Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Mediji o korupciji


Datum : 11.7.2010
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE Žanr : Izveštaj

IMAMO KOMPROMIS, ALI NE TRUO
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić tvrdi da će izmenama zakona konačno biti moguće sprečavanje sukoba interesa
NOVI SAD - Neće biti moguće da član predstavničkog tela bude i u izvršnom organu vlasti, kaže predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić! - To jednostavno neće doći u obzir jer je to očigledan sukob interesa u okviru funkcija - ističe Čupić. On napominje da nije video konačnu verziju teksta koji bi trebalo da se uskoro pojavi pred poslanicima Skupštine Srbije. - Ako je reč o tekstu koji je uradila radna grupa sastavljena od po tri predstavnika agencije i Ministarstva pravde, onda je sve u redu - poručuje Čupić. On je objasnio da je preformulisanjem zakonskog člana 82 napravljen kompromis, „ali ne truo“. - Izmenama će biti omogućeno da „izbegnemo to što se zove diskriminacija, a, s druge strane, da se i ustavni članovi vezani za sukob interesa primenjuju - kaže Čupić, i podseća da su funkcioneri koji su u sukobu interesa imali priliku, ukupno skoro godinu i po, da se izjasne o tome koju će funkciju zadržati. On je dodao da su, „nažalost, neki od njih, ili jedna grupacija, čekali poslednji trenutak“ i obratili se Ustavnom sudu Srbije, koji je prema članu 26 Ustava, podveo to pod diskriminaciju. - Na taj način zaustavljena je primena zakona, ali mi smo dužni da poštujemo to što Ustavni sud donese, iako sam smatrao da je na sebe preuzeo veliku odgovornost - zaključuje Čupić. (TANJUG)
Antrfile :
============================


Datum : 11.7.2010
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : JASKA JAKOVLJEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna

LIČIMO NA FRANCUSKU, ALI IZ 18. VEKA
INTERVJU NEDELjKO JOVANČEVIĆ, PROFESOR KRIVIČNOG PRAVA
U Srbiji gotovo da ne prođe mesec a da se ne otkrije neka nova velika korupcionaška afera: samo za proteklih desetak dana javnost je obaveštena o mutnim radnjama u beogradskom Institutu za onkologiju i petljanju s kreditima Fonda za razvoj Srbije. Uz napomenu da je istorija prebogata primerima kriminaliteta „belog okovratnika“, profesor krivičnog prava Nedeljko Jovančević ukazuje da je korupcija „krpelj na zdravom telu“ . Pri tome navodi da su kriminolozi odavno ustanovili uticaj kriminaliteta na eroziju morala, na remećenje skale društvenih vrednosti, stvaranje modela „koruptivnog ponaš anja”, pa čak i na povećanu smrtnost ljudi... – Kriminalitet „belog okovratnika“ je eskalirao u državama koje prolaze tranziciju. Promena ekonomskog uređenja i uvođenje tržišnog modela poslovanja dovela je do brojnih malverzacija i zloupotreba ovlašćenja, a sve sa samo jednim motivom: lična korist – navodi profesor Jovanč ević u razgovoru za naš list.
Zašto je tranzicija toliko podložna korupciji?
– Mi smo ranije imali sasvim drugi sistem ekonomskog i političkog uređenja, postojala je disciplina u oblasti privrede i javnih službi. Ali kad se taj model raspao došlo se u jedno, rekao bih, haotično stanje, koje nije daleko od onog s početka 18. veka. Kod nas se sada mogu čak i na ulici čuti komentari da smo se vratili u period tzv. prvobitne akumulacije kapitala. To poređenje nije daleko od istine, ali time se zapravo samo pokriva bezakonje, bezvlašć e, korupcija... Imam utisak da je naše društvo period tranzicije i privatizacije uhvatio nepripremljeno. U privatizaciju se trebalo ući osmišljeno, s pravičnim zakonskim modelom, i sprovesti je efikasno i u kratkom roku. Jer što je god duže trajala privatizacija, to je bila veća mogućnost razvlačenja te imovine na razne načine, nizom zloupotreba, špekulacija, enormnim bogaćenjem pojedinaca, a osiromašenjem čitavih slojeva stanovništva.
Postavlja se i pitanje kako se došlo do toga da je neko u tom procesu privatizacije mogao da stekne ogromnu imovinu?
– Jasno je da je privatizacija sprovođena nepravilno i nepravično jer je tadašnja društvena imovina koja je bila ustavna kategorija i u kojoj su svi ljudi imali neki udeo i garantovani interes, data u bescenje ili prodata pod veoma čudnim okolnostima. Prema tome, bilo bi dobro da se to pokuša dovesti u neki red koji bi imao predznak pravič nosti i odgovornosti. Građani jasno pokazuju da su željni pravde mada se nekako uvek potvrdi ono što je kazao čuveni nemački pravnik Jering: „Nema veće nepravde od zakasnele pravde“.
Koliko korupcija može da se raširi u nekom društvu?
– Pomenuću da je početkom 18. veka u Francuskoj korupcija bila strašno zahvatila sve slojeve, staleže i segmente društva. Tu se misli na svaku vrstu zloupotrebe: od trgovine interesima, uticaja, protežiranja na raznim položajima, omogućavanje nekog položaja ili statusa kod nabavki ili prodaja, do toga da se kupuju diplome po školama i univerzitetima. Bio je osnovan čak i specijalni sud, ali za 25 godina njegovog rada nisu postignuti nikakvi rezultati – iako su izricane rigorozne kazne zbog primanja i davanja mita i zloupotreba službenih ovlašćenja. Na kraju je skupština donela poseban akt o generalnoj amnestiji svih građana u Francuskoj kad je reč o krivičnim delima iz oblasti korupcije. Zbog jake ukorenjenosti i razmera tog zla došli su do zaključka da, kada bi pred sud izveli sve koji su korupcijom bili obuhvaćeni, praktično ne bi imao ko da rukovodi državom. Ogroman broj građana bi se našao u zatvorima i bio bi paralisan rad države. Tako su podvukli crtu do dana amnestije, s tim da se od tada najstrože sankcioniše svaki slučaj. Time je građanima pružena šansa da izađu iz kriminalnog vrtloga. To nije bio poraz države pred delima korupcije, već naprotiv, promišljen potez koji je dao rezultate.
Da li je Srbija danas blizu te Francuske iz 18. veka?
– Nemam potrebne podatke, niti znam da postoje neka istraž ivanja u tom pravcu. Ali mislim da je manje-više svakom našem građaninu vidljivo da nešto nije u redu, da je korupcija zahvatila sve slojeve društva i da se čak može reći da je u pitanju masovna pojava. Situacija je takva da bi država trebalo da razmisli da osnuje neko telo koje bi moglo da utvrdi do kog je stepena korupcija zahvatila društvo i da se onda iznađe najefikasniji model da se to reši. U našem krivičnom zakonodavstvu postoji dobra osnova za borbu protiv svih oblika kriminala, pa i onih s elementima korupcije, a ubeđen sam da u društvu postoji i zdravo jezgro koje je sposobno da se obračuna s tim problemom – samo je pitanje modela i strategije.
Antrfile :
============================


