Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Projekti

Reforma javne uprave

Reforma javne uprave – dimenzioniranje kapaciteta u skladu sa potrebama

U vezi sa državnom upravom često se govori o potrebi racionalizacije, pod kojom se obično podrazumeva potreba da se smanji broj zaposlenih. Međutim, po strani ostaje problem načina pripreme akata o sistematizaciji radnih mesta u organima državne uprave i drugim javnim institucijama. Ovo pitanje je takođe značajno u vezi sa trećim kriterijumom iz Kopenhagena i tzv. „administrativnim kapacitetima“ javnih institucija Srbije.

Ovaj projekat ima za cilj da ispita u kojoj meri se pri sačinjavanju akta o sistematizaciji razmatraju zadaci koje institucija treba da ispuni, na osnovu kojih kriterijuma su vršene procene o broju izvršilaca i stručnoj spremi izvršilaca za izvršenje pojedinih zadataka.

Pored navedenog, projekat ima za cilj da doprinese i ostvarenju širih ciljeva kao što su: približavanje administrativnih kapaciteta Srbije standardima koje postavlja EU, dobro upravljanje u organima koji troše novac građana Srbije i poreskih obveznika i povećanje mogućnosti da javne institucije ostvare u praksi zadatke koji su im dati zakonima i planovima rada.

 

Završna analiza [doc]

Novinski članci:

Broj članaka: 0

Monitoring finansiranja izbora u Srbiji 2012

Monitoring finansiranja nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih izbora u Srbiji – 2012


Dana 6. maja 2012 u Srbiji su održani lokalni, parlamentarni, predsednički i pokrajinski izbori. Novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti usvojen je u junu 2011.

U okviru projekta, TS je prikupljala, analizirala i promovisala zaključke o najznačajnijim troškovima političkih stranaka i kandidata u kampanji za izbore, (zlo)upotrebama javnih funkcija i javnih resursa za stranačke promocije i celokupnoj implementaciji pravila o finansiranju kampanje.

Kroz projekat, TS je podržala, direktno ili indirektno, aktivnosti nezavisnih državnih organa, poput Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije.  

 

Materijal:

 

 

 USAID     IFES

Broj članaka: 5

Pravosudje u borbi protiv korupcije

Reforma pravosuđa u Srbiji je sprovođena uglavnom kroz proces reorganizacije sudova i mreže tužilaca kao i izbora sudija i tužilaca u 2009. Reforma je nastavljena kroz proces usvajanja zakonskih rešenja. Pojedini njeni aspekti su izazvali kontroverze i rasprave koje jos uvek traju. Nedostatak transparentnosti u procesu reizbora doveo je do smanjenja poverenja građana u pravosuđe, što je predstavljalo jedan od ciljeva reformi. Delimične procene tužilaštva i sudova koji procesuiraju slučajeve korupcije pokazuju da procedure predugo traju, u poređenju sa sličnim zemljama, najčešće ispod pravnog minimuma, veoma je mali broj slučajeva visoke korupcije koji se procesuiraju. Naročito zabrinjavajuća je činjenica da postoji ogromna razlika među brojem slučajeva korupcije sa kojima se građani susreću na osnovu istraživanja i procesuiranih slučajeva, slučajevi kada se korupcija ne procesuira godinama nakon njenog otkrivanja i gotovo potpuno nekažnjavanje kršenja antikorupcijskih zakona u prekršajnoj proceduri (javne nabavke, Zakon o budžetskom sistemu, finansiranje političkih stranaka).

Projekat će pratiti i ocenjivati rezultate srpskog pravosuđa u borbi protiv korupcije i sveukupnu primenu antikorupcijskih zakona. Projekat je direktno povezan sa reformom pravosuđa koja je sprovedena na osnovu Strategije o reformi u pravosuđu iz 2009 godine, sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije (očekuje se da će nova biti usvojena 2012, dok je postojeća na snazi od 2005), i indirektno sa dostignućima u oblasti evropskih integracija Republike Srbije i ispunjenja političkih i kriterijuma javnog sektora iz Kopenhagena. Takođe, na osnovu procene i sprovedenog monitoringa, projekat će identifikovati slabosti sistema i predložiti aktivnosti za prevazilaženje ovih slabosti. U okviru aktivnosti zagovaranja, projekat će pokušati da skrene pažnju zainteresovanim stranama kako bi se obezbedilo usvajanje preporuka i obezbedilo poboljšanje sistema.
 
Projekat se sprovodi u saradnji sa Društvom sudija Srbije
 

Projekat je podržan od strane Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu

 

amb logo engelsk 2ce00

 

Materijal:

Broj članaka: 2

Sistem monitoringa i evaluacije performansi javnih

Sistem monitoringa i evaluacije performansi javnih nabavki u Srbiji

Transparentnost Srbija je opredeljena da razvije benčmarking, monitoring i sistem evaluacije performansi javnih nabavki u Srbiji. Vodeća ideja bila je da se obezbedi alat koji se može koristiti i za procenu trenutnog sistema javnih nabavki i promene tog sistema tokom vremena.

Metodologija za procenu sistema javnih nabavki je napor ka stvaranju jedinstvenog sredstva za procenu karakteristika i efikasnosti sistema javnih nabavki u Srbiji.
Osnov za razvijanje metodologije je Zakon o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 6. januara 2009 i dodatnih podzakonskih dokumenata, koji su stupili na snagu 6. jula 2009. Pored korišćenja Zakona o javnim nabavkama, metodologija se zasniva na preporukama međunarodnih organizacija kao i opšte prihvaćenoj dobroj praksi. Dodatni izvori informacija koje su korišćene su Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, kao i drugi propisi u manjem obimu.
Metodologija se ne sme smatrati kao završena i trajna alatka, vec više kao živo biće izloženo stalnom usavrsavanju i prilagođavanju novim situacijama i razvijanju novih zahteva. Pod ovime se ne podrazumevaju samo promene zakonskog okvira, već i promene privrednog i društvenog okruženja, kao i prilagođavanje metodologije realnim uslovima.

Ova metodologija je jedan od rezultata projekta UNDP kancelarije u Beogradu i implementiran od strane Transparentnost Srbija.

Broj članaka: 0

Javne rasprave u procesu pripreme zakona

 

 

 

 

 

 

U okviru ovog projekta Transparentnost Srbija prati organizovanje javnih rasprava o zakonskim predlozima u Republici Srbiji. Javne rasprave su jedno od sredstava za obezbeđivanje transparentnosti rada državnih organa i imaju za cilj povećanje demokratskog učešća građana i njihovih predstavnika u postupku formulisanja zakonskih i podzakonskih akata koje donose organi vlasti.  Praksa organizovanja javnih rasprava je takođe od velikog značaja u borbi protiv korupcije jer omogućava poznavaocima odredjene materije da ukažu na problematične odredbe ili odredbe kojima se favorizuju interesi pojedinaca ili grupa na štetu javnog interesa.

 

Pravni okvir i praksa organizovanja javnih rasprava u Srbiji su nedovoljno razvijeni.

 

Gradjani imaju Ustavom garantovano pravo da utiču na kreiranje politike. Kada je u pitanju zakonodavni proces, gradjani imaju pravo učešća, podnošenjem peticija i inicijativa. Pored toga, Zakon o državnoj upravi propisuje obavezu organizovanja javnih rasprava kada se donosi nov propis, a sličnu odredbu sadrže i relevantni akti koji regulišu rad organa lokalne samouprave.  Portal e-uprave omogućava organima republičke i lokalne vlasti da objave informacije o javnim raspravama koje organizuju. Nacionalna startegija za borbu protiv korupcije koja je na snazi od 2005 god. predviđa veću transparentnost u postupku izrade nacrta zakona.

 

Medjutim, sve ove  mogućnosti se ne koriste dovoljno. Zakonske odredbe o javnim raspravama su neodredjene. Ne postoji unapred definisan oblik javne debate niti sankcije u slučaju da neki javni organ propusti da to učini. Ispunjenje ove zakonske obaveze se ne prati na odgovarajući način, dok je interesovanje građana slabo. Mogućnosti koje pruža Portal e-uprave se ne koriste u dovoljnoj meri, ponovo zbog nejasno definisanih obaveza za uportebu i nedovoljne informisanosti građana.

 

 

 

Tokom ovog projekt Transparentnost Srbija će se usredsrediti na analizu pravnog okvira i prakse, identifikujući u kojoj meri se organizuju javne rasprave, ali i na izradu preporuka za poboljšanje i zalaganje za bolju informisanost građana.

 

Materijal:

 

Projekat je podržan od strane ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.

 

holandski

 

U sprovođenju ovog projekta TS sarađuje sa Projektom za pravnu reformu u Srbiji GIZ-a. Kao rezultat te saradnje, analiza pravnog okvira i prakse javnih rasprava u Srbiji, analiza propisa o javnim raspravama u drugim zemljama i preporuke za izmenu propisa u Srbiji na kojima je radila naša organizacija uvrštene su u Studija o unapređenju zakonodavnog procesa u Republici Srbiji, koja će biti predstavljena 25. septembra 2012. u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

 

PIPZ_ZnkLgSrbStd4cmala

Broj članaka: 6

Praćenje mogućnosti sudova i nezavisnih tela

Praćenje mogućnostisudova i nezavisnih tela da sankcionišukršenje antikorupcijskih zakona

Korupcija u Srbiji je široko rasprostranjena, a problem je identifikovan u brojnim izveštajima EU i drugih međunarodnih organizacija. Loše funkcionisanje sudstva, a zatim pokušaj da se reformiše, koji je umesto rešavanja doveo do još većeg problema, se obično navodi kao jedan od glavnih prepreka za suzbijanje korupcije u prošlosti. Nova vlast je proklamovala borbu protiv korupcije kao politički prioritet, a neke od negativnih posledica neuspeha reforme pravosuđa su uklonjene. Međutim, javno proklamovana nezavisnost sudstva mora biti dokazana u praksi u oblasti primene zakona.

TS će pratiti koja kršenja antikorupcijskih zakona su primećena od strane nezavisnih tela, koji mehanizmi sankcionisanja su korišćeni, na koji način su prekršajni sudovi i tužioci reagovali, i da li su mediji izvestili o tome, kako bi se identifikovanjem slabosti uspostavio bolji sistem odgovornosti.

Opšti cilj projekta je jačanje vladavine prava kroz strogo sankcionisanje kršenja antikorupcijskih zakona identifikovanih od strane nezavisnih tela. Ovaj projekat ima za cilj poboljšanje efikasnosti rada sudova i nezavisnih agencija, ukazujući na neophodnost sankcionisanja nepravilnosti koje nezavisni organi uoče, ukazujući na nepravilnosti koje nezavisni organi nisu identifikovali, i podsticanjem pravosudnih organa da pokrenu postupke za kršenje antikorupcijskih zakona. Ovaj projekat će promovisati transparentnost i odgovornost državnih institucija podstičući medije da pišu o izveštajima nezavisnih organa i da promovišu nultu toleranciju protiv korupcije.

 

 

Ovaj projekat je podržan od strane Projekta zareformu pravosuđa i odgovornu vlast (JRGA)

USAID-logosrbija-ENG

Broj članaka: 2

Funkcionalan sistem za borbu protiv korupcije u JN

Javne nabavke su identifikovane kao oblast u kojoj je korupcija u Srbiji široko rasprostranjena. Nov Zakon o javnim nabavkama, sa značajnim poboljšanjima pravnog okvira za borbu protiv korupcije u ovoj oblasti, na snazi je od 1. aprila 2013. Ovaj zakon je predstavljen kao kamen temeljac antikorupcijske politike. Međutim, primena novih pravila, uključujući i ona koja se odnose na sprečavanje korupcije u najranjivijim oblastima sistema javnih nabavki, nije obezbeđena. Kapaciteti Uprave za javne nabavke i drugih nadzornih institucija (tj. budžetska inspekcija, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu prava ponuđača) su prilično slabi.

U okviru ovog projekta, Transparentnost Srbija će pratiti sprovođenje ključnih antikorupcijskih odredbi novog Zakona i njihove efekte sa ciljem da pruži podršku reformi, ali i da javnosti pruži objektivan pregled efekata i slabosti reforme sistema javnih nabavki.

Materijal:

 

Projekat je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije.

fco1

Broj članaka: 2

Povećana transparentnost i efikasnost

Povećana transparentnost i efikasnost javnog sektora u oblastima javnih nabavki, dostupnosti informacijama, pripreme propisa i javno-privatnih partnerstava

_______________________________________________________________________________

1jnab 2dostup
4javprivpartn 3javrasprav

Uvod

Da je korupcija u Srbiji ozbiljan problem svesni su građani, privrednici i stručna javnost. Raširenost tog problema i nužnost da se on prioritetno rešava prepoznali su međunarodni posmatrači i organizacije (među njima  Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku), ali i vlade Srbije od 2000. do danas. Međutim, čak i kada svest o tome postoji, ostaje pitanje da li će se borba protiv korupcije voditi sistemski, neselektivno i tako da donese najbolje moguće efekte. Transparentnost – Srbija, kao organizacija posvećena upravo takvoj borbi protiv korupcije, u okviru ovog projekta je, uz pomoć zainteresovanih građana i institucija, osvetlila neke od najrizičnijih tačaka za pojavu korupcije i pokušala da uticati na to da borba protiv korupcije u tim oblastima bude delotvornija.

Jedan je od glavnih preduslova za uspešnu borbu protiv korupcije je transparentan rad javnog sektora. S druge strane, korupcija u procesu donošenja propisa, kod raspolaganja javnim sredstvima i pružanju usluga javnog sektora građanima i preduzetnicima veoma štetno utiče na ekonomski razvoj društva,  standard stanovništva i funkcionisanje pravne države i demokratskih institucija.

Šta nam je bio cilj?

Ovaj projekat imao je za cilj jačanje vladavine prava kroz povećanu transparentnost rada javnog sektora i kvalitet usluga koje se pružaju građanima. To smo želeli da ostvarimo na nekoliko načina. Kao prvo, prateći da li i u kojoj meri organi vlasti poštuju propise, jer je to preduslov vladavine prava. Među propisima čije smo sprovođenje pratili kroz projekat bili su Zakon o javnim nabavkama, Zakon o javno-privatnim partnerstvima i koncesijama, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Poslovnik Vlade Republike Srbije i statuti izabranih gradova i opština. 

Oblasti kojima smo se bavili

Javne rasprave

U vezi sa javnim raspravama radili smo na nekoliko polja:

  • Unapređenje pravnog okvira tako što smo davali konkretne predloge za poboljšanje propisa koji su od značaja za borbu protiv korupcije. U vreme sprovođenja projekta predstojilo je, antikorupcijskom strategijom predviđeno, donošenje ili izmena mnogih važnih zakona (o lobiranju, o zaštiti uzbunjivača, o Agenciji za borbu protiv korupcije, o finansiranju političkih aktivnosti, Krivični zakonik itd.);
  • TS se zalagala za poboljšanje pravnog okvira javnih rasprava na lokalnom nivou (izmena Zakona  o lokalnoj samoupravi ili statuta zainteresovanih gradova i opština);
  • Organizovanje obuku za organizacije civilnog društva i medije;
  • Praćenje postupaka javnih rasprava u pripremi propisa i obaveštavanje o javnosti o poštovanju obaveza iz Poslovnika Vlade (npr. minimalni rokovi) ali i smislenosti celog propisa (npr. da li su predlozi sa javne rasprave ozbiljno razmatrani)

Javne nabavke

TS je pomno pratila zakonitost sprovođenja i svrsishodnost dvadeset pojedinačnih javnih nabavki i o nalazima obavestila i nadležne organe i javnost. Trudili smo se da u ovaj uzorak uključimo nabavke koje utiču na veliki broj građana. Takođe smo organizovali obuke za organizacije civilnog društva i medije na temu javnih nabavki.

Pristup informacijama

TS je sprovela dva kruga istraživanja o poštovanju obaveze organa vlasti da izrade i objave informatore o radu (30 odabranih institucija). Ovaj put smo se posebno posvetiti pitanju poštovanja obaveze iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja da se objave detaljne informacije o uslugama koje organi vlasti pružaju, o budžetu i sredstvima rada kojima raspolažu. Pored toga, organizovali smo i diskusiju o ispunjavanju ove obaveze.

Javno – privatna partnerstva

Javno – privatna partnerstva, kao oblast koja sa sobom nosi velike rizike od korupcije, bila su predmet naše pažnje na nekoliko načina:

Analiza slučajeva i efekata ugovora o javno-privatnom partnerstvu koji su zaključivani pre donošenja aktuelnog Zakona (2011);

Praćenje zakonitosti i efekata 10 postupaka za zaključivanje ugovora o javno-privatnom partnerstvu u narednih godinu ipo dana;

Organizovanje dve radionice na temu javno-privatnih partnerstava.

Učešće javnosti

Kako bi nam pomogli u ostvarivanju ovih ciljeva i doprineli uspehu projekta, pozvali smo sve građane, organizacije civilnog društva, medije, privrednike i sve ostale zainteresovane da nam na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefon 011 303 38 27 ukažu na:

-          Problematične odredbe propisa, sa stanovišta moguće korupcije, koji se nalaze u postupku usvajanja, a koje je potrebno pratiti i hitro reagovati (npr. davanjem predloga tokom javne rasprave ili upućivanjem predloga amanamdnama narodnim poslanicima);

-          Javne nabavke koje su po prirodi dobara, radova ili usluga koje se nabavljaju značajne za veliki broj ljudi, za posebno osetljive (ranjive) grupe ili koje se odnose na pitanja zastite životne sredine i uštede energije, i koje bi stoga trebalo da uvrstimo u naš uzorak za praćenje od samog početka;

-          Informacije o nepravilnostima u sprovođenju postupaka javnih nabavki ili o nesvrsishodnosti sprovođenja planiranih javnih nabavki nekog državnog organa, javnog preduzeća ili ustanove;

-          Netačne informacije (npr.  netačne podatke o uslugama koje organ vlasti pruža) koje ste pronašli u Informatorima o radu organa vlasti;

-          Sporazume o javno-privatnim partnerstvima (sporazumi o zajedničkim ulaganjima privatnih investitora i javnih tela kao što su državni organi, javna preduzeća i dr.) koji su od posebnog značaja za veliki broj građana i koje bi stoga trebalo pažljivo posmatrati;

-          Sumnje u nepravilnost ili nesvrsishodnost kod zaključivanja ugovora o javno – privatnom partnerstvu i podatke o efektima sprovođenja već zaključenih ugovora ove vrste;

-          Takođe, pozvali smo sve gradove i opštine zainteresovane da unaprede odredbe Statuta koje se odnose na organizovanje javnih rasprava da nam se obrate, kako bismo im neposredno pomogli u tom poslu.

Ovaj projekat se sprovodio u periodu 28. 11.2013 - 28.05.2015 zahvaljujući podršci Delegacije Evropske Unije u Republici Srbiji kao deo projekta „EU Civil Society Facility Serbia Programme“  i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

 

euflag  grbsrbijemali1

 

 

 

 

 

 

 

Materijal:

Informatori o radu organa vlasti

Javne rasprave

Javno privatna parnerstva

 

Javne nabavke

 

 

Pozivi na konferencije i radionice

Broj članaka: 2

Mehanizam odgovornosti sudija u Srbiji

Pravosudni sistem Srbije godinama se bori sa ozbiljnim problemima, kao što su nedovoljna efikasnost, ogroman broj zaostalih predmeta, široko rasprostranjena percepcija korupcije i politički i drugih nedozvoljeni uticaji.

Pokušaji da se učine promene datiraju još iz 2001. godine. Među merama koje su tada preduzete bilo je i povećanje plata sudija i uspostavljanje novih tela sa ciljem da se obezbedi veća uloga pravosuđa u disciplinovanju svojih članova uključujući rad Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbija i Velikog personalnog veća Visokog saveta pravosuđa. Ove institucije su bile su zadužene da ispitaju primedbe na rad sudije i da predlože odgovarajuće mere u slučajevima kada nije postupio u skladu sa zakonom. Međutim, ovaj sistem se nije pokazao efikasanim. Iako је vrlo često bilo navoda o nepravilnostima u radu sudova i sudija, slučajevi u kojima je bilo predlagano razrešenje sudija i tužilaca su bili izuzetno retki. Percepcija korupcije u pravosuđu prema svim relevantnim istraživanjima javnog mnjenja ostala je visoka, što je imalo za posledicu i smanjeno poverenje građana u ovu granu vlasti.

Reforma pravosuđa iz 2009 godine uvela je nekoliko značajnih promena, uključujući i novu mrežu sudova (npr. ukidanje opštinskih sudova u manjim mestima u korist osnivanja manjeg broja osnovnih sudova, osnivanje Vrhovnog kasacionog suda i sudova posebne nadležnosti), osnivanje novih institucija - Visokog saveta sudstva kao i autonomiju pravosudnog budžeta. Međutim, u fokusu diskusija koje su se vodile bilo je pitanje "opšteg izbora" sudija, gde se kao jedan od argumenata zbog čega veliki broj ranijih sudija nije ponovo izabran bio i njihova navodna nekompetentnost i nepravilnosti u radu.
 
Ovaj projekat pokušao je da odgovori na zanimljivo pitanje - da li novoosnovani sistem pravosuđa u Srbiji ima odgovarajuća sredstva i mehanizme kako bi se obezbedila odgovornost sudija kroz redovnu proceduru, odnosno bez primena vanrednih mera? To je učinjeno kroz analizu efikasnosti mehanizama odgovornosti sudija i zalaganje za njihovo unapređenje.
 
 
 


Projekat je podržan od strane Balkanskog fonda za demokratiju (BTF). Podršku BTF dali su German Marshall Fund Sjedinjenih američkih država  i Ambasada Kraljevine Holandije.

 

BTD                                kingdom-of-the-netherlands

Broj članaka: 1

Finansiranje političkih stranaka

Netransparentno finansiranje političkih partija i izbornih kampanja je jedna od glavnih briga aktuelnih reformi u Srbiji, u smislu demokratskog razvoja, borbe protiv korupcije i integracija u EU. Usvajanje novog Zakona je već identifikovano kao jedan od prioritetnih zadataka u kontekstu evropskih integracija, budući da se postojeći pokazao kao neefikasan.

Imajući u vidu iskustva sa drugim anti-korupcijskim zakonima, donošenje novih pravila ne predstavlja garanciju napretka. Štaviše, predlog zakona koji je trenutno na raspravi u Vladi bi se mogao poboljšati, kao i dosta povezanih zakona. Zato je neophodno javno zagovaranje u parlamentu i drugim institucijama.
Implementacija pravila će zavisiti od nekoliko tela, uključujući Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju, ali i mnogih drugih, kao što su Savet za radiodifuziju, organi vlasti koji vrše distribuciju subvencija iz budžeta, javni tužioci i sudovi za prekršaje. Njihovo iskustvo u praćenju finansiranja partija je nedovoljno i podrška koja dolazi kroz praćenje aktivnosti od strane civilnog društva je veoma korisna, ako ne i presudna.

