunović je na Tviteru odgovorio da će, osim tužilaštvu, ako ga pozove i Vučiću lično reći ko mu je nudio novac, ali u TV duelu.Aleksandar Vučić predsednik Srbije:Ja verujem da će to tužilaštvo da ispita, nadam se, da se ne bih mešao rad samostalnog tužilaštva, ali sam siguran i verujem da će to biti. A samo kad budete videli šta će da vam saopšti Sergej Trifunović smejaćete se svi i cela nacija, pa ćete da vidite i visoke funkcionere naše stranke i sve druge, pošto takve kafanske čapraz divane, izmišljotine i laži, to pas s maslom progutao ne bi. A zašto da mu damo, a šta da mi njima platimo, to što će da izađu na izbore, što da im plaćam da izađu na izbore. Što se mene tiče, ne mora da izađe niko od njih na izbore, ne zanimaju me uopšte. Kao- nedostataka legitimiteta. Kakvog bre legitimiteta kad će da nam izađe skoro 50 posto ili preko 50 posto.     

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: N1

Rubrika: Info 22/N1

Autori: 

Teme: Korupcija

Naslov: Pašalić: Tražićemo odgovor da li je poštovana procedura pri hapšenju Obradovića

Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je, gostujući na N1, da će institucija na čijem je čelu tražiti odgovor da li je ispoštovana policijska procedura koju zakon nalaže od momenta hapšenja radnika Krušika Aleksandra Obradovića, navodeći da je to ono što je u njihovoj ingerenciji.Obradović je već više od 20 dana u pritvoru zbog, kako je navedeno, odavanja poslovne tajne odnosno jer se sumnja da je bio novinarski izvor za poslove u vezi sa izvozom oružja koji se dovode u vezu sa ocem ministra Nebojše Stefanovića.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/hronika/hronika/162811/stefanovic-nema-nedodirljivih-medju-tuziocima-drzavnog-veca

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Stefanović: Nema nedodirljivih među tužiocima Državnog veća!

Predsednik UST Nenad Stefanović ističe da je tužilačka organizacija pravovremeno reagovala u vezi sa spornim ponašanjem pojedinih članova Državnog veća tužilaca, pokazujući da u toj organizaciji nema nedodirljivih, bez obzira na funkciju koju obavljaju.AUTOR: E. S. T. ponedeljak, 14. 10. 2019.| 07:53 0- Pozivam kolege protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak da dostojanstveno odbrane svoju struku, svesni poruke koja je poslata javnosti, umesto da traže izgovor u izmišljenom političkom progonu. Malo je verovatno da je politika imala bilo kakvu ulogu u vezi sa tim ko je pozvan na privatnu proslavu, a još manje da je politika uticala na pojedine izborne članove Veća da u okviru svojih ovlašćenja biraju funkcionere Udruženja tužilaca Srbije - kaže Stefanović.Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST), uprkos tvrdnji Stanislava Dukića da protiv pojedinih tužilaca nije pokrenut disciplinski postupak, upozorava da su pojedini članovi Državnog veća tužilaca (DVT), protiv kojih je pokrenut postupak zbog prisustva spornoj rođendanskoj proslavi člana DVT Stanislava Dukića, i dalje angažovani na izboru tužilaca.Povodom Dukićeve proslave rođendana u hotelu "Šumadija" pre više od mesec dana, na kojoj su bili i ljudi iz kriminalnog miljea, Etički odbor DVT je dao mišljenje da bi sve okolnosti tog slučaja trebalo da ispita disciplinski tužilac DVT.- I pored više prijava za sukob interesa, podnetih Agenciji za borbu protiv korupcije, protiv pojedinih izbornih članova DVT, oni zajedno sa Dukićem nastavljaju da rukovode komisijama za izbor tužilaca antikoruptivnih odeljenja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu, bez obzira na to što DVT nije saopštio nikakvu formalnu odluku u pogledu zahteva za njihovo izuzeće sa oglasa za izbor tužilaca - navodi UST.Prema stavu ovog strukovnog udruženja, to predstavlja vid pravnog nasilja i diskriminaciju kandidata na oglasima. Udruženje zbog toga poziva zaštitnika građana, republičkog javnog tužioca i Agenciju za borbu protiv korupcije da zaštite kandidate za tužioce i otklone mogućnost da ih biraju pomenuti članovi DVT do okončanja disciplinskog postupka i odluke Agencije za borbu protiv korupcije.UST podseća da je već ukazivao na vezu između pojedinih izbornih članova DVT i Udruženja tužilaca Srbije (UTS, drugo strukovno udruženje), što, kako smatraju, može da dovede do urušavanja poverenja građana u rad tužilaštva.- Smatramo da građani Srbije zaslužuju da se u njihovo ime ukoštac sa organizovanim kriminalom i sistemskom korupcijom bore najbolji tužioci, izabrani po objektivnim merilima i od članova DVT koji svojim postupcima ne urušavaju poverenje građana u rad tužilačke organizacije - navode iz UST.        

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2657298/rekonstrukcija-spensa-od-2020-godine

Autori: @ekapija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Rekonstrukcija Spensa od 2020. godine

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević najavio je da će sledeće godine biti započeta kompletna rekonstrukcija Spensa.- Pre oko mesec dana potpisali smo s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) Pismo o namerama kojim se iskazuje obostrana zainteresovanost za saradnju u pogledu Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević najavio je da će sledeće godine biti započeta kompletna rekonstrukcija Spensa.- Pre oko mesec dana potpisali smo s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) Pismo o namerama kojim se iskazuje obostrana zainteresovanost za saradnju u pogledu obezbeđivanja finansiranja grada i/ili kompanije ESCO za obnavljanje energetske efikasnosti Spensa - rekao je Vučević i dodao da očekuje da u narednih nekoliko meseci stigne kompletna strategija rekonstrukcije Spensa s ekonomsko-finansijskom analizom da li je isplativije da to bude urađeno u aranžmanu s EBRD-om kroz kreditno-finansijsku podršku ili da se ide na javno-privatno partnerstvo preko ESCO modela, odnosno energetske uštede.Prema njegovim rečima struka će reći da li će to biti od fasadnog omotača, od krova, od stepeništa, od unutrašnjeg prostora, od sportskih hala, bazena ili će to ići paralelno.- Opredelićemo se za model koji bude bolji za Grad. Želimo da Spens bude obnovljen, ne da promeni izgled, ali da dobije nove i bolje sadržaje, bolji kvalitet, da bude ekonomski isplativiji i da bude na zadovoljstvo sportista koji ovde treniraju, kao i rekreativaca, kao i ljudi koji ovde posluju i građana koji dolaze na Spens. Nemojte da zaboravite da kroz Spens u toku jednog dana prođe možda i najviše ljudi u odnosu na sve javne prostore u Novom Sadu - rekao je Vučević prilikom razgovora s rukovodstvom stonotenisera s invaliditetom iz klubova Spin i Tvrđava, koji su na Evropskom prvenstvu u Helsinborgu osvojili šest medalja.Gradonačelnik je podsetio da je Vladi Srbije Grad predložio da jedan od centara za veštačku inteligenciju bude u Novom Sadu na prvom spratu Spensa, kako bi se iskoristio taj prostor. On je istakao da je formiranje i osnivanje takvog centra u Novom Sadu garancija sigurnije i izvesnije budućnosti za grad, Vojvodinu i Srbiju.     

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/srbija-moze-da-ponudi-organsku-i-novu-hranu-veganski-cevapi-odusevili-evropu/98qfgm0

Autori: P.O.

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: SRBIJA MOŽE DA PONUDI ORGANSKU I NOVU HRANU Veganski ćevapi oduševili Evropu

Sajam "Belgrade Food Show" pokazao da se proizvodnja visokokvalitetne, premijum hrane u Srbiji znatno povećava.Na više od 200 B2B sastanaka u organizaciji Privredne komore Srbije, proizvođači premijum prehrambenih proizvoda susreli su se sa partnerima, distributerima i kupcima.  Drugi međunarodni sajam visokokvalitetne hrane "Belgrade food show 2019", koji je u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane i uz podršku Privredne komore Srbije i USAID Projekta za konkurentnu privredu održan u "Belekspo centru", okupio je 115 proizvođača, najviše iz Srbije, uz prisustvo pet kompanija iz BiH, i po jedne iz Mađarske i Hrvatske, što je sajmu dalo i regionalni karakter. Predstavnici srpske i regionalne prehrambene industrije prikazali su stranim kupcima i domaćoj publici svoje glavne adute, a sajam je promovisao Srbiju kao lidera u regionu jugoistočne Evrope u ovoj industriji.Sabirajući utiske kao organizator, Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane kaže da posebno izdvaja inovativne proizvode izlagača, gde su tradicionalni ukusi i recepture dobile potpuno nove karakteristike, uvođenjem dodatnih sadržaja. Prema njegovim rečima, posetioci su izuzetno pozitivno reagovali na džemove sa tri ukusa, šljiva i menta, bundeva i đus, i borovnica sa dodatom lavandom. Selekcija kozijih sireva sa tartufima, odnosno borovnicom izazvala je oduševljenje ekipe stručnjaka britanskog Instituta za kvalitet ukusa koje je predvodio Alan Parkson, kuvar i poznato TV lice gastronomskih kanala.- Istaknut je bio i nastup proizvođača zdravog čipsa od sušenog voća i povrća, jabuke, šljive, celera i cvekle, kao i domaćeg organskog ledenog čaja, i organskog soka od zove. Sajam je pokazao značajan rast proizvodnje organske hrane i to je dobar znak s obzirom na to da je taj segment prehrane, koji pretpostavlja određenu svest proizvođača i potrošača, uveliko rasprostranjen i razvijen na evropskom i američkom tržištu - rekao je Pejčinović.Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Veljko Jovanović kaže da organskoj proizvodnji treba dati mogućnost da se razvije.- Postoji prilika da stignemo Evropu i da se pozicioniramo na jednoj niši. Taj sektor je u Evropi dostigao neverovatne razmere, samo u Nemačkoj vrednost organskog tržišta je oko 11 milijardi evra - rekao je Jovanović, navodeći da je izvoz organskih proizvoda iz Srbije 20 miliona evra godišnje, ali da može da bude mnogo veći.- Potrebno nam je da postoji jedna ozbiljna strategija koja će biti javno-privatno partnerstvo, kojom će se pružiti šansa proizvođačima da odu korak dalje. To bi značilo da se u potpunosti usaglasimo sa legislativom EU - rekao je Jovanović.Miloš Pejčinović navodi da je na sajmu bilo puno proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, "što je posebno važno zbog brendiranja Srbije kao zemlje kvalitetne hrane".- Naročito su zanimljive nove vrste proizvoda poput veganskih ćevapčića koji su zaista jedinstveni, spremljeni od proklijalog žita, kao i sve prihvaćeniji hladno ceđeni sokovi ili domaće ručno rađene čokolade za konzumaciju uz vina, gde svaka ima sortu vina sa kojom se uparuje. Tu je i čokoladirano voće koje se pokazalo kao izuzetan proizvod, a istakla se i slana karamela koja je osvojila evropska priznanja na sajmovima, kao i premijum čvarci koji su dobili nagradu Međunarodnog instituta za kvalitet ukusa u Briselu - navodi Pejčinović. Pored proizvođača hrane, zapaženu ulogu na sajmu su imali i proizvođači vina, i to pet domaćih vinarija koje su predstavile vina od autohtonih srpskih vrsta grožđa poput prokupca ili tamjanike.Pored brojnih predavača u konferencijskom delu "Belgrade Food Showa", zapažen je bio nastup Aleksandera Đorđevića iz Nemačke, osnivača najveće onlajn platforme za prodaju premijum hrane Foodist.de, koji je srpske preduzetnike upoznao sa načinima na koje proizvođači treba da se usmeravaju kako bi razvili onlajn prodaju ili se pojavili na poznatim platformama.Zanimljiv panel o organskoj proizvodnji pod nazivom "Organska proizvodnja - novi horizonti srpske poljoprivrede", realizovan je sa kompanijama "Nektar" i "BioPanon" koje su napravile veliki iskorak iz tradicionalne proizvodnje u modernu i ušli u nišu upotrebe proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom za svoj asortiman.- Taj panel je pokazao da se organska proizvodnja u Srbiji razvija i da je čak i renomirana kompanija kao "Nektar" napravila iskorak velikim ulaganjem u organske zasade na jugu Srbije čime želi da motiviše mnoge poljoprivrednike iz Srbije da se upuste u takvu proizvodnju i osnaže srpsku poljoprivredu - ističe Miloš Pejčinović.Uloga Privredne komore SrbijeU okviru sajma, Asocijacija je uz veliku podršku PKS organizovala B2B sastanke, što predstavlja i najveću korist učešća samih proizvođača jer im je omogućeno da se sretnu sa distributerima i kupcima i ostvare saradnju. Kroz sajam je prošlo više od 50 domaćih i stranih velikih kupaca i uz podršku PKS zakazano je više od 200 poslovnih sastanaka. S obzirom na istaknutu važnost brendiranja proizvoda za njihov dalji poslovni uspeh na tržištima, posebno stranim, na konferencijskom delu sajma je održan sadržajan program, uz posebno zapažen nastup renomiranog evropskog stručnjaka za nacionalni brending, Portugalca Žozea Felipe Toresa, koji je pomogao da se shvati na koji način je najbolje brendirati Srbiju kao zemlju premijum hrane, a ne samo kao zemlju poznatu po roštilju i prerađevinama.                

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/srbija-moze-da-ponudi-organsku-i-novu-hranu-veganski-cevapi-odusevili-evropu/98qfgm0

Autori: P.O.

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: VEGANSKI ĆEVAPI ODUŠEVILI EVROPU Srbija zahtevnom tržištu ponudila nešto drugačije, a novi ukusi posebno su oduševili ovaj narod

Sajam "Belgrade Food Show" pokazao da se proizvodnja visokokvalitetne, premijum hrane u Srbiji znatno povećava.Na više od 200 B2B sastanaka u organizaciji Privredne komore Srbije, proizvođači premijum prehrambenih proizvoda susreli su se sa partnerima, distributerima i kupcima.  Drugi međunarodni sajam visokokvalitetne hrane "Belgrade food show 2019", koji je u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane i uz podršku Privredne komore Srbije i USAID Projekta za konkurentnu privredu održan u "Belekspo centru", okupio je 115 proizvođača, najviše iz Srbije, uz prisustvo pet kompanija iz BiH, i po jedne iz Mađarske i Hrvatske, što je sajmu dalo i regionalni karakter. Predstavnici srpske i regionalne prehrambene industrije prikazali su stranim kupcima i domaćoj publici svoje glavne adute, a sajam je promovisao Srbiju kao lidera u regionu jugoistočne Evrope u ovoj industriji.Sabirajući utiske kao organizator, Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane kaže da posebno izdvaja inovativne proizvode izlagača, gde su tradicionalni ukusi i recepture dobile potpuno nove karakteristike, uvođenjem dodatnih sadržaja. Prema njegovim rečima, posetioci su izuzetno pozitivno reagovali na džemove sa tri ukusa, šljiva i menta, bundeva i đus, i borovnica sa dodatom lavandom. Selekcija kozijih sireva sa tartufima, odnosno borovnicom izazvala je oduševljenje ekipe stručnjaka britanskog Instituta za kvalitet ukusa koje je predvodio Alan Parkson, kuvar i poznato TV lice gastronomskih kanala.- Istaknut je bio i nastup proizvođača zdravog čipsa od sušenog voća i povrća, jabuke, šljive, celera i cvekle, kao i domaćeg organskog ledenog čaja, i organskog soka od zove. Sajam je pokazao značajan rast proizvodnje organske hrane i to je dobar znak s obzirom na to da je taj segment prehrane, koji pretpostavlja određenu svest proizvođača i potrošača, uveliko rasprostranjen i razvijen na evropskom i američkom tržištu - rekao je Pejčinović.Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Veljko Jovanović kaže da organskoj proizvodnji treba dati mogućnost da se razvije.- Postoji prilika da stignemo Evropu i da se pozicioniramo na jednoj niši. Taj sektor je u Evropi dostigao neverovatne razmere, samo u Nemačkoj vrednost organskog tržišta je oko 11 milijardi evra - rekao je Jovanović, navodeći da je izvoz organskih proizvoda iz Srbije 20 miliona evra godišnje, ali da može da bude mnogo veći.- Potrebno nam je da postoji jedna ozbiljna strategija koja će biti javno-privatno partnerstvo, kojom će se pružiti šansa proizvođačima da odu korak dalje. To bi značilo da se u potpunosti usaglasimo sa legislativom EU - rekao je Jovanović.Miloš Pejčinović navodi da je na sajmu bilo puno proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, "što je posebno važno zbog brendiranja Srbije kao zemlje kvalitetne hrane".- Naročito su zanimljive nove vrste proizvoda poput veganskih ćevapčića koji su zaista jedinstveni, spremljeni od proklijalog žita, kao i sve prihvaćeniji hladno ceđeni sokovi ili domaće ručno rađene čokolade za konzumaciju uz vina, gde svaka ima sortu vina sa kojom se uparuje. Tu je i čokoladirano voće koje se pokazalo kao izuzetan proizvod, a istakla se i slana karamela koja je osvojila evropska priznanja na sajmovima, kao i premijum čvarci koji su dobili nagradu Međunarodnog instituta za kvalitet ukusa u Briselu - navodi Pejčinović. Pored proizvođača hrane, zapaženu ulogu na sajmu su imali i proizvođači vina, i to pet domaćih vinarija koje su predstavile vina od autohtonih srpskih vrsta grožđa poput prokupca ili tamjanike.Pored brojnih predavača u konferencijskom delu "Belgrade Food Showa", zapažen je bio nastup Aleksandera Đorđevića iz Nemačke, osnivača najveće onlajn platforme za prodaju premijum hrane Foodist.de, koji je srpske preduzetnike upoznao sa načinima na koje proizvođači treba da se usmeravaju kako bi razvili onlajn prodaju ili se pojavili na poznatim platformama.Zanimljiv panel o organskoj proizvodnji pod nazivom "Organska proizvodnja - novi horizonti srpske poljoprivrede", realizovan je sa kompanijama "Nektar" i "BioPanon" koje su napravile veliki iskorak iz tradicionalne proizvodnje u modernu i ušli u nišu upotrebe proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom za svoj asortiman.- Taj panel je pokazao da se organska proizvodnja u Srbiji razvija i da je čak i renomirana kompanija kao "Nektar" napravila iskorak velikim ulaganjem u organske zasade na jugu Srbije čime želi da motiviše mnoge poljoprivrednike iz Srbije da se upuste u takvu proizvodnju i osnaže srpsku poljoprivredu - ističe Miloš Pejčinović.Uloga Privredne komore SrbijeU okviru sajma, Asocijacija je uz veliku podršku PKS organizovala B2B sastanke, što predstavlja i najveću korist učešća samih proizvođača jer im je omogućeno da se sretnu sa distributerima i kupcima i ostvare saradnju. Kroz sajam je prošlo više od 50 domaćih i stranih velikih kupaca i uz podršku PKS zakazano je više od 200 poslovnih sastanaka. S obzirom na istaknutu važnost brendiranja proizvoda za njihov dalji poslovni uspeh na tržištima, posebno stranim, na konferencijskom delu sajma je održan sadržajan program, uz posebno zapažen nastup renomiranog evropskog stručnjaka za nacionalni brending, Portugalca Žozea Felipe Toresa, koji je pomogao da se shvati na koji način je najbolje brendirati Srbiju kao zemlju premijum hrane, a ne samo kao zemlju poznatu po roštilju i prerađevinama.                

