Šta je Al Ravafed doneo Srbiji?

Datum kreiranja: nedelja, 15 maj 2016
karadjordjevoVlada Srbije neće da objavi koliko je kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Al s kojom je naša država 2014. osnovala zajedničko preduzeće „Al Rawafed Srbija“, uplatila novca u budžet na ime zakupa 3.534 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Vojne ustanove (VU) „Morović” – pogona u Karađorđevu, piše VOICE - Vojvođanski istraživačko-analitički centar.
Prema podacima kojima VOICE raspolaže, a koje su izneli bivši radnici VU „Morović“, arapska firma je za zakup ovih njiva u 2015. godini platila svega 60 evra po hektaru, mada je prosečna cena po kojoj se licitiraju oranice u opštini Bačka Palanka, u kojoj se nalazi pogon „Karađorđevo“, oko 350 evra.
 

Za Srbiju, to je čist gubitak od oko milion evra, i to samo na jednom imanju koje je dospelo u ruke arapske kompanije. Umesto 1,2 milion evra, koliko se moglo naplatiti od zakupa, da su državne njive u Karađorđevu izdate domaćim poljoprivrednicima, država je od Arapa dobila svega 212.000 evra. Šteta je još veća ako se parcelama koje su po Ugovoru o zajedničkom ulaganju sa Vladom Srbije došle u ruke Arapima, doda i oko 300 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Obrovcu i Gajdobri, takođe u bačkopalanačkoj opštini, koji su oteti od paora, a dati „Moroviću“. Naime, nije poznato po kom je osnovu VU „Morović“, odnosno Al Ravafedu dato i to zemljište (za 2015/2016. godinu), iako bi po zakonu trebalo da se da na licitaciju poljoprivrednicima.

Odgovore na ova i sijaset drugih pitanja vezanih za zemlju u Karađorđevu javnost bi zapravo trebalo da dobije od Zajedničkog privrednog društva „Al Rawafed Srbija“ d.o.o. Beograd, Republike Srbije i Kompanije „Al Rawafed International Investment“ L.L.C. iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Međutim, to nije moguće jer zajedničko preduzeće kao da je u zemlju propalo – nigde se ne vidi, nema sajt, ne postoji nijedan broj telefona, a vrata kancelarije na Bulevaru Mihajla Pupina 6 u Beogradu (Poslovni centar „Ušće“) su zaključana. Na njima stoji naziv firme „Al Rawafed Srbija“, a na zidu pored je i natpis sa imenom zastupnika pravnog lica – Moshe Haim Lifshitz, kao i odgovornog lica za sprovođenje zabrane o pušenju i broj mobilnog telefona te osobe.

U VU „Morović“ nisu bili voljni da razgovaraju s novinarima naše redakcije. Direktor ove ustanove, major Miroslav Blagojević rekao nam je da nema ingerencije da daje izjave te ni na toj adresi nismo dobili informacije. Pitanja koje je VOICE uputio kabinetu predsednika Vlade Srbije i Ministarstvu poljoprivrede prosleđena su Ministarstvu odbrane i Ministarstvu finansija (neko je u vladi procenio da bi odgovor trebalo da da Ministarstvo finansija!?). Veoma štur, nepotpun i nejasan odgovor stigao nam je na kraju samo od Ministarstva odbrane:

-Ministarstvo odbrane, preko Vojne ustanove „Morović“, sarađivalo je sa Kompanijom „Al Ravafed Srbija“ d.o.o. Beograd tokom 2015. godine. Tom prilikom uplatili su obaveze na račun korišćenja 3.534 hektara poljoprivrednog zemljišta, shodno odredbama Ugovora o poslovnoj i tehničkoj saradnji. Osim pomenutog ugovora sa „Al Ravafed Srbija“, Ministarstvo odbrane nije više sarađivalo sa navedenom kompanijom, niti raspolažemo podacima o ostalom poslovanju te kompanije u Srbiji – navodi se u dopisu VOICE – u.