Prvi izveštaji čija je provera predsotjila na osnovu odredbi novog zakonodavstva bili su oni za godinu 2010. Redovni izbori, i najveći test za novi zakon u praksi planirani su za 2012. Imajući u vidu te izbore koji su predstojili, TS je želela da u okviru ovog projekta osigura da se poboljša pravni okvir u najkraćem mogućem roku i da se testiraju odredbe novog Zakona.

Projekat se odnosio na rad više javnih institucija, uključujući Parlament, Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju, Agenciju za radio-difuziju ali i finansijski sektor centralne, pokrajinske i lokalne vlasti, javne tužioce i prekršajne sudove. 

 

Materijal:

 

Projekat je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova,  UK.

fco1

Broj članaka: 3

Praćenje proaktivnog pristupa informacijama u Srbiiji 2011

 

 U okviru ovog projekta Transparentnost – Srbija je pratila u kojoj meri organi javne vlasti poštuju Uputstvo za izradu i objavljivanje Infomatora o radu državnih organa, koje je septembra 2010, na osnovu svojih ovlašćenja doneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ovaj akt propisuje koje vrste informacija organi vlasti moraju objaviti na svojim internet prezentacijama i kada to niko od njih ne traži posebnim zahtevom. U okviru projekta je praćeno postupanje 57 javnih institucija.
 

 

OSI

 

Projekat je podržan od strane Open Society Institute

Materijal:

Broj članaka: 2

Antikorupcijsko savetovalište (ALAC)

Jedan od razloga zbog kojeg borba protiv korupcije ne daje za sada pune rezultate jeste činjenica da mnogi građani koji se sa ovom pojavom suočavaju ne poznaju u dovoljnoj meri pravne mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u takvim slučajevima, ili pak nemaju dovoljno poverenja u rad institucija koje bi te probleme trebalo da rešavaju.

Glavni cilj projekta uspostavljanja pravnog savetovališta jeste zato da se poveća učešće građana u borbi protiv korupcije, i da se poveća kako broj prijavljenih, tako i broj rešenih slučajeva korupcije.

Transparentnost – Srbija, kao organizacija koja je posvećena kreiranju i sprovođenju uspešne antikorupcijske politike u Srbiji želi da doprinese ostvarenju tih ciljeva. Radi toga, rešili smo da otvorimo savetovalište. Savetovalište, u kojem će raditi volonteri i sa kojim će sarađivati pravni savetnici će primati pozive od građana koji se osećaju kao žrtve korupcije ili koji su za koruptivno ponašanje saznali na drugi način i žele da se ono spreči ili mehanizmi korupcije razotrkiju.

Savetovalište funkcioniše na sledeće načine:

• Primanje poziva na poseban telefonski broj 0800 - 081 - 081, radnim danima od 11 do 15 časova. Pozivi na ovaj broj su mogući sa svih brojeva fiksne telefonije iz Srbije i potpuno su besplatni za građane, kao i pomoć koju građaninu pruža Savetovalište. Građanin koji poziva ovaj broj bira da
li će ostati anoniman ili ostaviti svoje podatke. Volonteri iz savetovališta će pažljivo zabeležiti spornu situaciju ili problem na koji građanin ukazuje i u najkraćem mogućem roku, nakon konsultacija sa stručnjacima, uputiti građanina na to koje korake može da preduzme, sam ili u saradnji sa Savetovalištem, kako bi se problem rešio.

•  Primanje elektronske pošte na adresu  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pri čemu će građani moći da izlože sporne situacije, dostave dokumentaciju i zatraže savet. Sa primljenim mejlovima postupaće se na poverljiv način.

•  Primanje klasične pošte na adresu Bul. Despota Stefana br. 36/1, 11000 Beograd. Sa primljenim dopisima postupaće se na poverljiv način.

•  Zakazivanje sastanka sa pravnim savetnikom (savetovanje besplatno za građane).

Transparentnost – Srbija nema pravne ni finansijske mogućnosti da građane koji se smatraju oštećenima zastupa pred nadležnim organima. Međutim, zanimaćemo se za ishod pokrenutih slučajeva i otklanjanje mehanizama koji omogućavaju da do korupcije dođe kod nadležnih organa. Radi ostvarenja tog cilja nameravamo da sa svim relevantnim državnim i drugim organima potpišemo memorandume o saradnji.

Vaša obraćanja Antikorupcijskom savetovalištu će nam omogućiti da steknemo bolji uvid u rasprostranjenost korupcije u pojedinim oblastima i probleme u sprovođenju antikorupcijskih zakona i planova. Na osnovu toga, dobićemo priliku i snažne argumente da se u budućnosti javno založimo za rešavanje problema u najurgentnijim oblastima.

Bitan element ovog projekta je i saradnja sa medijima koji su posebno angažovani na praćenju korupcije i borbe protiv korupcije u Srbiji. Želja nam je da građanima koji su spremni da o svojim problemima i javno progovore olakšamo pristup takvim medijima, kako bi se pokrenulo rešavanje korupcije - jednog od najkrupnijih problema koji tište naše društvo.

Ovaj projekat do isteka 2006, Transparency International istovremeno sprovodi i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Moldaviji i Bugarskoj, a sprovođenje projekta omogućeno je donacijom Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke.

Serb_OSCE_RGB

Projekat se sprovodi u periodu od 1. maja do 30. septembra 2011. godine uz podršku Misije OEBS u Srbiji

Sprovođenje ovog projekta tokom 2006 – te, u periodu 1. avgust – 31. decembar 2007, u periodu 1. januara 2008. do 31. decembra 2008 i u  periodu 1. januara 2009. - 31. jula 2010. godine omogućeno je donacijom Ministrarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke. Izložena mišljenja ne moraju predstavljati stavove donatora.

Antikorupcijska savetovališta Transparency International u regionu

ALAC PUBLIKACIJA

 

Total_Opened_Cases_In_Period_2007-2010
Total Opened Cases In Period 2007-2010

 

Serbia_Reporting_Formats_2012
Number Of Total Opened Cases in 2012

tabela

 

Od 15.4.2007. projekat finansira Fond za otvoreno drustvo

Broj članaka: 5

Savetodavna pomoć ponuđačima

Zaštita prava ponuđača jeste jedan od najvažnijih oslonaca regularnosti javnih nabavki. Sistem zaštite prava u Srbiji uređen je Zakonom o javnim nabavkama i koncipiran je kao dvostepen. To znači da se, u prvom stepenu, ponuđač žali naručiocu, pa ukoliko naručilac odbije njegov zahtev, ponuđač upućuje žalbu Komisiji za zaštitu prava, kao drugostepenom organu koji može da odluči da se postupak u celini ili delimično poništi ili pak da odbaci žalbu ponuđača. Odluka Komisije je konačna i protiv nje se ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor.

Shvatajući značaj zaštite prava za uspostavljanje kredibilnog i efikasnog sistema javnih nabavki, Transparentnost Srbija (TS) je, u periodu april 2004 – april 2005. godine, realizovala projekat „Efikasne javne nabavke“ čija je ključna komponenta bila obuka ponuđača širom Srbije u oblasti zaštite prava u postupcima javnih nabavki.

Jedan od osnovnih nalaza ovog projekta bio je da je nivo poznavanja postupka zaštite prava relativno nizak kod ponuđača. To ima za posledicu da, zbog nedovoljnog poznavanja pravila i postupka, ponuđači propuštaju da zatraže zaštitu svojih prava ili da ulažu zahteve za zaštitu prava koji imaju formalne nedostatke zbog čega bivaju odbijeni od strane Komisije. Istovremeno, ne postoji neko telo kome se ponuđači mogu obratiti za konsultaciju kada su u pitanju konkretni slučajevi zaštite prava, već tu vrstu saveta pružaju samo advokatske kancelarije uz komercijalnu nadoknadu. Uočljiv je problem da manji ponuđači neretko odustaju od zaštite svojih prava jer treba da plate usluge advokatskih kancelarija kako bi otklonili nedoumice, kao i iznos od 40.000 dinara takse koju treba uplatiti da bi proces zaštite prava započeo.

Zbog toga je Transparentnost Srbija, u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji, pokrenula projekat koji ima za cilj da se ponuđačima pruži besplatna savetodavna pomoć u oblasti zaštite prava. Ponuđači su za savete mogli da se obrate stručnjacima Transparentnosti Srbije na telefonski broj 0800-081-081 u vremenu od 11 do 15 svakog radnog dana, počev od 1. oktobra 2007.

Pomoć TS je bila savetodavnog karaktera i nije obuhvatala sastavljanje zahteva za zaštitu prava. Mišljenja i stavovi stručnjaka TS ne moraju se nužno podudarati sa stavovima donatora (OEBS) ili Komisije za zaštitu prava.

Planirani period pružanja savetodavne pomoći bio je deset meseci. Nakon toga, reprezentativni slučajevi su sakupljeni i objavljeni u publikaciji: „Slučajevi zaštite prava u postupcima javnih nabavki“. Rezultati projekta, kao i publikacija predstavljeni su na završnoj konferenciji pod nazivom: „Ka boljoj zaštiti prava u postupcima javnih nabavki“.

 

Projekat je u potpunosti podržala Misija OEBS u Srbiji.

Efikasne javne nabavke

Press-clipping

Zakon o javnim nabavkama

Broj članaka: 0

Izgradnja kapaciteta javnih nabavki u Srbiji

Na korupciju u oblasti raspolaganja javnim sredstvima javnih ugovora odlaze ogromne sume novca neopohodnog za funkcionisanje javnih službi. Ovo se najvećim delom dešava zbog činjenice da na nabavke javnih dobara, radova i usluga odlazi oko 16% ukupnog bruto domaćeg proizvoda (procena za Srbiju). Upravo ovi veliki novčani iznosi predstavljaju iskušenje i nude široke mogućnosti za korupciju u javnom sektoru. U Srbiji, obim javnih nabavki je čak i veći nego u drugim zemljama usled velikog broja neprivatizovanih preduzeća. Istovremeno, potencijalni rizik od korupcije je veći usled jakog uticaja političkih partija na rad javnih preduzeća i duboko ukorenjenu praksu i mehanizme za izigravanje zakona. Na globalnom planu, šteta do koje dolazi usled korupcije procenjuje se na između 10 i 25% od ugovorne vrednosti, dok nijedan pouzdan podatak tog tipa ne postoji za Srbiju.

Kapacitet organa vlasti koji se bave javnim nabavkama je najčešće bio zanemarivan prilikom borbe protiv korupcije u ekonomskoj oblasti. Ove institucije imaju nedovoljan broj zaposlenih koji često nemaju dovoljno iskustva. Transparentnost Srbija smatra da su rad zaposlenih u organima zaduženim za javne nabavke kao i njihove mogućnosti da svoje zadatke obavljaju u skladu sa zakonskim obavezama i efikasno među najvažnijim činiocima koji treba da osiguraju transparentnost i efikasnost javnih nabavki.

Srbija ima relativno moderno zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki tek od 2002. godine. Zakon o javnim nabavkama je bio osnova za uspostavljanje Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača tokom godina koje su usledile. Iako su ovaj zakon, institucije i procedure značajno uticale da se poboljša ranija praksa, postoji mnogo problema u zakonu, njegovom sprovođenju i radu pomenutih institucija na koje se mora obratiti pažnja u periodu koji sledi.

Cilj projekta je bio da dalje promoviše principe slobodnog protoka dobara i usluga, nediskriminacije i transparentnosti koji su sastavni deo sporazuma sa EU i koji se ponekad krše usled korupcije. Projekat je sadržavao i sledeće aktivnosti:

 

•  Procena aktuelnog zakonodavstva i procesa javnih nabavki u Srbiji; davanje preporuka za unapređenje

•  Kreiranje metodologije za procenu kapaciteta i procena kapaciteta organa zaduženih za javne nabavke

•  Izrada predloga amandmana na zakon, podzakonske akte i interne akte organa zaduženih za javne nabavke

•  Organizacija treninga i pružanje tehničke pomoć i organima zaduženim za javne nabavke

•  Praćenje postupaka javnih nabavki

•  Zalaganje za obavezivanje nadležnih vlasti da prihvate i usvoje preporuke i podizanje nivoa svesti o pitanjima u vezi sa javnim nabavkama

•  Završna konferencija sa učesnicima iz zemalja zapadnog Balkana

 

Ovaj projekat se sprovodio u saradnji sa Upravom za javne nabavke i Komisijom za zaštitu prava ponuđaca Vlade Republike Srbije

“Jačanje kapaciteta javnih nabavki u Srbiji“  nastavak je i nadogradnja ovog projekta.

Stupanjem na snagu novog Zakona o javnim nabavkama, 6. januara 2009, uvedene su nove obaveze za Upravu za javne nabavke ali i za sve naručioce. Transparentnost Srbija nastavila je aktivnosti započete u prethodnom periodu kao što su praćenje postupaka javnih nabavki, izrada predloga amandmana na zakon, podzakonske akte i interne akte organa zaduženih za javne nabavke, podizanje nivoa svesti o pitanjima u vezi sa javnim nabavkama  ali je svoje aktivnosti usmerila i na pomoć organima zaduženim za javne nabavke u ispunjavanju njihovih obaveza kroz podnošenje inicijativa nadležnim organima za otklanjanjem uočenih problema u postupcima javnih nabavki i saradnju u izradi stručne literature za obuku službenika za javne nabavke.

 

Projekat je finansirao: Foreign and Commonwealth Office

Izloženi stavovi pripadaju autorima i ne moraju nužno predstavljati stavove donatora.

 

Broj članaka: 1

Linija 481

U okviru ovog projekta, na kojem Transparentnost – Srbija sarađuje as Centrom za razvoj neprofitnog sektora iz Beograda I grupom nevladinih organizacija iz unutrašnjosti, ispituje se pitanje finansiranja nevladinih organizacija iz budžeta Srbije, I utvrđuje se šta se sve podvodi pod budžetsku klasifikaciju „481 – dotacije nevladinim organizacijama“ po kojoj je projekat I dobio ime.

Linkovi:

Timocki klub- Knjazevac www.timok.org.rs
Resurs centar- Majdanpek www.rc-majdanpek.org.rs
Toplicki centar za demokratiju I ljudska prava www.topcentar.org.rs
Gradjanski savet- Kraljevo www.savetkraljevo.org.rs
Svetionik- Loznica www.nvo-loznica.net
www.svetionik.org.rs

Pirgos- Pirot www.pirgos.org.rs

Broj članaka: 0

Kampanja FOIA2008

Kampanja za usvajanje Zakona o klasifikaciji podataka i izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Grupa nevladinih organizacija pokrenula je inicijativu za izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Predloženim izmenama se, pored ostalog, planira uvođenje zaštite za "duvače u pištaljku" - osobe koje ukažu na nepravilnosti i korupciju u svojim organizacijama i institucijama, kažnjavanje odgovornih umesto ovlašćenih lica, kao i preciziranje pojedinih odredbi koje su u protekle tri godine proizvoljno tumačene.

Pored izmena Zakona o slobodnom pristupu informacija urađen je i Model zakona o klafisikaciji informacija koji treba da uredi oblast klasifikovanja i korišćenja tajnih informacija. Predlog izmena izradili su, kao i Model zakona o klasifikaciji informacija, poverenik Rodoljub Šabić, Vladimir Vodinelić i Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija i Dejan Milenković iz YUKOM-a. Predviđeno je da posle javne rasprave o modelima zakona, 26. novembra 2007. počne sakupljanje potpisa za građansku inicijativu za usvajanje zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Inicijativu za izmenu zakona pokrenula su udruženja Narodni parlament iz Leskovca, Centar za unapređivanje pravnih studija iz Beograda, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sretenje iz Požege, Resurs centar iz Negotina i Građanski savet opštine Kraljevo, uz podršku Transparentnost Srbija, Komiteta pravnika za ljudska prava, Beogradskog centra za ljudska prava.

Broj članaka: 0

Monitoring lokalnih izbora

Monitoring lokalnih izbora u kontekstu Etičkog kodeksa lokalnih funkcionera

Ovaj projekat predstavlja podršku Savetima za praćenje primene Etičkog kodeksa kao deo programa Westminsterske fondacije za demokratiju u Srbiji da prate primenu Etičkog kodeksa lokalnih funkcionera.

Cilj ovog projekta bio je da se poveća transparentnost i odgovornost među lokalnim odbornicima. Projekat je pratio kampanje kandidata na lokalnim izborima 2008 u osam opština u Srbiji (Smederevo, Plandište, Prokuplje, Pirot, Vranje, Arilje, Šabac, Mladenovac). Monitoring se fokusirao na specifična pitanja poput finansiranja izborne kampanje i drugih oblasti na koje se odnosi Etički kodeks.

Najveći deo problema se odnosi na primenu odredaba Kodeksa (Članovi 10 i 11) koji se bave kampanjama za lokalne izbore i finansiranjem kampanja za lokalne izbore. Mnogi od Saveta za praćenje su sačinjeni od članova partija ili čak i kandidata na lokalnim izborima što otežava mogućnost da Saveti procene da li su se relevantne odredbe Kodeksa poštovale. Savetima takođe nedostaje sredstava da se bave ovim problemom nakon završetka izborne kampanje. U takvoj situaciji, građani ostaju neobavešteni da li su se ove bitne odredbe Kodeksa poštovale tokom izborne kampanje.

Opširnije, projekat se bavio problemima koji se tiču primene finansiranja izbornih kampanja. Na primer, u oblasti izborne regulative, u toku su bile diskusije o tome kako izmeniti izborni sistem da bi podstakli pravilnu zastupljenost građana u lokalnoj skupštini. Što se tiče finansiranja izborne kampanje, postojali su problemi vezani za sve tipove izbora (nedovoljan nadzor Republičke izborne komisije, mnogo različitih tumačenja određenih zakonskih odredaba).

Ovaj projekat omogu ćen je donacijom Westminster Foundation for Democracy

Partnerske organizacije na projektu: 

  • Centar za društvene inicijative – Smederevo
  • Asocijacija građana Impuls – Plandište
  • Toplički centar za demokratiju i ljudska prava – Prokuplje
  • Građanska čitaonica Pirgos – Pirot
  • ABC centar za mir, sigurnost i toleranciju – Vranje
  • Centar kreativnog okupljanja – Arilje
  • Osvit – Šabac
Broj članaka: 0

Monitoring primene Nacionalne strategije

Praćenje primene Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u radu Parlamenta Republike Srbije

 

Ovaj projekat Transparentnosti Srbija bavi se potrebom za poboljšanjem primene Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana, poboljšanjem kvaliteta rada Narodne Skupštine, podizanjem nivoa svesti građana o radu narodnih predstavnika i o primeni mera iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

 

Korupcija u Srbije je identifikovana od strane internacionalnih organizacija (npr. Evropske komisije, Svetske banke, Saveta Evrope), nacionalnih vlasti (Narodne skupštine u Rezoluciji o usvajanju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, Vlade u uvodnom govoru Premijera) i građana (istraživanja javnog mnenja) kao jedan od glavnih problema društva. Raličiti tipovi političke korupcije su posebno opasni, zbog svojih štetnih efekata u procesu donošenja odluka, gubitka poverenja u demokratske institucije i procese i gubitka legitimiteta donosioca odluka da će izvršiti neophodne reforme.

 

Ovaj projekat ima za cilj da osigura efikasan monitoring rada Parlamenta i naročito da li Parlament ispunjava u roku i na zadovoljavajući način svoje dužnosti koje proizilaze iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (NSZBPK, 2005) i Akcionog plana za implementaciju NSZBPK (AP, 2006).

Projekat pokriva različite aspekte Skupštinske uloge u implementaciji NSZBPK i AP, uključujući:

 

  • Razvoj i usvajanje na odgovarajući način Akcionog plana za borbu protiv korupcije za rad Parlamenta
  • Usvajanje novih zakona & amandmani na postojeće zakone u skladu sa NSZBPK i AP
  • Primena dužnosti koje proizilaze iz NSZBPK i AP relevantne za sve državne institucije (npr. Odredbe o pristupu informacijama, poboljšanje vidljivosti rada Parlamenta, Odbora i narodnih poslanika) ili specifično za Parlament (rad sa godišnjim izveštajima nezavisnih državnih institucija koji se podnose Parlamentu, postavljanje članova nezavisnih institucija od strane Parlamenta u zakonom predviđenom roku)

 

Transparentnost Srbija će u okviru ovog projekta vršiti monitoring rada Parlamenta prilikom implementacije NSZBPK i AP; pripremiti i izdati konkretne preporuke kako da unapredi rad Parlamenta u implementaciji NSZBPK i AP; zalagati se da preporuke TS budu prihvaćene od strane Parlamenta i da NSZBPK i AP budu implementirani; i podizati svest građana o NSZBPK, AP i radu Parlamenta.

 

Jedna od komponenti projekta je i praćenje usaglašenosti predloženih zakona (http://www.parlament.rs/content/cir/akta/predzakoni.asp) sa obavezama iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i formulisanje predloga izmena. U tom smislu pozivamo predstavnike civilnog sektora kao i sve zainteresovane građane da nam se obrate i svojim sugestijama, predlozima i zapažanjima ukažu na problematicne odredbe zakona sa stanovista moguce korupcije.

Predloge i sugestije mogu se uputiti putem maila Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili slanjem komentara na posebnoj stranici web- sajta Transparentnosti Srbija.

 

Projekat finansira Institute for Sustainable Communities

Broj članaka: 16

Podrška Antikorupcijskom savetovalištu ALAC

U vezi sa državnom upravom često se govori o potrebi racionalizacije, pod kojom se obično podrazumeva potreba da se smanji broj zaposlenih. Međutim, po strani ostaje problem načina pripreme akata o sistematizaciji radnih mesta u organima državne uprave i drugim javnim institucijama. Ovo pitanje je takođe značajno u vezi sa trećim kriterijumom iz Kopenhagena i tzv. „administrativnim kapacitetima“ javnih institucija Srbije.