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavkeza borbu protiv korupcije

Naslov: Transparetnim javnim nabavkama do veće uštede u budžetu

Transparetnim javnim nabavkama do veće uštede u budžetuBEOGRAD, 14. oktobra (Tanjug) - U Beogradu je danas počeo seminar "Konkurencija i javne nabavke" na kojem će u narednih pet dana srpski i međunarodni stručnjaci ilustrovati strategije osmišljavanja javnih nabavki koje obezbeđuju efektivnu konkurenciju.Učesnici seminara diskutovaće i o načinima otkrivanja dogovora o nameštanju tendera, a sve u cilju da se ostvare pozitivni rezultati u našoj praksi kroz transparentnost postupaka javnih nabavki, jačanje konkurencije i veće uštede u budžetu.Predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksandra Tomić kaže da javne nabavke u svim savremeno uređenim zemljama imaju značajnu ulogu."U svakoj zemlji, država je pojedinačno gledano najveći kupac i najveći ekonomski akter, a javne nabavke su pored penzija prva ili druga stavka u izdacima većine od njih, i zato je važno kako se ta sredstva građana koriste", rekla je Tomić.Zato, navodi, svi oblici javnih rashoda, među kojima su i javne nabavke, moraju imati odgovarajuću kontrolu nezavisnih institucija, sudstva, ali i javnosti."Za svaku državu raspisivanje javnih nabavki može biti pogodno tlo za necelishodno povećanje trošenja javnih sredstava kroz nameštanje ponuda. Zato je bitno da u donošenju izmena i dopuna zakona koji regulišu tu oblast učestvuju svi, da se čuju svačija mišljenja kako ne bismo imali rupe u zakonu i da sve bude tačno definisano", ukazala je Tomić.Ističe da ćemo tako poslati sliku svetu da je Srbija stabilna zemlja, u kojoj se zakoni poštuju, što će, navodi Tomić, ubediti još više stranih investitora da ulažu u našu zemlju.Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović naveo je da prema odredbama Zakona o zaštiti konkurencije, nameštene ili lažirane ponude pri javnim nabavkama, spadaju među najteže povrede konkurencije - takozvano kartelsko dogovaranje."Nadležnost Komisije, propisana Zakonom o zaštiti konkurencije, vezana za postupke javnih nabavki postoji samo u slučaju kada između ponuđača postoji zabranjeni dogovor o ponudama koje će podneti ili neće podneti naručiocu", rekao je Obradović.Zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dejan Damnjanović kaže da imajući u vidu da su javne nabavke prepoznate u Srbiji kao jedne od rajranjivijih oblasti podložne korupciji, kaže da je od velikog značaja što Evropska unija organizuje Tvining projekat "Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji", u okviru kojeg se održava i današnji seminar.Izrazio je nadu da će taj projekat u našoj zemlji doprineti tome da se poveća transparentnost u postpuku javnih nabavki.Seminar "Konkurencija i javne nabavke" zajednički realizuju Komisija za zaštitu konkurencije Srbije i telo za zaštitu konkurencije Italije, kao parnter u okviru Tvining projekta "Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji", koji finansira EU.Sporovođenjem tog projekta, namera je da se da doprinos procesu daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije sa pravom EU.Vrednost projekata je oko milion evra i biće realizovan u periodu od 24 meseca.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: tanjug.rs

Link: http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=513352

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Transparetnim javnim nabavkama do veće uštede u budžetu

BEOGRAD - U Beogradu je danas počeo seminar "Konkurencija i javne nabavke" na kojem će u narednih pet dana srpski i međunarodni stručnjaci ilustrovati strategije osmišljavanja javnih nabavki koje obezbeđuju efektivnu konkurenciju.Učesnici seminara diskutovaće i o načinima otkrivanja dogovora o nameštanju tendera, a sve u cilju da se ostvare pozitivni rezultati u našoj praksi kroz transparentnost postupaka javnih nabavki, jačanje konkurencije i veće uštede u budžetu.Foto pixabay.com, ilustracija   

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/transparetnim-javnim-nabavkama-do-vece-ustede-u-budzetu/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijenabavke

Naslov: Transparetnim javnim nabavkama do veće uštede u budžetu

BEOGRAD - U Beogradu je danas počeo seminar "Konkurencija i javne nabavke" na kojem će u narednih pet dana srpski i međunarodni stručnjaci ilustrovatiBEOGRAD - U Beogradu je danas počeo seminar "Konkurencija i javne nabavke" na kojem će u narednih pet dana srpski i međunarodni stručnjaci ilustrovati strategije osmišljavanja javnih nabavki koje obezbeđuju efektivnu konkurenciju. Učesnici seminara diskutovaće i o načinima otkrivanja dogovora o nameštanju tendera, a sve u cilju da se ostvare pozitivni rezultati u našoj praksi kroz transparentnost postupaka javnih nabavki, jačanje konkurencije i veće uštede u budžetu. Predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksandra Tomić kaže da javne nabavke u svim savremeno uređenim zemljama imaju značajnu ulogu. "U svakoj zemlji, država je pojedinačno gledano najveći kupac i najveći ekonomski akter, a javne nabavke su pored penzija prva ili druga stavka u izdacima većine od njih, i zato je važno kako se ta sredstva građana koriste", rekla je Tomić. Zato, navodi, svi oblici javnih rashoda, među kojima su i javne nabavke, moraju imati odgovarajuću kontrolu nezavisnih institucija, sudstva, ali i javnosti. "Za svaku državu raspisivanje javnih nabavki može biti pogodno tlo za necelishodno povećanje trošenja javnih sredstava kroz nameštanje ponuda. Zato je bitno da u donošenju izmena i dopuna zakona koji regulišu tu oblast učestvuju svi, da se čuju svačija mišljenja kako ne bismo imali rupe u zakonu i da sve bude tačno definisano", ukazala je Tomić. Ističe da ćemo tako poslati sliku svetu da je Srbija stabilna zemlja, u kojoj se zakoni poštuju, što će, navodi Tomić, ubediti još više stranih investitora da ulažu u našu zemlju. Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović naveo je da prema odredbama Zakona o zaštiti konkurencije, nameštene ili lažirane ponude pri javnim nabavkama, spadaju među najteže povrede konkurencije - takozvano kartelsko dogovaranje. "Nadležnost Komisije, propisana Zakonom o zaštiti konkurencije, vezana za postupke javnih nabavki postoji samo u slučaju kada između ponuđača postoji zabranjeni dogovor o ponudama koje će podneti ili neće podneti naručiocu", rekao je Obradović. Zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dejan Damnjanović kaže da imajući u vidu da su javne nabavke prepoznate u Srbiji kao jedne od rajranjivijih oblasti podložne korupciji, kaže da je od velikog značaja što Evropska unija organizuje Tvining projekat "Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji", u okviru kojeg se održava i današnji seminar. Izrazio je nadu da će taj projekat u našoj zemlji doprineti tome da se poveća transparentnost u postpuku javnih nabavki. Seminar "Konkurencija i javne nabavke" zajednički realizuju Komisija za zaštitu konkurencije Srbije i telo za zaštitu konkurencije Italije, kao parnter u okviru Tvining projekta "Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji", koji finansira EU. Sporovođenjem tog projekta, namera je da se da doprinos procesu daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije sa pravom EU. Vrednost projekata je oko milion evra i biće realizovan u periodu od 24 meseca. (Tanjug)  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/transparetnim-javnim-nabavkama-do-vece-ustede-u-budetu-14-10-2019

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijenabavke

Naslov: Transparetnim javnim nabavkama do veće uštede u budžetu

BEOGRAD: U Beogradu je danas počeo seminar "Konkurencija i javne nabavke" na kojem će u narednih pet dana srpski i međunarodni stručnjaci ilustrovati strategije osmišljavanja javnih nabavki koje obezbeđuju efektivnu konkurenciju.Učesnici seminara diskutovaće i o načinima otkrivanja dogovora o nameštanju tendera, a sve u cilju da se ostvare pozitivni rezultati u našoj praksi kroz transparentnost postupaka javnih nabavki, jačanje konkurencije i veće uštede u budžetu.Predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksandra Tomić kaže da javne nabavke u svim savremeno uređenim zemljama imaju značajnu ulogu."U svakoj zemlji, država je pojedinačno gledano najveći kupac i najveći ekonomski akter, a javne nabavke su pored penzija prva ili druga stavka u izdacima većine od njih, i zato je važno kako se ta sredstva građana koriste", rekla je Tomić.Zato, navodi, svi oblici javnih rashoda, među kojima su i javne nabavke, moraju imati odgovarajuću kontrolu nezavisnih institucija, sudstva, ali i javnosti."Za svaku državu raspisivanje javnih nabavki može biti pogodno tlo za necelishodno povećanje trošenja javnih sredstava kroz nameštanje ponuda. Zato je bitno da u donošenju izmena i dopuna zakona koji regulišu tu oblast učestvuju svi, da se čuju svačija mišljenja kako ne bismo imali rupe u zakonu i da sve bude tačno definisano", ukazala je Tomić.Ističe da ćemo tako poslati sliku svetu da je Srbija stabilna zemlja, u kojoj se zakoni poštuju, što će, navodi Tomić, ubediti još više stranih investitora da ulažu u našu zemlju.Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović naveo je da prema odredbama Zakona o zaštiti konkurencije, nameštene ili lažirane ponude pri javnim nabavkama, spadaju među najteže povrede konkurencije - takozvano kartelsko dogovaranje."Nadležnost Komisije, propisana Zakonom o zaštiti konkurencije, vezana za postupke javnih nabavki postoji samo u slučaju kada između ponuđača postoji zabranjeni dogovor o ponudama koje će podneti ili neće podneti naručiocu", rekao je Obradović.Zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dejan Damnjanović kaže da imajući u vidu da su javne nabavke prepoznate u Srbiji kao jedne od rajranjivijih oblasti podložne korupciji, kaže da je od velikog značaja što Evropska unija organizuje Tvining projekat "Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji", u okviru kojeg se održava i današnji seminar.Izrazio je nadu da će taj projekat u našoj zemlji doprineti tome da se poveća transparentnost u postpuku javnih nabavki.Seminar "Konkurencija i javne nabavke" zajednički realizuju Komisija za zaštitu konkurencije Srbije i telo za zaštitu konkurencije Italije, kao parnter u okviru Tvining projekta "Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji", koji finansira EU.Sporovođenjem tog projekta, namera je da se da doprinos procesu daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije sa pravom EU.Vrednost projekata je oko milion evra i biće realizovan u periodu od 24 meseca.              

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: tanjugbiz.rs

Link: http://www.tanjugbiz.rs/vest/28611/Transparetnim-javnim-nabavkama-do-vece-ustede-u-budzetu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Transparetnim javnim nabavkama do veće uštede u budžetu

U Beogradu je danas počeo seminar "Konkurencija i javne nabavke" na kojem će u narednih pet dana srpski i međunarodni stručnjaci ilustrovati strategije osmišljavanja javnih nabavki koje obezbeđuju efektivnu konkurenciju.Tanjug, pixabay.com, ilustracija BEOGRAD - U Beogradu je danas počeo seminar "Konkurencija i javne nabavke" na kojem će u narednih pet dana srpski i međunarodni stručnjaci ilustrovati strategije osmišljavanja javnih nabavki koje obezbeđuju efektivnu konkurenciju. Učesnici seminara diskutovaće i o načinima otkrivanja dogovora o nameštanju tendera, a sve u cilju da se ostvare pozitivni rezultati u našoj praksi kroz transparentnost postupaka javnih nabavki, jačanje konkurencije i veće uštede u budžetu.   Kompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa Tagovi: Transparetnim javnim nabavkama  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/porezi-i-parafiskali-najveci-problem-za-privredu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Porezi i parafiskali najveći problem za privredu

U odnosu na 2013. godinu transparentnost i predvidljivost u poslovanju su poboljšani, ali u odnosu na 2017. godini poslovni ambijent se u nizu indikatora pogoršava, pokazuje anketa 1.000 preduzeća 2019. u okviru USAID projekta saradnje za ekonomski razvoj.Foto: Pixabay/stevepb U anketi u kojoj je učestvovalo više od 1.000 preduzeća 27 odsto njih je ocenilo da su se transparentnost i predvidivost u poslovanju popravili što je napredak sa 14 odsto iz 2017, dok je 28 odsto preduzeća odgovorilo da se ne slaže sa tom ocenom. Kada se radi o regulatornom opterećenju privrede raste broj preduzeća koji smatra da je smanjeno opterećenje, ali i dalje 42 odsto njih kaže da ono nije smanjeno. Kako se navodi u analizi to ukazuje na potrebu da državne institucije i sudovi obezbede ispravnu i doslednu primenu novih propisa koji su i doneti da bi se pojednostavile procedure. U poslednjih pet godina negativne ocene sudskih procedura i pravila su se smanjivale, ali ove godine je negativno ocenilo rad sudova 29 odsto u odnosu na 25 odsto ispitanih preduzeća 2017. godine. Odgovarajući na pitanje da li su više ili manje vremena i novca potrošili na poslove u vezi sa poštovanjem propisa raste broj preduzeća koje je borba sa birokratijom više koštala nego ranije, ali je sve više i onih koji tvrde da su potrošili manje vremena na to. Kao najvažnije faktore koji utiču na rad preduzeća privrednici su izdvojili poreze i parafiskalne namete. Tako na listi faktora sa najnegativnijim uticajem na poslovanje parafiskalni nameti su drugi, porezi i doprinosi na zarade na 3. mestu, a porez na dobit na četvrtom. Porez na imovinu je na šestom mestu, a porezi i doprinosi koje plaćaju preduzetnici na devetom, dok je na 10. mestu stopa PDV-a. Najveće opterećenje za privredu (za 56 odsto preduzeća) su lokalni i republički porezi, ekološki porezi, opštinski porezi, naknade za uređenje zemljišta i naknade za vode. Na pitanje šta ih je podstaklo da ograniče zapošljavanje radnika u poslednjih 12 meseci ispitanici kao drugi značajan faktor naveli su poreze i doprinose na zarade. Na pitanje kako povećati naplatu poreza 75 odsto firmi smatra da treba smanjiti poreze, dok je za 37 odsto rešenje učestalija i stroža poreska kontrola. Inspekcijski nadzor je jedna od stavki čiji se uticaj na poslovanje najviše smanjio, sa 27 odsto 2014. na 14 odsto ove godine. Takođe, smanjen je i uticaj propisa koji se tiču zaposlenih kao posledica liberalnijeg zakona o radu, a takođe beleži se napredak u spoljnotrgovinskim procedurama. Međutim, monopol kao otežavajuća okolnost za poslovanje vraća se na nivo iz 2016. godine kada je za 40 odsto ispitanih to bio problem. Posebno zanimljivi su rezultati ankete u delu koji se odnosi na saradnju preduzeća sa javnim sektorom. U prvoj anketi 2013. godine od 32 odsto preduzeća koja su radila sa javnim sektorom 57 odsto je ostvarivalo do 10 odsto prihoda od ovih poslova. Ove godine od 26 odsto preduzeća koja rade sa državom, 18 odsto je ostvarivalo u ovim poslovima, odnosno na javnim nabavkama preko 30 odsto svojih prihoda. Prosečan broj firmi koje se prijave na jedan konkurs za javne nabavke je bio najmanji u poslednjih pet godina (prema podacima iz 2018.) i iznosio je 2,5 ponuđača. U pogledu faktora koji utiču na dobijanje javnih tendera, i dalje je na prvom mestu finansijska ponuda, ali je više ispitanika ove godine označilo stručnost kao bitan kriterijum za dobijanje konkursa. Ipak, broj onih koji ocenjuju da povezanost sa političkim partijama, davanje mita članovima tenderskih komisija i privatne veze utiču na javne nabavke blago je porastao 2019. u poređenju sa 2017. godinom, navodi se u rezultatima ankete. Od 2014. do 2017. godine zabeležen je značajan rast optimizma domaćih privrednika i u pogledu očekivanja o rastu broja zaposlenih, ukupnih prihoda i neto dobiti. Međutim, u 2019. u odnosu na 2017. broj preduzeća koja očekuju smanjenje broja zaposlenih se povećao sa 10 na 12 odsto, dok je broj preduzeća koji očekuju dodatno zapošljavanje ostao isti kao pre dve godine na 24 odsto. Još drastičniji je rast ispitanih koji očekuju pad ukupnih prihoda sa 13 na 17 odsto, mada je za jedan procentni poen povećan i broj onih koji očekuju rast prihoda sa 35 na 36 odsto. Broj preduzeća koja očekuju pad neto dobiti je takođe povećan i to za pet procentnih poena, sa 13 na 18 odsto, dok 35 odsto preduzeća očekuje rast dobiti u narednom periodu. ekonomski razvoj, Parafiskali, porezi, privreda  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U Beogradu seminar "Konkurencija i javne nabavke", cilj jačanje konkurencije i ušteda javnog novca

U Beogradu seminar "Konkurencija i javne nabavke", cilj jačanje konkurencije i ušteda javnog novcaBEOGRAD, 14. oktobra 2019. (Beta) - U Beogradu je danas počeo petodnevni seminar domaćih i medjunarodnih stručnjaka "Konkurencija i javne nabavke".Na seminaru se razgovara o obezbedjivanju konkurencije, o otkrivanju dogovora o nameštanju tendera, a cilj je da postupak javnih nabavki bude transparentniji, konkurencija jača i da bude veće uštede u budžetu iz kojeg se plaćaju nabavke.Predsednica Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Aleksandra Tomić, rekla je da i nezavisne institucije, sudstvo i javnost moraju imati kontrolu nad javnim nabavkama."U svakoj zemlji, država je pojedinačno gledano najveći kupac i najveći ekonomski akter, a javne nabavke su, pored penzija, prva ili druga stavka u izdacima većine od njih, i zato je važno kako se koriste sredstva gradjana", kazala je ona.Ukazala je i da za svaku državu raspisivanje javnih nabavki može biti pogodno tlo za necelishodno trošenje javnih sredstava nameštanjem ponuda.Tomić je istakla da je zbog toga važno da sve zainteresovana strane učestvuju u donošenju propisa koji regulišu tu oblast, kako ne bi bilo "rupa u zakonu".Jazala je da se u praksi pokazalo da se moraju uspostaviti novi modeli javnih nabavki u kulturi, prosveti i zdravstvu.Politika zaštite konkurencije i javnih nabavki u Srbiji, kako je istakla, mora da bude konzistentna, da se sprovodi dosledno i da se spreči svako izigravanje zakona, što će  omogućiti i dodatni priliv direktnih stranih investicija.Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović naveo je da po Zakonu o zaštiti konkurencije, nameštene ili lažirane ponude pri javnim nabavkama spadaju medju najteže povrede konkurencije - takozvano kartelsko dogovaranje."Nadležnost Komisije, propisana Zakonom o zaštiti konkurencije, povezana s postupkom javnih nabavki postoji samo kada izmedju ponudjača postoji zabranjeni dogovor o ponudama koje će podneti ili neće podneti naručiocu", rekao je Obradović.Podseto je da je u Srbiji pokrenut "sistem nenajavljenih uvidjaja", najefikasniji za otkrivanje kartela.Kao dodatnu vrednost naveo je što će unaprediti modalitete povezivanja i saradnje medju nacionalnim institucijama u Srbiji koje se bave javnim nabavkama i zaštitom konkurencije.Zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dejan Damnjanović istakao je da su javne nabavke u Srbiji jedna od rajranjivijih oblasti podložnih korupciji.Po predlogu novog zakona o javnim nabavkama, rekao je on, trebalo bi da bude pojednostavljenja procedure i smanjenja troškova, te bi ponudjači imali više interesa da učestvuju u javnim nabavkama, s manje troškove i uz lakše podnošenje ponuda.Damnjanović je naveo da bi novi zakon time trebalo da doprinese povećanju konkurencije.Tako je predvidjeno da se uvede "obavezna izjava ponudjača" koju će morati da dostavlja pri podnošenju ponude, dokazućii ispunjenost uslova, te neće morati da prikupljaju sve dokaze u ranoj fazi postupka, već kasnije, prilikom dodele ugovora.Unapredjenju konkurecije će doprineti novi portal koji će pratiti odredbe novog zakona, da bi se doprinelo transparentnosti i olakšalo ponudjačima da ponude podnose u elektronskom obliku."Postoji tendencija pada broja ponuda u postupcima javnih nabavki. Prosečan broj ponuda po javnoj nabavci bio je 3,2, a u prvih šest meseci ove godine u proseku je bilo 2,2 ponude po postupku javne nabavke", kazao je Damnjanović i time objasnio što je Uprava za javne nabavke stavila akcenat na unapredjenje konkurencije.Seminar "Konkurencija i javne nabavke" zajednički realizuju Komisija za zaštitu konkurencije Srbije i telo za zaštitu konkurencije Italije, kao parnter u okviru Tvining projekta "Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji", koji EU finansira s milion evra, a biće sproveden za 24 meseca.Cilj tog projekta je da se da doprinese uskladjivanju domaćih i propisa EU o zaštiti konkurencije.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: slobodnaevropa.org

Link: https://www.slobodnaevropa.org/a/kina-srbija-investicije/30214487.html

Autori: Branka Trivić

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)Minićprivatno partnerstvonabavke

