Bela knjiga Saveta stranih investitora
Savet stranih investitora predstavio je „Belu knjigu 2020“ - analizu stanja i predloge za pobljšanje poslovnog okruženja u Srbiji. U njoj se analizira postojeće stanje, posebno sa stanovišta pandemije i njenog uticaja na sve obuhvaćene oblasti, ukazuje na poboljšanja u protekloj godini, probleme koji su i dalje nerešeni i daju preporuke.
Na predstavljanju ove publikacije, putem video konferencije, predsednik Saveta i generalni direktor Telenora Majk Mišel naveo je da Vlada Srbije i Savet dele iste prioritete - bezbednost i zdravlje ljudi, borba protiv COVID-19, ekonomski oporavak, vladavina prava i dalja digitalizacija. „Tim prioritetima treba da se bavimo u svim oblastima poslovanja. Svesni smo izazova sa kojima se suočava Vlada Republike Srbije, ali naša očekivanja ostaju ista: dalje ubrzanje reformi, odnosno nastavak i ubrzanje pristupnih pregovora sa EU, rad na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenje primene zakona. Ovogodišnja analiza obuhvata oblasti koje vidimo kao prioritetne, a to su: porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i građevinarstvo, zdravlje, stečaj i devizno poslovanje, sa digitalizacijom i e-trgovinom kao ovogodišnjim glavnim prioritetima“, naveo je Mišel.
Posle tri godine od uvođenja nove metodologije i rangiranja na osnovu ispunjenosti preporuka iz prethodnog izdanja Bele knjige, tzv. „FIC indeksa“, ove godine nisu davane ocene s tim da će se nastaviti sa njihovim objavljivanjem u 2021. godini.
Razlog za to je promena prioriteta Vlade i potpuni fokus na pomoć privredi i stanovništvu radi ublažavanja negativnih posledica krize. S druge strane, uvedeno je novo poglavlje u svim tekstovima koje se odnosi na COVID-19, kako bi se opisao uticaj vanrednog stanja na sektore i izazove sa kojima se suočavaju kompanije, kao i odgovor države na iste.
U predgovoru Bele knjige, ambasador EU Sam Fabrici ukazao je da su borba protiv korupcije, veća transparentnost, nezavisan i efikasan pravosudni sistem, izvršenje ugovora - od ključne važnosti za predvidljivu poslovnu i investicionu klimu koja utire put institucionalnom poverenju i stabilnom ekonomskom rastu. Hitno je potrebna povećana transparentnost u oblasti državne pomoći, javnih nabavki i bilateralnih međunarodnih sporazuma. Pored toga, uloga javnih konsultacija u procesu donošenja zakona je presudna. Treba konsultovati preduzeća u otvorenom, inkluzivnom i transparentnom procesu u inicijativama koje na njih utiču - uprkos izvesnim poboljšanjima, napori moraju da se nastave, naveo je Fabrici.
U poglavllju posvećenom javnim nabavkama u "Beloj knjizi" se navodi da zbog kratkog perioda primene novog Zakona, Savet nije u položaju da daje komentare o mogućim efektima na dobrobit privrede i građana. Navodi se međutim, da se očekuje da će novi Zakon doneti više transparentnosti u postupcima javnih nabavki i stvoriti pogodniji okvir za konkurenciju i, u skladu sa tim, obezbediti građanima kvalitetniju robu.
Savet je mnogo puta do sada pozivao na bolju koordinaciju nadležnih kako bi se obezbedila efikasna primena relevantnih odredaba Zakona o javnim nabavkama i drugih važećih zakona, u cilju efikasnije borbe protiv korupcije u javnim nabavkama. Nažalost, od donošenja prvog Zakona o javnim nabavkama, 2002. godine nije učinjen značajan napredak na ovom polju. Isto važi i za pružanje efikasnih mehanizama za kontrolu ispunjenja javnih ugovora, smanjenja procenata međuvladinih sporazuma sa trećim zemljama u sektoru javnih nabavki i aktivniju ulogu nadležnih na polju promocije primene Zakona o javnim nabavkama, tako što bi se ugovori dodeljeni na osnovu javnih nabavki koje nisu sprovedene u skladu sa propisanom procedurom javnih nabavki, poništili. S obzirom na to da novi Zakon stvara bolje uslove za pospešivanje konkurencije u javnom sektoru, Savet izražava optimizam da se stanje u sektoru javnih nabavki pomera u pozitivnom smeru.