 

 

Broj članaka: 3

Finansiranje političkih stranaka

Finansiranje političkih stranakaprva godina implementacije novog zakona

 

 

 

Netransparentno finansiranje političkih partija i izbornih kampanja je jedna od glavnih briga aktuelnih reformi u Srbiji, u smislu demokratskog razvoja, borbe protiv korupcije i integracija u EU. Usvajanje novog Zakona je već identifikovano kao jedan od prioritetnih zadataka u kontekstu evropskih integracija, budući da se postojeći pokazao kao neefikasan.
Imajući u vidu iskustva sa drugim anti-korupcijskim zakonima, donošenje novih pravila ne predstavlja garanciju napretka. Štaviše, predlog zakona koji je trenutno na raspravi u Vladi bi se mogao poboljšati, kao i dosta povezanih zakona. Zato je neophodno javno zagovaranje u parlamentu i drugim institucijama.
Implementacija pravila će zavisiti od nekoliko tela, uključujući Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju, ali i mnogih drugih, kao što su Savet za radiodifuziju, organi vlasti koji vrše distribuciju subvencija iz budžeta, javni tužioci i sudovi za prekršaje. Njihovo iskustvo u praćenju finansiranja partija je nedovoljno i podrška koja dolazi kroz praćenje aktivnosti od strane civilnog društva je veoma korisna, ako ne i presudna.
Prvi izveštaji koji će biti provereni na osnovu odredbi novog zakonodavstva će biti oni za godinu 2010. Redovni izbori, i najveći test za novi zakon u praksi će se održati 2012, ali datum još uvek nije zakazan.
Imajući u vidu predstojeće izbore, neophodno je da se poboljša pravni okvir u najkraćem mogućem roku, ali i da se osigura, kroz aktivnosti javnog zagovaranja, da se njegove odredbe testiraju u praksi tokom 2011.
Antikorupcijska agencija je uradila nacrt novog zakona, koji je trenutno pred Vladom i očekuje se da bude usvojen u Narodnoj skupštini do juna. Ali, s obzirom da predstoje izbori, najkasnije do maja 2012, postoji značajna zabrinutost da stranke, vladajuće i opozicione, nisu spremne za transparentnije finansijsko izveštavanje. Stoga je od ključne važnosti da se održi pritisak NVO i javnosti radi obezbeđivanja transparentnijeg upravljanja.Transparentnost Srbija (uključena u javnu raspravu i proces monitoringa), poseduje odličan uvid u rešenja iz novog nacrta zakona, takođe i o statusu partija i poslanika koji su voljni da pomognu značajne izmene zakona.
Ovaj projekat će se odnositi na rad više javnih institucija, uključujući Parlament, Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju, Agenciju za radio-difuziju ali i finansijski sektor centralne, pokrajinske i lokalne vlasti, javne tužioce i prekršajne sudove. Očekujemo da će se institucije uključiti u pojedine aktivnosti projekta, odnosno da će koristiti izveštaje organizacije Transparentnost Srbija u njihovom daljem radu.

Materijal:

 

Projekat je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova,  UK.

 

 FCO

Broj članaka: 4

Praćenje proaktivnog pristupa informacijama

 

U okviru ovog projekta Transparentnost – Srbija će pratiti u kojoj meri organi javne vlasti poštuju Uputstvo za izradu i objavljivanje Infomatora o radu državnih organa, koje je septembra 2010, na osnovu svojih ovlašćenja doneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ovaj akt propisuje koje vrste informacija organi vlasti moraju objaviti na svojim internet prezentacijama i kada to niko od njih ne traži posebnim zahtevom. U okviru projekta ćemo pratiti postupanje najmanje 57 javnih institucija.

 

Projekat je podržan od strane Open Society Institute

OSI

Broj članaka: 2

Građanske povelje

U okviru ovog projekta Transparentnost – Srbija ispituje međunarodna iskustva na polju objavljivanja podataka o pružanju usluga organa vlasti, kao mere za prevenciju korupcije, posebno imajući u vidu iskustva Velike Britanije i drugih zemalja u implementaciji Citizens Charters pristupa, s kojim se započelo tokom devedesetih godina prošlog veka. Osim toga, posvećujemo naročitu pažnju domaćem pravnom okviru za pružanje usluga i objavljivanje podataka o njima i pri tom se koncentrišemo na Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu državnih organa koje na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja donosi Poverenik za infomacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ovo uputstvo, između ostalog, uređuje i način na koji će organi vlasti prikazati usluge koje pružaju građanima i privredi i pre nego što im iko takve informacije zatraži. U okviru ovog projekta, na uzorku ćemo proveriti i poštovanje pravila o objavljivanju informatora o radu. Takođe, imajući u vidu širi značaj ove teme za borbu protiv korupcije, posvetićemo i pažnju tretmanu ovog pitanja u strateškim antikorupcijskim dokumentima Srbije (Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za njeno sprovođenje). U okviru projekta biće organizovane konferencije za štampu i okrugli stolovi, a predviđa se i izrada elektronske publikacije sa najzanimljivijim nalazima.

 

 

 

Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije http://www.acas.rs/images/stories/Nacionalna_strategija.pdf

 

 

 

Akcioni plan za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije

 

http://www.acas.rs/sr_cir/zakoni-i-drugi-propisi/akcioni-plan.html

 

 

 

Izveštaj o sprovođenju  Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije

 

http://www.acas.rs/images/stories/Aneks_1_-_Izvestaj_o_sprovodjenju_Strategije_i_Akcionog_plana-Spojen_sa_naslovnom.pdf

 

 

 

Uputstvo za izradu i objavljivanje Informatora o radu državnog organa i komentar uputstva (Novo)

 

http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/podzakonski-akti/947-2010-09-22-09-11-08.pdf

 

 

 

Uputstvo za izradu i objavljivanje Informatora o radu državnog organa i komentar uputstva (Staro)

 

http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/podzakonski-akti/144-uputstvo-za-objavljivanje-informatora-o-radu-drzavnog-organa

 

 

 

Izveštaj Poverenika za 2010. godinu

 

http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/izvestaji/1018-2011-03-28-09-58-59.pdf

 

 

 

Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2010. godinu

 

http://www.ombudsman.rs/attachments/1306_Redovan%20godisnji%20izvestaj%20za%202010.pdf

 

 

 

Zakon o izmeni i dopuni zakona o državnoj upravi

 

http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=1001&t=Z

 

 

 

Konferencija Transparentnosti Srbija http://transparentnost.org.rs/index.php?view=details&id=407%3Akonferencija-za-tampu&option=com_eventlist&Itemid=25&lang=sr

 

 

 

Projekat finansira Foreign and Commonwealth Office

 

 

fco

 

Izloženi stavovi pripadaju autorima i ne moraju nužno predstavljati stavove donatora.

 

 

pofco

Broj članaka: 0

Procena sistema društvenog integriteta

Procena sistema društvenog integriteta u Srbiji  2011 (National Integrity System – NIS)

Glavna aktivnost u okviru ovog projekta jeste istraživanje, zasnovano na  metodologiji koju je osmislio i razvio Transparency International, koja je na međunarodnom nivou poznata pod nazivom  National Integrity System, ili skraćeno „NIS.NIS istraživanja su do sada sprovedena u preko 70 država širom sveta.
 
NIS metodologija predviđa, između ostalog, analizu zakonskih rešenja, aktuelnu praksu njihove primene i međusobne odnose širokog spektra institucija relevantnih za uspešno funkcionisanje borbe protiv korupcije u jednom društvu.  NIS metodologija polazi od institucija i ispituje da li one imaju na raspolaganju odgovarajuća ovlašćenja, finansijske i druge resurse za ostvarivanje svoje uloge u borbi protiv korupcije, ali i da li zakonom predviđeni mehanizmi funkcionišu u praksi. Institucije se posmatraju kao „noseći stubovi“ sistema društvenog integriteta. Polazeći od pretpostavke da se slabost bilo kojeg stuba odražava na stabilnost čitavog sistema, cilj istraživanja je ne samo da utvrdi gde leže problemi, već, u meri u kojoj je to moguće i način na koji bi se ti problemi mogli prevazići. Uporedno gledano, NIS istraživanja najčešće sadrže preporuke za izmenu strateških antikorupcijskih akata, donošenje ili izmenu relevantnih propisa, ali i druge sugestije koje se tiču prakse primene zakona.
 
Kao „noseći stubovi“ na međunarodnom nivou su utvrđeni sledeći:
  • Zakonodavna vlast
  • Izvršna vlast
  • Sudska vlast
  • Državna uprava
  • Političke partije
  • Telo nadležno za sprovođenje izbora
  • Vrhovna institucija za reviziju
  • Ombudsman
  • Tužilaštvo i policija
  • Specijalizovane antikorupcijske agencije
  • Mediji
  • Civilno društvo
  • Biznis sektor

U okviru svake države, moguće je istraživanje proširiti i na druge relevantne grupacije (npr. lokalna samouprava, regionalne vlasti, drugi specijalizovani organi koji se bave pitanjima borbe protiv korupcije).

Detaljne podatke o metodologiji i podatke o do sada urađenim istraživanjima ove vrste možete naći na adresimožete naći na adresi: https://www.transparency.org/whatwedo/nis/

Druga komponenta ovog projekta je monitoring napretka u borbi protiv korupcije u Srbiji i priprema nalaza i zapažanja koji će biti jedan od izvora informacija za godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

 

Projekat je trajao 12 meseci (jun 2010- jun 2011). Završna analiza sa nalazima NIS istraživanja objavljena je u posebnoj publikaciji na srpskom i engleskom jeziku:
 
 
Projekat jsprovoden uz podršku Delegacije Evropske unije Republici Srbiji okviru projektaJačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije EU.
 

eu flag

 

www.dijalog.org.rs

 
Broj članaka: 2

Ispitivanje transparentnosti budžeta

Međunarodni projekat Ispitivanje transparentnosti bud žeta, u kojem je učestvovala i Transparentnost Srbija, ima dva široko rasprostranjena cilja. Prvi je namenjen da pomogne istraživačima iz nevladinih organizacija da pravilno razumeju i primene odabrane međunarodne primere dobre prakse na situaciju u njihovim zemljama. Drugi, upitnik je namenjen povezivanju istraživačkih napora civilnog društva na temu transparentnosti budžeta velikog broja zemalja, sa namerom da utiče na individualne napore u svakoj od tih zemalja u cilju pobuđivanja međunarodnog interesovanja za značaj ove teme. Međutim, projekat Ispitivanje transparentnosti budžeta se bavi  ograničenim setom tema koje se odnose na ključna pitanja efikasnog javnog finansijskog menadženta, učešća građana i odgovornosti.

 

 

Materijali za 2009:

Materijal za 2010

Materijal za 2013

Broj članaka: 1

Pravosudje protiv korupcije

 

Transparenci International - Češka i Transparentnost Srbija pokrenule su projekatPravosudje protiv korupcije“ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Češke Republike. Ovaj projekat obuhvata nekoliko aktivnosti, uključujući i pripremu publikacije Pravosuđe u borbi protiv korupcije - najbolje prakse, kao i organizovanje konferencije u Beogradu o razmeni iskustava u primeni zakonodavstva za borbu protiv korupcije, uz učešće stručnjaka i predstavnika relevantnih pravosudnih institucija iz Srbije i Češke.

Kako protiv korupcije - Aktuelni problemi i pitanja iz rada represivnih antikorupcijskih organa u kontekstu EU integracija, decembar 2014,

Broj članaka: 0

Antikorupcijsko savetovalište - ALAC

ALAC - Centar za pravnu pomoć i javno zastupanje

ts infografika alac mJoš od 2006. godine Transparentnost Srbija obezbeđuje pravne savete osobama koje su žrtve korupcije, kroz Centar za pravnu pomoć i javno zastupanje (ALAC - Antikorupcijsko savetovalište). Tim pravnika kontaktira sa građanima i nudi moguća rešenja problema, dok se određeni problemi koji su prepoznati kao najučestaliji rešavaju podnošenjem inicijativa nadležnim organima za izmenu praksi i propisa. Na taj način, nepravilnost se tretira iz dva ugla, nuđenjem pomoći građanima da reše svoj problem, podučavanjem o postojećim pravnim mehanizmima i sistematskim rešavanjem problema sa druge strane. 

Zbog čega Savetovalište

Jedan od razloga zbog kojeg borba protiv korupcije ne daje za sada pune rezultate jeste činjenica da mnogi građani koji se sa ovom pojavom suočavaju ne poznaju u dovoljnoj meri pravne mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u takvim slučajevima, ili pak nemaju dovoljno poverenja u rad institucija koje bi te probleme trebalo da rešavaju.

Glavni cilj projekta antikorupcijskog pravnog savetovališta jeste zato da se poveća učešće građana u borbi protiv korupcije, i da se poveća kako broj prijavljenih, tako i broj rešenih slučajeva korupcije. Savetovalište, u kojem će raditi volonteri i sa kojim će sarađivati pravni savetnici će primati pozive od građana koji se osećaju kao žrtve korupcije ili koji su za koruptivno ponašanje saznali na drugi način i žele da se ono spreči ili mehanizmi korupcije razotrkiju.

Savetovalište funkcioniše na sledeće načine:

• Primanje poziva na poseban telefonski broj 0800 - 081 - 081, radnim danima od 11 do 15 časova. Pozivi na ovaj broj su mogući sa svih brojeva fiksne telefonije iz Srbije i potpuno su besplatni za građane, kao i pomoć koju građaninu pruža Savetovalište. Građanin koji poziva ovaj broj bira da li će ostati anoniman ili ostaviti svoje podatke. Volonteri iz savetovališta će pažljivo zabeležiti spornu situaciju ili problem na koji građanin ukazuje i u najkraćem mogućem roku, nakon konsultacija sa stručnjacima, uputiti građanina na to koje korake može da preduzme, sam ili u saradnji sa Savetovalištem, kako bi se problem rešio.

• Primanje elektronske pošte na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pri čemu će građani moći da izlože sporne situacije, dostave dokumentaciju i zatraže savet. Sa primljenim mejlovima postupaće se na poverljiv način.

• Primanje klasične pošte na adresu Palmotićeva br. 31, 11000 Beograd. Sa primljenim dopisima postupaće se na poverljiv način.

• Zakazivanje sastanka sa pravnim savetnikom (savetovanje besplatno za građane).

Transparentnost – Srbija nema pravne ni finansijske mogućnosti da građane koji se smatraju oštećenima zastupa pred nadležnim organima. Međutim, zanimaćemo se za ishod pokrenutih slučajeva i otklanjanje mehanizama koji omogućavaju da do korupcije dođe kod nadležnih organa.

Vaša obraćanja Antikorupcijskom savetovalištu će nam omogućiti da steknemo bolji uvid u rasprostranjenost korupcije u pojedinim oblastima i probleme u sprovođenju antikorupcijskih zakona i planova. Na osnovu toga, dobićemo priliku i snažne argumente da se u budućnosti javno založimo za rešavanje problema u najurgentnijim oblastima.

Bitan element ovog projekta je i saradnja sa medijima koji su posebno angažovani na praćenju korupcije i borbe protiv korupcije u Srbiji. Želja nam je da građanima koji su spremni da o svojim problemima i javno progovore olakšamo pristup takvim medijima, kako bi se pokrenulo rešavanje korupcije - jednog od najkrupnijih problema koji tište naše društvo.

Od marta 2017. projekat se sprovodi zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva spoljnih poslova Nemačke - Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope. Svi izneti stavovi i mišljenja pripadaju isključivo organizaciji Transparentnost – Srbija, delu međunarodne mreže Transparency International, i ne moraju odražavati stavove donatora.

 

 

german cooperation

Materijal:

 

 

 

euflag

 fondotvorenodrustvogerman cooperation

 

 

Broj članaka: 1

Javne nabavke, javno-privatna partnerstva i državna pomoć po osnovu međunarodnih sporazuma - studija slučaja i zagovaranje

U okviru ovog projekta Transparentnost Srbija je sprovela istraživanje usmereno na usklađenost prakse javnih nabavki, javno-privatnih partnerstava i državne pomoći sa srpskim obavezama u kontekstu evropskih integracija, posebno u kontekstu Privremenog sporazuma o trgovini i SSA. Istraživanje je obuhvatilo slučajeve iz prethodnih godina koji su poznati u javnosti kao problematični usled favorizovanja bilo domaćih firmi (iz Republike Srbije) ili firmi iz druge zemlje (EU, CEFTA region ili drugi). Razlog za sprovođenje ovog istraživanja je da se identifikuje u kojoj meri su pravila koja imaju za cilj garantovanje jednakog pristupa tržištu pokazala u praksi različite mehanizme favorizovanja. Istraživanje će obuhvatiti do 5 najvećih investicionih projekata koji se odnose na energetski sektor, uključujući ulaganja kompanija iz Kine, investicije u elektranu Kostolac, projekat Beograd na vodi i Južni tok.

Publikacija: Javni interes u blatu, dimu i pod vodom

 

 

EuropeanClimateFoundation

Broj članaka: 0

Jačanje sistema nacionalnog integriteta u zemljama Zapadnog Balkana i Turske, kao i praćenje kretanja u borbi protiv korupcije

Projekat Jačanje sistema nacionalnog integriteta u zemljama Zapadnog Balkana i Turske, kao i praćenje kretanja u borbi protiv korupcije sprovodi Transparency International uz podršku Evropke komisije, počev od maja 2014, pa do kraja novembra 2017, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu *, kao i u Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj.

Opšti i specifični ciljevi projekta su poboljšanje dobrog upravljanja smanjenjem korupcije u zemljama kandidatima za članstvo u EU, unapređenje razumevanja načina na koji funkcionišu postojeći antikorupcijski mehanizmi, te utvrđivanje napretka u borbi protiv korupcije u zemljama kanditima za članstvo u EU, kao i smanjenje korupcije u zemljama kandidatima za članstvo

Ovaj projekat je usmeren prema specifičnim ciljim grupama, predstavnicima pojedinih „stubova“ koji su obuhvaćeni studijom National Integrity System 2015 (procena sistema društvnog integriteta), uključujući sledeće: Narodna skupština, Vlada, Sudstvo, Javno tužilaštvo, Policija, Državna uprava (posebno deo o javnim nabavkama), Preduzeća u državnom vlasništvu, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Mediji, Političke stranke, Civilno društvo, Poslovni sektor. Pored predstavnika institucija i sektora koji su neposredno bili predmet istraživanja i kojima su date preporuke, nalazi ovog istraživanja su namenjeni i drugim korisnicima, što uključuje zainteresovane međunarodne organizacije (Evropska komisija, OECD, GRECO, ODIHR, OSCE itd.), organizacije civilnog društva, medije u zemlji i inostranstvu, zainteresovane građane, akademsku zajednicu i druge. Kada je reč o praćenju napretka u realizaciji prioritetnih preporuka iz NIS 2015 istraživanja, aktivnosti su posebno usmerene ka onim organima koji su nadležni za njihovo sprovođenje (npr. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Vlada, Narodna skupština kada je reč o preporukama koje se odnose na obezbeđivanje većeg pristupa informacijama od javnog značaja). 

Osnovne aktivnosti koje je TS sprovodila i sprovodi u okviru ovog projekta su sledeće:

Organizovanje i sprovođenje istraživanja – Procena sistema društvenog integriteta na osnovu metodologije Transparency International, u saradnji sa odeljenjem za istraživanja Transparency International;

Promocija nalaza istraživanja i preporuka na nacionalnom nivou, u zemljama regiona i na evropskom nivou;

Izrada dokumenata sa ciljem javnog zagovaranja neophodnih promena (policy documents) i njihova promocija na nacionalnom nivou i kod relevantnih međunarodnih subjekata;

Javno zagovaranje za usvajanje i primenu preporuka iz NIS istraživanja;

Praćenje prakse državnih organa u vezi sa EU integracijama Srbije, sprovođenje analiza i javno zagovaranje u vezi sa pitanjima borbe protiv korupcije u dokumentima EU;

Praćenje ostvarivanja odabranih preporuka iz NIS 2015 istraživanja, kao i praćenje statističkih pokazatelja o borbi protiv korupcije u Srbiji, na osnovu zajedničke metodologije Transparency International;

Ostvareni rezultati:

Projekat je još uvek u toku.

Do sada je, između ostalog pripremljeno u skladu sa metodologijom, objavljeno i promovisano istraživanje NIS 2015 (procena sistema društvenog integriteta), pri čemu su u prvi plan istaknute preporuke namenjene Vladi i Narodnoj skupštini a u kontekstu tada očekivanog formiranja Vlade Srbije i početka rada novog skupštinskog saziva.

Pored toga, Transparentnost Srbija je učestvovala u evropskoj promociji nalaza istraživanja NIS za sve zemlje kandidate.

U Beogradu je organizovana i regionalna konferencija na temu zloupotrebe javnih sredstava za potrebe finansiranja kampanje.

Pored toga, u okviru ovog projekta, Transparentnost Srbija je pratila sprovođenje više antikorupcijskih zakona, kao i preporuka koje su date državnim organima ili su definisane strateškim aktima Republike Srbije, i radi poboljšanja stanja objavila brojne analize, komentare, saopštenja i predloge koji su objavljeni na sajtu TS, društvenim mrežama i u medijima. TS je u vezi sa tim organizovala brojne sastanke sa predstavnicima relevantnih institucija, i učestvovala na sastancima i konferencijama koje su organizovali drugi subjekti.

Poseban predmet praćenja i javnog zagovaranja u okviru ovog projekta su dokumenti od značaja za borbu protiv korupcije u okviru evropskih integracija Srbije. U tom smislu, TS je redovno komentarisala i predlagala izmene u strateškim aktima (nacrt AP za poglavlje 23, akcioni planovi za borbu protiv korupcije, za javne nabavke itd.), zatim izveštaje Evropske komisije o Srbiji i njenom napretku na putu ka EU, rad državnih organa u vezi sa procesom evropskih integracija uopšte, izveštaje Saveta za praćenje pregovora u okviru poglavlja 23, aktivnosti u vezi sa drugim relevantim poglavljima pregovora (5, 24, 32) i drugo.

 

EuropeanCommission

 

 

Funkcionerska kampanja   vid zloupotrebe javnih resursa, TS, jul 2016

Campaign of Public Officials as a special kind of abuse of public resources for political promotion

 

 

NIS 2015 naslovna srp

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NIS 2015 naslovna

Broj članaka: 0

Položaj RRA u tokovima medijskog novca

Stanje u medijima u Srbiji je izuzetno teško i oba nacionalna novinarska udruženja ga ocenjuju kao najlošije u poslednjih petnaestak godina. Mediji su izloženi snažnim političkim i ekonomskim pritiscima, izraženi su cenzura i autocenzura. Medijska strategija iz 2011. se ne sprovodi, usvajanje medijskih zakona kasni, vlasnička struktura medija je netransparentna. Veliki broj medija, kako štampanih tako i elektronskih, konkuriše na relativno malom tržištu. U takvim uslovima često je kršenje propisa koji regulišu oglašavanje, na šta regulator (Republička radiodifuzna agencija, kada je reč o elektronskim medijima) ne reaguje uvek pokretanjem postupka za kažnjavanje. Cilj projekta je uspostavljanje transparentnog toka novca koji se ubira od medija na osnovu naplate dozvola za emitovanje, i novca koji se raspodeljuje medijima iz budžeta Republike Srbije. Transparentnost Srbija će istražiti tokove novca koji RRA prikuplja od medija, uplaćuje u budžet Republike Srbije i koji se iz budžeta raspodeljuje medijima. Nakon toga će formulisati i inicirati izmene propisa i prakse kako bi se unapredio sistem raspodele novca i uspostavila direktna veza između ubiranja novca od dozvola, i raspodele novca medijima na konkursima. Još jedan od aspekata ovog projekta je utvrđivanje tokova novca unutar RRA i funkcionalnost rada RRA u vezi sa internim tokovima novca i efikasnošću rada službi i Saveta RRA.