Naslov: Tenderi zaštita od rizičnog zaduživanja kod Kineza

Da li će i beogradski metro graditi Kinezi bez tendera, kao i mnoge prethodne infrastrukturne projekte u Srbiji?Da li će i beogradski metro, čija gradnja prema izjavama srpskih zvaničnika, treba da počne krajem iduće godine, graditi Kinezi, svojim kreditom, radnicima i materijalom, bez tendera, kao i mnoge prethodne infrastrukturne projekte u Srbiji, poput, recimo, Pupinovog mosta između Borče i Zemuna u Beogradu, završenog pre pet godina, koji je spontano prozvan "kineski most"? Taj nadimak je, uzgred, sasvim adekvatan jer su most, vredan 260 miliona dolara faktički uvezen iz Kine - gradile pare (85 odsto), pozajmljene od kineske Eksim banke, kineska kompanija i kineski radnici. Kinezi ili Francuzi? Kad je reč o beogradskom metrou, konfuzija je totalna. Ne zna se da li će ga graditi Kinezi ili Francuzi, pošto su i sa jednom i sa drugom stranom povodom tog projekta potpisani memorandumi o razumevanju. Još 2011. godine Srbija je sklopila međudržavni sporazum sa Francuskom o izgradnji metroa, a tadašnja francuska vlada je donirala milion i po evra za studiju izvodljivosti francuskoj firmi "Ežis". Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, 2014. godine potvrđuje međudržavni sporazum između Srbije i Francuske o nastavku projekta metroa. Sa tadašnjim francuskim premijerom Manuelom Valsom, kao i tadašnjim gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim, potpisuje Memorandum o razumevanju o gradnji metroa u Beogradu. Ne zna se da li će beogradski metro graditi Kinezi ili Francuzi Krajem aprila, međutim, Memorandum o razumevanju kad je reč o metrou potpisan je u Kini i sa kompanijom Power China, i to o finansiranju tog projekta, kako je rekao je zamenik beogradskog gradonačelnika Goran Vesić, zahvalivši se na tome predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije. Sporazum sa Kinezima o metrou Ministarstvo građevinarstva odbilo je da dostavi nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija: "Memorandum sa Kinezima ne znamo šta predviđa, oni neće da ga objave jer kažu da ne postoji saglasnost kineske strane", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija. /**/ /**/ /**/ Pročitajte i ovo: Transparentnost Srbija: Izgradnja metroa dogovara se mimo zakona A, onda, tri meseca kasnije, na scenu ponovo stupaju Francuzi. Nevladina organizacija Transparentnost Srbije podsetila je da su dvoje članova Vlade Srbije i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić tokom julske posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji imali sastanak sa delegacijama francuskih kompanija "Ežis" i "Alstom" o realizaciji projekta "Beogradski metro". Pre nekoliko dana, međutim, Vesić je izjavio da gradnja beogradskog metroa počinje krajem sledeće godine i dodao da su sada stvari u "fazi…kada je potpisan Memorandum o razumevanju sa kineskom kompanijom Power China". Misterija o tenderu Reagujući na tu izjavu, Marko Bastać, zamenik predsednika opozicione Stranke slobode i pravde (Dragana Đilasa) i predsednik beogradske opštine Stari grad, rekao da je Vesić tom izjavom potvrdio da će posao izgradnje metroa da se radi "bez tendera i na osnovu bratskog dogovora", da će ga dobiti kineska firma, kao i da je od 2012. do 2019. godine cena metroa "porasla sa 2,2 na 4,4 milijarde evra". Usledila je onda fejsbuk objava Vesića da će beogradski metro biti građen uz raspisivanje tendera, a da su do sada jedini koji su dali bilo kakav posao u vezi sa metroom bez tendera bili bivši predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić i ondašnji gradonačelnik Dragan Đilas, koji su, kako je dodao, 2012. bez tendera dodelili posao izrade prethodne studije izvodljivosti za metro francuskoj kompaniji "Ežis". Stiže (li) metro u Beograd Od drugog čoveka Grada Beograda i od Ministarstva za građevinarstvo i saobraćaj Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobila odgovore na upite da li su kad je reč o metrou u Beogradu u igri i Kinezi i Francuzi ili samo jedna od te dve strane i, ako je to slučaj, koja. Odgovora nema ni na pitanja o načinu finansiranja metroa i projekciji cene tog projekta. Ministarstvo odbija da objavi sporazum U izgradnju beogradskog metroa, sudeći prema najavama predstavnika vlasti u Srbiji, biće uključene firme iz Kine i Francuske, mimo Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu koji predviđaju obavezno nadmetanje za dobijanje posla, ukazala je sredinom jula Transparentnost Srbija. Da li je to razlog što političari neće da pokažu javnosti te sporazume? "Suština je da mi svih ovih godina nijedan dokument koji se tiče metroa nismo videli, niti bilo kakav dokument koji bi otkrio kako će se finansirati. Zaista, ne treba trošiti previše reči na to da je strašno da država dozvoljava da kineska firma određuje da građanima Srbije ne mogu biti dostupne informacije o obavezama ili eventualnim nakanama države da potroši ogroman iznos novca, koji prema nekim poslednjim izjavama varira između dve i četiri milijarde evra", kaže za RSE Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija. Svih ovih godina, mi nijedan dokument koji se tiče metroa nismo videli: Zlatko Minić U široj slici, infrastrukturni projekti koje u Srbiji izvode kineske kompanije dodeljuju se po pravilu bez tendera. Finansiraju se dugoročnim kineskim kreditima koje će zapravo koristiti kineske firme, a Srbija će ih samo otplaćivati, čime se uvećava kineski bruto nacionalni dohodak, kaže Radojka Nikolić, urednica časopisa "Biznis" i "Ekonometar". Kad je reč o projektima koje su u Srbiji gradili i grade Kinezi, nadmetanje kao procedura ne postoji. "Nema tendera zato što je njihov uslov da to uglavnom budu leks specijalisi koji se donose za tu vrstu saradnje. To je 'uzmi ili ostavi'", kaže sagovornica RSE. Tendera, doduše, nije bilo ni za arapske projekte u Srbiji, od kojih je najveći izgradnja četvrti "Beograd na vodi", koji je ugovoren direktno sa investitorom iz Abu Dabija. /**/ /**/ /**/ Pročitajte i ovo: Tribina: Šta se krije ispod površine "Beograda na vodi" Od kineskih kredita povoljniji su zajmovi Svetske banke, ali njena politika kreditiranja infrastrukturnih projekata drugačija je nego kineska: "Svetska banka ne ulazi ad hoc u nešto što određena zemlja traži, nego najpre njen stručni tim procenjuje da li to doprinosi rastu i razvoju te zemlje. Tek ako oni procene da ti projekti unapređuju ekonomiju zemlje, oni će joj odobriti projekte i kredite. I to su zaista najjeftiniji krediti jer vam daju direktno, bez posrednika", kaže Nikolić, dodajući da Kineze zanima pre svega njihov sopstveni interes. Otuda ona upozorava da se pri uzimanju kineskih kredita mora biti vrlo oprezan. Evropska unija je krajem jula poslala alarm zbog uloge Kine u zemljama Zapadnog Balkana. Upozorenja iz EU Naime, pod naslovom "Johanes Han govori o kineskim trojanskim konjima na Balkanu", evropsko izdanje uticajnog portala Politico u svom podkastu prenelo je upozorenje tadašnjeg evropskog komesara za proširenje da Peking zemlje ovog regiona može pretvoriti u "trojanske konje" koji će jednog dana biti članovi Evropske unije. Kineska "kombinacija kapitalizma i političke diktature", kako je Han ocenio, može da bude poželjna opcija nekim liderima u regionu Zapadnog Balkana. Iako je zabrinutost Zapada za Balkan poslednjih godina uglavnom fokusirana na ulogu Rusije, Han je istakao da postoji više razloga za zabrinutost zbog Kine, koja je tu tom regionu ostvarila niz značajnih ulaganja u infrastrukturne projekte. Ilustrujući svoju zabrinutost, evropski komesar je naveo primer Crne Gore, gde je javni dug porastao na više od 70 odsto BDP-a nakon što je zemlja uzela pozajmicu od 809 miliona eura od kineske državne banke Export-Import, kako bi izgradila autoput prema granici sa Srbijom. Upozorio na "kineskog trojanskog konja" na Balkanu: Johanes Han Kina bi u slučaju da Crna Gora ne može otplaćivati kredit za izgradnju autoputa imala pravo da preuzme kontrolu nad crnogorskim zemljištem kao jamstvom, piše londonski Financial Times. "Ovo je neka vrsta obrasca ili … kineskog biznis modela - da ponude … manje ili više atraktivne kredite, a ako zemlja ne može da ih vrati, dug onda pretvaraju u svoj kapital", upozorio je Johanes Han. Nekoliko meseci pre njega i tadašnja direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, kako je preneo ugledni britanski Financial Times, upozorila je da kineski način poslovanja - izgradnja infrastrukturnih projekata na kojima rade kineske kompanije kineskim materijalima, a koje Peking finansira putem zajmova, može dovesti do alarmantnog povećanja duga u nekim od zemalja korisnica takvih kredita. "Crna Gora je po liniji kineskih kredita dužna skoro milijardu evra, Srbija oko dve milijarde, a BIH skoro dve milijarde. Problem vraćanja tih dugova je nešto što će se pojaviti kao gorući izazov za nekoliko godina, među svim ovim zemljama", rekao je za RSE u avgustu prošle godine dugogodišnji crnogorski diplomata, a sada profesor na bostonskom Univerzitetu Vesko Garčević. U Srbiji su kineske kompanije angažovane na izgradnji dveju deonica na Koridoru 11, na rekonstrukciji pruge Beograd - Budimpešta, kao i na revitalizaciji Termoelektrane "Kostolac A". U toku su pregovori i za izgradnju obilaznice oko Beograda, kao i za nastavak auto-puta ka Crnoj Gori. Evropska unija je vodeći investitor u regionu Zapadnog Balkana, sa više od 70 odsto ukupnih direktnih investicija na prostoru Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova. Srbija na 'putu svile' Ali, Kina tokom poslednjih šest godina znatno ulaže u infrastrukturu, čime je, po iznosu investicija, uspela da se postavi kao rival Evropskoj uniji, a već ostvaruje i vidljiv uticaj. Razvojna agencija Srbije polovinom prošlog meseca je na upit RSE odgovorila da su, prema podacima Narodne banke Srbije, zaključno sa prvim kvartalom ove godine u Srbiji zabeleženi prilivi po osnovu ulaganja iz Kine, uključujući i Tajvan i Hong Kong, u iznosu nešto više od 1,3 milijarde evra, čime, kako je navedeno, Kina zauzima šesto mesto na listi zemalja sa najvećim ulaganjima u Srbiju. Peking je, prema navodima svojih zvaničnika, investirao 90 milijardi dolara u razne infrastrukturne projekte širom sveta, dok su kineske banke obezbedile između 200 i 300 milijardi dolara teške zajmove. Preuzimite Adobe Flash Player Embed Podijeli Kineski predsednik u Srbiji Embed Podijeli Kod je kopiran u vaš clipboard. širina px Visina px Podijelite na Facebooku   Podijelite na Twitteru   The URL has been copied to your clipboard No media source currently available 0:00 0:02:21 0:00 U zamku kineskog dužničkog ropstva, međutim, neke države već su upale. Šri Lanka je, recimo, svoju morsku luku 2017. morala da preda na upravljanje Kini na 99 godina jer nije bila u stanju da isplati zajam, pisala je u aprilu agencija Frans pres (AFP). Dug je smanjila, ali ga još uvek nije isplatila. Zvuči kao snažna opomena i zemljama u regionu Zapadnog Balkana. Kineski predsednik Si Đinping je pre šest godina najavio inicijativu "Pojas i put" (BRI), savremenu reprizu drevnog "kineskog puta svile", vrednu 900 milijardi dolara, s ciljem da poveže međunarodne trgovinske rute. Realizujući tu inicijativu, Kina se pojavila kao značajan akter i na Zapadnom Balkanu. /**/ /**/ /**/ Pročitajte i ovo: Direktno srpsko pogađanje sa Kinezima Odskočna daska i ključna karika kineske ekonomske ekspanzije u jugoistočnoj Evropi bila je kupovina grčke luke Pirej, 2016. godine, koju je Peking u međuvremenu unapredio u drugu najveću luku na Mediteranu. Time je Zapadni Balkan postao ključni strateški region za investiranje. Kina, naime, ima veliki interes za unapređenje infrastrukture u ovom regionu kako bi mogla da transportuje svoju robu iz Pireja preko Zapadnog Balkana i na zajedničko tržište EU, teško pola milijarde potrošača. Istovremeno, kao što su visoki zvaničnici iz Brisela već ukazali, kineska infrastrukturna ulaganja u ovaj region i te kako olakšavaju put Pekingu da stekne ekonomsko uporište u zemljama koje bi u dogledno vreme trebalo da postanu članice EU. Branka Trivić Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Na Radiju Slobodna Evropa radi od 1993. godine. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Pratite autora Facebook Forum  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/crta-podnosi-krivicnu-prijavu-protiv-odgovornih-lica-u-vladi-ap-vojvodine/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CRTA podnosi krivičnu prijavu protiv odgovornih u Vladi Vojvodine

Zbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u političke svrhe, CRTA će podneti još jednu krivičnu prijavu pošto je ustanovila da je među više od 200 vozila, registrovanih izvan Lučana, koja su primećena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini, 16. decembra 2018, bila i škoda superb u vlasništvu Vlade AP Vojvodine.Foto: Nenad Kovacević Kako je navela u saopštenju, CRTAraspolaže fotografijom navedenog vozila, snimljenom u blizini jednog od biračkih mesta u Lučanima. "Još u decembru 2018. CRTA je od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu. Pošto na zahtev nije odgovoreno, Crta je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine", saopštila je ta nevladina organizacija. "Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slučajevima poput ovog", izjavio je Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA. CRTA je saoštila da zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere. U saopštenju se podseća da je Crta već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz osam gradova, čija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lučanima. ap vojvodina, crta, krivicna prijava, Lokalni izbori u Lučanima  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: slavkocuruvijafondacija.rs

Link: https://www.slavkocuruvijafondacija.rs/javni-poziv-programskim-savetima-javnih-medijskih-servisa/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Javni poziv Programskim savetima javnih medijskih servisa

  1. oktobrar 2019. Pozivamo Programske savete Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV) da ove jeseni tema zakonom obaveznih javnih rasprava bude informativni program javnih medijskih servisa. U t 14. oktobrar 2019. Pozivamo Programske savete Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV) da ove jeseni tema zakonom obaveznih javnih rasprava bude informativni program javnih medijskih servisa.U trenutku kada svake nedelje, gotovo godinu dana, građani Srbije izražavaju nezadovoljtsvo i protest zbog informativnog programa javnih medijskih servisa, u godini kada mnogobrojni izveštaji međunarodnih i domaćih organizacija beleže drastično ugrožavanje i pad medijskih sloboda u Srbiji, a Evropska komisija u svom izveštaju o napretku izražava ozbiljnu zabrinutost kada je sloboda izražavanja u pitanju, a posebno jer se približavamo redovnim izborima, neophodno je da tema javnih rasprava bude informativni program JMS.Zakonom predviđena obaveza javnih medijskih servisa je da istinitim, blagovremenim, potpunim i nepristrasnim informisanjem ostvaruju javni interes u javnom informisanju, i omoguće da građani Srbije budu obavešteni birači kada odlučuju za koga će da glasaju.(čl. 7. Zakona o JMS ,,poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verskih i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu ili interesu ,,).Usvajanjem Zakona o javnim medijskim servisima, uvedena je obaveza Radio-televiziji Srbije (RTS) i Radio-televiziji Vojvodine (RTV) da organizuju javne rasprave o svojim programima (čl. 30. Zakona o JMS). Programski saveti javnih medijskih servisa dobili su obavezu da organizuju javne rasprave jednom godišnje u trajanju od najmanje 15 dana. Uloga Javnog medijskog servisa da pruža medijske usluge koje podrazumevaju "informativne, obrazovne, kulturne i zabavne sadržaje namenjene svim delovima društva" (čl. 2. Zakona o JMS), a jedna od uloga Programskog saveta da se stara o zadovoljenju interesa slušalaca i gledalaca u pogledu programskog sadržaja. Građani za medije www.gradjanizamedije.rs 1. Alternativni centar za devojke, Kruševac2. Beogradska otvorena škola3. Beogradski centar za ljudska prava4. BIRN Srbija, Beograd5. Bečejsko udruženje mladih - BUM6. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost - CRTA , Beograd7. Centar za humanističke studije, Niš8. Centar za nove medije Liber, Novi Sad9. Fondacija za otvoreno društvo, Srbija10. Građanske inicijative, Beograd11. Komitet pravnika za ljudska prava - Yucom, Beograd12. Media Reform Centar, Niš13. Odbor za ljudska prava Niš14. Odbor za ljudska prava Negotin15. Partneri za demokratske promene Srbija, Beograd16. Slavko Ćuruvija fondacija, Beograd17. SHARE Fondacija, Beograd18. Toplički centar za ljudska prava i demokratiju, Prokuplje19. Transparentnost Srbija, Beograd20. Zaječarska inicijativa                        

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2658131/u-beogradu-poceo-seminar-konkurencija-i-javne-nabavke-cilj-jacanje-konkurencije-i

Autori: @ekapija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijenabavke

Naslov: U Beogradu počeo seminar "Konkurencija i javne nabavke" - Cilj jačanje konkurencije i ušteda javnog novca

U Beogradu je počeo petodnevni seminar domaćih i međunarodnih stručnjaka "Konkurencija i javne nabavke".Na seminaru se razgovara o obezbeđivanju konkurencije, o otkrivanju dogovora o nameštanju tendera, a cilj je da postupak javnih nabavki bude transparentniji, konkurencija U Beogradu je počeo petodnevni seminar domaćih i međunarodnih stručnjaka "Konkurencija i javne nabavke". Na seminaru se razgovara o obezbeđivanju konkurencije, o otkrivanju dogovora o nameštanju tendera, a cilj je da postupak javnih nabavki bude transparentniji, konkurencija jača i da bude veće uštede u budžetu iz kojeg se plaćaju nabavke. Predsednica Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Aleksandra Tomić, rekla je da i nezavisne institucije, sudstvo i javnost moraju imati kontrolu nad javnim nabavkama. - U svakoj zemlji, država je pojedinačno gledano najveći kupac i najveći ekonomski akter, a javne nabavke su, pored penzija, prva ili druga stavka u izdacima većine od njih, i zato je važno kako se koriste sredstva građana - kazala je ona. Ukazala je i da za svaku državu raspisivanje javnih nabavki može biti pogodno tlo za necelishodno trošenje javnih sredstava nameštanjem ponuda. Tomić je istakla da je zbog toga važno da sve zainteresovana strane učestvuju u donošenju propisa koji regulišu tu oblast, kako ne bi bilo "rupa u zakonu". Kazala je da se u praksi pokazalo da se moraju uspostaviti novi modeli javnih nabavki u kulturi, prosveti i zdravstvu. Politika zaštite konkurencije i javnih nabavki u Srbiji, kako je istakla, mora da bude konzistentna, da se sprovodi dosledno i da se spreči svako izigravanje zakona, što će omogućiti i dodatni priliv direktnih stranih investicija. Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović naveo je da po Zakonu o zaštiti konkurencije, nameštene ili lažirane ponude pri javnim nabavkama spadaju među najteže povrede konkurencije - takozvano kartelsko dogovaranje. - Nadležnost Komisije, propisana Zakonom o zaštiti konkurencije, povezana s postupkom javnih nabavki postoji samo kada između ponuđača postoji zabranjeni dogovor o ponudama koje će podneti ili neće podneti naručiocu - rekao je Obradović. Podseto je da je u Srbiji pokrenut "sistem nenajavljenih uviđaja", najefikasniji za otkrivanje kartela. Kao dodatnu vrednost naveo je što će unaprediti modalitete povezivanja i saradnje među nacionalnim institucijama u Srbiji koje se bave javnim nabavkama i zaštitom konkurencije. Zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dejan Damnjanović istakao je da su javne nabavke u Srbiji jedna od najranjivijih oblasti podložnih korupciji. Izrazio je nadu da će projekat koji se sprovodi doprineti da se poveća transparentnost u postpuku javnih nabavki. Rukovodilac Grupe za međunarodnu saradnju Uprave za javne navke Stefan Otašević je kazao da bi pi predlogu novog zakona o javnim nabavkama, trebalo bi da bude pojednostavljenja procedure i smanjenja troškova, te bi ponuđači imali više interesa da učestvuju u javnim nabavkama, s manje troškove i uz lakše podnošenje ponuda. Naveo je da bi novi zakon time trebalo da doprinese povećanju konkurencije. Tako je predviđeno da se uvede "obavezna izjava ponuđača" koju će morati da dostavlja pri podnošenju ponude, dokazućii ispunjenost uslova, te neće morati da prikupljaju sve dokaze u ranoj fazi postupka, već kasnije, prilikom dodele ugovora. Unapređenju konkurecije će doprineti novi portal koji će pratiti odredbe novog zakona, da bi se doprinelo transparentnosti i olakšalo ponuđačima da ponude podnose u elektronskom obliku. - Postoji tendencija pada broja ponuda u postupcima javnih nabavki. Prosečan broj ponuda po javnoj nabavci bio je 3,2, a u prvih šest meseci ove godine u proseku je bilo 2,2 ponude po postupku javne nabavke - kazao je Otašević i time objasnio što je Uprava za javne nabavke stavila akcenat na unapređenje konkurencije. Seminar "Konkurencija i javne nabavke" zajednički realizuju Komisija za zaštitu konkurencije Srbije i telo za zaštitu konkurencije Italije, kao parnter u okviru Tvining projekta "Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji", koji EU finansira s milion evra, a biće sproveden za 24 meseca. Cilj tog projekta je da se da doprinese usklađivanju domaćih i propisa EU o zaštiti konkurencije. 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavkeza borbu protiv korupcije

Naslov: U Beogradu seminar 'Konkurencija i javne nabavke', cilj jacanje konkurencije i ušteda javnog novca

U Beogradu seminar 'Konkurencija i javne nabavke', cilj jacanje konkurencije i ušteda javnog novcaBEOGRAD, 14. oktobra 2019. (Beta) - U Beogradu je danas poceo petodnevni seminar domacih i medjunarodnih strucnjaka "Konkurencija i javne nabavke".Na seminaru se razgovara o obezbedjivanju konkurencije, o otkrivanju dogovora o nameštanju tendera, a cilj je da postupak javnih nabavki bude transparentniji, konkurencija jaca i da bude vece uštede u budžetu iz kojeg se placaju nabavke.Predsednica Odbora Skupštine Srbije za finansije, republicki budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Aleksandra Tomic, rekla je da i nezavisne institucije, sudstvo i javnost moraju imati kontrolu nad javnim nabavkama."U svakoj zemlji, država je pojedinacno gledano najveci kupac i najveci ekonomski akter, a javne nabavke su, pored penzija, prva ili druga stavka u izdacima vecine od njih, i zato je važno kako se koriste sredstva gradjana", kazala je ona.Ukazala je i da za svaku državu raspisivanje javnih nabavki može biti pogodno tlo za necelishodno trošenje javnih sredstava nameštanjem ponuda.Tomic je istakla da je zbog toga važno da sve zainteresovana strane ucestvuju u donošenju propisa koji regulišu tu oblast, kako ne bi bilo "rupa u zakonu".Kazala je da se u praksi pokazalo da se moraju uspostaviti novi modeli javnih nabavki u kulturi, prosveti i zdravstvu.Politika zaštite konkurencije i javnih nabavki u Srbiji, kako je istakla, mora da bude konzistentna, da se sprovodi dosledno i da se spreci svako izigravanje zakona, što ce  omoguciti i dodatni priliv direktnih stranih investicija.Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradovic naveo je da po Zakonu o zaštiti konkurencije, nameštene ili lažirane ponude pri javnim nabavkama spadaju medju najteže povrede konkurencije - takozvano kartelsko dogovaranje."Nadležnost Komisije, propisana Zakonom o zaštiti konkurencije, povezana s postupkom javnih nabavki postoji samo kada izmedju ponudjaca postoji zabranjeni dogovor o ponudama koje ce podneti ili nece podneti naruciocu", rekao je Obradovic.Podseto je da je u Srbiji pokrenut "sistem nenajavljenih uvidjaja", najefikasniji za otkrivanje kartela.Kao dodatnu vrednost naveo je što ce unaprediti modalitete povezivanja i saradnje medju nacionalnim institucijama u Srbiji koje se bave javnim nabavkama i zaštitom konkurencije.Zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dejan Damnjanovic istakao je da su javne nabavke u Srbiji jedna od najranjivijih oblasti podložnih korupciji.Izrazio je nadu da ce projekat koji se sprovodi doprineti da se poveca transparentnost u postpuku javnih nabavki.Rukovodilac Grupe za medjunarodnu saradnju Uprave za javne navke Stefan Otaševic je kazao da bi pi predlogu novog zakona o javnim nabavkama, trebalo bi da bude pojednostavljenja procedure i smanjenja troškova, te bi ponudjaci imali više interesa da ucestvuju u javnim nabavkama, s manje troškove i uz lakše podnošenje ponuda.Naveo je da bi novi zakon time trebalo da doprinese povecanju konkurencije.Tako je predvidjeno da se uvede "obavezna izjava ponudjaca" koju ce morati da dostavlja pri podnošenju ponude, dokazucii ispunjenost uslova, te nece morati da prikupljaju sve dokaze u ranoj fazi postupka, vec kasnije, prilikom dodele ugovora.Unapredjenju konkurecije ce doprineti novi portal koji ce pratiti odredbe novog zakona, da bi se doprinelo transparentnosti i olakšalo ponudjacima da ponude podnose u elektronskom obliku."Postoji tendencija pada broja ponuda u postupcima javnih nabavki. Prosecan broj ponuda po javnoj nabavci bio je 3,2, a u prvih šest meseci ove godine u proseku je bilo 2,2 ponude po postupku javne nabavke", kazao je Otaševic i time objasnio što je Uprava za javne nabavke stavila akcenat na unapredjenje konkurencije.Seminar "Konkurencija i javne nabavke" zajednicki realizuju Komisija za zaštitu konkurencije Srbije i telo za zaštitu konkurencije Italije, kao parnter u okviru Tvining projekta "Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji", koji EU finansira s milion evra, a bice sproveden za 24 meseca.Cilj tog projekta je da se da doprinese uskladjivanju domacih i propisa EU o zaštiti konkurencije.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/117897-crta-u-lucanima-bilo-i-vozilo-vlade-ap-vojvodine-podnecemo-jos-jednu-krivicnu-prijavu