Datum : 11.7.2010
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : MAJA VOJINOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna

RAZVOJNA KRAĐA
komentar nedelje
Maja Vojinović zamenik urednika
Pre nekoliko dana uhapšeni procenitelj rizika u Fondu za razvoj, vesnik je još jedne mafije. Procenitelj sa šest pomagača, koji su takođe lišeni slobode, od Beograda do Lučana, uspeo je da od februara do jula ove godine pronađe osobe zainteresovane za dobijanje povoljnih tzv. start-ap kredita i kredita za već postojeća preduzeća kod Fonda za razvoj Republike Srbije. Uhapšeni su koristili lažnu dokumentaciju, a procenitelj rizika u Fondu je zahteve obrađivao preko reda i, naravno, davao im „prolaz“.Tako su „odobrili“ 95 kredita vrednih 200 miliona dinara. Procenitelj je uhapšen prilikom primanja mita od 3.000 evra i 100.000 dinara, a nama i čitaocima nekako je sada jasnije zašto nedavno, kad smo pisali o tome ko i koliko dobija i kako troši pare Fonda (pod povoljnim uslovima), od direktorke nismo mogli da dobijemo baš sve podatke. Tvrdeći da su iznosi kredita tajna i za nas, pa tako i za čitaoce i građane, iz čijih džepova se budžet i Fond pune, direktorka je objasnila da je to slično kao kad bismo pitali u nekoj banci koliki su kredit odobrili nekom privredniku. Ne treba mnogo znanja da se shvati da to nije nimalo slično, jer su rizik, kamate i rate kod komercijalnih kredita ogromni, za razliku od razvojnih, fondovskih. Nameće se logičan zaključak – podaci o dodeli kredita su skrivani da bi neko mogao da manipuliše narodnim parama.
Antrfile :
============================


Datum : 11.7.2010
Novina : Blic
Strana : 10
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Vest
Ocena : Neutralna

KOPČALIĆA SUMNJIČE ZA UTAJU
Beograd
Zbog sumnje da je sa saradnicima utajio oko 404 miliona dinara, poreska policija je podnela krivičnu prijavu protiv Dragana Kopčalića, osnivača i direktora građevinske firme „Montera“ iz Beograda. Pored Kopčalića, inače bivšeg visokog funkcionera Demokratske stranke, na listi osumnjičenih su se našla i imena suosnivača „Montere“ Dejana Markovića, B. N., finansijskog direktora iste kompanije, kao i S. K., direktora preduzeća „Komont“, B. I., osnivača firme „AL-BM“, i G. Z., direktora preduzeća „Gortam“.
Antrfile :
============================


Datum : 11.7.2010
Novina : Politika
Strana : A11
Autor : O. P.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna

OGNJENOVIĆ: „GALENIKA“ NE DAJE MITO
Generalni direktor „Galenike“ Nenad Ognjenović ističe da kao društveno odgovorna kompanija imaju odgovoran zadatak: ne samo da proizvode lekove potrebne našem tržištu, nego i da edukuje naše lekare. Ognjenović kaže kako se mitom i korupcijom, kao i bilo kojim kršenjem zakona, bave pravosuđe i drugi organi. Sudski organi rade po zakonima i propisima, od kojih nije izuzeta nijedna kompanija. Ne dele se kompanije na strane i domaće, nego one koje krše pravila i one koje poštuju zakone. Ognjenović kaže da je „Galenika“ državna kompanija koja nikome ne daje mito! – Zašto bismo davali nekome mito? Da rade s „Galenikom“? Svakome treba da bude čast što im je „Galenika“ poslovni partner. S druge strane, čak i da hoću da dajem mito, nemam od čega jer prosečna cena domaćeg, „Galenikinog“, leka je 209 dinara, znači ispod dva evra. Prosečna cena uvoznog je 866 dinara – navodi naš sagovornik. Podseća da je „Galenika“ najveća kompanija u Srbiji, ali nije po učešću na tržištu. – Svaki peti napisani recept je za „Galenikin“ proizvod, ali pogledajte cenu naših lekova. Mi proizvodimo jeftine, a kvalitetne lekove. „Galenika“ je kadrovski najjača kompanija u zemlji. Nije tačno da mi samo prepakujemo lekove – poručuje Ognjenović.
Antrfile :
============================