 

fondotvorenodrustvo

 

Transparentnost Srbija postavila je na svoj sajt publikaciju "Tok medijskog novca preko budžeta i položaj Regulatora elektronskih medija". Reč je o istraživanju čiji je nact predstavljen u julu (http://goo.gl/LV86vy), na konferenciji na kojoj su učestvovali predstavnici Regulatornog tela za elektronske medije, ali i brojnih drugih državnih organa, medija i nevladinih organizacija.

 

Materijal:

Broj članaka: 0

Monitoring javnih nabavki pomoći za poplavljena područja u Srbiji

Projekat Monitoring javnih nabavki pomoći za poplavljena područja u Srbiji imao je za cilj da osvetli proces rekonstrukcije Srbije nakon katastrofalnih poplava koje su se desile u maju 2014. godine, sa posebnim osvrtom na javne nabavke koje je sprovela Kancelarija Vlade za obnovu od poplava, javna preduzeća i opštine. Praćenje je omogućilo građanima Srbije (od kojih su mnogi donirali novac za obnovu), nacionalnim i međunarodnim donatorima, i javnim institucijama, da dobiju nezavisnu procenu načina korišćenja sredstava i da li su nabavke po posebnim procedurama realizovane u skladu sa zakonom  Osim toga, sama činjenica da će se sprovoditi nadzor uticala je na aktivnosti državnih organa, javnih preduzeća i opština u cilju povećanja transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti, omogućavajući bolju iskorišćenost oskudnih sredstava. Krajnji cilj monitoringa bio je da se poveća poverenje građana i drugih potencijalnih donatora u sistem i da se time utiče na prikupljanje većeg iznosa pomoći. .

 

 

OSCE

Broj članaka: 0

Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije

Upravni sud je jedna od ključnih institucija u širem sistemu koji bi trebalo da obezbeđuje odgovornost izvršne vlasti, budući da je ili poslednja instanca kojoj se građani mogu žaliti (nakon neuspešne žalbe prvostepenom organu) ili jedina kojoj se mogu obratiti (u slučajevima kada je zakonom određen upravni spor kao jedini pravnilek).

Takođe, Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa, a ponajviše Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji propisuje da se protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog kasacionog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca ne može izjaviti žalba, već jedino pokrenuti upravni spor.

Upravni sud je takođe nadležan za odlučivanje oodlukama Agencije zaborbu protiv korupcije (npr. u oblasti sukoba interesa ili finansiranja političkih subjekata) i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Međutim, građani slabo koriste mogućnost zaštite prava putem upravnog spora. Razlozi se kreću od komplikovanije procedure (u odnosu na žalbu Povereniku za informacije), nedostatka poverenja u efikasnost sudske zaštite do nedostatka znanja.

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Realizacija ovog projekta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Za iznete stavove odgovornisu autori i on ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

 

Fokus grupa Niš: Pravo na pristup informacijama i njegova zaštita pred Upravnim sudom

Fokus grupa Beograd: Pravo na pristup informacijama i njegova zaštita pred Upravnim sudom

 

usaidmala

Broj članaka: 0

Zajedno protiv korupcije

Transparenci International - Češka i Transparentnost Srbija pokrenule su projekatZajednoprotivkorupcije“ koji je finansijski podržan iz Programa za tranziciju 2015 Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Glavni ciljevi ovog projekta su razmena iskustava u vezi sa procedurama koje obezbeđuju transparentnost rada organa gonjenja u slučajevima korupcije,  kao  i formulisanje preporuka za dalje obuke policijskih službenika, javnih tužilaca i sudija u vezi sa istragom i gonjenjem slučajeva korupcije.

Publikacija: Sanckionisanje korupcije - Aktuelni izazovi u gonjenju korupcije u Srbiji i iskustva iz Republike Češke sa osvrtom na stanje borbe protiv korupcije u kontekstu evropskih integracija SrbijeAktuelni izazovi u gonjenju korupcije u Srbiji i iskustva iz Republike Češke sa osvrtom na stanje borbe protiv korupcije u kontekstu evropskih integracija Srbije

transition

Broj članaka: 0

Sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana

Transparentnost Srbija će pratiti sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana i izraditi izveštaj o sprovođenju obaveza, odnosno mera i aktivnosti, propisanih Strategijom za borbu protiv korupcije za period 2013-2018 i Akcionim planom. Monitoring će obuhvatiti oko 100 mera i oko 240 aktivnosti čija je realizacija predviđena za 2015. godinu iz oblasti 3.1. Političke aktivnosti, 3.2 Javne finansije, 3.3 Privatizacija i javno-privatno partnerstvo i IV Prevencija korupcije, kao i mere i aktivnosti koje, prema izveštaju Agencije, nisu ispunjene tokom 2014. godine.

Strategija je usvojena 1. jula 2013. godine, a po usvajanju Akcionog plana, od 6. septembra 2013. godine, počeli su da teku rokovi za ispunjavanje propisanih mera i aktivnosti.

U okviru ocene realizacije mera i aktivnosti, Transparentnost će koristiti svoja iskustva iz praćenja ispunjenosti Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji iz 2005. godine (nalazi tog istraživanja su dostavljeni Agenciji krajem 2009. godine, i korišćeni su u izradi prvog izveštaja Agencije o sprovođenju antikorupcijske strategije i akcionog plana).

Kvantitativna ocena ispunjenosti baziraće se na postavljenim indikatorima, dok će za kvalitativnu ocenu od značaja biti bogato iskustvo koje TS ima u praćenju oblasti „političke aktivnosti“, „javne finansije“, „privatizacija i javno-privatno partnerstvo“ i „prevencija korupcije“.

Poseban kvalitet izveštaja koji će uraditi Transparentnost Srbija predstavlja analiza koja treba da pokaže stvarnu posvećenost organa i institucija u suzbijanju korupcije, odnosno na sprovođenju mera i aktivnosti iz Strategije i Akcionog plana.

Projekat se finansira preko Agencije za borbu protiv korupcije, a sredstvima Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške. Svi stavovi i mišljenja izneti tokom trajanja ovog projekta ne predstavljaju nužno i stavove Agencije za borbu protiv korupcije ili Kraljevine Norveške.

 

grbSrbijemali                                                                             ACASmali    

 

 

   Materijal:

Broj članaka: 0

Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI

Transparentnost Srbija, u okviru projekta koji je podržala Ambasada Velike Britanije u Beogradu, uvela je novu metodologiju za ocenjivanje i rangiranje jedinica lokalne samouprave na osnovu indeksa transparentnosti - LTI. Indeks je zbir pozitivnih poena dobijenih iz indikatora koji su podrazumevali analizu sajtova, dokumenata, odnosno odgovora dobijenih na zahteve za slobodan pristup informacijama i neposredan uvid u funkcionisanje uprave, odnosno uslužnih centara. Svi gradovi, opštine i gradske opštine ocenjeni su od 0 do 100 i rangirane. TS je pri tome svim opštinama uputila predloge i sugestije kako da unaprede transparentnost, a time i poprave svoju ocenu, odnosno indeks, na narednom rangiranju. Nadležnim državnim organima upućeni su predlozi za sistemske izmene koje bi mogle da dovedu do unapređenja transparentnosti.

 

Interaktivna mapa sa podacima o svim lokalnim samoupravama

LTI nalazi, rezultati i preporuke - sažetak mart 2016

Tabele sa rangiranim samoupravama, svim indikatorima i rangiranjem po grupama indikatora

Analiza - Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2015

Predstavljanje LTI i prvi okrugli sto u Nišu

Predstavljanje LTI i okrugli sto u Novom Sadu

Predstavljanje LTI i okrugli sto u Beogradu

fco

Broj članaka: 0

Monitoring finansiranja izborne kampanje 2016

TS je u okviru ovog projekta, na određenom uzorku, pratila aktivnosti učesnika izbora 2016. godine i utvrdila najbitnije troškove kampanje (skupovi, oglašavanje na bilbordima, medijsko oglašavanje)
 
Takođe, TS je pratila aktivnosti javnih funkcionera na svim nivoima (na određenom uzorku) kako bi utvrdila razmere zloupotrebe funkcije za potrebe kampanje (funkcionerska kampanja). Po okončanju izbora TS je analizirala finansijske izveštaje i poredila prijavljene aktivnosti i troškove sa registrovanim u monitoringu.
 
 
 
fondotvorenodrustvo
Broj članaka: 0

Javne nabavke pod lupom

U okviru zalaganja Transparentnosti Srbija za jačanje vladavine prava, institucija, odgovornosti u vršenju javnih poslova i zaštite javnih resursa, projekat je usmeren na javne nabavke, mehanizam za kažnjavanje zloupotreba u javnim nabavkama i otklanjanje njihovih štetnih posledica. Pored pokretanja/praćenja konkretnih slučajeva javnih nabavki i postupanja institucija, u okviru projekta će se uticati na promene u sistemu javnih nabavki u kontekstu evropskih integracija, borbe protiv korupcije i reforme javne uprave. Cilj je da se poveća broj uočenih i osvetljenih problematičnih praksi, proveri da li uspostavljeni sistem funkcioniše, usmeri pažnja građana na najbitnija pitanja javnih nabavki, a institucijama predoče sistemska rešenja za uočene probleme.

 

fondotvorenodrustvo

 

Dokumenti:

Promotivni materijal povodom 100 dana Vlade

 

Poslovno tehnička saradnja ministarstava i javna nabavka usluga Pošte

Oglašavanje gradonačelnika u listu Politika

Javno privatno partnerstvo - koncesija za aerodrom "Nikola Tesla"

 Predlog za izmene ZoJN i za postupanje državnih organa - MUP tajne nabavke

Konkurs za SOS telefon - Ministarstvo za rad - kršenje zakona

 

 

Članci i inicijative:

 

 

Izjave i vesti o javnim nabavkama

 

 

 

 

Broj članaka: 0

Planovi integriteta - između korupcijskog rizika i antikorupcijske prakse

Projekat se bavi jačanjem integriteta, odgovornosti i unapređenjem borbe protiv korupcije u organima javne vlasti koji su iskusili probleme sa koruptivnim situacijama tokom primene planova integriteta iz 2013, kroz izradu unapređenih planova integriteta tokom 2017. i poboljšanje propisa i prakse postupanja po predstavkama, posebno kroz mehanizam uzbunjivanja. Na osnovu prikupljenih podataka iz medija o slučajevima korupcije u organima vlasti i prikupljenih planova integriteta subjekata koji su obuhvaćeni uzorkom, analizira se kvalitet i objektivnosti planova integriteta subjekata koji su obuhvaćeni uzorkom sa posebnim osvrtom na oblasti koje su u vezi sa identifikovanim slučajevima korupcije ili sumnje na korupciju.       Rezultati analize će biti upotrebljeni za podizanje pažnje javnosti, posebno medija, u vezi sa preventivnim merama koje treba sprovesti nakon otkrivanja korupcijskog slučaja ili sumnje na korupciju i značaja izrade i sprovođenja planova integriteta u tom smislu.

 

Predlog projekta

Budžet

 Konferencija za novinare 26. decembra 2017: Planovi integriteta - između korupcijskog rizika i antikorupcijske prakse

TS planovi integriteta maj 2018

TS planovi integriteta maj 2018 sažetak

 

 

 

ACASmali

Broj članaka: 0

Politički uticaj na javna preduzeća i medije

event jp2Dva ozbiljna problema su identifikovana u oblasti borbe protiv korupcije: politički uticaj na javna preduzeća i politički uticaj na medije. Ovaj projekat ima za cilj smanjenje političkog uticaja na javna preduzeća, podsticanjem profesionalnog vođenja kompanija i stvaranjem okruženja za umanjivanje političkog uticaja na medije uz pomoć regulisanog državnog oglašavanja. Na uzorku od 30 javnih preduzeća koje su osnovali Vlada RS, pokrajinska vlada, opštinske uprave, Transparentnost Srbija je pratila usvajanje podzakonskih akata, izbor direktora javnih preduzeća i članova nadzornih odbora, kriterijume za izbor, transparentnost procesa, usvajanje godišnjih planova, koji uključuju planiranje oglašavanja, sponzorstava i donacija i izveštavanje o primeni godišnjih planova. Prikupljeni podaci su poslužili za izradu izveštaja sa preporukama za poboljšanje stanja koji su distribuirani nadležnima i predstavljeni građanima.

TS je u okviru projekta organizovala i debatu o regulisanju oglašavanja javnog sektora.

Materijal:

 

 

KingdomoftheNetherlands

Broj članaka: 0

Monitoring izborne kampanje 2017

Transparentnost Srbija je i za predsedničke izbore 2017. pratila promotivne aktivnosti javnih funkcionera u doba izborne kampanje, kao i njihovu predstavljenost u medijima. U fokusu je takođe bilo postupanje državnih organa. Biće predstavlljeno šta je bila dužnost pojedinih organa i u vezi sa kojim pitanjima su propustili da reaguju javni tužilac, Narodna skupština, Regulatorno telo za elektronske medije, Agencija za borbu protiv korupcije i drugi organi.

 

Izveštaji i prilozi:

 

 

 

 

Broj članaka: 0

Indeks otvorenosti budžeta

Indeks otvorenosti budžeta je jedino svetsko nezavisno istraživanje, uporednih mera za povećanje transparentnosti budžeta nacionalnih vlada. U istraživanju se dodeljuju ocene transparentnosti na skali do 100, na osnovu 109 od 140 pitanja iz upitnika. Ova pitanja se fokusiraju na to da li organi vlasti informišu javnost o informacijama iz osam ključnih budžetskih dokumenata u skladu sa standardima međunarodne dobre prakse.

 

InternationalBudgetPartnership

Broj članaka: 0

Finansijske istrage kao oruđe za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije

 

Projekat se sprovodi u cilju jačanja kapaciteta javnih tužilaca, sudija i pripadnika policije iz Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine za vođenje finansijskih istraga u slučajevima korupcije i organizovanog kriminala. Drugi cilj je snaženje saradnje i koordinacije među institucijama koje imaju zaduženja u ovoj oblasti, kako unutar zemalja, tako i u okviru regiona. Tri komponente projekta čine – ispitivanje postojećeg pravnog okvira i prakse u sprovođenju finansijskih istraga u tri posmatrane zemlje; organizovanje edukacija i programa za jačanje kapaciteta javnih tužilaca, sudija i policajaca iz tri države; unapređenje saradnje u sprovođenju finansijskih istraga sa posebnim fokusaom na razmenu iskustava među pripadnicima institucija koje su uključene u ovaj proces. Kad je reč o Srbiji i Crnoj Gori, ove aktivnosti će biti sprovođene u kontekstu pregovora o pridruživanju EU, odnosno poglavlja 23 i 24 evropskih integracija.

Projekat partnerski sprovode Centar za monitoring i istraživanja iz Podgorice, Transparentnost Srbija iz Beograda i Asocijacija za demokratske inicijative iz Sarajeva. Projekat se sprovodi od 15.4.2017. do 14.4.2018, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova kraljevine Holandije.  

KingdomoftheNetherlands

  

Broj članaka: 0

Koalicija prEUgovor - praćenje reformi u okviru poglavlja 23 i 24

 

Koaliciju prEUgovor čini sedam organizacija civilnog društva iz Srbije koje su stručne za različite politike u okviru poglavlja 23 i 24 pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

Misija koalicije prEUgovor je da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pravosuđa i osnovnih prava (Poglavlje 23) i pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24) i predlaže mere za unapređenje stanja, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljnjoj demokratizaciji Srbije.

Organizacije civilnog društva okupile su se maja 2013. godine u koaliciju prEUgovor na osnovu ekspertize koju su izgradile kroz dugogodišnju specijalizaciju za određena pitanja koja pokrivaju poglavlja 23 i 24.

Koalicija prEUgovor je nastala iz potrebe za sinergijom potencijala i znanja ovih organizacija u cilju bržeg i efikasnijeg dostizanja i uspešne primene evropskih vrednosti i standarda.

Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji nezavisni izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24. Pored toga, prEUgovor objavljuje i rEUformator - specijalizovani mesečni bilten posvećen dešavanjima u Srbiji i EU u oblastima koje pokrivaju poglavlja 23 i 24.

Koaliciju prEUgovor čine:

  • ASTRA Akcija protiv trgovine ljudima
  • Autonomni ženski centar (AŽC)
  • Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  • Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)
  • Centar za primenjene evropske studije (CPES)
  • Grupa 484
  • Transparentnost Srbija (TS)

Koalicija prEUgovor u skladu sa misijom, ciljevima i specifičnim poljima ekspertize organizacija članica tokom pregovora Srbije za članstvo u EU realizuje sledeće aktivnosti:

1) Izrada metodologije, merila, indikatora i tehnike za nadgledanje politika i procesa u okviru poglavlja 23 i 24;

2) Formulisanje preporuka i paćenje toka pregovora koristeći zajedničku metodologiju i format izveštaja u oblastima iz poglavlja 23 i 24;

3) Rad na ostvarivanju elementarnih preduslova za učešće koalicije prEUgovor i ostalih OCD u procesu evropskih integracija, koji je uslovljen pregovorima Srbije za članstvo u EU;

4) Iznošenje konkretnih predloga izmena i dopuna zakona iz oblasti obuhvaćenih poglavljima 23 i 24 i praćanje sprovođenja novousvojenih zakona;

5) Osiguravanje autentičnih izvora informacija o procesu pridruživanja Srbije u EU;

6) Sprovođenje aktivnosti predstavljanja i zagovaranja primene nalaza analize i preporuka, tražeći podršku ključnih aktera i obaveštavajući javnost o negativnim posledicama neuključivanja OCD u proces pregovora;

7) Definisati i sprovoditi komunikacijsku strategiju kako unutar koalicije, tako i u komunikaciji sa ostalim akterima u Srbiji i EU;

8) Unapređivanje znanja članica koalicije o procesu pridruživanja EU, sadržini pregovaračkih poglavlja i načinima zastupanja stavova i preporuka koalicije.

U postavljanju kriterijuma za procenu harmonizovanosti društvenog, ekonomskog, političkog i pravnog prostora Srbije sa evropskim standardima i normama, koalicija prEUgovor se rukovodi evropskim vrednostima i standardima sadržanim u Zajedničkim tekovinama (Acquis communautaire).

Broj članaka: 0

Antikorupcijske reforme i njihovi efekti - ostvarivanje preporuka za borbu protiv korupcije u okviru Poglavlja 23 evropskih integracija

 

Projekat predviđa izradu izveštaja o sprovođenju pojedinih obaveza organa vlasti, odnosno aktivnosti koje oni treba da sprovedu, a koje su propisane Akcionim planom za Poglavlje 23, potpoglavlje Borba protiv korupcije. Predmet praćenja su aktivnosti čiji je krajnji rok za primenu istekao u 2015. ili 2016. godini, one čiji ističe u 2017. godini kao i aktivnosti čija se primena odvija kontinuirano, tokom cele realizacije AP.

Transparentnost Srbija izvestaj o monitoringu AP 23 mart 2018

 

 

 

 

Ovaj projekat se finansira preko Agencije za borbu protiv korupcije, a sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Svi stavovi i mišljenja izneti tokom trajanja ovog projekta ne predstavljlaju nužno i stavove Agencije za borbu protiv korupcije

 

ACASmali

 

Materijal:

Broj članaka: 0

Izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti

U Skupštinu Srbije (http://goo.gl/ag8Br7) stigao je predlog naprednjaka za izmenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Novosti je ukazao na dobre i loše strane ovog predloga.

nemanjanenadic"O slabostima propisa za finansiranje stranaka i predlozima kako da se problemi reše smo pričali i kada se zakon donosio i nakon monitoringa izbornih kampanja. Ministarstvo finansija je objavilo letos nacrt sa nizom korisnih izmena, ali bez zadiranja u najkrupnije probleme, kao što su zloupotreba tzv. „redovnih aktivnosti javnih funkcionera“ tokom kampanje ili situacija u kojoj iz izveštaja o finansiranju kampanje nije vidljiv krajnji izvor finansiranja nekih troškova (krediti, neplaćeni rashodi).

Aktuelni predlog SNS sadrži smanjenje budžetskih izdvajanja za stranke, što je dobro. Ipak, i dalje nećemo znati zbog se daje baš toliko novca. Kada bi svrha bila jasnije određena (npr. da se omogući minimalno finansiranje rada određenog broja odbora, određena suma za aktivnosti svakog poslanika), onda bi se lako odredila i visina budžetskih dotacija i način raspodele. Ovako se novac, bio veliki ili mali, daje bez jasnog cilja.

Predlog poslanika SNS da se omogući korišćenje novca dobijenog za finansiranje redovnog rada stranaka (uključujući i budžetski, ako je to bila ideja) u izbornoj kampanji je nelogičan. Loša posledica takvog rešenja bio bi neravnopravan položaj učesnika izbora, naročito vanparlamentarnih stranaka i grupa građana.

Pošto je budžet, osim članarine, najmanje kontroverzan izvor stranačkih prihoda, ako se već smanjuju budžetska davanja, trebalo bi uporedo smanjivati i potrebe za novcem. Jedan od načina je postavljanje razumnih limita visine troškova kampanje, koji su sada neograničeni".

Broj članaka: 0

Ne rešena pitanja

strankePredloženim izmenama neka od najvažnijih pitanja vezanih za finansiranje partija i dalje se ne rešavaju. Reč je o širokom korišćenju promotivnih aktivnosti javnih funkcionera tokom izbornih kampanja (http://goo.gl/TEuGPG), kao i o nerešenom pitanju krajnjih izvora finansiranja kampanje – nakon podnošenja finansijskih izveštaja ne vidi se iz kojih sredstava i kada će biti plaćeni krediti i neizmirena dugovanja.