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Crta: U Lučanima bilo i vozilo Vlade AP Vojvodine, podnećemo još jednu krivičnu prijavu

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) saopštio je danas da će podneti još jednu krivičnu prijavu zbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u političke svrhe tokom lokalnih izbora u Lučanima krajem 2018. godine. Taj centar je naveo da je ustanovljeno da je medju više od 200 vozila, registrovanih izvan Lučana, koja su primećena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini bila i Škoda superb u vlasništvu Vlade AP Vojvodine. Kako je u saopštenju navedeno, Crta raspolaže fotografijom tog vozila, snimljenom u blizini jednog biračkog mesta u Lučanima. Crta je u decembru 2018. godine od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu, a nakon što na zahtev nije odgovoreno, ta organizacija je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine. "Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slučajevima poput ovog", izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Crte. Kako se dodaje, Crta zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere. Ranije je Crta već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz osam gradova, čija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lučanima.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: KRIVIČNA PRIJAVA ZBOG LUČANA

KRIVIČNA PRIJAVA ZBOG LUČANABEOGRAD, 14. oktobar 2019. (FoNet) - Centar za istraživanje,transparentnost i odgovornost (CRTA) najavio je danas da ćepodneti krivičnu prijavu zbog toga što je na dan lokalnihizbora u Lučanima ove godine među više od 200 vozila kojanisu registrovana u toj opštini primećeno i vozilo "škodasuperb" i vlasništvu Vlade Vojvodine.Kako se navodi u saopštenju, CRTA zhteva od nadležnogtužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih seslužbeni automobil pokrajinske vlade neradnog dana našao umestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine ida preduzme dalje zakonske mere.U saopštenju se navodi i da CRTA raspolaže fotografijomvozila u vlasništvu Vlade Vojvodine u blizini jednog odbiračkih mesta u Lučanima.Ta organizacija je naglasila da je u decembru 2018. odpokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenomvlasništvu, da na zahtev nije odgovoreno, te da je CRTAuputila žalbu povereniku za informacije od javnog značaja, atraženi spisak joj je dostavljen sada.Programski direktor CRTA Raša Nedeljkov istakao je da nadijalogu o izbornim uslovima insistiraju na neophodnostisuzbiljanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vide kaojedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnostizbornog procesa."Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poputtužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasnodeluju u slučajevima poput ovog", naglasio je Nedeljkov.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/details&id=126713

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Veganski ćevapi oduševili Evropu: Srbija zahtevnom tržištu ponudila nešto drugačije

"""Sajam "Belgrade Food Show" pokazao da se proizvodnja visokokvalitetne, premijum hrane u Srbiji znatno povećava. Na više od 200 B2B sastanaka u organizaciji Privredne komore Srbije, proizvođači premijum prehrambenih proizvoda susreli su se sa partnerima, distributerima i kupcima. Drugi međunarodni sajam visokokvalitetne hrane "Belgrade food show 2019", koji je u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane i uz podršku Privredne komore Srbije i USAID Projekta za konkurentnu privredu održan u "Belekspo centru", okupio je 115 proizvođača, najviše iz Srbije, uz prisustvo pet kompanija iz BiH, i po jedne iz Mađarske i Hrvatske, što je sajmu dalo i regionalni karakter. Predstavnici srpske i regionalne prehrambene industrije prikazali su stranim kupcima i domaćoj publici svoje glavne adute, a sajam je promovisao Srbiju kao lidera u regionu jugoistočne Evrope u ovoj industriji. Sabirajući utiske kao organizator, Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane kaže da posebno izdvaja inovativne proizvode izlagača, gde su tradicionalni ukusi i recepture dobile potpuno nove karakteristike, uvođenjem dodatnih sadržaja. Prema njegovim rečima, posetioci su izuzetno pozitivno reagovali na džemove sa tri ukusa, šljiva i menta, bundeva i đus, i borovnica sa dodatom lavandom.Selekcija kozijih sireva sa tartufima, odnosno borovnicom izazvala je oduševljenje ekipe stručnjaka britanskog Instituta za kvalitet ukusa koje je predvodio Alan Parkson, kuvar i poznato TV lice gastronomskih kanala. - Istaknut je bio i nastup proizvođača zdravog čipsa od sušenog voća i povrća, jabuke, šljive, celera i cvekle, kao i domaćeg organskog ledenog čaja, i organskog soka od zove. Sajam je pokazao značajan rast proizvodnje organske hrane i to je dobar znak s obzirom na to da je taj segment prehrane, koji pretpostavlja određenu svest proizvođača i potrošača, uveliko rasprostranjen i razvijen na evropskom i američkom tržištu - rekao je Pejčinović. Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Veljko Jovanović kaže da organskoj proizvodnji treba dati mogućnost da se razvije. - Postoji prilika da stignemo Evropu i da se pozicioniramo na jednoj niši. Taj sektor je u Evropi dostigao neverovatne razmere, samo u Nemačkoj vrednost organskog tržišta je oko 11 milijardi evra - rekao je Jovanović, navodeći da je izvoz organskih proizvoda iz Srbije 20 miliona evra godišnje, ali da može da bude mnogo veći. - Potrebno nam je da postoji jedna ozbiljna strategija koja će biti javno-privatno partnerstvo, kojom će se pružiti šansa proizvođačima da odu korak dalje. To bi značilo da se u potpunosti usaglasimo sa legislativom EU - rekao je Jovanović. Miloš Pejčinović navodi da je na sajmu bilo puno proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, "što je posebno važno zbog brendiranja Srbije kao zemlje kvalitetne hrane". - Naročito su zanimljive nove vrste proizvoda poput veganskih ćevapčića koji su zaista jedinstveni, spremljeni od proklijalog žita, kao i sve prihvaćeniji hladno ceđeni sokovi ili domaće ručno rađene čokolade za konzumaciju uz vina, gde svaka ima sortu vina sa kojom se uparuje. Tu je i čokoladirano voće koje se pokazalo kao izuzetan proizvod, a istakla se i slana karamela koja je osvojila evropska priznanja na sajmovima, kao i premijum čvarci koji su dobili nagradu Međunarodnog instituta za kvalitet ukusa u Briselu - navodi Pejčinović.Pored proizvođača hrane, zapaženu ulogu na sajmu su imali i proizvođači vina, i to pet domaćih vinarija koje su predstavile vina od autohtonih srpskih vrsta grožđa poput prokupca ili tamjanike. Pored brojnih predavača u konferencijskom delu "Belgrade Food Showa", zapažen je bio nastup Aleksandera Đorđevića iz Nemačke, osnivača najveće onlajn platforme za prodaju premijum hrane Foodist.de, koji je srpske preduzetnike upoznao sa načinima na koje proizvođači treba da se usmeravaju kako bi razvili onlajn prodaju ili se pojavili na poznatim platformama. Zanimljiv panel o organskoj proizvodnji pod nazivom "Organska proizvodnja - novi horizonti srpske poljoprivrede", realizovan je sa kompanijama "Nektar" i "BioPanon" koje su napravile veliki iskorak iz tradicionalne proizvodnje u modernu i ušli u nišu upotrebe proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom za svoj asortiman. - Taj panel je pokazao da se organska proizvodnja u Srbiji razvija i da je čak i renomirana kompanija kao "Nektar" napravila iskorak velikim ulaganjem u organske zasade na jugu Srbije čime želi da motiviše mnoge poljoprivrednike iz Srbije da se upuste u takvu proizvodnju i osnaže srpsku poljoprivredu - ističe Miloš Pejčinović. Uloga Privredne komore Srbije U okviru sajma, Asocijacija je uz veliku podršku PKS organizovala B2B sastanke, što predstavlja i najveću korist učešća samih proizvođača jer im je omogućeno da se sretnu sa distributerima i kupcima i ostvare saradnju. Kroz sajam je prošlo više od 50 domaćih i stranih velikih kupaca i uz podršku PKS zakazano je više od 200 poslovnih sastanaka.S obzirom na istaknutu važnost brendiranja proizvoda za njihov dalji poslovni uspeh na tržištima, posebno stranim, na konferencijskom delu sajma je održan sadržajan program, uz posebno zapažen nastup renomiranog evropskog stručnjaka za nacionalni brending, Portugalca Žozea Felipe Toresa, koji je pomogao da se shvati na koji način je najbolje brendirati Srbiju kao zemlju premijum hrane, a ne samo kao zemlju poznatu po roštilju i prerađevinama.    

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a534493/Crta-podnosi-prijavu-protiv-odgovornih-u-AP-Vojvodina-zbog-izbora-u-Lucanima.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Crta podnosi prijavu protiv odgovornih u AP Vojvodina zbog izbora u Lučanima

Autor:BetaZbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u političke svrhe, Crta će podneti još jednu krivičnu prijavu pošto je ustanovila da je među više od 200 vozila, registrovanih izvan Lučana, koja su primećena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini, 16. decembra 2018, bila i škoda superb u vlasništvu Vlade AP Vojvodine, saopštila je ova organizacija."Crta raspolaže fotografijom navedenog vozila, snimljenom u blizini jednog od biračkih mesta u Lučanima. Još u decembru 2018. Crta je od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu. Pošto na zahtev nije odgovoreno, Crta je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine" navode iz Crte."Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slučajevima poput ovog", izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Crte.U saopštenju se ističe ova organizacija zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere.Ranije je Crta već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz 8 gradova, čija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lučanima.       

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Crta: Podnecemo još jednu krivicnu prijavu zbog zlupotrebe resursa tokom izbora u Lucanima

Crta: Podnecemo još jednu krivicnu prijavu zbog zlupotrebe resursa tokom izbora u LucanimaBEOGRAD, 14. oktobra 2019. (Beta) - Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) saopštio je danas da ce podneti još jednu krivicnu prijavu zbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u politicke svrhe tokom lokalnih izbora u Lucanima krajem 2018. godine.Taj centar je naveo da je ustanovljeno da je medju više od 200 vozila, registrovanih izvan Lucana, koja su primecena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini bila i Škoda superb u vlasništvu Vlade AP Vojvodine.Kako je u saopštenju navedeno, Crta raspolaže fotografijom tog vozila, snimljenom u blizini jednog birackog mesta u Lucanima.Crta je u decembru 2018. godine od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu, a nakon što na zahtev nije odgovoreno, ta organizacija je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog znacaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine."Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od kljucnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slucajevima poput ovog", izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Crte.Kako se dodaje, Crta zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkracem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere.Ranije je Crta vec podnela krivicne prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeca i ustanova iz osam gradova, cija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lucanima.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/vesti/crta-podnecemo-jos-jednu-krivicnu-prijavu-zbog-zlupotrebe-resursa-tokom-izbora-u-luanima

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Crta: Podnećemo još jednu krivičnu prijavu zbog zlupotrebe resursa tokom izbora u Lučanima

Taj centar je naveo da je ustanovljeno da je među više od 200 vozila, registrovanih izvan Lučana, koja su primećena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini bila i Škoda superb u vlasništvu Vlade AP Vojvodine.Kako je u saopštenju navedeno, Crta raspolaže fotografijom tog vozila, snimljenom u blizini jednog biračkog mesta u Lučanima.Crta je u decembru 2018. godine od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu, a nakon što na zahtev nije odgovoreno, ta organizacija je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine."Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slučajevima poput ovog", izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Crte.Kako se dodaje, Crta zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere.Ranije je Crta već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz osam gradova, čija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lučanima.      

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/politika/crta-u-lucanima-bilo-i-vozilo-vlade-ap-vojvodine-podnecemo-jos-jednu-krivicnu-prijavu/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Crta: U Lučanima bilo i vozilo Vlade AP Vojvodine, podnećemo još jednu krivičnu prijavu

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) saopštio je danas da će podneti još jednu krivičnu prijavu zbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u političke svrhe tokom lokalnih izbora u Lučanima krajem 2018. godine. Taj centar je naveo da je ustanovljeno da je medju više od 200 vozila, registrovanih izvan Lučana, koja su primećena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini bila i Škoda superb u vlasništvu Vlade AP Vojvodine. Kako je u saopštenju navedeno, Crta raspolaže fotografijom tog vozila, snimljenom u blizini jednog biračkog mesta u Lučanima. Crta je u decembru 2018. godine od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu, a nakon što na zahtev nije odgovoreno, ta organizacija je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine. "Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slučajevima poput ovog", izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Crte. Kako se dodaje, Crta zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere. Ranije je Crta već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz osam gradova, čija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lučanima. (Beta) 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: autonomija.info

Link: https://www.autonomija.info/crta-u-lucanima-bilo-i-vozilo-pokrajinske-vlade-podnecemo-jos-jednu-krivicnu-prijavu.html

Autori: admin

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: CRTA: U Lučanima bilo i vozilo Pokrajinske vlade, podnećemo još jednu krivičnu prijavu

Ranije je CRTA već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz osam gradova 14. okt 2019 Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) saopštio je danas da će podneti još jednu krivičnu prijavu zbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u političke svrhe tokom lokalnih izbora u Lučanima krajem 2018. godine. Taj centar je naveo da je ustanovljeno da je među više od 200 vozila, registrovanih izvan Lučana, koja su primećena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini bila i "škoda superb" u vlasništvu Vlade AP Vojvodine. Kako je u saopštenju navedeno, Crta raspolaže fotografijom tog vozila, snimljenom u blizini jednog biračkog mesta u Lučanima. Crta je u decembru 2018. godine od Pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu, a nakon što na zahtev nije odgovoreno, ta organizacija je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine. "Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slučajevima poput ovog", izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Crte. Kako se dodaje, Crta zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto Pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere. Ranije je Crta već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz osam gradova, čija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lučanima. (Beta) Podelite ovu stranicu! 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Crta: U Lucanima bilo i vozilo Vlade AP Vojvodine, podnecemo još jednu krivicnu prijavu

Crta: U Lucanima bilo i vozilo Vlade AP Vojvodine, podnecemo još jednu krivicnu prijavuCentar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) saopštio je danas da ce podneti još jednu krivicnu prijavu zbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u politicke svrhe tokom lokalnih izbora u Lucanima krajem 2018. godine.Taj centar je naveo da je ustanovljeno da je medju više od 200 vozila, registrovanih izvan Lucana, koja su primecena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini bila i Škoda superb u vlasništvu Vlade AP Vojvodine.Kako je u saopštenju navedeno, Crta raspolaže fotografijom tog vozila, snimljenom u blizini jednog birackog mesta u Lucanima.Crta je u decembru 2018. godine od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu, a nakon što na zahtev nije odgovoreno, ta organizacija je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog znacaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine."Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od kljucnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slucajevima poput ovog", izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Crte.Kako se dodaje, Crta zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkracem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere.Ranije je Crta vec podnela krivicne prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeca i ustanova iz osam gradova, cija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lucanima.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: pravda.rs

Link: http://www.pravda.rs/2019/10/14/vucic-sa-clanovima-politbiroa-kp-kine-evo-koji-su-dalji-koraci-u-saradnji-dveju-zemalja-predsednik-srbije-im-poslao-jaku-poruku-foto/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: VUČIĆ SA ČLANOVIMA POLITBIROA KP KINE: Evo koji su dalji koraci u saradnji dveju zemalja! Predsednik Srbije im poslao jaku poruku! (FOTO)

 14-10-2019 16:09Fokus 4 Srbija PolitikaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa članom Politbiroa KP Kine i sekretarom Sekretarijata Centralnog komiteta KPK Jangom Sijaoduom.Aleksandar Vučić sa delegacijom NR Kine (Foto: predsednik.rs)Vučić je ocenio da Srbiju i Kinu veže čelično prijateljstvo, a da srpski narod nikad neće zaboraviti šta je za Srbiju učinio predsednik Kine i predsednik Komunističke partije Si Đinping."Srećan sam i ponosan što mogu da vas primim i razgovaram s vama", rekao je Vučić na početku sastanka i još jednom čestitao Jangu i svim članovima KP Kine 70. godišnjicu postojanja moderne Republike Kine i na svim izuzetnim rezultatima koji su za to vreme postignuti.Svakom vašem uspehu i mi u Srbiji se radujemo, poručio je Vučić."Zahvalni smo Si Đinpingu što je doveo jednu od najvažnijih investicija u našu zemlju i ohrabrio kineske investitore da dolaze u Srbiju, kao i za to što je kroz projekat 'Jedan pojas, jedan put' doprineo sreći drugih naroda, u ovom slučaju srpskog. Mi, za razliku od drugih, nećemo zaboravati šta je učinio i imaće našu zahvalnost", poručio je Vučić.   A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) onOct 14, 2019 at 6:06am PDTKako je rekao, tokom poslednje posete KP Kine naučio je da su svi funkcioneri dužni da 200 dana godišnje razgovaraju s građanima."Pa mi sada razmišljamo kako da naše ljude nateramo da više destina dana, ako ne mogu 200 dana, razgovaraju sa običnim ljudima kako bi bolje razumeli njihove zahteve i potrebe", rekao je on."Dobrodošli ste i prenesite srdačne pozdrave predsedniku Siju, našem velikom prijatelju", rekao je Vučić.Član Politbiroa Komunističke partije Kine (KPK) je zahvalo Vučiću kao predsedniku SNS što je odvojio svoje vreme i primio njihovu delegaciju.Jang je preneo Vučiću pozdrave predsednika Kine Si Đinpinga."Vi ste zajedno da Sijem napravili generalni plan za razvoj strateškog partnerstva Srbije i Kine i u toku je realizacija onoga što ste vas dvojica dogovorili", rekao je Jang.Kaže da je cilj posete delegacije KPK, takođe, realizacija postignutih dogovora predsednka dve zemlje.Jang je izrazio očekivanje da će dve stranke intezivirati saradnju i stvoriti uslove za produbljivanje razmene i saradnje u svim oblastima.Premijerka Ana Brnabić razgovarala je danas u Beogradu sa članom Politbiroa Komunističke partije Kine (KPK) Jangom Sijaoduom kojem je prenela zahvalnost na kontinuiranoj podršci njegove zemlje teritorijalnom integritetu Srbije i podršci po pitanju Kosova i Metohije.Ona je naglasila da je pitanje KiM za Vladu Srbije emotivno i veoma važno.Brnabić je rekla da je Srbija posebno ponosna što u okviru inicijative Pojas i put ima najveći broj ugovorenih projekata i da građani naše zemlje u svakodnevnom životu već osećaju benefit ove inicijative."Kroz inicijativu Pojas i put u Srbiji je izgrađen prvi u Evropi kineski most i naši građani već mogu da vide autoputeve i železničke pruge koje gradimo zajedno kroz "17 + 1" mehanizam", rekla je Brnabić.Srbija, kako je rekla, podržava politiku jedne Kine i to će ostati politika naše zemlje.Jang Sijaodu konstatovao je je da su Kina i Srbija geografski udaljene, ali da postoji tradicionalno prijateljstvo između dva naroda, dodajući da je poseban napredak u bilateralnim odnosima, ostvaren u poslednjih nekoliko godina."Lideri dve zemlje su postigli konsenzus o unapređenju kinesko- srpskog strateškog prijateljstva. Iz dana u dan se intenzivira razmena na visokom nivou", rekao je Jang.Dodao je i da je Kina spremna da sa Srbijom učvršćuje saradnju u svim oblastima."Treba što više da učinimo na poboljšanju životnog standarda naroda, da se zalaženmo za borbu protiv korupcije", zaključio je Jang.Salvinijev poslanik se sastao sa srpskim desničarima! Više o tome OVDE .Izvor: Tanjug                                 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: bbc.com

Link: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-50046359

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima"