Savet takođe izražava zabrinutost da je širenje COVID-19 imalo negativne posledice na primenu novog Zakona. Ovo se posebno vezuje za javne nabavke u sektoru zdravstva koje su činjene zarad suzbijanja COVID-19, jer su naručioci, suprotno novom Zakonu, ugovarali da se podaci o količinama nabavljenih lekova, testova, medicinskih sredstava i opreme ne objavljuju, već da se označe kao tajni podaci.
U "Beloj knjizi" je ukazano na poboljšanja ili potencijalna poboljšanja koja mogu biti rezultat primene novog zakona, ali i na probleme koji su i dalje nerazrešeni.
Među njima su neki na koje je redovno ukazivala i naša organizacija:
Tokom prethodne godine, nije bilo napretka u polju borbe protiv korupcije u javnim nabavkama i u sankcionisanju krivičnih prestupa u oblasti javnih nabavki. Nema dokaza o implementaciji brojnih sporazuma o razmeni informacija zaključenih između raznih državnih tela za borbu protiv korupcije, a sa ciljem gonjenja izvršilaca u slučajevima korupcije, nameštanja ponuda, restriktivnih sporazuma kao i neuobičajeno niskih ponuda.
Tokom 2019. godine povećao se udeo slučajeva izuzimanja od primene Zakona u ukupnom broju javnih nabavki, u slučaju nabavki plaćenih stranim zajmovima dobijenih od međunarodnih organizacija i međunarodnih finansijskih institucija, ili prema međunarodnim ugovorima. Udeo je iznosio 14% u 2019. u poređenju sa 10% u 2018.
Međuvladini sporazumi sa trećim zemljama i dalje krše princip jednakog tretmana ponuđača, zabranu diskriminacije, transparentnost i zaštitu konkurencije. Takođe, primena ovih sporazuma često nije u skladu sa usvojenim rešenjima kako u domaćem, tako i u zakonodavstvu EU.
Praćenje izvršenja dodeljenih ugovora u postupcima javnih nabavki je u potpunosti zapostavljeno. Savetu nije poznat ni jedan slučaj gde je Komisija primenila ovo ovlašćenje definisano članom 163 prethodnog Zakona, a to je pravo da se podnese zahtev za poništaj ugovora u skladu sa tim članom.
Imajući u vidu ograničene kapacitete tužilaštva, upitno je da li će ono biti u mogućnosti da vrši kontrolu nad planovima javnih nabavki i izmenama takvih planova. U skladu sa novim Zakonom, naručilac može pokrenuti postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena godišnjim planom javnih nabavki. Ipak, u skladu sa novim Zakonom, u izuzetnim slučajevima ako javna nabavka ne može biti isplanirana unapred i zbog hitnih potreba, naručilac može pokrenuti javnu nabavku i kada ona nije predviđena godišnjim planom i tu se javlja mogućnost zloupotrebe.
Preporuke Saveta za unapređenje stanja u ovoj oblasti su:
- Usvajanje novog Zakona, koji je usklađen sa EU direktivom 2014/24 po hitnom postupku.
- Aktivna saradnja između RJT, Ministarstva finansija, Ministarstva trgovine, Agencije za borbu protiv korupcije, Inspektorata budžeta, Državne revizorske institucije i Vlade Republike Srbije na implementaciji Zakon o javnim nabavkama i Memoranduma o saradnji od 15. 4.2014. godine.
- Razvoj administrativnog i ekspertskog kapaciteta Kancelarije za javne nabavke i Državne revizorske institucije, kako bi one efikasno nadgledale planiranje i izvršenje javnih nabavki, tako što će moći da obaveštavaju naručioce i da se bore protiv korupcije.
- Jačanje Zakona u vezi sa Kancelarijom za javne nabavke i ovlašćenja Poverenika u slučaju kada se sumnja u „nameštanje ponuda“ (mogućnost da se usvoje posebne procedure za kontrolisanje implementacije dodeljenih ugovora i podnošenje predloga za poništaj ugovora o javnoj nabavci).