Broj članaka: 0

Zakon o uzbunjivačima

uzbunjivaciSamo usvajanje Zakona o uzbunjivačima, čak i ako se popravi aktuelni predlog, nije dovoljan stimulans da se dobije više prijava protiv korupcije. „Zato je potrebno menjati Krivični zakonik kako bi se oslobodili neki koji neposredno učestvuju u korupciji jer su često jedini svedoci”, kaže Nemanja Nenadić za Politiku.

On iznosi podatak da se otkrije manje od jedan odsto slučajeva korupcije godišnje, i da je to ustanovljeno ispitivanjem javnog menjenja s pitanjem „Da li ste učestvovali u korupciji?”, na koje se dobija nekoliko stotina hiljada potvrdnih odgovora.

Transparentnost Srbija je od trenutka unošenja normi o zaštiti uzbunjivača u Zakon o Agenciji 2010. godine ukazivala da su one nedovoljne i da ovu materiju treba urediti posebnim zakonom. Jer, Agencija nema uslova ni da veoma ograničenu zaštitu pruži kvalitetno. Da su ove sumnje bile tačne, pokazalo se četiri godine kasnije, kad je Ustavni sud utvrdio da je neustavan član 56. stav 5. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Prema toj odredbi, direktor Agencije donosi „bliži propis” kojim se uređuje postupak pružanja pomoći zaposlenima u javnom sektoru koji „u dobroj nameri” prijave korupciju. U skladu s tim, neustavnim je oglašen i Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju iz 2011. godine, a objavljivanje odluke je odloženo za tri meseca.

Na osnovu osporenog Pravilnika, nekoliko desetina uzbunjivača je dobilo kakvu-takvu zaštitu od progona. Zato period do objavljivanja odluke Ustavnog suda treba iskoristiti za hitne dopune člana 56. Zakona o Agenciji – preporuka je TS. Uz to, pitanje zaštite uzbunjivača treba rešiti što pre, posebnim sveobuhvatnim zakonom. Ali u TS smatraju da Predlog zakona, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri od 3. oktobra, sadrži brojne manjkavosti.

Broj članaka: 0

Ozbiljni nedostaci u Akcionom planu za poglavlje 23

TSSFBTS je dostavila danas Ministarstvu pravde i Delegaciji EU komentare (http://goo.gl/oR5MDu) na deo Nacrta Akcionog plana za poglavlje 23, koji je bio naknadno objavljen. Reč je o aktivnostima u okviru 13 preporuka koje nisu uopšte bile objavljene u prvoj verziji ovog dokumenta. Već smo ranije ukazali da nacrt Akcionog plana ne samo da ne sadrži dovoljno razrađene mere za borbu protiv korupcije, već i da mu je opšti kvalitet neshvatljivo nizak kada se ima u vidu značaj koji bi ovaj dokument trebalo da ima na putu evrointegracija Srbije (stilske greške, određivanje nenadležnih institucija da ispune pojedine zadatke i drugo), kao i značaj koji Vlada Srbije pridaje procesu evrointegracija.

Na žalost, ni ono što je napisano u okviru 13 "zaboravljenih" preporuka nije mnogo bolje. U gotovo svakoj pojedinačnoj aktivnosti će bti potrebno načiniti neke izmene, a kroz ceo dokument bitno izmeniti indikatore postignutih ciljeva, kako bi se moglo oceniti koliko su mere bile uspešne. Neke aktivnosti uopšte nisu planirane, iako su potrebne, kao što je izmena propisa o tajnosti podataka (u kontekstu zaštite uzbunjivača), izmena pravila za zaključivanje ugovora o nabavkama na osnovu međudržavnih sporazuma, kontrola nad preduzećima u državnom vlasništvu i pod državnom kontrolom, transparentnost rada javnih preduzeća, suzbijanje korupcije u privatnom sektoru, korupcija u obrazovnom sistemu (osim prilikom upisa), pitanje formiranja posebnih "radnih grupa" policije za ispitivanje slučajeva korupcije, mere za sprečavanje korupcije u lokalnoj samoupravi i na pokrajinskom nivou, oblici saradnje između organa vlasti i civilnog društva u borbi protiv korupcije, promene Krivičnog zakonika (osim u delu privrednog kriminala), mere za podizanje efikasnosti i nezavisnosti pravosudnih i istražnih organa (otklanjanje problema koji su već sada poznati), stepen detaljnosti podataka o postupcima koji se vode zbog korupcije, rešavanje problema "curenja informacija" o istragama u sadašnjem pravnom okviru.

Izuzetno je važno da Akcioni plan za poglavlje 23 bude što kvalitetniji i što detaljniji, jer će se EU u narednim godinama fokusirati upravo na praćenje ostvarivanja mera koje tu budu zacrtane. Ukoliko Srbija bude preuzela manje obaveza kroz ovaj dokument, to će prividno olakšati ispunjenje uslova za prijem, ali će propustiti šansu da proces evrointegracija iskoristi za postizanje osetnog napretka u borbi protiv korupcije.

Broj članaka: 0

Izraditi Prostorni plan na zakoniti način

beograd-na-vodiJavna sednica Komisije za javni uvid u Nacrt prostornog plana za „Beograd na vodi“ održava se u sredu i 12h u velikoj sali Gradske uprave grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6. Predstavnici Transparentnosti Srbija prisustvovaće sednici i ukazati na primedbe koje smo poslali Republičkoj agenciji za prostorno planiranje i Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Beograda.

Naše primedbe nisu urbanističke prirode, kao što to uglavnom nisu bile ni kada smo na javnom uvidu komentarisali izmene Generalnog plana Beograda, već se odnose na način izrade ovog dokumenta. Iako je i tada bilo jasno da se planski dokumenti prilagođeni potrebi izvođenja jednog konkretnog projekta, i to po zamislima potencijalnog investitora, to je postalo još očiglednije u pripremi ovog dokumenta.

Zbog toga što je nacrt izrađen suprotno Odluci (o izradi Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi”) i aktima više pravne snage (Zakon o planiranju i izgradnji) i zbog toga što ne sadrži potpune a bitne podatke o procesu izrade Plana i dokumentima koji su pri tom korišćeni, predložili smo, kao jedino moguće rešenje, da se nacrt povuče sa javnog uvida i da se pristupi izradi novog, u skladu sa Zakonom i Odlukom.

Iz Odluke se može videti da je nosilac izrade Prostornog plana Republička agencija za prostorno planiranje, da je ta agencija bila dužna da obezbedi pribavljanje mišljenja, uslova i saglasnosti nadležnih organa i organizacija propisanih zakonom, kao i da osigura saradnju i usaglašavanje stavova sa svim relevantnim subjektima planiranja. Relevantni subjekti planiranja su u ovom slučaju državni organi koji daju mišljenja i saglasnosti na pojedine delove plana, a ne i treća lica, poput potencijalnih investitora na lokaciji za koju se plan odnosi. Potencijalno zainteresovanim investitorima zakon ne daje veća prava od građana koji mogu dati svoje predloge na javnom uvidu, to jest, ni Odluka ni Zakon ne propisuju da se proces planiranja vrši u dogovoru sa potencijalnim investitorima.

U Nacrtu Prostornog plana se može pročitati da su ovaj dokument zajednički sačinili Republička agencija za prostorno planiranje i Urbanistički zavod Beograda (zaglavlje dokumenta), da je pripremljen u skladu sa Zakonom i drugim propisima, i da je „u toku izrade Prostornog plana obavljena saradnja sa svim nadležnim institucijama i organizacijama Republike Srbije i Grada Beograda“.

S druge strane, iz teksta objavljenog u dnevnom listu „Politika“ od 5. oktobra 2014, koji sadrži intervju sa direktorom Urbanističkog zavoda Beograda, dr Nebojšom Stefanovićem, a za koji nije objavljena ispravka, te se stoga može smatrati verodostojnim izvorom informacije, može se videti:

• da je Urbanistički zavod pri kreiranju prostornog plana pravio kompromise sa firmom „Igl hils“, odnosno da svesno nije predložio najbolje rešenje za prostorni plan, u skladu sa pravilima struke, već rešenje koje je uvažilo u određenoj meri i želje kompanije koja je imenovana kao „investitor“.

• Da Prostorni plan nije izrađen na osnovu Odluke i propisa više pravne snage, već na osnovu „idejnog rešenja investitora“, koje je samo delimično korigovano na osnovu stručnih stavova Urbanističkog zavoda, zakonskih odredbi i uslova gradskih i republičkih institucija;

U vezi sa ovde navedenim pitanjima učešća investitora u planiranju, napominjemo da je u smislu Zakona o planiranju izgradnji, član 2. st. 1. t. 21) „investitor lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola“. Prema trenutno dostupnim podacima, a i po prirodi stvari, za izgradnju objekata na osnovu Prostornog plana ne može još uvek postojati investitor, jer građevinska dozvola po Zakonu ne može biti izdata za objekte čija izgradnja još uvek nije predviđena prostornim planom, tako da se može govoriti samo o jednom ili više potencijalnih investitora na tom području. Osim toga, prema javno dostupnim podacima, još uvek nije zaključen ugovor između organa i organizacija Republike Srbije ili Grada Beograda i kompanije koja se navodi kao „investitor“, a koji bi na bilo koji način uredio njihove međusobne odnose, odnosno prava i obaveze po osnovu kupovine ili zakupa građevinskog zemljišta, zajedničkog ulaganja, koncesije ili nekog drugog pravnog posla.

Dana 10. oktobra 2014. Transparentnost – Srbija je uputila zahtev za pristup informacijama Javnom urbanističkom preduzeću ''Urbanistički zavod Beograda'', kojim smo tražili informacije i kopije dokumentacije u vezi sa ovim pitanjima. U zahtevu smo napomenuli da su navedene informacije neophodne kako bi se razumeo postupak izrade ovog dokumenta, što je jedan od preduslova za kvalitetno ostvarivanje svrhe javnog uvida. Odgovor koji smo dobili po isteku zakonskog roka sadrži tvrdnju da „Zavod nije dobijao dokumente od drugih pravnih i fizičkih lica u vezi sa izradom ovog prosotrnog plana i da ne poseduje „Master plan“ koji je izradila firma „Igl Hils“ iz Abu Dabija. Ova tvrdnja je u kontradikciji sa javno iznetim i nedemantovanim podacima o načinu izrade ovog planskog dokumenta, a i sa onim što je svakome očigledno, da ovaj prostorni plan predstavlja korigovanu veziju planova koje je predstavila ova firma iz Emirata u saradnji sa zvančinicima Republike Srbije i Grada Beograda.

Zbog svega toga smatramo da Nacrt Prostornog plana ne sadrži bitne podatke o procesu izrade i dokumentima koji su prilikom njegovog sačinjavanja korišćeni, što onemogućava da se o njemu vodi kvalitetna rasprava, ali i da se proveri da li je sačinjen u skladu sa Zakonom i Odlukom. Pošto ove informacije nisu objavljene ni do okončanja javnog uvida, jedino rešenje je da se postupak vrati u prethodnu fazu.

Broj članaka: 0

Decencija od izbora prvih nezavisnih organa

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije održaće danas sednicu povodom 10 godina rada Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

skupstinaposlaniciOvom sednicom će na lep način biti obeležena zaista značajna godišnjica - deset godina od izbora prvog čelika nezavisnih organa u Republici Srbiji. Godišnjica u stvari pada za nedelju dana (22. decembra), kada je Narodna skupština izabrala Rodoljuba Šabića za prvog poverenika za informacije od javnog značaja, i kada je izabrala članove Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa (organ čije je nadležnosti kasnije preuzela Agencija za borbu protiv korupcije).

Osnivanje ovih institucija je delom rezultat i našeg rada u periodu od 2002. do 2004, kada smo davali brojne inicijative za sadržaj ovih propisa, sprovodili istrživanja koja su pokazala potrebu za uređivanjem pristupa informacijama i sukoba interesa i objašnjavali u javnosti koristi koje će to doneti borbi protiv korupcije. U oblasti pristupa informacijama su bile angažovane i druge NVO, okupljene u Koaliciju za slobodan pristup informacijama.

Uvođenje pravila u ovim oblastima je nepovratno podiglo nivo očekivanja građana od organa vlasti i standarde za borbu protiv korupcije. Naročito je veliki bio značaj Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji je suštinski promenio odnos građana prema vlastima, stavljajući ih u položaj da sa punim pravom traže, a ne da mole za bitne dokumente o radu javnog sektora. Taj uspeh očigledno ne bi bilo moguće ostvariti da Zakon nije imao snažnog promotera u liku g. Šabića, koji je, osim rešavanja po žalbama, snažno promovisao pravo na pristup informacijama i proaktivno, dajući pri tom veliki značaj upravo korišćenju prava na pristup informacijama kao najboljem mehanizmu za prevenciju korupcije.

Broj članaka: 0

Zaštitnik građana

RodoljubSabicpovZaštitnik građana objavio je mišljenje o uredjenju visine naknada i nagrada za rad izvršitelja. U misljenju se, između ostalog, navodi da postoji opasnost od korupcije zbog nedovoljnih kriterijuma za dodelu predmeta izvršiteljima, i ukazuje na potrebu za jačim nadzorom i kontrolom njihovog rada.

Ombudsman je takođe naveo da nagrade i naknade za rad izvršitelja, na način kako su uređene Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja, visinom ugrožavaju egzistenciju građana lošeg materijalnog stanja.

Nagrade i naknade u nekim okolnostima višestruko premašuju osnovni dug, čime se izigrava njihova propisana svrha i pretvaraju se u neformalnu kaznu.

Celo mišljenje može se pročitati na sajtu Ombudsmana:
http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-11-11-34-45/3614-2014-12-15-13-28-19

Broj članaka: 0

Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija

Transparentnost Srbija je 2014. sprovela projekat “Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija?”, koji je podržala FOD. Nalazi projekta pokazali su da ne postoji adekvatan mehanizam kontrole, odgovornosti i sankcionisanja dodele državne pomoći mimo zakona, kao ni mehanizam kojim bi se utvrđivala svrsishodnost državne pomoći. Analiza je ukazala da je novac često trošen nenamenski. Tokom 2014. godine bilo je najavljeno usvajanje uredbe o kontroli svrsishodnosti državne pomoći. Nema saznanja da je uredba usvojena. U međuvremenu je usvojen Zakon o ulaganjima, na osnovu kojeg je formiran Savet koji odlučuje o dodeli podsticaja. U međuvremenu u medijima je promovisan značajan broj ulaganja, većinom stranih, za koje je država obezbedila subvencije, odnosno državnu pomoć. Na kritike ekonomskih stručnjaka, domaćih privrednika i njihovih udruženja da sistem subvencija nije dobar, državni zvaničnici su odgovarali tvrdnjama da se uloženi novac višestruko vraća državi, bez objavljivanja studija ili drugih analiza koje bi to dokumentovale.

Ovaj projekat, istraživanje "Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija" je svojevrstan nastavak istraživanja iz 2014/15 godine. Cilj istraživanja bio je uspostavljanje i primena sistema za praćenje svrsishodnosti državne pomoći u Republici Srbiji. Transparentnost Srbija je ovom analizom težila da utvrdi da li postoji mehanizam za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći i da li se taj mehanizam primenjuje, te da javnost upozna sa slučajevima u kojima se dodela državne pomoći koristi za političku promociju i utvrdi načine da se ova oblast bolje uredi kroz propise i praksu. 

TS je analizirala rešenja Komisije za kontrolu državne pomoći (KKDP) objavljena na sajtu KKDP, izveštaje o funkcionerskim kampanjama u prethodnim izbornim ciklusima i izveštaje medija o investicijama koje su bile potpomognute subvencijama. Na osnovu toga načinjen je izbor preduzeća za koje je bilo potrebno utvrditi da li su dobili državnu pomoć i da li je dozvoljenost te pomoći razamatrala KKDP. Među njima je utvrđeno nekoliko spornih za koje nije bilo moguće pronaći rešenja na stranici KKDP, zbog čega su od KKDP zatražena dodatna tumačenja.

TS je od svih (eventualno) nadležnih tražila i podatke o izradi propisa (uredbe) kojom bi bilo regulisano pitanje utvrđivanja svrsishodnosti državne pomoći. Prikupljeni su svi važeći relevantni propisi koji se odnose na oblast kontrole državne pomoći i ulaganja, odnosno podsticaje ulaganjima, kao i njihove izmene u prethodnom periodu.

TS je analizirala postupanje KKDP i posebnu pažnju posvetila slučajevima dodele državne pomoći za koje je KKDP navela da ih nije razmatrala i slučaju u kome je odgovorila da je dve godine nakon podnošenja zahteva za mišljenje, a sedam dana nakon podnošenja zahteva TS da dostavi odluku, donela odluku da nije nadležna. TS je istovremeno "testirala" rad KKDP kroz podnošenje dve inicijative (ponovljene inicijative sa novom argumentacijom) za razmatranje jednog slučaja dodele državne pomoći. Ta "epizoda" je deo analize prakse KKDP i ujedno deo završnog izveštaja.

TS je pratila izveštavanje medija o subvencijama, državnoj pomoći, funkcionerskoj kampanji u preduzećima i izdvojila nekoliko pozitivnih primera medijskog izveštavanja o dodeli državne pomoći, koji se izdvajaju od uobičajene medijske slike (prenošenje izjava funkcionera sa potpisivanja sporazuma ili polaganja kamena temeljaca, otvaranja fabrika i sl.).

TS je od nadležnog organa (Ministarstva privrede) prikupila podatke o načinima na koji se utvrđuje ispunjavanje ciljeva postavljenih prilikom dodele državne pomoći i podatke o vanrednim kontrolama i izveštajima koje je Ministarstvo vršilo/izrađivalo u vezi sa dodelom državne pomoći. Ovi podaci predstavljeni su u okviru analize mehanizama za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći, što čini centralni deo završnog izveštaja.

Sve ovo predstavljeno je kroz četiri analize koje čine ovaj izveštaj – „Analizu mehanizama za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći", „Analizu prakse KKDP", „Analizu medijskog izveštavanja o državnoj pomoći i subvencijama" i „Analizu propisa. Izveštaj takođe sadrži rezime, kao i preporuke za promenu propisa i/ili prakse.

 

Svrsishodnost državne pomoći Transparentnost Srbija maj 2017 doc

Svrsishodnost državne pomoći Transparentnost Srbija maj 2017 pdf

Subsidies to investors - meaningful state aid or a political promotion

Svrsishodnost državne pomoći Transparentnost Srbija maj 2017 - rezime doc

Svrsishodnost državne pomoći Transparentnost Srbija maj 2017 - rezime pdf

Analiza medijskog izveštavanja o državnoj pomoći i subvencijama doc

Analiza medijskog izveštavanja o državnoj pomoći i subvencijama pdf

Analiza prakse Komisije za kontrolu državne pomoći doc

Analiza prakse Komisije za kontrolu državne pomoći pdf

Analiza propisa doc

Analiza propisa pdf

Analiza mehanizama za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći doc

Analiza mehanizama za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći pdf

 

 

fondotvorenodrustvo

Broj članaka: 0

Planovi rada, izveštaji o radu i sistematizacije radnih mesta 2014

Cilj projekta bio je da se na odabranom i ograničenom uzorku (10 institucija), koji uključuje više istovrsnih institucija javnog sektora, i više vrsta institucija, uoče slabosti u izradi planova rada, izveštaja o radu i planiranju ljudskih resursa u pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta, a sve u cilju uticanja na proces reforme javne uprave i borbu protiv korupcije.

Naime, unutrašnje ustrojstvo organa javne vlasti uređeno je aktima o sistematizaciji radnih mesta. Ranija istraživanja TS, kao i drugi raspoloživi podaci ukazuju na to da državni organi, javna preduzeća i ustanove, kao i organi lokalne samouprave ne samo da nisu na jedinstven način procenile svoje potrebe za angažovanjem ljudskih resursa, nego i da procene potreba nisu zasnovane na analizama o tome na koji način bi trebalo osmisliti unutrašnju organizaciju kako bi institucija obavila sve svoje zadatke koji proizlaze iz zakona i strateških akata. Pored toga, akti o sistematizaciji radnih mesta imaju i druge slabosti, u pogledu stručnog profila koji bi trebalo da imaju zaposleni službenici, prethodnog radnog iskustva ili posebnih znanja i veština (npr. kompjuterska pismenost, strani jezici). U tom pogledu se često pribegava prilagođavanju pravilnika o sistematizaciji zatečenom ili željenom stanju (da se opravda već doneta odluka o tome ko će biti zaposlen), nego što se čini obrnuto – da se zapošljavaju lica sa potrebnim kvalifikacijama. Iako se o ovoj temi diskutuje u javnosti, podaci se najčešće predstavljaju paušalno i bez sistematski prikupljenih i predstavljenih informacija, koje bi bile podobne za analizu. Usled toga, a ne samo zbog nedovoljnog znanja i političke volje, izostaje mogućnost da se utiče na reformske procese.

Druga oblast rada javnog sektora kod koje postoje veliki problemi, koji se odražavaju negativno i na borbu protiv korupcije jeste pitanje odgovornosti za rad koja bi se ostvarila kroz precizne planove rada i izveštaje o radu. Ova pitanja su u tesnoj vezi i sa prethodno pomenutim, jer planiranje ljudskih resursa treba da bude usklađeno i sa onim što institucija u određenoj godini planira da ostvari. Isto tako, izveštaji o radu treba da ukažu, između ostalog, i na to da li je postojeće osoblje odgovorilo tim zadacima.

 

Publikacija:

Projekat je podržao: 

kas_logom

Broj članaka: 0

Izveštavanje i odgovornost kao mehanizam za suzbijanje korupcije 2014

Ovaj projekat imao je za cilj da utvrdi kakve su normativne obaveze a kakva praksa u vezi sa izradom planova rada, pripremom i objavljivanjem izveštaja o radu i kako funkcioniše sistem odgovornosti u slučajevima da nisu ispunjene obaveze utvrđene planom.

Na ovaj način smo želeli da ukažemo na značaj izveštavanja i uspostavljanja sistema za „polaganje računa“, kao važnog mehanizma za borbu protiv korupcije i povećanje transparentnosti. Takođe smo želeli da podstaknemo diskusiju o normativnim i drugim reformama, kako bi ubuduće obaveze u vezi sa izradom, objavljivanjem i razmatranjem planova rada i izveštaja o radu bile detaljnije i jasnije formulisane, i kako bi u većoj meri trud koji se ulaže u pravljenje planova i izveštaja doneo rezultate kroz povećanu odgovornost donosilaca odluka.

Projekat je sproveden tokom 2014, uz podršku fondacije Konrad Adenauer. Svi izloženi stavovi pripadaju isključivo organizaciji Transparentnost – Srbija, i ne moraju odražavati stavove KAS.