Mnogi uzbunjivači u Srbiji prijavljivanje nezakonitosti platili su gubitkom posla, zatvorskim kaznama ili zdravstvenim problemima, kažu stručnjaci i oni koji su se u ovu borbu upustili.Image copyright Getty Images Natpis na slici Ko su uzbunjivači?Petar Ilić ima 63 godine i uzbunjivač je iz Zrenjanina. Radio je kao načelnik odeljenja za tehničke poslove u gradskoj upravi, kada je 2012. godine prijavio da iz budžeta fali dva miliona dinara.Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je prijavio za korupciju."Da ih nisam prijavio danas bi možda bio gradonačelnik Zrenjanina", kaže Ilić za BBC na srpskom.IT stručnjak koji je medijima dostavio informacije, uhapšen je prošle nedelje zbog ukazivanja na korupciju u preduzeću "Krušik" iz Valjeva, u koju je navodno umešan i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.U međuvremenu je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o određivanju pritvora.Javnost je 10. oktobra saznala da je radnik "Kuršika" uhapšen 18. septembra.Protest zbog hapšenja radnika i uzbunjivača iz "Krušika" zakazan je i za danas ispred Centralnog zatvora u znak solidarnosti.Urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović kaže za BBC na srpskom da slučaj radnika iz Krušika "nije neobičan"."Najčešća odmazda je gubitak posla", kaže Radomirović.Image copyright Fonet Natpis na slici Vladimir Radomirović, urednik PištaljkeŠta se desilo?Prošle nedelje, nedeljnik NIN pisao je o radniku "Krušika" A.O., koji je navodno novinarima dostavio podatke o tome da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, umešan u trgovinu oružjem.Stefanović je rekao da njegov otac nije vlasnik GIM-a (domaća produkcija oružja), što niko nije tvrdio, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "ne vidi ništa sporno u tome da Srbije prodaje oružje".Njegov dosadašnji advokat Ljubisav Radosavljević je rekao je medijima da su razlozi za pritvor (uticaj na svedoke i da ne ponovi delo) besmisleni.On je napomenuo da njegov klijent nije kriminalac koji odaje poslovne tajne, već da je uzbunjivač javnosti. Novi pravni zastupnik radnika fabrike "Krušik" je Vladimir Gajić.Gajić za BBC na srpskom objašnjava da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, jer u jednom postupku ne može da ima status i osumnjičenog i svedoka."On, de fakto, jeste uzbunjivač, ali kao građanin to nije znao. Ali građanin nije ni dužan da poznaje zakon onako kako ga znaju pravnici i državni organi. Može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač, ali da nije poznavao sopstvena prava".Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija" za BBC na srpskom objašnjava da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje".Zakon o zaštiti uzbunjivača ima problem, na koji su oni iz "Transparentosti Srbija" ranije ukazivali."Osoba može da prijavi nezakonitu radnju tužilaštvu, ali ne i javnosti", objašnjava Nenadić.O tome kakva je razlika između uzbunjivača i odavanja stroge poverljive tajne, on kaže je pitanje šta tajnost štiti, informacije bitne po kompaniju ili nezakonite radnje.Image copyright Fonet Natpis na slici Nemanja Nenadić, Transparentnost SrbijaKo su uzbunjivačiUzbunjivači su građani koji koriste pravo na slobodu govora da ukažu na zloupotrebu ovlašćenja kojom se izneverava poverenje javnosti.To znači otkrivanje informacija o kršenju zakona, o kršenju ljudskih prava, zloupotrebi ovlašćenja i službenog položaja, o opasnosti po javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili sprečavanje štete velikih razmera.Poslodavac mora da postupi po informaciji koja je obelodanjena u roku od 15 dana, odnosno mora da obavesti uzbunjivača o radnjama u toku postupka i da mu omogući uvid u spise predmeta.U roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u protekloj deceniji možete formalno da obelodanite informaciju "ovlašćenom licu".Uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza.Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti, i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti .Borko Josifovski, član organizacije Doktori protiv korupcije, poznat kao uzbunjivač u slučaju sa "trgovinom smrću", koji je otkrio kriminalne veze lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, kaže za BBC na srpskom da se prema radniku "Krušika" nije postupilo kao prema uzbunjivaču, već kao prema državnom neprijatelju."To pokazuje kako se još uvek postupa sa uzbunjivačima u ovoj zemlji", kaže Josifovski.On veruje da je ovaj radnik postupio savesno."Na svim primerima poznatijih uzbunjivača vidimo da su izgubili posao, da im je ugrožena egzistencija, vršeni pritisci i na njega i na njegovu porodicu", kaže Josifovski.Josifovski kaže da kada je zajedno sa advokatima "Pištaljke" predao dokumenta o "trgovini smrću", predao je i dokumentaciju i o pljački PIO fonda."Od tada nije ništa urađeno po tom pitanju. Verujem da ti ljudi koji su sada u Ministarstvu zdravlja imaju neke hipoteke iz prošlosti kojih ne mogu da se reše", kaže on.Radomirović kaže da su neki uzbunjivači čak završavali i u zatvoru.Podsetio je na slučaj inspektorke građevine iz Velikog Gradišta koja je ukazala na nelegalnu gradnju na Srebrnom jezeru, a onda je njen poslodavac tvrdio da je zapravo ona umešana."Zbog toga je bila nekoliko meseci u pritvoru", kaže Radomirović.Sada advokat, a nekada student i najmlađi uzbunjivač u Srbiji, Ivan Ninić za BBC na srpskom kaže da Zakon o uzbunjivačima ne pruža potrebnu zaštitu.On je kada mu je bilo 16 godina, otkrio da dom u kome stanuje, učenicima nezakonito naplaćuje taksu za abonentsku knjižicu. Od te izmišljene takse, uprava je zaradila ukupno pet miliona dinara.Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nisu mu ustupljeni traženi podaci, pa je otišao Povereniku.Podaci koje je dobio pokazali su da se novac od knjižica trošio na poklone, alkohol i dodatak na platu."Danas kada sretnem te ljude na ulici, oni mi se smeju u lice. I dalje su na funkcijama, doduše nižim", kaže Ninić.Dodaje da ne oseća da je pravda zadovoljena, jer su oni kupili slobodu, a on je ostao bez republičke stipendije Ministarstva prosvete.Cena pravdeIlić, danas penzioner, kaže da je zbog toga što nije mogao da "zažmuri" na korupciju dobio stent i visok pritisak."Penziju sam dočekao u kotlarnici, u kojoj sam radio na kompjuteru bez interneta"."Razočaran sam korupcijom, ne vidim leka toj bolesti", kaže Ilić.Danas, kada bi video korupiciju, ne bi je prijavio, a buduće uzbunjivače savetuje da dobro razmisle pre nego što se odluče na takav korak."Biti pošten i raditi pošteno je u ovoj zemlji glupost", završava Ilić.Da se nepravdveno postupa prema uzbunjivačima, slaže se i Ninić.Veruje da je cilj hapšenja radnika iz Krušika "da se utera strah u kosti svakome ko pomisli da prijavi nepravilnosti u javnom sektoru".Josifovski kaže da ne može da se pomiri s tim da njegova zemlja propada i da vlada zakon jačega."Kakve god to imao reperkusije, verujem da nisam jedini i da ima još časnih ljudi koji ne mogu da se pomire s tim da ima ljudi koji su iznad zakona"., završava Josifovski.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2019-10-14/bbc-news/krusik-i-uzbunjivaci-u-srbiji-svako-ko-uzbuni-javnost-nosi-metu-na-ledjima/24297407

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krušik i uzbunjivači u Srbiji: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima"

BBC News pre 19 minuta  |  Tijana Dušej Ristev - BBC noviGetty Images Ko su uzbunjivači? Petar Ilić ima 63 godine i uzbunjivač je iz Zrenjanina. Radio je kao načelnik odeljenja za tehničke poslove u gradskoj upravi, kada je 2012. godine prijavio da iz budžeta fali dva miliona dinara. Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je prijavio za korupciju. "Da ih nisam prijavio danas bi možda bio gradonačelnik Zrenjanina", kaže Ilić za BBC na srpskom. IT stručnjak koji je medijima dostavio informacije, uhapšen je prošle nedelje zbog ukazivanja na korupciju u preduzeću "Krušik" iz Valjeva, u koju je navodno umešan i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. U međuvremenu je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o određivanju pritvora. "Čuvari društva": EU zakonom štiti uzbunjivače Šta je Vikiliks sve otkrio o Srbiji Hapšenje Asanža - kad uzbunjivači utihnu Javnost je 10. oktobra saznala da je radnik "Kuršika" uhapšen 18. septembra. Protest zbog hapšenja radnika i uzbunjivača iz "Krušika" zakazan je i za danas ispred Centralnog zatvora u znak solidarnosti. Urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović kaže za BBC na srpskom da slučaj radnika iz Krušika "nije neobičan". "Najčešća odmazda je gubitak posla", kaže Radomirović. Fonet Vladimir Radomirović, urednik Pištaljke Šta se desilo? Prošle nedelje, nedeljnik NIN pisao je o radniku "Krušika" A.O., koji je navodno novinarima dostavio podatke o tome da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, umešan u trgovinu oružjem. Stefanović je rekao da njegov otac nije vlasnik GIM-a (domaća produkcija oružja), što niko nije tvrdio, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "ne vidi ništa sporno u tome da Srbije prodaje oružje". Njegov dosadašnji advokat Ljubisav Radosavljević je rekao je medijima da su razlozi za pritvor (uticaj na svedoke i da ne ponovi delo) besmisleni. On je napomenuo da njegov klijent nije kriminalac koji odaje poslovne tajne, već da je uzbunjivač javnosti. Novi pravni zastupnik radnika fabrike "Krušik" je Vladimir Gajić. Gajić za BBC na srpskom objašnjava da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, jer u jednom postupku ne može da ima status i osumnjičenog i svedoka. "On, de fakto, jeste uzbunjivač, ali kao građanin to nije znao. Ali građanin nije ni dužan da poznaje zakon onako kako ga znaju pravnici i državni organi. Može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač, ali da nije poznavao sopstvena prava". Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija" za BBC na srpskom objašnjava da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje". Zakon o zaštiti uzbunjivača ima problem, na koji su oni iz "Transparentosti Srbija" ranije ukazivali. "Osoba može da prijavi nezakonitu radnju tužilaštvu, ali ne i javnosti", objašnjava Nenadić. O tome kakva je razlika između uzbunjivača i odavanja stroge poverljive tajne, on kaže je pitanje šta tajnost štiti, informacije bitne po kompaniju ili nezakonite radnje. Fonet Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija Ko su uzbunjivači Uzbunjivači su građani koji koriste pravo na slobodu govora da ukažu na zloupotrebu ovlašćenja kojom se izneverava poverenje javnosti. To znači otkrivanje informacija o kršenju zakona, o kršenju ljudskih prava, zloupotrebi ovlašćenja i službenog položaja, o opasnosti po javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili sprečavanje štete velikih razmera. Poslodavac mora da postupi po informaciji koja je obelodanjena u roku od 15 dana, odnosno mora da obavesti uzbunjivača o radnjama u toku postupka i da mu omogući uvid u spise predmeta. U roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u protekloj deceniji možete formalno da obelodanite informaciju "ovlašćenom licu". Uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza. Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti, i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti . Borko Josifovski, član organizacije Doktori protiv korupcije, poznat kao uzbunjivač u slučaju sa "trgovinom smrću", koji je otkrio kriminalne veze lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, kaže za BBC na srpskom da se prema radniku "Krušika" nije postupilo kao prema uzbunjivaču, već kao prema državnom neprijatelju. "To pokazuje kako se još uvek postupa sa uzbunjivačima u ovoj zemlji", kaže Josifovski. On veruje da je ovaj radnik postupio savesno. "Na svim primerima poznatijih uzbunjivača vidimo da su izgubili posao, da im je ugrožena egzistencija, vršeni pritisci i na njega i na njegovu porodicu", kaže Josifovski. Josifovski kaže da kada je zajedno sa advokatima "Pištaljke" predao dokumenta o "trgovini smrću", predao je i dokumentaciju i o pljački PIO fonda. "Od tada nije ništa urađeno po tom pitanju. Verujem da ti ljudi koji su sada u Ministarstvu zdravlja imaju neke hipoteke iz prošlosti kojih ne mogu da se reše", kaže on. Radomirović kaže da su neki uzbunjivači čak završavali i u zatvoru. Podsetio je na slučaj inspektorke građevine iz Velikog Gradišta koja je ukazala na nelegalnu gradnju na Srebrnom jezeru, a onda je njen poslodavac tvrdio da je zapravo ona umešana. "Zbog toga je bila nekoliko meseci u pritvoru", kaže Radomirović. Koga je sve iznenadio zakon o legalnom bakšišu Sada advokat, a nekada student i najmlađi uzbunjivač u Srbiji, Ivan Ninić za BBC na srpskom kaže da Zakon o uzbunjivačima ne pruža potrebnu zaštitu. On je kada mu je bilo 16 godina, otkrio da dom u kome stanuje, učenicima nezakonito naplaćuje taksu za abonentsku knjižicu. Od te izmišljene takse, uprava je zaradila ukupno pet miliona dinara. Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nisu mu ustupljeni traženi podaci, pa je otišao Povereniku. Podaci koje je dobio pokazali su da se novac od knjižica trošio na poklone, alkohol i dodatak na platu. "Danas kada sretnem te ljude na ulici, oni mi se smeju u lice. I dalje su na funkcijama, doduše nižim", kaže Ninić. Dodaje da ne oseća da je pravda zadovoljena, jer su oni kupili slobodu, a on je ostao bez republičke stipendije Ministarstva prosvete. Cena pravde Ilić, danas penzioner, kaže da je zbog toga što nije mogao da "zažmuri" na korupciju dobio stent i visok pritisak. "Penziju sam dočekao u kotlarnici, u kojoj sam radio na kompjuteru bez interneta". "Razočaran sam korupcijom, ne vidim leka toj bolesti", kaže Ilić. Danas, kada bi video korupiciju, ne bi je prijavio, a buduće uzbunjivače savetuje da dobro razmisle pre nego što se odluče na takav korak. "Biti pošten i raditi pošteno je u ovoj zemlji glupost", završava Ilić. Da se nepravdveno postupa prema uzbunjivačima, slaže se i Ninić. Veruje da je cilj hapšenja radnika iz Krušika "da se utera strah u kosti svakome ko pomisli da prijavi nepravilnosti u javnom sektoru". Josifovski kaže da ne može da se pomiri s tim da njegova zemlja propada i da vlada zakon jačega. "Kakve god to imao reperkusije, verujem da nisam jedini i da ima još časnih ljudi koji ne mogu da se pomire s tim da ima ljudi koji su iznad zakona". "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima", završava Josifovski. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (BBC News, 10.14.2019)  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/krusik-i-uzbunjivaci-u-srbiji-svako-ko-uzbuni-javnost-nosi-metu-na-ledjima/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krušik i uzbunjivači u Srbiji: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima"

Getty ImagesKo su uzbunjivači? Petar Ilić ima 63 godine i uzbunjivač je iz Zrenjanina. Radio je kao načelnik odeljenja za tehničke poslove u gradskoj upravi, kada je 2012. godine prijavio da iz budžeta fali dva miliona dinara. Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je …Getty Images Ko su uzbunjivači? Petar Ilić ima 63 godine i uzbunjivač je iz Zrenjanina. Radio je kao načelnik odeljenja za tehničke poslove u gradskoj upravi, kada je 2012. godine prijavio da iz budžeta fali dva miliona dinara. Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je prijavio za korupciju. "Da ih nisam prijavio danas bi možda bio gradonačelnik Zrenjanina", kaže Ilić za BBC na srpskom. IT stručnjak koji je medijima dostavio informacije, uhapšen je prošle nedelje zbog ukazivanja na korupciju u preduzeću "Krušik" iz Valjeva, u koju je navodno umešan i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. U međuvremenu je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o određivanju pritvora. "Čuvari društva": EU zakonom štiti uzbunjivače Šta je Vikiliks sve otkrio o Srbiji Hapšenje Asanža - kad uzbunjivači utihnu Javnost je 10. oktobra saznala da je radnik "Kuršika" uhapšen 18. septembra. Protest zbog hapšenja radnika i uzbunjivača iz "Krušika" zakazan je i za danas ispred Centralnog zatvora u znak solidarnosti. Urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović kaže za BBC na srpskom da slučaj radnika iz Krušika "nije neobičan". "Najčešća odmazda je gubitak posla", kaže Radomirović. Fonet Vladimir Radomirović, urednik Pištaljke Šta se desilo? Prošle nedelje, nedeljnik NIN pisao je o radniku "Krušika" A.O., koji je navodno novinarima dostavio podatke o tome da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, umešan u trgovinu oružjem. Stefanović je rekao da njegov otac nije vlasnik GIM-a (domaća produkcija oružja), što niko nije tvrdio, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "ne vidi ništa sporno u tome da Srbije prodaje oružje". Njegov dosadašnji advokat Ljubisav Radosavljević je rekao je medijima da su razlozi za pritvor (uticaj na svedoke i da ne ponovi delo) besmisleni. On je napomenuo da njegov klijent nije kriminalac koji odaje poslovne tajne, već da je uzbunjivač javnosti. Novi pravni zastupnik radnika fabrike "Krušik" je Vladimir Gajić. Gajić za BBC na srpskom objašnjava da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, jer u jednom postupku ne može da ima status i osumnjičenog i svedoka. "On, de fakto, jeste uzbunjivač, ali kao građanin to nije znao. Ali građanin nije ni dužan da poznaje zakon onako kako ga znaju pravnici i državni organi. Može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač, ali da nije poznavao sopstvena prava". Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija" za BBC na srpskom objašnjava da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje". Zakon o zaštiti uzbunjivača ima problem, na koji su oni iz "Transparentosti Srbija" ranije ukazivali. "Osoba može da prijavi nezakonitu radnju tužilaštvu, ali ne i javnosti", objašnjava Nenadić. O tome kakva je razlika između uzbunjivača i odavanja stroge poverljive tajne, on kaže je pitanje šta tajnost štiti, informacije bitne po kompaniju ili nezakonite radnje. Fonet Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija Ko su uzbunjivači Uzbunjivači su građani koji koriste pravo na slobodu govora da ukažu na zloupotrebu ovlašćenja kojom se izneverava poverenje javnosti. To znači otkrivanje informacija o kršenju zakona, o kršenju ljudskih prava, zloupotrebi ovlašćenja i službenog položaja, o opasnosti po javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili sprečavanje štete velikih razmera. Poslodavac mora da postupi po informaciji koja je obelodanjena u roku od 15 dana, odnosno mora da obavesti uzbunjivača o radnjama u toku postupka i da mu omogući uvid u spise predmeta. U roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u protekloj deceniji možete formalno da obelodanite informaciju "ovlašćenom licu". Uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza. Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti, i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti . Borko Josifovski, član organizacije Doktori protiv korupcije, poznat kao uzbunjivač u slučaju sa "trgovinom smrću", koji je otkrio kriminalne veze lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, kaže za BBC na srpskom da se prema radniku "Krušika" nije postupilo kao prema uzbunjivaču, već kao prema državnom neprijatelju. "To pokazuje kako se još uvek postupa sa uzbunjivačima u ovoj zemlji", kaže Josifovski. On veruje da je ovaj radnik postupio savesno. "Na svim primerima poznatijih uzbunjivača vidimo da su izgubili posao, da im je ugrožena egzistencija, vršeni pritisci i na njega i na njegovu porodicu", kaže Josifovski. Josifovski kaže da kada je zajedno sa advokatima "Pištaljke" predao dokumenta o "trgovini smrću", predao je i dokumentaciju i o pljački PIO fonda. "Od tada nije ništa urađeno po tom pitanju. Verujem da ti ljudi koji su sada u Ministarstvu zdravlja imaju neke hipoteke iz prošlosti kojih ne mogu da se reše", kaže on. Radomirović kaže da su neki uzbunjivači čak završavali i u zatvoru. Podsetio je na slučaj inspektorke građevine iz Velikog Gradišta koja je ukazala na nelegalnu gradnju na Srebrnom jezeru, a onda je njen poslodavac tvrdio da je zapravo ona umešana. "Zbog toga je bila nekoliko meseci u pritvoru", kaže Radomirović. Koga je sve iznenadio zakon o legalnom bakšišu Sada advokat, a nekada student i najmlađi uzbunjivač u Srbiji, Ivan Ninić za BBC na srpskom kaže da Zakon o uzbunjivačima ne pruža potrebnu zaštitu. On je kada mu je bilo 16 godina, otkrio da dom u kome stanuje, učenicima nezakonito naplaćuje taksu za abonentsku knjižicu. Od te izmišljene takse, uprava je zaradila ukupno pet miliona dinara. Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nisu mu ustupljeni traženi podaci, pa je otišao Povereniku. Podaci koje je dobio pokazali su da se novac od knjižica trošio na poklone, alkohol i dodatak na platu. "Danas kada sretnem te ljude na ulici, oni mi se smeju u lice. I dalje su na funkcijama, doduše nižim", kaže Ninić. Dodaje da ne oseća da je pravda zadovoljena, jer su oni kupili slobodu, a on je ostao bez republičke stipendije Ministarstva prosvete. Cena pravde Ilić, danas penzioner, kaže da je zbog toga što nije mogao da "zažmuri" na korupciju dobio stent i visok pritisak. "Penziju sam dočekao u kotlarnici, u kojoj sam radio na kompjuteru bez interneta". "Razočaran sam korupcijom, ne vidim leka toj bolesti", kaže Ilić. Danas, kada bi video korupiciju, ne bi je prijavio, a buduće uzbunjivače savetuje da dobro razmisle pre nego što se odluče na takav korak. "Biti pošten i raditi pošteno je u ovoj zemlji glupost", završava Ilić. Da se nepravdveno postupa prema uzbunjivačima, slaže se i Ninić. Veruje da je cilj hapšenja radnika iz Krušika "da se utera strah u kosti svakome ko pomisli da prijavi nepravilnosti u javnom sektoru". Josifovski kaže da ne može da se pomiri s tim da njegova zemlja propada i da vlada zakon jačega. "Kakve god to imao reperkusije, verujem da nisam jedini i da ima još časnih ljudi koji ne mogu da se pomire s tim da ima ljudi koji su iznad zakona". "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima", završava Josifovski. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=14&nav_id=1603612

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krušik i uzbunjivači u Srbiji: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima" - BBC

Krušik i uzbunjivači u Srbiji: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima"Mnogi uzbunjivači u Srbiji prijavljivanje nezakonitosti platili su gubitkom posla, zatvorskim kaznama ili zdravstvenim problemima, kažu stručnjaci i oni koji su se u ovu borbu upustili.0 Izvor: BBC  Podeli ponedeljak, 14.10.2019. | 17:04Ko su uzbunjivači?/Getty ImagesVladimir Radomirović, urednik Pištaljke/FonetNemanja Nenadić, Transparentnost Srbija/Fonet      

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/15819/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Crta: Još jedna krivična prijava zbog zloupotrebe resursa tokom izbora u Lučanima

Objavljeno: 14.10.2019 Tweet Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) saopštio je danas da će podneti još jednu krivičnu prijavu zbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u političke svrhe tokom lokalnih izbora u Lučanima krajem 2018. godine. CRTA, izbori, ilustracija Taj centar je naveo da je ustanovljeno da je među više od 200 vozila, registrovanih izvan Lučana, koja su primećena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini bila i Škoda superb u vlasništvu Vlade AP Vojvodine. Kako je u saopštenju navedeno, Crta raspolaže fotografijom tog vozila, snimljenom u blizini jednog biračkog mesta u Lučanima. Crta je u decembru 2018. godine od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu, a nakon što na zahtev nije odgovoreno, ta organizacija je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine. "Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slučajevima poput ovog", izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Crte. Kako se dodaje, Crta zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere. Ranije je Crta već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz osam gradova, čija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lučanima. Među njima je bila i ona protiv NN lica iz opštinske uprave Šid za krivično delo zloupotrebe službenog položaja na dan lokalnih izbora u Lučanima. Tu prijavu je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo s obrazloženjem da je "korisnik vozila upravljao službenim vozilom Opštine Šid shodno putnom nalogu, a radi posete javnom preduzeću sa teritorije Opštine Lučani" . Vozač i  pomoćnik predsednika opštine Šid su, prema obrazloženju odluke Tužilaštva, išli u posetu JP "Dragačevo putevi" iz Guče radi "zajedničkog sagledavanja svih pozitivnih aspekata zamene postojeće rasvete sa led rasvetom koju će JP 'Dragačevo putevi' Guča izvršiti na teritoriji opštine Lučani". Početkom decembra prošle godine kada su u toj opštini održavani lokalni izbori Lučani su bili u centru pažnje i vlasti i opozicije. Tu opštinu posetili su najviši državni funkcioneri, uključujući i predsednika države Aleksandra Vučića, dok je opozicionom Savezu za Srbiju to bilo prvo učešće na izborima.  Predstavnici Crte koji su posmatrali izbore tada su zabeležili niz nepravilnosti među kojima je bio i "veliki broj automobila sa registarskim tablicama iz drugih mesta (Pančevo, Novi Sad, Vršac, Beograd, Kosovska Mitrovica), kao i vozila bez registarskih tablica". Predizbornu atmosferu u Lučanima, zabeležili su i novinari Insajdera.   Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net. 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/225579/Manje-novca-iz-budzeta-grada-za-radove-ali-vise-za-placanje-sudskih-kazni.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Manje novca iz budžeta grada za radove, ali više za plaćanje sudskih kazni

