Poverenik za informacije je pored godišnjeg izveštaja o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je danas dostavio Narodnoj skupštini, objavio i spisak neizvršenih konačnih rešenja. http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/2568-izvestaj-poverenika-za-2016-godinu.html Ovaj put, takvih rešenja ima 228. U 50 slučajeva su zakonsku obavezu prekršila ministarstva, u 38 javna preduzeća i u 24 organi pravosuđa. Drugi republički organi su propustili da to učine u 35 slučaja, a organi lokalne vlasti ili lokalna javna preduzeća u 91. O zabrinjavajućim trendovima govori i činjenica da je prošle godine na sličnom spisku bio gotovo duplo manji broj rešenja – 135. Pored toga, treba napomenuti i to da mnoga rešenja iz ranijih godina nisu izvršena ni do danas, kao što je slučaj sa paradigmatičnim odbijanjem Ministarstva privrede da našoj organizaciji po svaku cenu i u potpunosti uskrati kopije ugovora o upravljanju smederevskom železarom. U 2016. je doneto jedno rešenje Poverenika po našim žalbama, koje je ostalo neizvršeno (GSP Beograd nije dostavio podatke o prevozu učesnika mitinga SNS u izbornoj kampanji za parlamentarne izbore 2016). Stanje je u stvari još lošije, zato što Poverenik nije nadležan da rešava o uskraćivanju informacija od strane šest visokih organa vlasti, među kojima Vlada Srbije naročito često ignoriše zahteve za pristup informacijama (u takvim slučajevima je moguća tužba Upravnom sudu). Transparentnost Srbija u ovom trenutku ima nekoliko zahteva upućenih prema Vladi za koje nismo dobili tražene informacije i dokumente. Naime, nije odgovoreno na šest urgencija iz 2013, 2014 i 2015, godine, na jednu od pet poslatih u 2016. godini i na jednu iz ove godine.
Uzročnici ovakvog stanja su Vlada, koja do sada ni jednom nije obezbedila izvršenje Poverenikovih rešenja, što joj je zakonska obaveza, i Narodna skupština, koja i pored toga što je upoznata iz svakog godišnjeg izveštaja Poverenika sa takvom situacijom, nije u proteklih 12 godina pozvala na odgovornost ni jednog funkcionera izvršne vlasti zbog nepostupanja. Problem nije adekvatno tretiran ni u strateškim aktima. Tako se u Akcionom planu za poglavlje 23 evropskih integracija rešenje za manjak transparentnosti vidi i traži samo u izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ne predviđa se ni jedna mera koja bi obezbedila punu primenu već postojećih pravila.