 

Publikacija:

 

Projekat je podržao: 

kas_logom

Broj članaka: 0

Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama - kako unaprediti antikorupcijske potencijale

Javno-privatna partnerstva, kao dugoročni poslovni sporazumi između državnih organa i privatnih investitora, predstavljaju područje visokog rizika korupcije, tako da je cilj ovog projekta da dodatno poboljša antikorupcijske mehanizme (transparentnost i konkurencija) u Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.

Transparentnost Srbija analizira važeći Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama sa posebnim fokusom na rizike transparentnosti i korupcije sa ciljem identifikovanja nedostataka u zakonodavstvu i pružanja preporuka u kojima se može dodatno poboljšati.

Takođe, TS analizira relevantni pravni okvir iz regiona i potencijalne antikorupcijske mehanizme u svojim relevantnim zakonima koji se mogu preneti u domaći pravni okvir.

 

 

Projekat je podržala Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji.

oebsSrbm

Broj članaka: 0

Inspekcije - selektivnost i nadzor medija

Transparentnost Srbija sprovela je istraživanje čiji je cilj bio da utvrdi da li inspekcije postupaju nepristrasno ili su na neki način zloupotrebljene radi vršenja pritiska na medije, odnosno njihove osnivače i izdavače, i na druga pravna lica - oglašivače ili potencijalne oglašivače u medijima. Pored toga, istraživanje se bavilo i pitanjem transparentnosti rada inspekcijskih organa, kao preduslovom za javnu kontrolu i utvrđivanje eventualne pristrasnosti u kontroli privrednih subjekata.

 

 

 

TS monitoring inspekcije i mediji konferencija maj 2018

 

Zahtevi - mediji

Inspektorat za rad:

Beograd   Bor   Čačak   Kikinda   Loznica   Niš   Vranje

Poreska inspekcija:

Beograd   Bor   Čačak   Kikinda   Loznica   Niš   Vranje

Uprava za preventivu:

Beograd   Bor   Čačak   Kikinda   Loznica   Niš   Vranje

 

Odgovori na zahteve - mediji:

Inspektorat za rad odgovor mediji i preduzeća

Inspektorat za rad odgovor mediji Beograd

Inspektorat za rad odgovor mediji Vranje i Bor

Inspektorat za rad odgovor mediji Kikinda 1  Kikinda 2  Kikinda 3  Kikinda 4

Insepktorat za rad odgovor Politika 1    Politika 2

Poreska inspekcija odgovor na zahtev 40 dana

Poreska inspekcija resenje odbijen zahtev mediji Niš (istovetno obrazloženje za sve gradove)

Poreska inspekcija - žalba Povereniku - mediji Beograd (istovetne žalbe za sve odbijene zahteve za sve gradove)

Rešenje Poverenika - prihvaćena žalba - mediji Bor

Rešenje Poverenika - prihvaćena žalba - mediji Beograd

Rešenje Poverenika - prihvaćena žalba - mediji Loznica

Poreska inspekcije odgovor mediji Bor

Poreska inspekcije odgovor mediji Beograd

Poreska uprava odgovor mediji: Loznica

Poreska inspekcija rešenje Poverenika - Južne vesti

Uprava za preventivu - Protivpožarna inspekcija - žalba Povereniku

Zahtevi - preduzeća

Inspektorat za rad:

mesna industrija   mlečna 1   mlečna 2   mlečna 3   nameštaj

Poreska inspekcija:

mesna industrija   mlečna 1   mlečna 2   mlečna 3   nameštaj

Uprava za preventivu:

nameštaj

Tržišna inspekcija:

mesna industrija   nameštaj

Veterinarska inspekcija:

mesna industrija   mlečna 1   mlečna 2   mlečna 3 

 

Odgovori na zahteve - preduzeća: 

Inspektorat za rad odgovor mediji i preduzeća

Poreska inspekcija odgovor na zahtev 40 dana

Rešenje Poverenika Poreska uprava mlekare 1

Odgovor Poreska uprava: mlekare 1 

Rešenje Poverenika Poreska uprava mlekare 2

Odgovor Poreska uprava: mlekare 2

Rešenje Poverenika Poreska uprava mesna

Odgovor Poreska uprava: mesna industrija

Tržišna inspekcija odgovor: mesna industrija   nameštaj

Veterinarska inspekcija zapisnici o nadzoru:

Veterinarska inspekcija Uprava za veterinu uputstvo za uređenje zahteva 

Veterinarska inspekcija zahtev za uređenje odgovor

mesna industrija:

Famis 1    Famis 2    Famis 3   Famis 4

 

mlekare:

Gložane 2015 Gložane 2016 Gložane 2017

Leskovac 2015 Leskovac 2016 Leskovac 2017

Fass 1 Fass 2 Fass 3 Fass 4

Pančevo 1 Pančevo 2 Pančevo 3 Pančevo 4 Pančevo 5

Spasojević 1 Spasojević 2 Spasojević 3 Spasojević 4 Spasojević 5 Spasojević 6 Spasojević 7

Granice 1 Granice 2 Granice 3 Granice 4 Granice 5 Granice 6 Granice 7 Granice 8 Granice 9 Granice 10

Stara planina 1 Stara planina1a Stara planina 2 Stara planina 3 Stara planina 4 Stara planina 5

 

 

Planovi rada i izveštaji o radu:

Inspektorat za rad 

Plan rada i Izveštaj o radu za 2015.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2016.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2017. Plan rada za 2018.

Poreska inspekcija 

Plan rada i Izveštaj o radu za 2015.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2016.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2017. Plan rada za 2018.

Poreska inspekcija  zahtev planovi rada i izveštaji o radu

Poreska inspekcija rešenje odbijanje zahteva - planovi rada i izveštaji o radu

Poreska inspekcija dodatni zahtev planovi i izveštaji o radu

Poreska inspekcija - odbijanje dodatnog zahteva

Poreska inspekcija žalba Povereniku - planovi rada i izveštaji o radu

Poreska inspekcija žalba Povereniku - odbijanje dodatnog zahteva

 

Uprava za preventivu 

Plan rada i Izveštaj o radu za 2015.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2016.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2017. Plan rada za 2018.

Pozarna inspekcija planovi rada i izveštaji o radu - obaveštenje 40 dana

Odgovor na zahtev - planovi rada i izveštaji

Tržišna inspekcija 

Plan rada i Izveštaj o radu za 2015.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2016.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2017. Plan rada za 2018.

Veterinarska inspekcija 

Plan rada i Izveštaj o radu za 2015.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2016.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2017. Plan rada za 2018.

Umesto planova za 205, 2016. i 2017. godinu:

Veterinarska inspekcija Minimalna dinamika službene kontrole

Veterinarska inspekcija Planiranje sluzbenih kontrola bezbednost hrane

Veterinarska inspekcija Plan godišnjih kontrola  2018

 

Veterinarska inspekcija odgovor na zahtev planovi rada i izveštaji o radu

Veterinarska inspekcija Uprava za veterinu Informator o radu 2018 - umesto izveštaja o radu za 2017

Veterinarska inspekcija Uprava za veterinu Informator o radu 2016 - umesto izveštaja o radu za 2015

 

 

Koordinaciona komisija - Izveštaj o radu 2016

Zakon o inspekcijskom nadzoru

 

KingdomoftheNetherlands

Broj članaka: 0

Monitoring lokalnih izbora u Beogradu 2018

Transparentnost Srbija pratila je sve izborne kampanje od 2004. godine. Pratili smo aktivnosti u kampanjama, kroz direktan monitoring, finansiranje kampanja, kroz naše procene utrošenih sredstava, što smo potom upoređivali sa prijavljenim troškovima, rad nadležnih institucija i organa (svojevremeno skupštinski odbor, RIK, Agencija za borbu protiv korupcije, tužilaštvo, RRA, odnosno RE itd). 
 
Od 2012. godine, TS redovno prati i funkcionersku kampanju, a od izbora 2017. godine i "plasman" te kampanje u elektronskim medijima, kao i zastupljenost i kontekst (pozitivan/negativan) pojavljivanja kandidata na naslovnim stranicama dnevne štampe. 
 
Ovaj monitoring funkcionerske kampanje obavljen je po istoj metodologiji kao i za prethodne izbore. Metodologija je nakon 2012. godine izmenjena i poboljšana, uvođenjem pet kategorija aktivnosti funkcionera, a 2017. godine uvedena je i šesta kategorija. 
 
Posmatrane su aktivnosti određenog broja funkcionera tokom četiri nedelje izborne kampanje i broj aktivnosti je upoređen sa brojem aktivnosti u odgovarajućem periodu prethodne neizborne godine.  Prikazali smo i uporedne podatke za sve godine od 2013. godine do danas. 
 
U analizi smo ukazali na karakteristične slučajeve funkcionerske kampanje i specifične slučajeve kršenja i zaobilaženja propisa, o kojima smo izvestili i organe nadležne za dalje postupanje. 
 
Za potrebe analize plasmana funkcionerske kampanje u elektronskim medijima, posmatrane su centralne informativne emisije pet TV stanica (RTS, N1, Prva, Studio B i Pink) u dva dana kampanje i jednom danu izborne tišine (20. i 28. februara i 2. marta). Utvrdili smo koliko sekundi i koliko priloga su u posmatranim emisijama dobili presednik Srbije (čije ime nosi lista okupljena oko SNS, partije na čijem je ujedno čelu), republički i gradski funkcioneri iz partija sa te liste, republički i gradski funkcioneri iz SPS-a, a koliko su liste dobile u okviru predizbornih blokova. Utvrdili smo i koje promotivne i druge aktivnosti funkcionera su uvrštene u posmatrane vesti, a koje su u ovim medijima i ovim terminima ostale bez odjeka. Analizirane su naslovne stranice devet dnevnih listova koji izlaze u Beogradu listova (24 sata, Alo, Blic, Danas, Informer, Kurir, Novosti, Politika, Srpski telegraf) u periodu od 15. januara do 3. marta. 
 
TS je pratila pojavljivanje funkcionera i kandidata, odnosno izbornih lista na naslovnim stranicama, kontekst pojavljivanja (negativan/neutralan/pozitivan), kao i glavne teme na naslovnim stranicama u tom periodu. 
 
Uradili smo i procenu troškova oglašavanja na TV-u i u štampi, na osnovu pribavljenih podataka o broju, trajanju, odnosno veličini, i poziciji golasa, cenovnicima i utvrđenim, odnosno procenjenim popustima. 
 

U okviru monitoringa i analize rezultata utvrdili smo i nekoliko izbornih paradoksa, na koje smo ukazali u posebnoj rubrici.

Broj članaka: 0

Korupcija u fokusu - izgradnja kapaciteta medija i podizanje pažnje javnosti

Projekat predviđa organizovanje okruglih stolova za predstavnike lokalnih medija i OCD, lokalnih vlasti, kao i organizovanje radionica za novinare i OCD. Teme koje se razmatraju na ovim okruglim stolovima su:
- Javno-privatna partnerstva;
- Lokalni antikorupcijski planovi
- Planovi integriteta.
 
Okrugli stolovi i radionice organizuju se u Kraljevu (4. maj), Nišu (16. maj), Novom Sadu (18. maj), Beogradu (28. maj) i Novom Pazaru (19. jun).
 
 
Lokalni antikorupcijski planovi:
 
 
Planovi Integriteta (2017)
 
 
 
 

Projekat je podržala Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji.

oebsSrbm

Broj članaka: 0

Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju

Transparentnost Srbija prati uzorak slučajeva u kojima je postojala sumnja na korupciju koje su pokrenuli nezavisni državni organi, uzbunjivači, novinari ili nevladine organizacije, kao i dalje postupanje policije i tužilaca. Kada novinari istražuju takve slučajeve, TS ukazuje na sistemske probleme iza pojedinačnih slučajeva i sistemske mere koje bi trebalo da sprovedu nadležni organi.

TS takođe pruža pomoć i podršku novinarima i medijima koji se bave ovim temama. Priče (slučajevi) su izabrane prema nekoliko kriterijuma - javni interes, mogući uticaj priče i slučaja na stanovništvo, uticaj priče kako bi se postigli ciljevi koje je postavio projekat, prethodna TS iskustva na temu, aktuelnost tema u svetlu programa borbe protiv korupcije i agende za integraciju u EU. TS će sarađivati sa novinarima u tim pričama/slučajevima, pomoći im da identifikuju, sa pravnog stanovišta, koje radnje treba preduzeti u konkretnom slučaju. TS će se takođe zalagati da se po objavljivanju tekstova pokrenu odgovarajući postupci, tako što će nadležnim organima slati preporuke za usvajanje / izmenu propisa, promenu procedura ili sprovođenje mera koje su im na raspoalagnju za rešavanje konkretnih slučajeva.

Deo projekta je i analiza optužnica koje su podignute u 2017. i 2018. godini, identifikovanje trendova i ključnih karakteristika slučajeva kojima su se bavili javni tužioci, pre i posle 1. marta, kada su na snagu stupile organizacione izmene u vezi sa procesuiranjem korupcije. Pored toga, TS će dati predloge za reviziju Akcionog plana za poglavlje 23 i sačiniti konačan izveštaj o rezultatima rada policije i tužilaca, na osnovu prikupljenih podataka i analiziranih slučajeva.

 

Izveštaj Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju - finalni

Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju - sažetak, decembar 2018

Tabela: Postupanje tužilaštva za organizovani kriminal i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu 

  

Kada se suoče sa aferama i problemima, predstavnici vlasti najčešće izbegavaju odgovor i odgovornost porukom da nadležne organe treba pustiti da na miru rade svoj posao. Transparentnost Srbija (TS) je na nekoliko desetina primera dokumentovala kako to organi (ne) rade svoj posao. U dva tekstu objavljena na portalu Peščanik  prikazano je nekoliko primera:

https://pescanik.net/pustite-nadlezne-organe-da-rade-svoj-posao/

https://pescanik.net/nadlezni-organi-i-dalje-rade-svoj-posao/

 

Tužilaštva - (ne)postupanje i inicijative TS:

 

 

 

 

 

     

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Drugi organi - dopisi, inicijative:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SNS - pozivi građanima na mobilne u kampanji

Analiza slučaja: Da li je SNS u kampanji imala baze podataka o građanima

Dokumenti:

 

TS i mediji

 

http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/10051-drzavni-revizor-mora-da-kontrolise-tajne-javne-nabavke

http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/10023-sistem-neodgovornosti

http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/9928-bor-novcem-gradjana-placa-promociju-lokalnih-funkcionera

http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/10048-nezakonit-izbor-clana-odbora-agencija-za-borbu-protiv-korupcije

https://www.krik.rs/elektronski-dnevnici-tender-po-merama-firme-sarcevicevog-saradnika/

KRIK - http://www.energyobserver.com/sr/post/12113

https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-45954212

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/naucnici-u-strahu-od-odmazde-direktorka-instituta-vinca-uhlebila-pola-familije-i-ima/dtv4p4b

http://rs.n1info.com/Vesti/a442642/Koliko-kosta-docek-Nove-godine-u-Novom-Sadu.html

https://www.cins.rs/srpski/research_stories/article/funkcioneri-i-dalje-najvise-najblazih-mera-za-neodgovorne-funkcionere

https://www.slobodnaevropa.org/a/transparentna-novogodisnja-rasveta/29600061.html

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/10-godina75-miliona-koliko-vredi-prijateljstvo-sa-odalovicem-jos-dok-je-bio-u-vladi/x446y0d

http://rs.n1info.com/Vesti/a420011/Novac-koji-Srbija-izdvaja-za-KiM-i-dalje-pod-velom-tajne.html

http://voice.org.rs/voice-avenija-mb-zlostavljanje-zivotinja-o-trosku-gradana/

https://www.radiostoplus.com/item/22604  

 

 

Procesuiranje krivičnih dela u vezi sa korupcijom:

TOK i VJT NS optužnice i presude tabela

 

Zahtev RJT:

Optužnice i sporazumi

Odgovor RJT:

RJT ne poseduje optuznice i sporazume o priznanju krivice

 

 

 

 

 

 

  

CVR

Broj članaka: 0

Podrška izradi Lokalnog antikorupcijskog plana u Novom Pazaru

U okviru projekta predviđene su sledeće aktivnosti:

 

1. Analiza okruženja za sprovođenje projekta i formiranje projektnog tima.
2. Inicijalni dogovori oko načina sprovođenja projekta, promocija izrade LAP i poziv za uključivanje civilnog društva, medija, predstavnika drugih sektora.
3. Predlozi u vezi sa formiranjem i načinom rada radne grupe.
4. Podrška radnoj grupi u analizi Modela i odabiru elemenata koji će iz Modela biti preuzeti u LAP.
5. Podrška radnoj grupi za razvijanje ostalih elemenata LAP (aktivnosti, rokovi, odgovorna lica).
6. Podrška organizovanju javne rasprave o Nacrtu LAP.
7. Podrška radnoj grupi u izradi finalnog izveštaja o usvajanju LAP
8. Podrška u formiranju Komisije koja će sprovesti konkurs za izbor članova tela za praćenje primene LAP.
9. Podrška radu Komisije u postupku koji prethodi izboru članova tela za praćenje primene LAP-a.
10. Podrška telu za praćenje primene LAP-a za definisanje oblasti rada, sopstvenog poslovnika o radu i izradu metodologije za praćenje sprovođenja LAP-a.
11. Podrška telu za praćenje primene LAP-a u definisanju drugih aktivnosti i oblasti delovanja tog tela (pored praćenja primene LAP-a) – npr. sopstvene inicijative, savetodavne aktivnosti i slično.
12. Obuke za predstavnike lokalne samouprave u pogledu izrade i sprovođenja LAP.
13. Promocija projekta u javnosti.

Posebno ćemo ostvariti saradnju sa opštinom Raška, koja je takođe izrazila interesovanje da dobije pomoć od TS u vezi sa izradom LAP, a konkretni modaliteti će biti naknadno dogovoreni u saradnji sa korisnikom (Grad Novi Pazar), i mogu obuhvatiti prisustvo predstavnika Raške radnim sastancima koji su održani sa predstavnicima Novog Pazara i susreti i savetodavna pomoć oko pojedinih pitanja, učešće u obukama i slično.

Predlog liste članova Lokalnog antikorupcijskog foruma

 

Odluka o raspisivanju javnog konkursa za izbor članova Lokalnog antikorupcijskog foruma za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana grada Novog Pazara 

 

Rešenje o formiranju Komisije za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana grada Novog Pazara

 

Izveštaj o usvajanju Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Novi Pazar

 

Odluka o usvajanju LAP-a

 

Lokalni antikorupcijski plan za grad Novi Pazar - konačni, usvojeni tekst

 

Nacrt Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Novi Pazar

 

Javni poziv - okrugli sto o Nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Novi Pazar

 

Javni poziv - javna rasprava o Nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Novi Pazar

 

JAVNI POZIV udruženjima, da predlože svoje predstavnike za kandidate, odnosno pojedincima da se kandiduju za članstvo u radnoj grupi za izradu LAP-a.

 

JAVNI POZIV za uključenje u postupak izrade LAP-a po pojedinim oblastima

 

Poziv na konferenciju za novinare - LAP Novi Pazar 31. avgust  

Poziv za prisustvo tematskim sednicama za oblasti 1, 2, 3 i 4 LAP-a 2. i 3. oktobra

Poziv za prisustvo sednicama radne grupe za izradu LAP-a Novi Pazar 6. i 7. novembra

Poziv za prisustvo sednicama radne grupe za izradu LAP-a Novi Pazar 26. i 27. novembra

 

 

Prijava - Nikola Kočović

Rešenje o formiranju radne grupe

Poslovnik o radu Radne grupe

 

 

  

ACASLogo

Broj članaka: 0

Lokalna i centralna vlast - transparentnost, antikorupcijski potencijal i korupcijski rizici

U sklopu zalaganja „Transparentnosti“ za unapređenje pristupa informacijama i povećanja javnosti i odgovornosti u javnim nabavkama i javno-privatnim partnerstvima, TS će u ovom projektu utvrditi stepen poštovanja standarda za transparentnost rada centralnih i lokalnih vlasti (proaktivno i davanje informacija po zahtevima), boriće se za zaustavljanje retrogradnih procesa u oblasti pristupa informacijama i poštovanje pravila o javnosti rada. Borićemo se za jačanje mehanizama za kažnjavanje zloupotreba u javnim nabavkama i otklanjanje njihovih štetnih posledica.

TS će, takođe, utvrditi metodologiju za kvantitativnu ocenu stanja u oblasti javnih nabavki i JPP, odnosno indeks na osnovu kojeg će se  pomoću indikatora i precizno propisanih kriterijuma ocenjivati i rangirati koruptivni rizik pojediniačnih javnih nabavki.

 

 

fondotvorenodrustvo

Broj članaka: 0

Upotreba budžetske rezerve

Multi-Country Study on Budget Credibility

project supported by International Budget Partnership

case study Serbia: Using of Contingency Funds

Report:

Using of “current budget reserve”, i.e. contingency funds by the government during the fiscal year has significant impact to the budget.

Government is transfers funds from approved budget appropriations to the contingency funds, but does not provide explanation on consequences of to the original budget programs. Similarly, Government re-transfer significant part of these funds to the selected municipalities in arbitrary way and without explanation.

Since 2015, there is a legal threshold for such reserve funds, that is 4% of overall budget income. In practice, the level of contingency funds is significantly smaller in the adopted budget, but the Government increases it by transferring funds from approved budget appropriations that “cannot be used”, to the contingency funds and thereafter to other budget beneficiaries and other purposes, either entirely new or those where original funds were insufficient. 

It is worth to mention that this worrying practice is also supported by the changes in the Budget system law. Namely, before the budget for 2015, it was allowed to spend at most as 2% for the “current contingency funds” and 0,5% for the permanent budget reserve. If the original budget planed less than 2%, it was possible to increase it during the fiscal year, but only up to 1% of total budget. Amended Budget system law provides for possibility to assign 4% of the budget to the “current contingency funds” or to transfer funds during the fiscal year till the same level. This increased several times the amount of contingency funds and transfers made during the year.

For instance, in 2016 government maximally used this possibility. Namely, the original budget income was 997,4 billion RSD, and the maximum allowed contingency fund 39,9 billion RSD. However, original approved budget had only 1,14 billion contingency funds. During the fiscal year, Government issued more than 70 decisions about contingency funds, and used the total of 38,9 billion RSD in that way. Out of that amount, only 0,063 billion was for the purpose to finance newly established administrative units of the government and 1 billion for extraordinary elections. So huge amount of funds spent for other purposes, indicates poor planning in the original budget. Furthermore, 1,6 billion of contingency funds was spent for forbidden purpose – funds dedicated to the executive were spent for judiciary.