Gradsko veće je predložilo Skupštini grada da se promeni program rada Uprave za građevinsko zemljište i investicije, kako bi se povećala sredstva za plaćanja sudskih kazni, a istovremeno odustane od pojedinih investicija.Program rada Uprave za građevinsko zemljište i investicije nakon rebalansa koji je planiran za narednu sednicu Skupštine, u petak 18. oktobra, biće povećan samo za 33,8 miliona dinara, tako da će iznositi 5.784.843.482,53 dinara. U obrazloženju se kaže da se izmene donose zbog završenih tendera i ušteda koje su tako postignute, odustajanja od nekih radova, jer je kraj godine i javne nabavke ne mogu da se sprovedu, ali i povećanja troškova za plaćanje sudskih troškova. U izmeni odluke o programu za ovu godinu se navodi da su radovi na komunalom opremanju umanjeni za malo više od 376 miliona dinara i sada će iznostiti 3,8 milijardi dinara, a smanjeno je kako bi se preraspodelio novac za plaćanje sudskih odluka. Sve ukupno ove godine će za uglavnom izgubljene sporove oko naknada za zemljište otići 918,7 miliona ili oko 1/6 sredstava UGZI-a. Među ostalim izmenama se nalazi dodavanje 407.000 dinara, kako bi se napravio projekat detaljnih hidro-geoloških radova u parku kod ranžirne stanice, čija je gradnja uveliko u toku, kao i za troškove arhitektonskih konkukrsa. Takođe, opredeljeno je dodatih 32,5 miliona dinara za rešavanje imovinsko pravnih odnosa na Novosadskom putu za kružni tok, blokovske površine u Kraljevića Marka i nove ulice u Kaću. U programu UGZI-a određeno je i dodatnih 32,5 miliona za sanaciju terena i raščišćavanje zemljišta, pri čemu najveći deo novca ide za razminiranje prostora severno do Bulevara Vojvode Stepe, na prostoru koji je ranije bio kasarna Jugovićevo, a sada je predviđen za Atletski centar sa dvoranom i stadionom. Iz programa je obrisano 228,9 miliona dinara namenjenih za kapitalno ulaganje. Ovo se odnosi na brisanje sredstava predviđenih za gradnju garaže kod Banovine jer lokalna vlast planira da to ustupi koncesionaru, kao i nove Vatrogasne stanice na Telepu, nakon peticije građana. Ostalo se odnosi na umanjenje planiranog obima radova i to smanjenje troškova za parterno uređenje centra (za 160 miliona dinara) na 48,6 miliona, jer verovatno do kraja godine neće početi radovi, sem možda na Pozorišnom trgu, a i tu treba tender tek da se raspiše. Za narednu godinu, kako navode u UGZI, za parterno uređenje će se planirati 329 miliona dinara. Umanjena je vrednost radova na izgradnji kanalizacije i prečistača na Klisi, Begeču, Veterniku i Rumenki za 48,8 miliona dinara, jer se ne očekuje da svi radovi budu gotovi do kraja godine. Među kapitalnim ualganjima je došlo do povećanja troškova za opremanje okoline Načno-tehnološkog parka za 6 miliona dinara i sada ti radovi iznose 114,2 miliona. Za 29 miliona dinara (na 152,2 miliona) su smanjeni troškova gradnje parka između Detelinare i Novog naselja, zbog kako su naveli, "problema", ali UGZI nije detaljno naveo šta su problemi. Među ostalim radovima gde su smanjena izdvajanja u 2019. godini zbog nerealizovanih tendera ili drugih odlaganja nalazi se i smanjenje od 12,6 miliona dinara za osvetljenje u školskim dvorištima, 20 miliona za javnu rasvetu, ali opet su za 50,5 miliona povećani troškovi zbog rekonstrukcije ograde terena Fruškogoca u Sremskoj Kamenici i opremanja desetak dečijih igrališta i teretana. Troškovi ulaganja za projekat Evropska prestonica kulture, koja se u osnovi odnosi na radove u Kineskoj četvrti smanjeni su za 49,9 miliona dainra i sada iznose malo više od 167,4 miliona dinara i kako je UGZI obrazložio, radi se o promeni dinamike finansiranja u 2019. godinu i to će biti plaćeno naredne godine. Izmenama odluke je odlučeno da se izdvoji 4,6 miliona dinara za spomen ploče Jelice Belović Brnadžikovskoj, ali i spornog spomenika "svim nevinim žrtavma u Novom Sadu 1944. i 1945.godine". Autor: Žarko Bogosavljević - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.   

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: bbc.com

Link: https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-50046359

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima"

Mnogi uzbunjivači u Srbiji prijavljivanje nezakonitosti platili su gubitkom posla, zatvorskim kaznama ili zdravstvenim problemima, kažu stručnjaci i oni koji su se u ovu borbu upustili.Image copyright Getty Images Natpis na slici Ko su uzbunjivači?Petar Ilić ima 63 godine i uzbunjivač je iz Zrenjanina. Radio je kao načelnik odeljenja za tehničke poslove u gradskoj upravi, kada je 2012. godine prijavio da iz budžeta fali dva miliona dinara.Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je prijavio za korupciju."Da ih nisam prijavio danas bi možda bio gradonačelnik Zrenjanina", kaže Ilić za BBC na srpskom.IT stručnjak koji je medijima dostavio informacije, uhapšen je prošle nedelje zbog ukazivanja na korupciju u preduzeću "Krušik" iz Valjeva, u koju je navodno umešan i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.U međuvremenu je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o određivanju pritvora.Javnost je 10. oktobra saznala da je radnik "Kuršika" uhapšen 18. septembra.Protest zbog hapšenja radnika i uzbunjivača iz "Krušika" zakazan je i za danas ispred Centralnog zatvora u znak solidarnosti.Urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović kaže za BBC na srpskom da slučaj radnika iz Krušika "nije neobičan"."Najčešća odmazda je gubitak posla", kaže Radomirović.Image copyright Fonet Natpis na slici Vladimir Radomirović, urednik PištaljkeŠta se desilo?Prošle nedelje, nedeljnik NIN pisao je o radniku "Krušika" A.O., koji je navodno novinarima dostavio podatke o tome da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, umešan u trgovinu oružjem.Stefanović je rekao da njegov otac nije vlasnik GIM-a (domaća produkcija oružja), što niko nije tvrdio, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "ne vidi ništa sporno u tome da Srbije prodaje oružje".Njegov dosadašnji advokat Ljubisav Radosavljević je rekao je medijima da su razlozi za pritvor (uticaj na svedoke i da ne ponovi delo) besmisleni.On je napomenuo da njegov klijent nije kriminalac koji odaje poslovne tajne, već da je uzbunjivač javnosti. Novi pravni zastupnik radnika fabrike "Krušik" je Vladimir Gajić.Gajić za BBC na srpskom objašnjava da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, jer u jednom postupku ne može da ima status i osumnjičenog i svedoka."On, de fakto, jeste uzbunjivač, ali kao građanin to nije znao. Ali građanin nije ni dužan da poznaje zakon onako kako ga znaju pravnici i državni organi. Može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač, ali da nije poznavao sopstvena prava".Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija" za BBC na srpskom objašnjava da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje".Zakon o zaštiti uzbunjivača ima problem, na koji su oni iz "Transparentosti Srbija" ranije ukazivali."Osoba može da prijavi nezakonitu radnju tužilaštvu, ali ne i javnosti", objašnjava Nenadić.O tome kakva je razlika između uzbunjivača i odavanja stroge poverljive tajne, on kaže je pitanje šta tajnost štiti, informacije bitne po kompaniju ili nezakonite radnje.Image copyright Fonet Natpis na slici Nemanja Nenadić, Transparentnost SrbijaKo su uzbunjivačiUzbunjivači su građani koji koriste pravo na slobodu govora da ukažu na zloupotrebu ovlašćenja kojom se izneverava poverenje javnosti.To znači otkrivanje informacija o kršenju zakona, o kršenju ljudskih prava, zloupotrebi ovlašćenja i službenog položaja, o opasnosti po javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili sprečavanje štete velikih razmera.Poslodavac mora da postupi po informaciji koja je obelodanjena u roku od 15 dana, odnosno mora da obavesti uzbunjivača o radnjama u toku postupka i da mu omogući uvid u spise predmeta.U roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u protekloj deceniji možete formalno da obelodanite informaciju "ovlašćenom licu".Uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza.Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti, i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti .Borko Josifovski, član organizacije Doktori protiv korupcije, poznat kao uzbunjivač u slučaju sa "trgovinom smrću", koji je otkrio kriminalne veze lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, kaže za BBC na srpskom da se prema radniku "Krušika" nije postupilo kao prema uzbunjivaču, već kao prema državnom neprijatelju."To pokazuje kako se još uvek postupa sa uzbunjivačima u ovoj zemlji", kaže Josifovski.On veruje da je ovaj radnik postupio savesno."Na svim primerima poznatijih uzbunjivača vidimo da su izgubili posao, da im je ugrožena egzistencija, vršeni pritisci i na njega i na njegovu porodicu", kaže Josifovski.Josifovski kaže da kada je zajedno sa advokatima "Pištaljke" predao dokumenta o "trgovini smrću", predao je i dokumentaciju i o pljački PIO fonda."Od tada nije ništa urađeno po tom pitanju. Verujem da ti ljudi koji su sada u Ministarstvu zdravlja imaju neke hipoteke iz prošlosti kojih ne mogu da se reše", kaže on.Radomirović kaže da su neki uzbunjivači čak završavali i u zatvoru.Podsetio je na slučaj inspektorke građevine iz Velikog Gradišta koja je ukazala na nelegalnu gradnju na Srebrnom jezeru, a onda je njen poslodavac tvrdio da je zapravo ona umešana."Zbog toga je bila nekoliko meseci u pritvoru", kaže Radomirović.Sada advokat, a nekada student i najmlađi uzbunjivač u Srbiji, Ivan Ninić za BBC na srpskom kaže da Zakon o uzbunjivačima ne pruža potrebnu zaštitu.On je kada mu je bilo 16 godina, otkrio da dom u kome stanuje, učenicima nezakonito naplaćuje taksu za abonentsku knjižicu. Od te izmišljene takse, uprava je zaradila ukupno pet miliona dinara.Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nisu mu ustupljeni traženi podaci, pa je otišao Povereniku.Podaci koje je dobio pokazali su da se novac od knjižica trošio na poklone, alkohol i dodatak na platu."Danas kada sretnem te ljude na ulici, oni mi se smeju u lice. I dalje su na funkcijama, doduše nižim", kaže Ninić.Dodaje da ne oseća da je pravda zadovoljena, jer su oni kupili slobodu, a on je ostao bez republičke stipendije Ministarstva prosvete.Cena pravdeIlić, danas penzioner, kaže da je zbog toga što nije mogao da "zažmuri" na korupciju dobio stent i visok pritisak."Penziju sam dočekao u kotlarnici, u kojoj sam radio na kompjuteru bez interneta"."Razočaran sam korupcijom, ne vidim leka toj bolesti", kaže Ilić.Danas, kada bi video korupiciju, ne bi je prijavio, a buduće uzbunjivače savetuje da dobro razmisle pre nego što se odluče na takav korak."Biti pošten i raditi pošteno je u ovoj zemlji glupost", završava Ilić.Da se nepravdveno postupa prema uzbunjivačima, slaže se i Ninić.Veruje da je cilj hapšenja radnika iz Krušika "da se utera strah u kosti svakome ko pomisli da prijavi nepravilnosti u javnom sektoru".Josifovski kaže da ne može da se pomiri s tim da njegova zemlja propada i da vlada zakon jačega."Kakve god to imao reperkusije, verujem da nisam jedini i da ima još časnih ljudi koji ne mogu da se pomire s tim da ima ljudi koji su iznad zakona"., završava Josifovski.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/225612/U-Lucanima-bilo-i-vozilo-Vlade-Vojvodine-CRTA-podnosi-jos-jednu-krivicnu-prijavu.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: U Lučanima bilo i vozilo Vlade Vojvodine, CRTA podnosi još jednu krivičnu prijavu

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) saopštio je danas da će podneti još jednu krivičnu prijavu, zbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u političke svrhe tokom lokalnih izbora u Lučanima krajem 2018. godine.Taj centar je naveo da je ustanovljeno da je među više od 200 vozila, registrovanih izvan Lučana, koja su primećena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini bila i Škoda superb u vlasništvu Vlade Vojvodine. Krivičnu prijavu možete videti OVDE.   Kako je u saopštenju navedeno, Crta raspolaže fotografijom tog vozila, snimljenom u blizini jednog biračkog mesta u Lučanima.   Crta je u decembru 2018. godine od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu, a nakon što na zahtev nije odgovoreno, ta organizacija je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine.   "Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slučajevima poput ovog", izjavio je programski direktor Crte Raša Nedeljkov.   Kako se dodaje, Crta zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere.   Ranije je Crta već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz osam gradova, čija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lučanima.   Posetimo, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo je prijavu organizacije CRTA protiv NN lica zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja, a nakon što je službena "škoda" opštine Šid fotografisana u Lučanima, za vreme održavanja lokalnih izbora.   U Lučanima je tada zabeleženo prisustvo ogromnog broja službenih vozila i vozila sa registarskim tablicama iz čak 34 grada u Srbiji. Crta je podnela krivične prijave protiv nekoliko opština, između ostalih i Novog Sada, Šida i Pančeva, a Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije novosadskog tužilaštva 13. avgusta je odbacilo krivično prijavu programskog direktora Crte Raše Nedeljkova protiv NN lica opštine Lučani.   Izbori su održani u neverovatno napetoj atmosferi, sa brojnim zabeleženim nepravilnostima na biračkim mestima, a pojedini glasači bili su i fizički napadnuti., o čemu više OVDE i OVDE. Autor: 021.rs Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.   

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/BBC/225613/Krusik-i-uzbunjivaci-u-Srbiji-Svako-ko-uzbuni-javnost-nosi-metu-na-ledjima.html

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krušik i uzbunjivači u Srbiji: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima"

Mnogi uzbunjivači u Srbiji prijavljivanje nezakonitosti platili su gubitkom posla, zatvorskim kaznama ili zdravstvenim problemima, kažu stručnjaci i oni koji su se u ovu borbu upustili.  Getty Images Ko su uzbunjivači?   Petar Ilić ima 63 godine i uzbunjivač je iz Zrenjanina. Radio je kao načelnik odeljenja za tehničke poslove u gradskoj upravi, kada je 2012. godine prijavio da iz budžeta fali dva miliona dinara. Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je prijavio za korupciju. "Da ih nisam prijavio danas bi možda bio gradonačelnik Zrenjanina", kaže Ilić za BBC na srpskom. IT stručnjak koji je medijima dostavio informacije, uhapšen je prošle nedelje zbog ukazivanja na korupciju u preduzeću "Krušik" iz Valjeva, u koju je navodno umešan i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. U međuvremenu je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o određivanju pritvora. "Čuvari društva": EU zakonom štiti uzbunjivače Šta je Vikiliks sve otkrio o Srbiji Hapšenje Asanža - kad uzbunjivači utihnu Javnost je 10. oktobra saznala da je radnik "Kuršika" uhapšen 18. septembra. Protest zbog hapšenja radnika i uzbunjivača iz "Krušika" zakazan je i za danas ispred Centralnog zatvora u znak solidarnosti. Urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović kaže za BBC na srpskom da slučaj radnika iz Krušika "nije neobičan". "Najčešća odmazda je gubitak posla", kaže Radomirović.   Fonet Vladimir Radomirović, urednik Pištaljke   Šta se desilo? Prošle nedelje, nedeljnik NIN pisao je o radniku "Krušika" A.O., koji je navodno novinarima dostavio podatke o tome da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, umešan u trgovinu oružjem. Stefanović je rekao da njegov otac nije vlasnik GIM-a (domaća produkcija oružja), što niko nije tvrdio, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "ne vidi ništa sporno u tome da Srbije prodaje oružje". Njegov dosadašnji advokat Ljubisav Radosavljević je rekao je medijima da su razlozi za pritvor (uticaj na svedoke i da ne ponovi delo) besmisleni. On je napomenuo da njegov klijent nije kriminalac koji odaje poslovne tajne, već da je uzbunjivač javnosti. Novi pravni zastupnik radnika fabrike "Krušik" je Vladimir Gajić. Gajić za BBC na srpskom objašnjava da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, jer u jednom postupku ne može da ima status i osumnjičenog i svedoka. "On, de fakto, jeste uzbunjivač, ali kao građanin to nije znao. Ali građanin nije ni dužan da poznaje zakon onako kako ga znaju pravnici i državni organi. Može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač, ali da nije poznavao sopstvena prava". Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija" za BBC na srpskom objašnjava da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje". Zakon o zaštiti uzbunjivača ima problem, na koji su oni iz "Transparentosti Srbija" ranije ukazivali. "Osoba može da prijavi nezakonitu radnju tužilaštvu, ali ne i javnosti", objašnjava Nenadić. O tome kakva je razlika između uzbunjivača i odavanja stroge poverljive tajne, on kaže je pitanje šta tajnost štiti, informacije bitne po kompaniju ili nezakonite radnje.   Fonet Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija   Ko su uzbunjivači Uzbunjivači su građani koji koriste pravo na slobodu govora da ukažu na zloupotrebu ovlašćenja kojom se izneverava poverenje javnosti. To znači otkrivanje informacija o kršenju zakona, o kršenju ljudskih prava, zloupotrebi ovlašćenja i službenog položaja, o opasnosti po javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili sprečavanje štete velikih razmera. Poslodavac mora da postupi po informaciji koja je obelodanjena u roku od 15 dana, odnosno mora da obavesti uzbunjivača o radnjama u toku postupka i da mu omogući uvid u spise predmeta. U roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u protekloj deceniji možete formalno da obelodanite informaciju "ovlašćenom licu". Uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza. Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti, i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti . Borko Josifovski, član organizacije Doktori protiv korupcije, poznat kao uzbunjivač u slučaju sa "trgovinom smrću", koji je otkrio kriminalne veze lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, kaže za BBC na srpskom da se prema radniku "Krušika" nije postupilo kao prema uzbunjivaču, već kao prema državnom neprijatelju. "To pokazuje kako se još uvek postupa sa uzbunjivačima u ovoj zemlji", kaže Josifovski. On veruje da je ovaj radnik postupio savesno. "Na svim primerima poznatijih uzbunjivača vidimo da su izgubili posao, da im je ugrožena egzistencija, vršeni pritisci i na njega i na njegovu porodicu", kaže Josifovski. Josifovski kaže da kada je zajedno sa advokatima "Pištaljke" predao dokumenta o "trgovini smrću", predao je i dokumentaciju i o pljački PIO fonda. "Od tada nije ništa urađeno po tom pitanju. Verujem da ti ljudi koji su sada u Ministarstvu zdravlja imaju neke hipoteke iz prošlosti kojih ne mogu da se reše", kaže on. Radomirović kaže da su neki uzbunjivači čak završavali i u zatvoru. Podsetio je na slučaj inspektorke građevine iz Velikog Gradišta koja je ukazala na nelegalnu gradnju na Srebrnom jezeru, a onda je njen poslodavac tvrdio da je zapravo ona umešana. "Zbog toga je bila nekoliko meseci u pritvoru", kaže Radomirović. Koga je sve iznenadio zakon o legalnom bakšišu Sada advokat, a nekada student i najmlađi uzbunjivač u Srbiji, Ivan Ninić za BBC na srpskom kaže da Zakon o uzbunjivačima ne pruža potrebnu zaštitu. On je kada mu je bilo 16 godina, otkrio da dom u kome stanuje, učenicima nezakonito naplaćuje taksu za abonentsku knjižicu. Od te izmišljene takse, uprava je zaradila ukupno pet miliona dinara. Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nisu mu ustupljeni traženi podaci, pa je otišao Povereniku. Podaci koje je dobio pokazali su da se novac od knjižica trošio na poklone, alkohol i dodatak na platu. "Danas kada sretnem te ljude na ulici, oni mi se smeju u lice. I dalje su na funkcijama, doduše nižim", kaže Ninić. Dodaje da ne oseća da je pravda zadovoljena, jer su oni kupili slobodu, a on je ostao bez republičke stipendije Ministarstva prosvete. Cena pravde Ilić, danas penzioner, kaže da je zbog toga što nije mogao da "zažmuri" na korupciju dobio stent i visok pritisak. "Penziju sam dočekao u kotlarnici, u kojoj sam radio na kompjuteru bez interneta". "Razočaran sam korupcijom, ne vidim leka toj bolesti", kaže Ilić. Danas, kada bi video korupiciju, ne bi je prijavio, a buduće uzbunjivače savetuje da dobro razmisle pre nego što se odluče na takav korak. "Biti pošten i raditi pošteno je u ovoj zemlji glupost", završava Ilić. Da se nepravdveno postupa prema uzbunjivačima, slaže se i Ninić. Veruje da je cilj hapšenja radnika iz Krušika "da se utera strah u kosti svakome ko pomisli da prijavi nepravilnosti u javnom sektoru". Josifovski kaže da ne može da se pomiri s tim da njegova zemlja propada i da vlada zakon jačega. "Kakve god to imao reperkusije, verujem da nisam jedini i da ima još časnih ljudi koji ne mogu da se pomire s tim da ima ljudi koji su iznad zakona". "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima", završava Josifovski. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Autor: BBC News na srpskom Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.   