Within this project TS will try to find out:

  1. What was the total amount of money transferred to the contingency funds, from the contingency funds, and what were the biggest individual transfers to the fund and from the fund to local authorities?
  2. Why some budget appropriation, transferred to the contingency fund, remained unspent and in which way that affected achievement of budget program goals?
  3. On the basis of which information Government selected municipalities to be given transfers from the contingency funds and amounts of transfers?
  4. What was the ultimate purpose that contingency funds were used for?

We will also try to find out what are Ministry of finance, State Audit Institution and relevant parliamentary committee doing regarding:

SAI:

What are SAI conclusions regarding the legal ground of using the contingency funds for municipal transfers?      

How did SAI evaluated effects of budget transfers to the contingency funds and consequences for the original budget programs?         

Did SAI consider to perform performance audit or to evaluate budget planning process that would be related to the identified practice with contingency funds transfers?

MoF:

Does MF check whether municipalities need transfers from contingency funds due to decreased income and what information collects in that regards?      

Does MF perform pre-selection of municipal requests for financial support from the central budget?     

In which way MF identifies approved budget appropriations to be decreased in favor of contingency funds?

Parliamentary committee for public finances:

Did parliament asked information from the Government on modification of the original budget that is related to the contingency funds transfers?    

Did parliament asked government to explain consequences of budget reserve transfers for the affected programs?      

Does finance committee, when discussing the new draft budget, compares it with previous years appropriations for the same purpose, in particular when funds were unspent in previous budget year and transferred to the budget reserve?

Zahtevi:

ЈЛС: (12)

одвојено за 2017, 2016, 2015. и 2014: Бечеј 2016; Врање 2015; Врњачка Бања 2015; Зајечар 2017; Крагујевац 2014; Косјерић 2014; Ковачица 2016; Јагодина 2017; Лесковац 2017; Краљево 2016; Нови Пазар 2015; Ниш 2014;

- информација о томе за које буџетске програме и пројекте је у 20ХХ години било угрожено спровођење услед мањих буџетских прихода, те је због тога било неопходно затражити средства из текуће буџетске резерве Републике, то јест, за које намене су утрошена средства која је локална самоуправа добила трансфером из буџетске резерве?

Министарство финансија:

  • информације односно копије докумената који садрже информације:

- који градови и општине су се у 2014, 2015, 2016 и 2017. години обраћали Министарству финансија/Влади Републике Србије са захтевом/молбом да им се одобри трансфер средстава из буџетске резерве за извршавање обавеза, услед смањеног обима прихода буџета тих јединица локалне самоуправе.

- да ли су сви такви захтеви прихваћени и да ли су прихваћени у целости што се тиче траженог износа?

- ако неки захтеви нису прихваћени или нису прихваћени у целости, на основу којих критеријума су прихватани, одбацивани и на основу којих критеријума се одлучивао о износу? Молимо да нам доставите и списак захтева који нису прихваћени или који нису прихваћени у целости.

2017:

Министарство финансија:

  • информације односно копије докумената који садрже информације:

– из којих се може видети на основу чега је закључено да није могуће искористити средства са доле наведених апропријација те су средства са тих апропријација у више наврата током 2017. године, решењима владе, уз позивање на члан 61. став 13 Закона о буџетском систему, трансферисана у буџетску резерву.

Реч је о следећим апропријацијама:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0902 – Социјална заштита, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка Републичком фонду за здравствено осигурање, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања

- Раздел 16 – Mинистарство финансија, Глава 16.7 – Управа за јавни дуг, Програм 2201 – Управљање јавним дугом, функција 170 – Трансакције јавног дуга, Програмска активност 0002 – Сервисирање спољног јавног дуга, апропријација економска класификација 442 – Отплата страних камата

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0901 – Обавезно пензијско и инвалидско осигурање, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка за исплату недостајућих средстава за редовне пензије, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, средства у укупном износу од

- Раздел 16 – Mинистарство финансија, Програм 0606 – Подршка раду органа јавне управе, функција 110 – Извршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови и спољни послови, Програмска активност 0039 – Извршење судских поступака, апропријација економска класификација 483 – Новчане казне и пенали по решењу судова

- Раздела 16 – Министарство финансија, Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију, функција 110 – Извршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови и спољни послови, Пројекат 5001 – Експропријација земљишта у циљу изградње капиталних пројеката, апропријација економска класификација 541 – Земљиште, средства

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2017. године, на апропријацијама:

а. Раздел 21 – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију, функција 450 – Саобраћај, Пројекат 5002 – М 1.11 Крагујевац–Баточина, апропријација економска класификација 511 – Зграде и грађевински објекти, са које од укупно предвиђених 450 милиона динара у буџетску резерву решењем Владе од 1. децембра 2017. године трансферисано 280.000.000 динара;

б. Раздел 21 – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију, функција 450 – Саобраћај, Пројекат 5003 – Изградња аутопута Е-763 Обреновац–Љиг, апропријација економска класификација 511 – Зграде и грађевински објекти, са које је од укупно предвиђених 9. 472.000.000 решењем Владе од 8. децембра 2017. године у буџетску резерву трансферисано 2.276.663.000 динара и решењем од 10. марта 2017. трансферисано 110.000.000 динара.

в. Раздел 21 – Mинистарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију, функција 450 – Саобраћај, Пројекат 5015 – Пројекат мађарско – српске железнице, апропријација економска класификација 511 – Зграде и грађевински објекти, са које од укупно предвиђених 850 милиона динара у буџетску резерву решењем Владе од 10. марта 2017. године трансферисано 150.000.000 динара;

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеним апропријацијама утицало на остваривање програмских циљева у оквиру пројеката 5002, 5003 и 5015.

Министарство рударства и енергетике

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2017. године, на апропријацији:

- Раздел 26 – Министарство рударства и енергетике, Глава 26.2 – Управа за резерве енергената, Програм 2403 – Управљање обавезним резервама, функција 430 – Гориво и енергија, Програмска активност 0001 – Формирање и одржавање обавезних резерви нафте, деривата нафте и природног гаса, апропријација економска класификација 424 – Специјализоване услуге, са које од укупно предвиђених 1.750.000.000 динара у буџетску резерву решењем Владе од 25. децембра 2017. године трансферисано 1.700.000.000 динара

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на формирање и коришћење обавезних резерви нафте и деривата нафте.

2016:

Министарство финансија:

 

  • информације односно копије докумената који садрже информације:

– из којих се може видети на основу чега је закључено да није могуће искористити средства са доле наведених апропријација те су средства са тих апропријација у више наврата током 2016. године, решењима владе, уз позивање на члан 61. став 13 Закона о буџетском систему, трансферисана у буџетску резерву.

Реч је о следећим апропријацијама:

- Раздел 16 – Mинистарство финансија, Глава 16.7 – Управа за јавни дуг, Програм 2201 – Управљање јавним дугом, функција 170 – Трансакције јавног дуга, Програмска активност 0002 – Сервисирање спољног јавног дуга, апропријација економска класификација 442 – Отплата страних камата

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0901 – Обавезно пензијско и инвалидско осигурање, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка за исплату недостајућих средстава за редовне пензије, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, средства у укупном износу од

- Раздел 16 – Mинистарство финансија, Програм 0606 – Подршка раду органа јавне управе, функција 110 – Извршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови и спољни послови, Програмска активност 0039 – Извршење судских поступака, апропријација економска класификација 483 – Новчане казне и пенали по решењу судова

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0802 – Уређење система рада и радно-правних односа, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0010 – Подршка НСЗ-у при остваривању права корисника у случају незапослености, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, са које је, од укупно предвиђених 4.150.000.000 динара у буџетску резерву решењем владе од 26. децембра 2016. године трансферисано 1.250.000.000 динара;

- копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмских циљева у оквиру пројеката

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 21 – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију, функција 450 – Саобраћај, Пројекат 5007 – Изградња моста Земун – Борча са припадајућим саобраћајницама, апропријација економска класификација 511 – Зграде и грађевински објекти, са које је у два наврата, решењима Владе од 27. априла и 22. октобра и2016. године у буџетску резерву трансферисано укупно 557.000.000 динара од укупно предвиђених 644.531.000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмских циљева у оквиру пројекта 5007.

Министарство рударства и енергетике

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 26 – Министарство рударства и енергетике, Глава 26.2 – Управа за резерве енергената, Програм 2403 – Управљање обавезним резервама, функција 430 – Гориво и енергија, Програмска активност 0001 – Формирање и одржавање обавезних резерви нафте, деривата нафте и природног гаса, апропријација економска класификација 424 – Специјализоване услуге, са које су у два наврата, решењима Владе трансферисана укупна средства од 1.300.000.000 динара од укупно предвиђених 1,350.000.000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на формирање и коришћење обавезних резерви нафте и деривата нафте.

Републичка дирекција за робне резерве

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 52 – Републичка дирекција за робне резерве, Програм 2401 – Управљање робним резервама, функција 490 – Економски послови некласификовани на другом месту, Програмска активност 0002 – Образовање, обнављање, смештај и чување робних резерви, апропријација економска класификација 521 – Робне резерве, са које су у два наврата током 2016. године решењима Владе Србије у буџетску резерву трансферисана укупна средства од 650.277.000 (389.277.000 и 261.000.000) динара од укупно предвиђених 1,247,238,000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмске активности за коју је наведени износ био предвиђен.

 

Министарство здравља

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 25 – Министарство здравља, Програм 1808 – Трансфери РФЗО-у, функција 760 – Здравство некласификовано на другом месту, Програмска активност 0004 – Отпремнине за вишак запослених у здравственим установама, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, са које су у два наврата, решењима Владе Србије од 26. децембра и 29. децембра трансферисана у буџетску резерву средства у износима од 2.188.623.000 динара и 700.000.000 динара од укупно предвиђених 4.400.000.000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмске активности за коју је наведени износ био предвиђен.

Министарство државне управе и локалне самоуправе

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 19 – Министарство државне управе и локалне самоуправе, Програм 0613 – Реформа јавне управе, функција 111 – Извршни и законодавни органи, Програмска активност 0002 – Организациона и функционална реорганизација јавне управе, апропријација економска класификација 414 – Социјална давања запосленима, са које је решењем Владе од 23. децембра у буџетску резерву трансферисано 1.550.000.000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмске активности за коју је наведени износ био предвиђен.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 28 – Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Програм 0803 – Активна политика запошљавања, функција 412 – Општи послови по питању рада, Програмска активност 0003 – Подршка решавању радно-правног статуса вишка запослених, апропријација економска класификација 472 – Накнаде за социјалну заштиту из буџета, , са које су у два наврата, решењима Владе Србије од 23. децембра и 26. децембра трансферисана у буџетску резерву средства у износима од 1.477.000.000 динара и 276.000.000 динара од укупно предвиђених 6.000.000.000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмске активности за коју је наведени износ био предвиђен.

Национална служба за запошљавање

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0802 – Уређење система рада и радно-правних односа, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0010 – Подршка НСЗ-у при остваривању права корисника у случају незапослености, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, са које је у буџетску резерву решењем Владе Србије од 26. децембру трансферисано 1.250.000.000 динара од укупно предвиђених 4.150.000.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеним апропријацијама утицало на остваривање програмских активности.

2015:

Министарство финансија:

  • информације односно копије докумената који садрже информације:

– из којих се може видети на основу чега је закључено да није могуће искористити средства са доле наведених апропријација те су средства са тих апропријација у више наврата током 2015. године, решењима владе, уз позивање на члан 61. став 13 Закона о буџетском систему, трансферисана у буџетску резерву.

Реч је о следећим апропријацијама:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0902 – Социјална заштита, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка Републичком фонду за здравствено осигурање, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања

- Раздел 16 – Mинистарство финансија, Програм 0606 – Подршка раду органа јавне управе, функција 110 – Извршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови и спољни послови, Програмска активност 0039 – Извршење судских поступака, апропријација економска класификација 483 – Новчане казне и пенали по решењу судова

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0901 – Обавезно пензијско и инвалидско осигурање, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка за исплату недостајућих средстава за редовне пензије, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, средства у укупном износу од

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2015. године, на следећим апропријацијама:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Глава 16.2 – Пореска управа, Програм 2302 – Управљање пореским системом и пореском администрацијом, функција 110 – Извршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови и спољни послови, Пројекат 5001 – Модернизација информационог система Пореске управе, апропријација економска класификација 515 – Нематеријална имовина, са које су средства од 131.253.000 динара решењем Владе од 2. октобра 2015. године трансферисана у буџетску резерву, од чега је највећи део искоришћени за исплату плата додатака и накнада запослених (зарада), припадајућих социјалних доприноса на терет послодавца и накнаде трошкова за запослене за преузете раднике из Пореске управе и из одговарајућих служби Привремених институција Косова и Метохије, а мањи део (13.332.000) за одржавање новог компјутеризованог транзитног система- подршку информационом систему царинске службе.

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0801 – Запошљавање и уређење система рада и радно правних односа, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка НСЗ-у при остваривању права корисника у случају незапослености, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, са које су решењем Владе од 18. децембра 2015. године средства од 3.815.586.000 динара трансферисана у буџетску резерву.

  • - копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеним апропријацијама утицало на остваривање програмских циљева у оквиру пројеката, односно наведених програмских активности.

Министарство рударства и енергетике

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2015. године, на апропријацијама:

- Раздел 26 – Министарство рударства и енергетике, Програм 2401 – Управљање робним резервама, функција 430 – Гориво и енергија, Програмска активност 0001 – Формирање и одржавање обавезних резерви нафте, апропријација економска класификација 521 – Робне резерве, са које су у два наврата, решењима Владе од 16. априла и 29. маја 2015. године средства у износима од 600.0000.000 и 277.000.000 динара трансферисана у буџетску резерву.

- Раздел 26 – Министарство рударства и енергетике, Програм 0503 – Управљање минералним ресурсима, функција 440 – Рударство, производња и изградња, Пројекат 4001 – Пројекат „Регионалног развоја Бора”, апропријација економска класификација 511 – Зграде и грађевински објекти, са које су решењем Владе од 11. децембра 2015. године средства у износу од 118.000.000 динара трансферисана у буџетску резерву.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеним апропријацијама утицало на остваривање пројекта 4001, односно програмске активности "Формирање и одржавање обавезних резерви нафте"..

Национална служба за запошљавање

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2015. године, на апропријацији:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0801 – Запошљавање и уређење система рада и радно правних односа, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка НСЗ-у при остваривању права корисника у случају незапослености, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, са које су решењем Владе Србије од 18. децембра 2015. средства од 3.815.586.000 динара, од укупно предвиђених 8,9 милијарди, трансферисана у буџетску резерву.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмске активности.

2014:

Министарство финансија:

  • информације односно копије докумената који садрже информације:

– из којих се може видети на основу чега је закључено да није могуће искористити средства са доле наведене апропријације те су средства са те апропријације, решењима владе, уз позивање на члан 61. став 13 Закона о буџетском систему, трансферисана у буџетску резерву.

Реч је о апропријацији:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Глава 16.7 – Управа за јавни дуг, функција 170 – Трансакције јавног дуга, апропријација економска класификација 441 и 442 (Отплате домаћих камата, Отплата страних камата)

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2014. године, на апропријацији:

- Раздел 28 – Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, функција 70 – Социјална помоћ угроженом становништву некласификована на другом месту, апропријација економска класификација 481 – Дотације невладиним организацијама, са које су средства у износу од 226.000.000 динара решењем Владе од 7. децембра 2014. године трансферисана у буџетску резерву.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмских активности за која су средства била намењена.

 

Министарство рударства и енергетике

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2014. године, на апропријацији:

- Раздел 26 Министарство рударства и енергетике, функција 430 – Гориво и енергија, апропријација економске класификације – 521 – Робне резерве са које су средства у износу од 800.000.000 динара решењем Владе од 23. децембра 2014. године трансферисана у буџетску резерву.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмских активности за која су средства била намењена, односно на формирање и коришћење обавезних резерви нафте и деривата нафте.

 

Rešenja o upotrebi budžetske rezerve 2014 - izbor

Rešenja o upotrebi budžetske rezerve 2015 - izbor

Rešenja o upotrebi budžetske rezerve 2016 - izbor

Rešenja o upotrebi budžetske rezerve 2017 - izbor

 

JLS:

Odgovor Novi Pazar

Odgovor Vranje

Odgovor Niš

Odgovor Bečej

Odgovor Vrnjačka Banja

Odgovor Kovačica

Odgovor Zaječar

Odgovor Kragujevac

Odgovor Kraljevo

Odgovor Leskovac

Odgovor Jagodina

Odgovor Kosjerić

 

Dopisi:

Ministarstvo finansija Sektor za budžet - pomoćnik ministra

Skupština Srbije Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu javnih  sredstava

Državna revizorska institucija - predsednik DRI

 

Odgovor Nacionalna služba za zapošljavanje

Odgovor Republička direkcija za robne rezerve

Odgovor Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Odgovor Ministarstvo zdravlja 1

Odgovor Ministarstvo zdravlja 2

Odgovor Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 1

Odgovor Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 2

 

Budžet za 2014

Budžet za 2015

Budžet za 2016

Budžet za 2017

Završni račun budžeta za 2014

DRI revizija budžeta 2014

DRI revizija budžeta 2015

DRI revizija budžeta 2016

 

 

 

Broj članaka: 0

Podrška za izradu lokalnih antikorupcijskih planova

Transparentnost Srbija pružiće pomoć gradovima Šabac i Vranje i opštinama Vrnjačka Banja, Raška i Sjenica u izradi i reviziji lokalnih antikorupcijskih planova i u procesu formiranja tela za praćenje sprovođenja planova.

U Vranju i Raški radiće se novi LAP-ovi, dok će u Sjenici i Vrnjačkoj Banji biti izvršena revizija, kako bi se planovi uskladili sa standardima koje je propisala Agencija za borbu protiv korupcije.

TS će, takođe, pratiti i podržati proces formiranja komisije za izbor članova tela za praćenje sprovođenja LAP-a, pratiti postupak izbora tela i podržati telo u razvoju internih procedura i metodologija rada.

U Šapcu, gde je okončano formiranje tela, TS će obezbediti prenos iskustava iz drugih gradova i podršku izradi planova rada, uključujući i dodatne zadatke i ulogu tela, u skladu sa Modelom.

 

 

  • Vranje

Poziv na javnu raspravu o Nacrtu LAP-a za grad Vranje

Nacrt Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Vranje

Rešenje o formiranju radne grupe za reviziju LAP-a

JAVNI POZIV udruženjima, da predlože svoje predstavnike za kandidate, odnosno pojedincima da se kandiduju za članstvo u radnoj grupi za reviziju LAP-a.

Poziv na konferenciju za novinare - LAP Vranje 15. januar 

 

Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije 2015 (nije u skladu sa Modelom LAP-a Agencije za borbu protiv korupcije)

Dopuna 2016

Izmena i dopuna 2017

Obrazloženje za izmenu i dopunu LAP_a 2017

Rešenje o formiranju komisije za izbor članova LAFa

Rešenje o imenovanju Koordinatora

 

Statut grada Vranja

Poslovnik Skupštine grada Vranja

Plan integriteta

 

  • Vrnjačka Banja

Lokalni antikorupcijski plan za opštinu Vrnjačka Banja

Odluka o usvajanju LAP-a

Poziv na javnu raspravu o Nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Vrnjačka Banja

Nacrt Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Vrnjačka Banja 

Rešenje o formiranju radne grupe za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Vrnjačka Banja

Javni poziv za učešće u radnoj grupi za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Vrnjačka Banja

 

Lokalni antikorupcijski plan za period 2017-2020

Odluka o usvajanju LAP-a 2017

Radna grupa za izradu LAP-a 2017

 

Statut opštine Vrnjačka banja i Poslovnik SO Vrnjačka banja (Službeni list)

Plan integriteta

 

  • Sjenica

Lokalni antikorupcijski plan za opštinu Sjenica (Službeni glasnik)

Sjenica poziv na okrugli sto - završna javna rasprava

Sjenica poziv na javnu raspravu

Nacrt revidiranog Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Sjenica

Javni poziv na sednicu radne grupe za reviziju LAP-a opštine Sjenica 12. i 13. marta

Javni poziv na sednicu radne grupe za reviziju LAP-a opštine Sjenica 4. marta

Javni poziv na sednicu radne grupe za reviziju LAP-a opštine Sjenica 6. i 7. februara

Rešenje o formiranju radne grupe za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Sjenica

Službena beleška o kandidatima za radnu grupu

Javni poziv za učešće u radnoj grupi za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Sjenica

 

Lokalni antikorupcijski plan decembar 2017

 

Statut opštine Sjenica

Poslovnik SO Sjenica

 

  • Raška

Odluka o usvajanju LAP-a za opstinu Raska

Raška poziv na javnu raspravu - maj 2019

Nacrt Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Raška

Javni poziv na sednicu radne grupe za izradu LAP-a opštine Raška 4. marta

Javni poziv na sednicu radne grupe za izradu LAP-a opštine Raška 25. februara

Javni poziv na sednicu radne grupe za izradu LAP-a opštine Raška 8. februara

Rešenje o formiranju radne grupe za izradu LAP-a Raška

JAVNI POZIV udruženjima, da predlože svoje predstavnike za kandidate, odnosno pojedincima da se kandiduju za članstvo u radnoj grupi za izradu LAP-a.

Kandidati za radnu grupu - Raška

Poziv na konferenciju za novinare - LAP Raška 26. decembar 

 

Plan integriteta

Statut (2018)

Statut (2013)

Poslovnik SO Raška (2019)

Poslovnik SO Raška (2013)

Poslovnik opštinskog veća

 

 

  • Šabac

Lokalni antikorupcijski plan (u skladu sa Modelom)

Odluka o usvajanju LAP-a

Izveštaj o usvajanju LAP-a

Rešenje o imenovanju Komisije za izbor članova foruma

Rešenje o imenovanju osobe zadužene za koordinaciju

Poslovnik o radu Komisije za izbor članova foruma

Zapisnici sa sednica Komisije: prva, druga, treća, četvrta, peta

Zapisnik sa intervjua

Odluka o utvrđivanju kriterijuma

Odluka o raspisivanju javnog konkursa

Javni konkurs za izbor članova LAF-a

Formular prijave

Odluka rang lista

Odluka o formiranju Lokalnog antikorupcijskog foruma

 

 Dodatni dokumenti:

Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja opštine Raška za 2016. godinu

Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja grada Vranja za 2016. godinu

Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja grada Šapca za 2015. godinu

Izveštaj o reviziji odazivnog izveštaja Grada Šapca

Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja opštine Sjenica za 2013. godinu

Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja opštine Vrnjačka Banja za 2012. godinu

 

LTI rangiranje opština i gradova

Vranje - transparentnost lokalne samouprave - LTI 2015/2016 - analiza i preporuke

Raška - transparentnost lokalne samouprave - LTI 2015/2016 - analiza i preporuke

 

CESID - istraživanje zadovoljstva građana

 

 

 

 

 

 

 

 usaidmala

  Projekat za odgovornu vlast (GAI)

 

 

Broj članaka: 0

Pristup informacijama - izmene Zakona i izbor poverenika

 

Transparentnost – Srbija će, od decembra 2018. do septembra 2019, sama i u saradnji sa drugim organizacijama civilnog društva sprovoditi sledeće aktivnosti:

  • Praćenje javnosti rada preduzeća u državnom vlasništvu - upućivanjem zahteva za pristup informacijama
  • Organizovanje radionica za medije i organizacije civilnog društva na temu javnosti rada preduzeća u dražvnom vlasništvu
  • Analiza nacrta i predloga izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izrada predloga amandmana
  • Praćenje prakse rada Poverenika i Upravnog suda u vezi sa pristupom dokumentima koji sadrže tajne podatke ili se odnose na javne finansije
  • Praćenje postupanja Narodne skupštine u postupku izbora novog poverenika
  • Analize dosadašnjih predloga i mišljenja međunarodnih organizacija o izmenama pravila za slobodan pristup informacijama
  • Analiza relevantnih međunarodnih iskustava u vezi sa izborom poverenika

·        Analiza odredaba drugih propisa koji utiču na ostvarivanje prava na pristup informacijama i formulisanje predloga amandmana.

 

fondotvorenodrustvo

 

Materijal:

Saopštenja:

Javnost uskraćena za debatu o kandidatima za poverenika 3. jul 2019

Civilno društvo predlaže da Nevena Ružić rukovodi institucijom Poverenika 19. jun 2019

Skupština da povuče sporni uslov za izbor novog poverenika 16. jun 2019

Izveštaj EK ukazao na bitne probleme za borbu protiv korupcije 31. maj 2019 

Javnost rada organa centralne i lokalne vlasti u Srbiji 28. februar 2019

Pogoršanje neispunjenog plana za borbu protiv korupcije 11. februar 2019

Skupština još nije pokrenula izbor novog Poverenika 16. januar 2019

Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dalje sadrži štetne odredbe 5. januar 2019

Međunarodni dan borbe protiv korupcije – podsetnik na neispunjene obaveze 9. decembar 2019

 

Komentari TS:

Značajan stav Prekršajnog suda za kažnjavanje organa koji ignorišu zahteve za pristup informacijama 8. jul 2019

Tajnost ugovora sa Fijatom i drugima 4. jul 2019

Javnost uskraćena za debatu o kandidatima za poverenika 3. jul 2019

Za prijatelje sve, za neprijatelje ništa, za strance zakon 25. jun 2019

Komentar predloga zaključaka povodom razmatranja izveštaja Poverenika za 2018. 20. jun 2019

Spalionica životinjskog otpada zgrće novac po partijskoj liniji 18. jun 2019

Povučen nezakoniti uslov za kandidovanje poverenika 17. jun 2019

TS uputila predlog zaključka o izveštaju Poverenika 17. jun 2019

Građani su shvatili da političari troše njihove pare, a da oni tu ništa ne mogu 16. jun 2019

Problem v.d. mandata direktora javnih preduzeća stigao do suda 12. jun 2019

Tragikomedija oko ugovora za aerodrom 25 mart 2019

Koliko ima logike i informacija oko prodaje Luke Novi Sad 23 mart 2019

Srbija tri meseca bez poverenika 22 mart 2019

Propisati zakonsku obavezu 15 mart 2019

Ko je kriv za zloupotrebe u Železnicama? 13 mart 2019

Netransparentnost koncesije za aerodrom 19 februar 2019

Nije počeo postupak izbora novog poverenika 15 februar 2019 

Auto-put BG - ZR ipak preko zemljišta PKB-a ili okolo, pa 25 km duže? 10 februar 2019

Objaviti celokupnu dokumentaciju 06 februar 2019

Koridori 03 februar 2019

Uvesti zakonsku obavezu, ne obećanja 01 februar 2019

Srbija postavlja nove rokove za Poglavlje 23 25 januar 2019

Iz budžeta izdvojeno 33 miliona evra za otkup zemljišta za Beograd na vodi 17 januar 2019

Ko je kandidat za Poverenika? 26 decembar 2018

Koncesija bez objavljenog ugovora i studije koja pokazuje opravdanost 24 decembar 2018

Četrnaest godina Poverenika za informacije 22 decembar 2018

EPS, Kotež i „Duing biznis“ lista 06 decembar 2018

 

 

Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama - nacrt iz decembra 2018

Zahtevi i odgovori:

Broj članaka: 0

Otvorene i ukrštene javne nabavke

Projekat „Otvorene i ukrštene javne nabavke“ organizacije Transparentnost – Srbija, polazi od uočenih problema u vezi sa funkcionisanjem sistema javnih nabavki u Republici Srbiji i značajem ovih funkcionisanje državnog aparata, uticaja na ukupan privredni život i zadovoljenja potreba građana. Projekat se nadovezuje na planove Srbije za borbu protiv korupcije i EU integracije.

Uopšte uzev, cilj ovog projekta bio je da se poveća otvorenost podataka o javnim nabavkama i njihova iskoristivost u praksi.

Na osnovu Zakona o javnim nabavkama iz 2012, kao i na osnovu prethodnih zakona koji su uređivali tu oblast, predviđeno je obavezno objavljianje oglasa i drugih dokumenata koji su izričito pobrojani u Zakonu na Portalu javnih nabavki, koji vodi Uprava za javne nabavke.

Veći deo podataka koji su objavljeni na Portalu nalazi se u obliku koji ne pruža mogućnost daljeg korišćenja. Usled toga je smanjena korisnost tih objava, a pretrage su limitirane na parametre koji su unapred predviđeni postavkama Portala. Drugi problem, koji je u vezi sa predmetom ovog istraživanja jeste nedovoljna povezanost podataka koji postoje na Portalu javnih nabavki sa podacima o javnim nabavkama koji su u posedu drugih organa vlasti.

Prilika da se stanje unapredi je postojala tokom 2018, kada je sprovođeno istraživanje i to po više osova. Prvo, Uprava za javne nabavke je jedan od organa državne uprave koji se dobrovoljno uključio u rad Grupe za otvorene podatke. U skladu sa tim, Uprava za javne nabavke je objavila pojedine setove podataka na nacionalnom portalu otvorenih podataka.

Unapređenje Portala javnih nabavki, odnosno izrada novog Portala deo je akcionog plana koji je Uprava donela u okviru Strategije za unapređenje sistema javnih nabavki za 2018. godinu.

Treća prilika se ogleda u tome što je tokom 2018. trebalo da započne postupak revizije Akcionog plana Republike Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom za poglavlje 23. Ta revizija je mogla da rezultira osmišljavanjem novih mera za otvaranje i ukrštanje podataka podataka o javnim nabavkama, pre svega u kontekstu kontrole postupaka javnih nabavki, povezivanje baza podataka i bolju saradnju među institucijama.

Pored toga, prilika za unapređenje otvorenosti podataka o javnim nabavkama javlja se i iz širih aktivnosti koje se na tom polju sprovode na nivou cele države, pre svega kroz inicijativu Partnerstvo za otvorenu upravu, te primenu i donošenje podzakonskih akata na osnovu Zakona o elektronskoj upravi, za šta je rok bio 14. oktobar 2014. Navedeni podzakonski akti trebalo je da urede funkcionisanje Portala otvorenih podataka i objavljivanje veb prezentacija organa vlasti. Oba akta su bila u pripremi tokom sprovođenja ovog projekta. 

Jasno je da postoji interesovanje građana i novinara za istraživanje javnih nabavki. Transparentnost Srbija, kao organizacija koja sistemski prati oblast javnih nabavki od 2002, učestvuje u brojnim globalnim i regionalnim inicijativama u vezi sa javnim nabavkama i javnim finansijama uopšte, koja je aktivna u osmišljavanju i promociji antikorupcijskih mehanizama, kao i korišćenja EU integracija radi unapređenja stanja u ovoj oblasti, kao suosnivač koalicije prEUgovor i koordinator Nacionalnog konventa za EU, u vezi sa poglavljem broj 5 (javne nabavke), je u okviru projekta preduzela sledeće aktivnosti:

  • Analiza postojećeg stanja u pogledu otvorenosti podataka o javnim nabavkama, postojećih planova iz strateških akata i institucija;
  • identifikacija i analiza inostranih iskustava u pogledu otvaranja podataka o javnim nabavkama i odabir onih koja bi mogla biti relevantna za Srbiju;
  • konsultacije sa predstavnicima ciljnih grupa u vezi sa mogućnostima da se i pre promena zakonskog okvira objave dodatni podaci u otvorenom formatu;
  • dostavljanje predloga tokom javne rasprave o novom Zakonu o javnim nabavkama;
  • izrada i upućivanje predloga za izmene i dopune relevantnih planskih akata Republike Srbije koji su bili aktuelni u vreme sprovođenja projekta;
  • formulisanje predloga – inicijative Ministarstvu finansija i Državnoj revizorskoj instituciji i drugim telima, u cilju poboljšanja stanja u Srbiji po parametrima iz međunarodnog istraživanja Indeks otvorenosti budžeta;
  • analiza otvorenih podataka i njihovo ukrštanje. U sklopu ove aktivnosti, testirali smo da li među pojedinim objavljenim podacima postoje statistički značajne korelacije koje bi mogle biti predmet daljih analiza radi donošenja zaključaka o sistemu javnih nabavki.

Projekat Otvorene i ukrštene javne nabavka sprovela je Transparentnost – Srbija u periodu od jula do novembra 2018.

Projekat je podržala kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Beogradu. Svi izloženi stavovi pripadaju TS i ne moraju odražavati nužno stavove UNDP

UNDP logo.svg

 

 

 

 

 

 

 

 

Materijal:

Broj članaka: 0

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, radna grupa za Poglavlje 5 – javne nabavke i javno-privatna partnerstva

Javne nabavke su važan segment funkcionisanja privrede, usled činjenice da značajno učestvuju u bruto nacionalnom proizvodu većine država savremenog sveta. Ustrojstvo sistema javnih nabavki stoga ima veliki uticaj i na obezbeđivanje principa slobodnog tržišnog nadmetanja, ukoliko taj sistem nije postavljen na pravilima koja diskriminišu privredne subjekte prema zemlji porekla ili drugim nerelevantnim kriterijumima. Pravne tekovine EU o javnim nabavkama utemeljene su na načelima transparentnosti, ravnopravnog tretmana, slobodne konkurencije i nediskriminacije. Pored toga, postoje posebna pravila EU koja se primenjuju na koordinaciju kod odabira najpovoljnijeg ponuđača i dodele ugovora o javnim nabavkama radova, usluga i dobara. Posebna pravila se primenjuju i za pojedine sektore. Pravne tekovine takođe sadrže pravila o tome kako se odluke organa javnog sektora preispituju i daju mogućnost pravnih lekova. Ta pravila takođe zahtevaju postojanje specijalizovanih tela koja će obezbediti njihovu primenu.

Postupak koji prethodi odluci o dodeli (zaključnju) ugovora uređuju Direktiva 2014/24/EU o takozvanim „tradicionalnim naručiocima“ („klasični sektor“) i Direktiva 2014/25/EU o organima i subjektima koji posluju u sektoru vodoprivrede, sektoru energetike, saobraćaja i poštanskih usluga („komunalni sektor“). Pored toga, Direktiva 2009/81/EZ propisuje da postupke za dodelu određenih ugovora o izvođenju radova, ugovora o pribavljanju dobara i usluga, koordinišu naručioci ili subjekti iz oblasti odbrane i bezbednosti. Propisima EU uređeno je i pitanje elektronskih nabavki, koje uključuju elektronska sredstva komunikacije, sisteme dinamične kupovine i elektronske aukcije. Pravilima je predviđen i Zajednički rečnik nabavki, kao i standardni obrasci obrasci za objavljivanje.

Pored postupaka javnih nabavki, sistem javnih nabavki u EU u širem smislu čine i procedure za zaključivanje koncesija i drugih oblika javno-privatnog partnerstva. Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2014/23/EU o dodeli ugovora o koncesiji po prvi put su defnisana jasna i nedvosmislena pravila za dodelu ugovora o koncesijama na nivou EU.

Države članice EU imale su rok da da ove direktive pretoče u nacionalno zakonodavstvo do 18. aprila 2016. Generalno, cilj aktuelnih direktiva u odnosu na ranije važeće bio je da se postupak nabavke pojednostavi i učini prilagodljivijim. Među novim pravilima je i jedinstveno elektronsko dokazivanje ispunjenosti uslova za ponuđače, (ESPD), koje, kroz digitalizaciju javnih nabavki može značajno da poveća efikasnost sistema (samo firma koja pobedi u nadmetanju podnosi celokupnu dokumentaciju). Novim pravilima su ograničeni zahtevi koji se postavljaju pred ponuđače u pogledu prethodnog prometa, čime se pogoduje mogućnosti da i manja preduzeća uzmu učešće u nabavkama. Sličan efekat bi trebalo da imaju i pravila o podeli nabavki na partije. Više se naglašava i mogućnost da javne nabavke posluže kao sredstvo za sprovođenje javnih politika, naročito u oblasti zaštitet životne sredine, socijalne integracije i inovacija.

Kako bi se postigla usaglašenost sa direktivama o javnim nabavkama potrebno je da države imaju odgovarajuće administrativne kapacitete za njihovo sprovođenje. Ti kapaciteti treba da budu dovoljni da obezbede funkcionisanje sistema javnih nabavki, kreiranje javnih politika u ovoj oblasti, funkcionisanje operativnih sredstava, službi za podršku, nadzora i statistickih podataka, kao i usklađene kontrole za sve oblasti koje se tiču javnih nabavki. Kapaciteti treba da postoje ne samo kod državnih organa koji imaju nadležnosti u oblasti javnih nabavki, već i kod glavnih naručilaca na svim nivoima vlasti, jer oni treba da delotvorno sprovode pravila o javnim nabavkama.

Pravne tekovine EU takođe sadrže pravila o postupku zaštite prava i pravnim lekovima u postupcima javnih nabavki. Državni organi treba da obezbede sprovođenje donetih propisa i delotvoran sistem pravne zaštite u slučajevima kada su ugrožena prava učesnika postupaka javnih nabavki.

Imajući u vidu razvoj sistema javnih nabavki od 2002, koji je u velikoj meri bio zasnovan na praćenju standarda EU, Srbija je dobila poziv da pregovaračku poziciju podnese bez merila za otvaranje poglavlja.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Unapređenje sistema javnih nabavki u kontekstu pristupanja EU, ukoliko se potencijali procesa pridruženja iskoriste na najbolji način, omogućiće Srbiji da ostvari uštede javnih sredstava kroz slobodno nadmetanje ponuđača za dobijanje ugovora sa javnim sektorom, privredni rast i razvoj poslovnih subjekata koji deluju na otvorenom tržištu u Srbiji i EU, korišćenje standardnih procedura, učenje na iskustvima zemalja članica EU i drugih kandidata za pristupanje i jačanje sistema za sprečavanje korupcije i suzbijanje drugih nepravilnosti u javnim nabavkama i kod javno – privatnih partnerstava. 

 

euKonvent logoNN

 

Materijal:

 

Broj članaka: 1

Otvorena vrata pravosuđa

Opšti cilj projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, koji je podržan od strane USAID-a, je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Republici Srbiji kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa.

Projekat realizuje koalicija koju čine 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa:

  1. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM);
  2. Centar za evropske politike (CEP);
  3. Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije;
  4. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža);
  5. Društvo sudija Srbije;
  6. Transparetnost Srbija;
  7. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP);
  8. Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija);
  9. Beogradski centar za ljudska prava,
  10. Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS);
  11. Narodni parlament Leskovac;
  12. Forum sudija Srbije.

Jedan od tri osnovna cilja koja projekat želi da postigne jeste uspostavljanje proaktivnog odnosa predstavnika pravosuđa i građana i njihovo bolje upoznavanje sa samim sistemom koje bi doprinelo da se građani bolje upoznaju i razumeju svoja prava, kao i način njihovog ostvarivanja. Ovakav odnos projekat želi da uspostavi kroz nekoliko kanala komunikacije sa građanima, koji su prilagođeni različitoj socijalnoj strukturi stanovništva, starosnoj dobi i nivou obrazovanja. To uključuje komunikaciju kroz digitalnu platformu, digitalne medije i blog postove kao o kroz lokalne savete u 15 gradova i opština u Srbiji. Projekat želi da, po ugledu na razvijene demokratije, usvoji princip otvorenog dijaloga, između građana i pravosuđa, i podstakne njihov veći angažman u lokalnim zajednicama. Zadatak projekta jeste da pomogne građanima da bolje razumeju Ustavom zagarantovana prava, ali i da upozna građane kako funkcioniše sistem pravosuđa i kako sudije i tužioci donose odluke koje su pravične i racionalne.

Drugi cilj projekta predstavlja rad organizacija na istraživanju i prepoznavanju primarnih potreba građana u njihovom svakodnevnom iskustvu sa pravosuđem u Srbiji. Ova aktivnost pokušava da razume i istraži razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz široki monitoring iskustava građana u susretu sa pravosuđem. Kao rezultat ove aktivnosti, koalicija na projektu će izraditi tri opširna izveštaja koja bi služila kao sredstvo za dalje formulisanje javnih politika koje podržavaju potrebe građana.

Poslednji cilj projekta želi da podigne odgovornost i integritet pravosudnih institucija. Projekat nastoji da u radu sa predstavnicima pravosuđa i organizacija civilnog društva, kroz poboljšanu metodologiju planova integriteta i otvorenu proceduru za žalbe i slobodno prituživanje građana, podigne integritet i odgovornost pravosudnih institucija, čineći ih transparentnijim, dostupnijim i uz veći angažman samih građana.

Projekat će trajati od januara 2019. godine do januara 2022. godine.

 

Horizontal RGB 294

Broj članaka: 0

Protiv nekažnjivosti najtežih oblika korupcije na Zapadnom Balkanu i Turskoj

Transparency International sprovodi novi regionalni projekat u zemljama zapadnog Balkana i Turskoj. Ovaj projekat bavi se naročito opasnim oblicima korupcije, i to „korupcijom velikog obima“ (grand corruption), a u vezi sa definicijom ovog pojma koju je TI definisao na globalnom nivou. Cilj je bio da se kroz inkriminaciju slučajeva korupcije koji nanose naročito veliku štetu društvu ili ozbiljno ugrožavaju ljudska prava i životnu sredinu obezbedi lakše gonjenje i međunarodna saradnja počinilaca takvih krivičnih dela. Definicija koju je TI promovisao glasi: (na engleskom prepisati i staviti link).

U okviru ovog projekta pratićemo normativna rešenja i praksu gonjenja najozbiljnih oblika korupcije u zemljama regiona, što uključuje kako slučajeve koji su bili gonjeni tako i one za koje su postojale sumnje u javnosti, ali nisu ispitani. Period posmatranja će obuhvatiti period duži od decenije.

Drugi aspekt projekta biće praćenje pojave da se zakoni i drugi opšti pravni akti prilagođavaju pojedinačnim interesima. Predmet istraživanja biće poznati slučajevi te vrste za koje postoje dokazi ili javno iznete sumnje koje nisu valjano ispitane, kao i propisi koji treba da predstavljaju branu ovakvim pojavama.

Projekat se sprovodi uz podršku Evropske komiisije i traje dve godine.

 

 

euflag

 

 

 

 

 

 

 

 

Funded by the European Union

Broj članaka: 0

Business Integrity Country Agenda (BICA)

Transparentnost – Srbija u saradnji sa Transparency International i uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), sprovodi istraživački projekat „Business Integrity Country Agenda (BICA)“

Glavna aktivnost u okviru ovog projekta jeste istraživanje, zasnovano na metodologiji koju je osmislio i razvio Transparency International koja između ostalog, obuhvata analizu zakonskih rešenja i aktuelnu praksu njihove primene širokog spektra oblasti relevantnih za uspešnu borbu protiv korupcije u poslovnom okruženju jednog društva. BICA istarživanje polazi od tri ključne grupe koje imaju veliki uticaj na integritet i odgovornost u poslovanju biznis sektora:

- javni sektor: Regulatorno okruženje u kojem kompanije posluju je pod uticajem faktora kao što su zakoni i propisi, finansijski i revizorski zahtevi i dr.

- poslovni sektor: Način na koji kompanije same doprinose poslovanju sa integritetom, kao što je poštovanje etičkog kodeksa, transparentnost u radu i sl.

- civilno društvo: Na sredinu u kojoj kompanije posluju utiču i aktivnosti na praćenju poslovnog ponašanja, različiti vidovi saradnje sa kompanijama, pružanje podrške i dr.

Svaka od ovih grupa ocenjuje se kroz izabrane ključne tematske oblasti i unapred osmišljene indikatore koji se uzimaju u obzir pri proceni ispunjenosti standarda za uspešnu borbu protiv korupcijeu biznis sektoru. Nalazi istraživanja treba da pruže podatke za formulisanje izmena propisa i/ili promenu prakse kako bi se borba protiv korupcije u ovoj oblasti unapredila.

Osim istraživanja planirane su i brojne druge aktivnosti koje imaju za cilj osnaživanje biznis sektora (okrugli stolovi i radionice, pomoć u formulisanju internih procedura i dr.) i promovisanje nalaza istraživanja i preporuka.

Projekat se sprovodi od 2019- 2021.

Broj članaka: 0

Indeks transparentnosti preduzeća u državnom vlasništvu

Transparentnost Srbija i Transparency International Češka zajedno sprovde istraživanje, ocenjivanje i rangiranje transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu na republičkom i lokalnom nivou, u obe zemlje.
Na osnovu zajedničke metodologije, preko 30 indikatora, ocenićemo transparentnost 15 republičkih i 25 lokalnih preduzeća u Srbiji, iz ukupno 13 gradova i opština.
Po objavljivanju rezultat biće moguće uporediti transparentnost ne samo preduzeća iz Srbije i Češke, već i unutar zemlje, pa čak i više preduzeća u jednom gradu.
U okviru projekta biće analiziran pravni okvir u obe zemlje i sačinjene preporuke za usvajanje dobrih zakonskih rešenja ili dobrih praksi.
 
 

Realizaciju projekta finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Češke Republike u okviru projekta "Transition"

 

 

 transition projekat     661664 636396 mzv cz

Broj članaka: 0