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/politika/u-lucanima-bilo-i-vozilo-vlade-ap-vojvodine-podnecemo-jos-jednu-krivicnu-prijavu/

Autori: http://srbin.info

Teme: Korupcija

Naslov: U Lučanima bilo i vozilo Vlade AP Vojvodine, podnećemo još jednu krivičnu prijavu

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) saopštio je danas da će podneti još jednu krivičnu prijavu zbog sumnje na zloupotrebu javnih resursa u političke svrhe tokom lokalnih izbora u Lučanima krajem 2018. godine. Taj centar je naveo da je ustanovljeno da je medju više od 200 vozila, registrovanih izvan Lučana, koja su primećena na dan održavanja lokalnih izbora u toj opštini bila i Škoda superb u vlasništvu Vlade AP Vojvodine. Kako je u saopštenju navedeno, Crta raspolaže fotografijom tog vozila, snimljenom u blizini jednog biračkog mesta u Lučanima. Crta je u decembru 2018. godine od pokrajinske vlade zahtevala spisak svih vozila u njenom vlasništvu, a nakon što na zahtev nije odgovoreno, ta organizacija je uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, te joj je traženi spisak dostavljen tek sada, u oktobru 2019. godine. "Tokom dijaloga o izbornim uslovima insistiramo na neophodnosti suzbijanja zloupotrebe javnih resursa, jer to vidimo kao jedan od ključnih problema koji ugrožavaju regularnost izbornog procesa. Nažalost, nemamo utisak da nadležne institucije, poput Tužilaštva i Agencije za borbu protiv korupcije, efikasno deluju u slučajevima poput ovog", izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Crte. Kako se dodaje, Crta zahteva od nadležnog Tužilaštva da u najkraćem roku ispita razloge zbog kojih se službeni auto pokrajinske vlade neradnog dana našao u mestu koje je stotinama kilometara udaljeno od Vojvodine, te da preduzme dalje zakonske mere. Ranije je Crta već podnela krivične prijave protiv odgovornih lica u 15 javnih preduzeća i ustanova iz osam gradova, čija vozila su bila prisutna tokom izbornog dana u Lučanima.                   POMOZITE RAD SRBIN.INFO DINARSKOM UPLATOM - KLIKNITE OVDE! UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE "CENTAR" I RAD PORTALA "SRBIN.INFO", DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA: 5€ 10€ 20€ 50€ 100€ PayPal PostNet HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO! Izvor: beta Oznake: izbori, krivična prijava, Lučani 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/bbc-news-na-srpskom/Krusik-i-uzbunjivaci-u-Srbiji-Svako-ko-uzbuni-javnost-nosi-metu-na-ledjima.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krušik i uzbunjivači u Srbiji: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima"

Mnogi uzbunjivači u Srbiji prijavljivanje nezakonitosti platili su gubitkom posla, zatvorskim kaznama ili zdravstvenim problemima, kažu stručnjaci i oni koji su se u ovu borbu upustili.Getty Images Ko su uzbunjivači? Petar Ilić ima 63 godine i uzbunjivač je iz Zrenjanina. Radio je kao načelnik odeljenja za tehničke poslove u gradskoj upravi, kada je 2012. godine prijavio da iz budžeta fali dva miliona dinara. Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je prijavio za korupciju. "Da ih nisam prijavio danas bi možda bio gradonačelnik Zrenjanina", kaže Ilić za BBC na srpskom. IT stručnjak koji je medijima dostavio informacije, uhapšen je prošle nedelje zbog ukazivanja na korupciju u preduzeću "Krušik" iz Valjeva, u koju je navodno umešan i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. U međuvremenu je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o određivanju pritvora. "Čuvari društva": EU zakonom štiti uzbunjivače Šta je Vikiliks sve otkrio o Srbiji Hapšenje Asanža - kad uzbunjivači utihnu Javnost je 10. oktobra saznala da je radnik "Kuršika" uhapšen 18. septembra. Protest zbog hapšenja radnika i uzbunjivača iz "Krušika" zakazan je i za danas ispred Centralnog zatvora u znak solidarnosti. Urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović kaže za BBC na srpskom da slučaj radnika iz Krušika "nije neobičan". "Najčešća odmazda je gubitak posla", kaže Radomirović. Fonet Vladimir Radomirović, urednik Pištaljke Šta se desilo? Prošle nedelje, nedeljnik NIN pisao je o radniku "Krušika" A.O., koji je navodno novinarima dostavio podatke o tome da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, umešan u trgovinu oružjem. Stefanović je rekao da njegov otac nije vlasnik GIM-a (domaća produkcija oružja), što niko nije tvrdio, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "ne vidi ništa sporno u tome da Srbije prodaje oružje". Njegov dosadašnji advokat Ljubisav Radosavljević je rekao je medijima da su razlozi za pritvor (uticaj na svedoke i da ne ponovi delo) besmisleni. On je napomenuo da njegov klijent nije kriminalac koji odaje poslovne tajne, već da je uzbunjivač javnosti. Novi pravni zastupnik radnika fabrike "Krušik" je Vladimir Gajić. Gajić za BBC na srpskom objašnjava da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, jer u jednom postupku ne može da ima status i osumnjičenog i svedoka. "On, de fakto, jeste uzbunjivač, ali kao građanin to nije znao. Ali građanin nije ni dužan da poznaje zakon onako kako ga znaju pravnici i državni organi. Može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač, ali da nije poznavao sopstvena prava". Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija" za BBC na srpskom objašnjava da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje". Zakon o zaštiti uzbunjivača ima problem, na koji su oni iz "Transparentosti Srbija" ranije ukazivali. "Osoba može da prijavi nezakonitu radnju tužilaštvu, ali ne i javnosti", objašnjava Nenadić. O tome kakva je razlika između uzbunjivača i odavanja stroge poverljive tajne, on kaže je pitanje šta tajnost štiti, informacije bitne po kompaniju ili nezakonite radnje. Fonet Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija Ko su uzbunjivači Uzbunjivači su građani koji koriste pravo na slobodu govora da ukažu na zloupotrebu ovlašćenja kojom se izneverava poverenje javnosti. To znači otkrivanje informacija o kršenju zakona, o kršenju ljudskih prava, zloupotrebi ovlašćenja i službenog položaja, o opasnosti po javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili sprečavanje štete velikih razmera. Poslodavac mora da postupi po informaciji koja je obelodanjena u roku od 15 dana, odnosno mora da obavesti uzbunjivača o radnjama u toku postupka i da mu omogući uvid u spise predmeta. U roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u protekloj deceniji možete formalno da obelodanite informaciju "ovlašćenom licu". Uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza. Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti, i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti . Borko Josifovski, član organizacije Doktori protiv korupcije, poznat kao uzbunjivač u slučaju sa "trgovinom smrću", koji je otkrio kriminalne veze lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, kaže za BBC na srpskom da se prema radniku "Krušika" nije postupilo kao prema uzbunjivaču, već kao prema državnom neprijatelju. "To pokazuje kako se još uvek postupa sa uzbunjivačima u ovoj zemlji", kaže Josifovski. On veruje da je ovaj radnik postupio savesno. "Na svim primerima poznatijih uzbunjivača vidimo da su izgubili posao, da im je ugrožena egzistencija, vršeni pritisci i na njega i na njegovu porodicu", kaže Josifovski. Josifovski kaže da kada je zajedno sa advokatima "Pištaljke" predao dokumenta o "trgovini smrću", predao je i dokumentaciju i o pljački PIO fonda. "Od tada nije ništa urađeno po tom pitanju. Verujem da ti ljudi koji su sada u Ministarstvu zdravlja imaju neke hipoteke iz prošlosti kojih ne mogu da se reše", kaže on. Radomirović kaže da su neki uzbunjivači čak završavali i u zatvoru. Podsetio je na slučaj inspektorke građevine iz Velikog Gradišta koja je ukazala na nelegalnu gradnju na Srebrnom jezeru, a onda je njen poslodavac tvrdio da je zapravo ona umešana. "Zbog toga je bila nekoliko meseci u pritvoru", kaže Radomirović. Koga je sve iznenadio zakon o legalnom bakšišu Sada advokat, a nekada student i najmlađi uzbunjivač u Srbiji, Ivan Ninić za BBC na srpskom kaže da Zakon o uzbunjivačima ne pruža potrebnu zaštitu. On je kada mu je bilo 16 godina, otkrio da dom u kome stanuje, učenicima nezakonito naplaćuje taksu za abonentsku knjižicu. Od te izmišljene takse, uprava je zaradila ukupno pet miliona dinara. Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nisu mu ustupljeni traženi podaci, pa je otišao Povereniku. Podaci koje je dobio pokazali su da se novac od knjižica trošio na poklone, alkohol i dodatak na platu. "Danas kada sretnem te ljude na ulici, oni mi se smeju u lice. I dalje su na funkcijama, doduše nižim", kaže Ninić. Dodaje da ne oseća da je pravda zadovoljena, jer su oni kupili slobodu, a on je ostao bez republičke stipendije Ministarstva prosvete. Cena pravde Ilić, danas penzioner, kaže da je zbog toga što nije mogao da "zažmuri" na korupciju dobio stent i visok pritisak. "Penziju sam dočekao u kotlarnici, u kojoj sam radio na kompjuteru bez interneta". "Razočaran sam korupcijom, ne vidim leka toj bolesti", kaže Ilić. Danas, kada bi video korupiciju, ne bi je prijavio, a buduće uzbunjivače savetuje da dobro razmisle pre nego što se odluče na takav korak. "Biti pošten i raditi pošteno je u ovoj zemlji glupost", završava Ilić. Da se nepravdveno postupa prema uzbunjivačima, slaže se i Ninić. Veruje da je cilj hapšenja radnika iz Krušika "da se utera strah u kosti svakome ko pomisli da prijavi nepravilnosti u javnom sektoru". Josifovski kaže da ne može da se pomiri s tim da njegova zemlja propada i da vlada zakon jačega. "Kakve god to imao reperkusije, verujem da nisam jedini i da ima još časnih ljudi koji ne mogu da se pomire s tim da ima ljudi koji su iznad zakona". "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima", završava Josifovski. Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/srbija/162990/bbc-potvrdio-uhapseni-radnik-krusika-nije-uzbunjivac

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: BBC potvrdio da uhapšeni radnik "Krušika" nije uzbunjivač

Deo opozicije u Srbiji već dva dana pokušava da ispolitizuje slučaj hapšenja A.O., radnika fabrike namenske industrije "Krušik" osumnjičenog za odavanje službene tajne, i da ga predstavi kao uzbunjivača. Međutim, danas je čak i BBC na srpskom jeziku objavio analizu uz sagovornike koja pokazuje da A.O. nije nikakav uzbunjivač.IZVOR: Republika ponedeljak, 14. 10. 2019.| 18:58 0On se naime sumnjiči da je u poslednjih pet godina nezakonito prikupljao i iznosio iz ove fabrike dokumenta koja su nosila oznaku poverljivo, strogo poverljivo i vojna tajna.Iako bi ga i u Velikoj Britaniji, SAD i svim drugim zemljama teretili čak i  za špijunažu, deo opozicije pokušava da zameni teze u ovom slučaju namerno preskačući činjenicu da je uhapšeni od 2014. zbog smene svoje majke sa mesta direktora davao poverljive papire ko zna kome sve, kao i da je reč o strogo poverljivim dokumentima koji se tiču srpske vojne industrije i državnih interesa.Da opozicija sama sebi skače u usta, jasno je iz izjave dosadašnjeg advokata Ljubisav Radosavljević koji za BIRN kaže da je uhapšeni priznao da je sve to radio. Novi pravni zastupnik uhapšenog Vladimir Gajić, inače šef pravnog tima jedne od članica Đilasovog Saveza za Srbiju, objasnio je danas za BBC  da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, ali da može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač i da nije poznavao sopstvena prava ?!.Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija naveo je takođe da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje", ali da po Zakonu o zaštiti mogu da prijave nezakonitu radnju tužilaštvu, ne i javnosti.  BBC je taođe potom iscrpno proučio propise iz kojih je jasno da A.O. pravno nije nikakav uzbunjivač.Naime, kako BBC navodi, uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza.Jasno je da se A.O. nikome od navedenih po zakonu nije obraćao, ali je zato poverljivu dokumentaciju davao čak i Bugarima i doprineo širenju manipulacija koje štete i fabrici i industriji i ugledu Srbije. Čak i kad bi nekako zažmurili da nije reč ni o izuzetnim okolnostima, o kojima BBC piše, i prihvatili da je to u pitanju, A.O. i dalje ne bi bio uzbunjivač.    Naime kako BBC pojašnjava:-Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti  - piše BBC.         

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: alo.rs

Link: https://www.alo.rs/vesti/hronika/bbc-potvrdio-uhapseni-radnik-krusika-nije-uzbunjivac-u-pitanju-je-nesto-drugo/258605/vest

Autori: Alo!

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: BBC potvrdio: Uhapšeni radnik "Krušika" nije uzbunjivač, u pitanju je nešto drugo!

OPOZICIJA SAMA SEBI SKAČE U USTA AUTOR: Republika/ Alo.rs DATUM I VREME: 14.10.2019. 19:11Deo opozicije u Srbiji već dva dana pokušava da ispolitizuje slučaj hapšenja A.O., radnika fabrike namenske industrije "Krušik" osumnjičenog za odavanje službene tajne, i da ga predstavi kao uzbunjivača. Međutim, danas je čak i BBC na srpskom jeziku objavio analizu uz sagovornike koja pokazuje da A.O. nije nikakav uzbunjivač.On se naime sumnjiči da je u poslednjih pet godina nezakonito prikupljao i iznosio iz ove fabrike dokumenta koja su nosila oznaku poverljivo, strogo poverljivo i vojna tajna. Iako bi ga i u Velikoj Britaniji, SAD i svim drugim zemljama teretili čak i za špijunažu, deo opozicije pokušava da zameni teze u ovom slučaju namerno preskačući činjenicu da je uhapšeni od 2014. zbog smene svoje majke sa mesta direktora davao poverljive papire ko zna kome sve, kao i da je reč o strogo poverljivim dokumentima koji se tiču srpske vojne industrije i državnih interesa.   Da opozicija sama sebi skače u usta, jasno je iz izjave dosadašnjeg advokata Ljubisav Radosavljević koji za BIRN kaže da je uhapšeni priznao da je sve to radio. Novi pravni zastupnik uhapšenog Vladimir Gajić, inače šef pravnog tima jedne od članica Đilasovog Saveza za Srbiju, objasnio je danas za BBC da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, ali da može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač i da nije poznavao sopstvena prava ?!. Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija naveo je takođe da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje", ali da po Zakonu o zaštiti mogu da prijave nezakonitu radnju tužilaštvu, ne i javnosti. BBC je taođe potom iscrpno proučio propise iz kojih je jasno da A.O. pravno nije nikakav uzbunjivač. Naime, kako BBC navodi, uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza.  Jasno je da se A.O. nikome od navedenih po zakonu nije obraćao, ali je zato poverljivu dokumentaciju davao čak i Bugarima i doprineo širenju manipulacija koje štete i fabrici i industriji i ugledu Srbije. Čak i kad bi nekako zažmurili da nije reč ni o izuzetnim okolnostima, o kojima BBC piše, i prihvatili da je to u pitanju, A.O. i dalje ne bi bio uzbunjivač. Naime kako BBC pojašnjava: -Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti - piše BBC. Bonus video Incident tokom protesta taksista na Savskom trgu      

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: pink.rs

Link: http://pink.rs/vesti/159601/bbc-potvrdio-da-uhapseni-radnik-krusika-nije-uzbunjivac

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: BBC potvrdio da uhapšeni radnik 'Krušika' nije uzbunjivač

Deo opozicije u Srbiji već dva dana pokušava da ispolitizuje slučaj hapšenja A.O., radnika fabrike namenske industrijeOn se naime sumnjiči da je u poslednjih pet godina nezakonito prikupljao i iznosio iz ove fabrike dokumenta koja su nosila oznaku poverljivo, strogo poverljivo i vojna tajna.Iako bi ga i u Velikoj Britaniji, SAD i svim drugim zemljama teretili čak i za špijunažu, deo opozicije pokušava da zameni teze u ovom slučaju namerno preskačući činjenicu da je uhapšeni od 2014. zbog smene svoje majke sa mesta direktora davao poverljive papire ko zna kome sve, kao i da je reč o strogo poverljivim dokumentima koji se tiču srpske vojne industrije i državnih interesa.Da opozicija sama sebi skače u usta, jasno je iz izjave dosadašnjeg advokata Ljubisav Radosavljević koji za BIRN kaže da je uhapšeni priznao da je sve to radio. Novi pravni zastupnik uhapšenog Vladimir Gajić, inače šef pravnog tima jedne od članica Đilasovog Saveza za Srbiju, objasnio je danas za BBC da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, ali da može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač i da nije poznavao sopstvena prava ?!.Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija naveo je takođe da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje", ali da po Zakonu o zaštiti mogu da prijave nezakonitu radnju tužilaštvu, ne i javnosti. BBC je taođe potom iscrpno proučio propise iz kojih je jasno da A.O. pravno nije nikakav uzbunjivač.Naime, kako BBC navodi, uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza.Jasno je da se A.O. nikome od navedenih po zakonu nije obraćao, ali je zato poverljivu dokumentaciju davao čak i Bugarima i doprineo širenju manipulacija koje štete i fabrici i industriji i ugledu Srbije. Čak i kad bi nekako zažmurili da nije reč ni o izuzetnim okolnostima, o kojima BBC piše, i prihvatili da je to u pitanju, A.O. i dalje ne bi bio uzbunjivač.Naime kako BBC pojašnjava:-Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti - piše BBC.        

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/krusik-i-uzbunjivaci-u-srbiji-svako-ko-uzbuni-javnost-nosi-metu-na-ledjima/

Autori: @Cenzolovka

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Krušik i uzbunjivači u Srbiji: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima"

Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je prijavio za korupciju. "Da ih nisam prijavio danas bi možda bio gradonačelnik Zrenjanina", kaže Ilić za BBC na srpskom Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je prijavio za korupciju."Da ih nisam prijavio danas bi možda bio gradonačelnik Zrenjanina", kaže Ilić za BBC na srpskom.IT stručnjak koji je medijima dostavio informacije, uhapšen je prošle nedelje zbog ukazivanja na korupciju u preduzeću "Krušik" iz Valjeva, u koju je navodno umešan i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.U međuvremenu je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o određivanju pritvora.Javnost je 10. oktobra saznala da je radnik "Krušika" uhapšen 18. septembra.Protest zbog hapšenja radnika i uzbunjivača iz "Krušika" zakazan je i za danas ispred Centralnog zatvora u znak solidarnosti.Urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović kaže za BBC na srpskom da slučaj radnika iz Krušika "nije neobičan"."Najčešća odmazda je gubitak posla", kaže Radomirović.Šta se desilo?Prošle nedelje, nedeljnik NIN pisao je o radniku "Krušika" A.O., koji je navodno novinarima dostavio podatke o tome da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, umešan u trgovinu oružjem.Stefanović je rekao da njegov otac nije vlasnik GIM-a (domaća produkcija oružja), što niko nije tvrdio, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "ne vidi ništa sporno u tome da Srbije prodaje oružje".Njegov dosadašnji advokat Ljubisav Radosavljević je rekao je medijima da su razlozi za pritvor (uticaj na svedoke i da ne ponovi delo) besmisleni.On je napomenuo da njegov klijent nije kriminalac koji odaje poslovne tajne, već da je uzbunjivač javnosti. Novi pravni zastupnik radnika fabrike "Krušik" je Vladimir Gajić.Gajić za BBC na srpskom objašnjava da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, jer u jednom postupku ne može da ima status i osumnjičenog i svedoka."On, de fakto, jeste uzbunjivač, ali kao građanin to nije znao. Ali građanin nije ni dužan da poznaje zakon onako kako ga znaju pravnici i državni organi. Može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač, ali da nije poznavao sopstvena prava".Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija" za BBC na srpskom objašnjava da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje".Zakon o zaštiti uzbunjivača ima problem, na koji su oni iz "Transparentosti Srbija" ranije ukazivali."Osoba može da prijavi nezakonitu radnju tužilaštvu, ali ne i javnosti", objašnjava Nenadić.O tome kakva je razlika između uzbunjivača i odavanja stroge poverljive tajne, on kaže je pitanje šta tajnost štiti, informacije bitne po kompaniju ili nezakonite radnje. Ko su uzbunjivačiUzbunjivači su građani koji koriste pravo na slobodu govora da ukažu na zloupotrebu ovlašćenja kojom se izneverava poverenje javnosti.To znači otkrivanje informacija o kršenju zakona, o kršenju ljudskih prava, zloupotrebi ovlašćenja i službenog položaja, o opasnosti po javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili sprečavanje štete velikih razmera.Poslodavac mora da postupi po informaciji koja je obelodanjena u roku od 15 dana, odnosno mora da obavesti uzbunjivača o radnjama u toku postupka i da mu omogući uvid u spise predmeta.U roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u protekloj deceniji možete formalno da obelodanite informaciju "ovlašćenom licu".Uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza.Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti, i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti . Borko Josifovski, član organizacije Doktori protiv korupcije, poznat kao uzbunjivač u slučaju sa "trgovinom smrću", koji je otkrio kriminalne veze lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, kaže za BBC na srpskom da se prema radniku "Krušika" nije postupilo kao prema uzbunjivaču, već kao prema državnom neprijatelju."To pokazuje kako se još uvek postupa sa uzbunjivačima u ovoj zemlji", kaže Josifovski.On veruje da je ovaj radnik postupio savesno."Na svim primerima poznatijih uzbunjivača vidimo da su izgubili posao, da im je ugrožena egzistencija, vršeni pritisci i na njega i na njegovu porodicu", kaže Josifovski.Josifovski kaže da kada je zajedno sa advokatima "Pištaljke" predao dokumenta o "trgovini smrću", predao je i dokumentaciju i o pljački PIO fonda."Od tada nije ništa urađeno po tom pitanju. Verujem da ti ljudi koji su sada u Ministarstvu zdravlja imaju neke hipoteke iz prošlosti kojih ne mogu da se reše", kaže on. Radomirović kaže da su neki uzbunjivači čak završavali i u zatvoru.Podsetio je na slučaj inspektorke građevine iz Velikog Gradišta koja je ukazala na nelegalnu gradnju na Srebrnom jezeru, a onda je njen poslodavac tvrdio da je zapravo ona umešana."Zbog toga je bila nekoliko meseci u pritvoru", kaže Radomirović.Sada advokat, a nekada student i najmlađi uzbunjivač u Srbiji, Ivan Ninić za BBC na srpskom kaže da Zakon o uzbunjivačima ne pruža potrebnu zaštitu.On je kada mu je bilo 16 godina, otkrio da dom u kome stanuje, učenicima nezakonito naplaćuje taksu za abonentsku knjižicu. Od te izmišljene takse, uprava je zaradila ukupno pet miliona dinara.Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nisu mu ustupljeni traženi podaci, pa je otišao Povereniku.Podaci koje je dobio pokazali su da se novac od knjižica trošio na poklone, alkohol i dodatak na platu."Danas kada sretnem te ljude na ulici, oni mi se smeju u lice. I dalje su na funkcijama, doduše nižim", kaže Ninić.Dodaje da ne oseća da je pravda zadovoljena, jer su oni kupili slobodu, a on je ostao bez republičke stipendije Ministarstva prosvete.Cena pravdeIlić, danas penzioner, kaže da je zbog toga što nije mogao da "zažmuri" na korupciju dobio stent i visok pritisak."Penziju sam dočekao u kotlarnici, u kojoj sam radio na kompjuteru bez interneta"."Razočaran sam korupcijom, ne vidim leka toj bolesti", kaže Ilić.Danas, kada bi video korupiciju, ne bi je prijavio, a buduće uzbunjivače savetuje da dobro razmisle pre nego što se odluče na takav korak."Biti pošten i raditi pošteno je u ovoj zemlji glupost", završava Ilić.Da se nepravdveno postupa prema uzbunjivačima, slaže se i Ninić.Veruje da je cilj hapšenja radnika iz Krušika "da se utera strah u kosti svakome ko pomisli da prijavi nepravilnosti u javnom sektoru".Josifovski kaže da ne može da se pomiri s tim da njegova zemlja propada i da vlada zakon jačega."Kakve god to imao reperkusije, verujem da nisam jedini i da ima još časnih ljudi koji ne mogu da se pomire s tim da ima ljudi koji su iznad zakona"."Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima", završava Josifovski.                                                 

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: koreni.rs

Link: http://www.koreni.rs/zamagljivanje-funkcionerske-kampanje/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)za borbu protiv korupcije

Naslov: Zamagljivanje funkcionerske kampanje

Zamagljivanje funkcionerske kampanje14. Oktobar 2019.0121Podeli na Fejsbuku Tvitni na twitteruFoto: printscreen ( jugpress.com )Nakon što je Vlada Srbije usvojila famozni Zaključak o poštovanju člana 29. st. 2-4. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (zvaničan naziv „Zaključak Vlade 05 broj 013-9473/2019“), režimski mediji su uglas uskliknuli da je rešen problem funkcionerske kampanje.„Vlada Srbije Zaključkom sprečava funkcionersku kampanju“, „Za funkcionersku kampanju predviđene su i sankcije“, „Nema više političkih kampanja iz državnih fotelja“, „Vlada Srbije zabranila funkcionersku kampanju“, gudilo se u desetercu. „Analitičari“ i „eksperti“, potmognuti nekolicinom istraživača javnog mnjenja (ko zna zbog čega je zaključeno da baš oni treba da objasne opoziciji, vascelom srpstvu i građanstvu dalekosežni značaj Zaključka No 5) uveravali su nas, ne samo da se Zaključkom staje na kraj zloupotrebama javnih resursa, kojih ionako nije ni bilo, već i funkcionerskoj kampanji koje je možda malo i bilo, jer nije bilo Zaključka koji bi je sprečio.Tako smo, na primer, mogli da pročitamo da je direktor jedne agencije za istraživanje javnog mnenja zaključio da Zaključak „pokazuje čvrstu opredeljenost Vlade da sprovodi ono što je regulisano zakonima“.Nema potrebe trošiti reči na besmislenost rešenosti da se Zaključkom uredi sprovođenje zakona. Ali, narečeni direktor je, možda i nesvestan toga, pogodio u centar – funkcionerska kampanja nije uređena zakonom. I Zaključak No 5 nema veze sa njom i on možda upravo dokazuje opredeljnost Vlade da ne reguliše funkcionersku kampanju. Povrh svega, Zaključak ništa ne reguliše, već preporučuje, jer da bi se regulisalo potrebno je izmeniti zakone. Vlast, istini za volju, jeste najavila i izmene zakona; videćemo šta će one doneti i kako li će tek kliktati mediji, analitičari i istraživači kad ti predlozi osvanu na sajtu Vlade.Međutim, dok bi za tabloidno-analitičarsku apoteozu Zaključka sumnjičavi opozicionari lako mogli zaključiti da je organizovana i planirana manipulacija, šta reći za opoziciona tumačenja toga šta jeste, a šta je bila funkcionerska kampanja i kako je uređena.Tako smo, na primer, povodom posete Aleksandra Vučića radnicima Gradske čistoće mogli da pročitamo (gotovo ispravan) zaključak Pokreta slobodnih građana da je to „klasičan primer funkcionerske kampanje“ koja je „odredbama više zakonskih propisa strogo zabranjena u pravnom sistemu Srbije“.Šta je ovde gotovo ispravno, a šta je netačno? Pojam „funkcionerska kampanja“ u javni diskurs je, ako se ne varam, uveo Zoran Gavrilović 2012. godine. Transparentnost Srbija u analizi kampanje 2012. piše o „porastu aktivnosti javnih funkcionera“ i odvojeno o „političkoj promociji povezanoj sa korišćenjem javnih resursa“. Već u izveštaju sa izbora 2014. i TS jasno definiše funkcionersku kampanju kroz aktivnosti (prevashodno promotivne) javnih funkcionera u predizbornom periodu, koje se prikazuju kao njihov „redovan rad“, a suštinski su deo političke promocije.Da Vas podsetimo:  Predlog Vesiću! Umesto gondole kupiti nove autobuse i trolejbuse!U ovih sedam godina koliko se bavi ovom temom, Transparentnost Srbija ju je nametnula u javnosti i izborila se da ona uđe u izveštaje OEBS/ODIHR i EU. Sada preti opasnost, ne samo da kao društvo propustimo priliku da se ova tema reguliše, već i da zatvorimo vrata da se to pitanje ozbiljno razmotri u doglednoj budućnosti. Naime, pogrešno tumačenje šta je zaista funkcionerska kampanja i šta treba regulisati, njeno brkanje ili poistovećivanje sa zloupotrebom javnih resursa ili sa stranačkim angažovanjem javnih funkcionera, bilo da je posledica neznanja i nerazumevanja ili smišljene manipulacije, može rezultirati time da se zaključi da je ovo pitanje rešeno, ako se (bolje) regulišu upravo stranačko angažovanje ili zloupotreba resursa. A to nije funkcionerska kampanja.U užem smislu funkcionerska kampanja se manifestuje kroz promotivne aktivnosti funkcionera u vreme izborne kampanje: posete firmama, školama, bolnicama, sudovima, otvaranje fabrika, gradilišta, sajmova, potpisivanja ugovora i memoranduma o izgradnji i ulaganju, stipendiranju, predstavljanje planova izgradnje, uručenje stipendija, pomoći i poklona, razgovor sa građanima, radnicima.Stoga je PSG gotovo u pravu kada tvrdi da je burek sa čistačima „klasičan primer funkcionerske kampanje“. Zapravo je reč o promotivnoj aktivnosti, a da bi bila „klasična funkcionerska kampanja“ nedostaju nam raspisani izbori. No, ne treba cepidlačiti. Vučić i vučići su od 2014. promotivne aktivnosti pretvorili u svakodnevicu, ubeđujući nas da je obilazak toaleta u školama ono što predsednik, premijer, ministri treba da rade (iako je reč o neispunjenom obećanju Vučića da će obići sve toalete, izuzev ako to nije radio „škodom“ noću, bez medija, upravo da ne bi bilo predstavljeno kao promotivna aktivnost). U javnoj upotrebi se za to što funkcioneri čine i u periodu između izbornih ciklusa ustalio naziv „funkcionerska kampanja“.Ono što je, međutim, potpuno netačno u saopštenju PSG jeste da je funkcionerska kampanja, odnosno promotivna aktivnost „strogo zabranjena u pravnom sistemu Srbije“ i to „odredbama više zakonskih propisa“. Nije. I ne bi trebalo da bude cilj da se ograniče promotivne aktivnosti (ma koliko neke od njih bile besmislene) van izborne kampanje. I ne može biti cilj da se čak i u vreme izborne kampanje zabrane sve aktivnosti koje mogu imati promotivni karakter. Naime, pored aktivnosti koje su osmišljene samo zbog toga da bi se funkcioner pojavio u medijima (pseudo-događaji), postoje i druge aktivnosti koje mogu imati promotivne elemente, kao što su posete inostranstvu, sastanci u kabinetu sa domaćim i stranim zvaničnicima, sportistima, umetnicima, sastanci na terenu sa domaćim zvaničnicima i učešće funkcionera na manifestacijama (konferencije, skupovi, okrugli stolovi, svečane akademije, obeležavanja značajnih datuma).Da Vas podsetimo: Odlazak bio neminovan: Zašto je naš stručnjak napustio SrbijuOve dve kategorije (pseudo-događaji i stvarne aktivnosti funkcionera) se mogu razlučiti sa dva test pitanja – da li će ovo biti bitno nakon nekog vremena (kakav će biti efekat) i da li je ovo moglo da se desi bez funkcionera.Konačno, funkcionerska kampanja može, u određenim situacijama, predstavljati indirektnu zloupotrebu javnih resursa, kroz obezbeđivanje dodatne medijske promocije za funkcionera (odnosno partiju sa kojom ga birači identifikuju) i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Ali nije reč o „klasičnoj“ zloupotrebi resursa koja je regulisana propisima. Pri čemu su neki aspekti zloupotrebe loše regulisani.Tu, u prvom redu, mislim na mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, od pre nekoliko godina, u kojem je ona pogrešno tumačila da svi ministri imaju pravo da koriste službena vozila i prilikom obavljanja stranačkih aktivnosti, i onda kada nisu u pitanju lica koja uživaju neprestanu zaštitu. Ovde se praksa susreće sa Zaključkom. Nije sporno da javni funkcioneri mogu da učestvuju u stranačkoj kampanji, ali u svojstvu stranačkog funkcionera. Pitanje je da li će Zaključak (ili dodatno regulisanje zakonima) uticati da to angažovanje ne bude kombinovano sa (navodnim) funkcionerskim aktivnostima i nekorišćenjem službenih automobila (i durgih resursa) uprkos mišljenju Agencije. Naime, u svim monitorinzima beleženo je „kombinovanje“ događaja – ministar ili premijer ili predsednik u 11h obiđe ambulantu, školu ili fabriku, pa u 12 ima stranački skup ili sastanak u lokalnom odboru, pa u 13 novu „funkcionersku aktivnost“ u drugom mestu, pa razgovor sa građanima na štandu partije, i tako do stranačkog mitinga zakazanog za 18 ili 19h, koji direktno prenose lokalne televizije i one sa nacionalnom frekvencijom.Sve su to pitanja koja treba regulisati, ali to nije „klasična funkcionerska kampanja“. Transparentnost Srbija već godinama predlaže kako da se „klasična funkcionerska kampanja“ uredi i jedan takav predlog poslat je i radnoj grupi Vlade koja ovih dana i nedelja radi na najavljenim izmenama zakona. Ključno pitanje je koliko ima volje da se takav predlog prihvati i uskrati prilika za dodatnu moćnu promociju. Buka koju su podizali „učesnici dijaloga“, poput Đukanovića, da „oni“ traže da se Vučiću „zabrani učeščće u kampanji“ možda je posledica nerazumevanja, ali možda i signal da nema volje da se jasno kaže – Vučić, iako bi trebalo da je predsednik svih građana, može u stranačku kampanju i tu vam nećemo popustiti, ali neće biti funkcionerske kampanje i to ćemo rešiti zakonom.Da Vas podsetimo:  Autošovinistička ideologija bubašvabe. Kako je nastalo drugosrbijanstvoTeško je, naime, odreći se takve prilike i o tome svedoči i nedavno gostovanje na N1 Borisa Tadića, koji i posle sedam godina odbija da prizna da je vodio funkcionersku kampanju pre nego što je podneo ostavku, odnosno „skratio mandat“. Jer Tadić je nizao promotivne aktivnosti u funkcionerskoj kampanji od raspisivanja parlamentarnih izbora 13. marta do „skraćivanja mandata“ 4. aprila, pa je čak potom nastavio kao kandidat DS-a da se pojavljuje sa ministrima u njihovim promotivnim aktivnostima.A danas daje opravdanje za sve aktuelne i buduće promotivne aktivnosti rečenicom da „u politici vi morate ono što ste radili kao svoje deo, da prikažete kao svoje delo“. Nije sporno, ali to možete da kažete na stranačkom mitingu, da stavite u stranački spot, ali ne da činite kao deo redovne predsedničke ili ministarske „dužnosti“.Na kraju, Tadić se pridružio horu relativizatora izjavom da „funkcionerska kampanja podrazumeva da se zloupotrebljavaju državni resursi“ (a on, kaže, nije zloupotrebljavao te resurse).Kako, konačno, regulisati funkcionersku kampanju?TS je radnoj grupi predložila da se član 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (odnosno član 50. novog Zakona o sprečavanju korupcije koji će početi da se primenjuje umesto njega septembra 2020) izmeni tako što će, pored ostalog biti propisano sledeće:Funkcioneru je zabranjeno da u tom svojstvu učestvuje u aktivnostima političkog subjekta (što znači da može kao stranački funkcioner, ali ne kao predsednik, premijer, ministar, gradonačelnik, direktor JP itd).U doba izborne kampanje, funkcioneru je zabranjeno da u tom svojstvu organizuje promotivne aktivnosti organa javne vlasti, da ih sprovodi, kao i da učestvuje u promotivnim aktivnostima koje organizuju druga lica, izuzev:a) kada je propisana obaveza da se promotivna aktivnost izvrši u određeno vreme i na određeni način, i kada je jedino javni funkcioner ovlašćen da tu obavezu ispuni;b) kada je reč o javnim manifestacijama, koje se po ustaljenoj praksi sprovode u određeno vreme i uz obavezno učešće nosioca određene javne funkcije;v) kada je učešće funkcionera neophodno zbog održavanja međunarodnih odnosa.Promotivna aktivnost „jeste aktivnost funkcionera, organa vlasti ili drugog lica koja ima za cilj ili se može s razlogom očekivati da će imati za posledicu objavljivanje reči, lika ili glasa funkcionera u medijima“.Zlatko MinićIzvor: Peščanik

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: novinar.rs

Link: https://www.novinar.rs/komentar/uzbunjivaci-u-srbiji-svako-ko-uzbuni-javnost-nosi-metu-na-ledjima/

Autori: Redakcija

Teme: Nemanja NenadićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Uzbunjivači u Srbiji: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima"

Uzbunjivači u Srbiji: "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima" ima još časnih ljudi koji ne mogu da se pomire s tim da ima ljudi koji su iznad zakona Mnogi uzbunjivači u Srbiji prijavljivanje nezakonitosti platili su gubitkom posla, zatvorskim kaznama ili zdravstvenim problemima, kažu stručnjaci i oni koji su se u ovu borbu upustili. Image by James Timothy Peters from PixabayPetar Ilić ima 63 godine i uzbunjivač je iz Zrenjanina. Radio je kao načelnik odeljenja za tehničke poslove u gradskoj upravi, kada je 2012. godine prijavio da iz budžeta fali dva miliona dinara.Umesto unapređenja dobio je premeštaj na niže radno mesto, a na njegovo mesto je došao čovek kojeg je prijavio za korupciju."Da ih nisam prijavio danas bi možda bio gradonačelnik Zrenjanina", kaže Ilić za BBC na srpskom.IT stručnjak koji je medijima dostavio informacije, uhapšen je prošle nedelje zbog ukazivanja na korupciju u preduzeću "Krušik" iz Valjeva, u koju je navodno umešan i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.U međuvremenu je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o određivanju pritvora.Javnost je 10. oktobra saznala da je radnik "Krušika" uhapšen 18. septembra.Protest zbog hapšenja radnika i uzbunjivača iz "Krušika" zakazan je i za danas ispred Centralnog zatvora u znak solidarnosti.Urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović kaže za BBC na srpskom da slučaj radnika iz Krušika "nije neobičan"."Najčešća odmazda je gubitak posla", kaže Radomirović.Šta se desilo?Prošle nedelje, nedeljnik NIN pisao je o radniku "Krušika" A.O., koji je navodno novinarima dostavio podatke o tome da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, umešan u trgovinu oružjem.Stefanović je rekao da njegov otac nije vlasnik GIM-a (domaća produkcija oružja), što niko nije tvrdio, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "ne vidi ništa sporno u tome da Srbije prodaje oružje".Njegov dosadašnji advokat Ljubisav Radosavljević je rekao je medijima da su razlozi za pritvor (uticaj na svedoke i da ne ponovi delo) besmisleni.On je napomenuo da njegov klijent nije kriminalac koji odaje poslovne tajne, već da je uzbunjivač javnosti. Novi pravni zastupnik radnika fabrike "Krušik" je Vladimir Gajić.Gajić za BBC na srpskom objašnjava da njegov klijent u ovom postupku ne može da traži status uzbunjivača, jer u jednom postupku ne može da ima status i osumnjičenog i svedoka.  "On, de fakto, jeste uzbunjivač, ali kao građanin to nije znao. Ali građanin nije ni dužan da poznaje zakon onako kako ga znaju pravnici i državni organi. Može da se brani pred sudom da jeste uzbunjivač, ali da nije poznavao sopstvena prava".Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija" za BBC na srpskom objašnjava da su uzbunjivači "lica koja prijavljuju nezakonite radnje".Zakon o zaštiti uzbunjivača ima problem, na koji su oni iz "Transparentosti Srbija" ranije ukazivali."Osoba može da prijavi nezakonitu radnju tužilaštvu, ali ne i javnosti", objašnjava Nenadić.O tome kakva je razlika između uzbunjivača i odavanja stroge poverljive tajne, on kaže je pitanje šta tajnost štiti, informacije bitne po kompaniju ili nezakonite radnje.Ko su uzbunjivači Uzbunjivači su građani koji koriste pravo na slobodu govora da ukažu na zloupotrebu ovlašćenja kojom se izneverava poverenje javnosti.To znači otkrivanje informacija o kršenju zakona, o kršenju ljudskih prava, zloupotrebi ovlašćenja i službenog položaja, o opasnosti po javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili sprečavanje štete velikih razmera.Poslodavac mora da postupi po informaciji koja je obelodanjena u roku od 15 dana, odnosno mora da obavesti uzbunjivača o radnjama u toku postupka i da mu omogući uvid u spise predmeta.U roku od godinu dana od dana saznanja za kršenje zakona koje se desilo u protekloj deceniji možete formalno da obelodanite informaciju "ovlašćenom licu".Uzbunjivač se direktno može obratiti poslodavcu ili organu javne vlasti. U izuzetnim okolnostima, on može informaciju obelodaniti javnosti, tako što ćete se obratiti nekoj organizaciji civilnog društva ili medijima, kako bi sprečili neposrednu opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu ili štetu velikih razmera ili da bi sprečili uništavanje dokaza.Tom prilikom uzbunjivač mora da poštuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pretpostavku nevinosti, i sve sudske postupke koji su pokrenuti. Ne sme da obelodani informaciju javnosti ako ona sadrži podatke na koje je prethodno stavljena oznaka tajnosti . Borko Josifovski, član organizacije Doktori protiv korupcije, poznat kao uzbunjivač u slučaju sa "trgovinom smrću", koji je otkrio kriminalne veze lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, kaže za BBC na srpskom da se prema radniku "Krušika" nije postupilo kao prema uzbunjivaču, već kao prema državnom neprijatelju."To pokazuje kako se još uvek postupa sa uzbunjivačima u ovoj zemlji", kaže Josifovski.On veruje da je ovaj radnik postupio savesno."Na svim primerima poznatijih uzbunjivača vidimo da su izgubili posao, da im je ugrožena egzistencija, vršeni pritisci i na njega i na njegovu porodicu", kaže Josifovski.Josifovski kaže da kada je zajedno sa advokatima "Pištaljke" predao dokumenta o "trgovini smrću", predao je i dokumentaciju i o pljački PIO fonda."Od tada nije ništa urađeno po tom pitanju. Verujem da ti ljudi koji su sada u Ministarstvu zdravlja imaju neke hipoteke iz prošlosti kojih ne mogu da se reše", kaže on. Radomirović kaže da su neki uzbunjivači čak završavali i u zatvoru.Podsetio je na slučaj inspektorke građevine iz Velikog Gradišta koja je ukazala na nelegalnu gradnju na Srebrnom jezeru, a onda je njen poslodavac tvrdio da je zapravo ona umešana."Zbog toga je bila nekoliko meseci u pritvoru", kaže Radomirović.Sada advokat, a nekada student i najmlađi uzbunjivač u Srbiji, Ivan Ninić za BBC na srpskom kaže da Zakon o uzbunjivačima ne pruža potrebnu zaštitu.On je kada mu je bilo 16 godina, otkrio da dom u kome stanuje, učenicima nezakonito naplaćuje taksu za abonentsku knjižicu. Od te izmišljene takse, uprava je zaradila ukupno pet miliona dinara.Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nisu mu ustupljeni traženi podaci, pa je otišao Povereniku.Podaci koje je dobio pokazali su da se novac od knjižica trošio na poklone, alkohol i dodatak na platu."Danas kada sretnem te ljude na ulici, oni mi se smeju u lice. I dalje su na funkcijama, doduše nižim", kaže Ninić.Dodaje da ne oseća da je pravda zadovoljena, jer su oni kupili slobodu, a on je ostao bez republičke stipendije Ministarstva prosvete.Cena pravde Ilić, danas penzioner, kaže da je zbog toga što nije mogao da "zažmuri" na korupciju dobio stent i visok pritisak."Penziju sam dočekao u kotlarnici, u kojoj sam radio na kompjuteru bez interneta"."Razočaran sam korupcijom, ne vidim leka toj bolesti", kaže Ilić.Danas, kada bi video korupiciju, ne bi je prijavio, a buduće uzbunjivače savetuje da dobro razmisle pre nego što se odluče na takav korak."Biti pošten i raditi pošteno je u ovoj zemlji glupost", završava Ilić.Da se nepravdveno postupa prema uzbunjivačima, slaže se i Ninić.Veruje da je cilj hapšenja radnika iz Krušika "da se utera strah u kosti svakome ko pomisli da prijavi nepravilnosti u javnom sektoru".Josifovski kaže da ne može da se pomiri s tim da njegova zemlja propada i da vlada zakon jačega."Kakve god to imao reperkusije, verujem da nisam jedini i da ima još časnih ljudi koji ne mogu da se pomire s tim da ima ljudi koji su iznad zakona". "Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima", završava Josifovski. Izvor: BBC News na srpskom                                                  

----------------------------------------------------------