Izbegnut je, međutim, odgovor na naša pitanja po kojoj ceni je zemljište izdato i koliko se u budžet Republike Srbije slilo novca od tog zakupa, kao i po kom osnovu je 2015. godine izdato u zakup kompaniji Al Ravafed i oko 250 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje pripada katastarskoj opštini Obrovac. Ali, dve rečenice kojima je Ministarstvo odbrane saželo proteklu saradnju Vlade Srbije i „najboljih prijatelja“ zasnovanu na „istorijskom sporazumu“ mogle bi da znače i to da od ove silne ljubavi više nema ništa.

Ugovor o zajedničkom ulaganju donet je u paketu sa kupoprodajnim ugovorima za kombinate „Bačka“ iz Sivca, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Mladi borac“ iz Sonte, „Agrobačka“ iz Bača. Ti su dokumenti obnarodovani 2014. godine, međutim, na sajtu Vlade Srbije, kao i na zvaničnoj stranici Skupštine Srbije više ih nema. Nema ni međudržavnog sporazuma navodno zaključenog između Vlade Srbije i kompanije Al Dahra, koja je tada, na papiru, bila partner našoj državi u ovim protivustavnim i protivzakonitim radnjama. Nezvanično, međudržavni sporazum je zaključan u „fioci ugovora“ u vladi. Od pompezno najavljivane prodaje poljoprivrednih kombinata iz takozvanog zelenog pula spasiocima iz UAE, došlo se do toga da je arapska kompanija kupila deo sivačke „Bačke“ i „Jadrana“ iz Gajdobre, a u dugogodišnji zakup, uz poseban ugovor, uzela njive u VU „Morović“.

 Ceo tekst VOICE_a na sajtu Centra: http://voice.org.rs/obecali-vece-prinose-i-profit-a-upropastili-karadordevo/
 
TS je, inače, našla na sajtu Vlade Srbije (http://goo.gl/L0ldCJ) ugovor o zajedničkom ulaganju iz 2014. godine. U ugovoru se navodi da će VU Morović dobijati 20% profita od zemljišta u vlasništvu VU, a koje bi koristila zajednička firma Al Ravafeda i Srbije.Zemljište koje zajedničko preduzeće uzima u zakup prvih 10 godina će se plaćati 250 evra po hektaru.U narednih 10 može se prilagođavati stopi inflacije, ali ne može preći iznos od 370 evra. Važenje od 20 godina automatski će se produžiti na još 20 ako se implementira "početni investicioni plan" (115 miliona evra u irigacione sisteme i agrotehnički razvoj u prve četiri godine). Inače, ako se za dve godine ne ispune "preduslovi za investiiranje" (vodna dozvola, upis u katastar, obezbeđena električna infrastruktura), obaveza investiranja se smatra ispunjenom i ako nije uložen ni jedan evro.
Ugovor predviđa i prodaju zemljišta u vlasništvu firmi Jadran i Bačka Sivac, po ceni 10.000 odnosno 7.000 evra po hektaru.
Ugovorom je bilo predviđeno da zajedničko preduzeće (u kojem Al Ravafed ima 80% a Srbija 20% vlasništva) potpiše poseban ugovor o saradnji na 30 godina sa Ministarstvom odbrane kojim će se regulisati pitanja u vezi sa upotrebom zemljišta U prilogu ugovora o zajedničkom ulaganju se nalazi predlog teksta ugovora o poslovno tehničkoj saradnji.
Tu se, pored ostalog navodi:
4.2.1 Zajedničko privredno društvo će imati isključivo pravo da koristi i obrađuje Zemljište Karađorđevo;
4.2.2 Zajedničko privredno društvo će imati isključivo pravo da koristi Sistem za navodnjavanje u vezi sa Zemljištem Karađorđevo; i
4.2.3 Svi usevi i svaki Proizvod Zemljišta Karađorđevo će pripadati i biti vlasništvo Zajedničkog privrednog društva.
5.1 Vlasnik (Srbija, prim. TS) će imati pravo da primi dvadeset procenata (20%) Godišnjeg neto profita koje je ostvarilo Zajedničko privredno društvo na zemljištu  Karađorđevo koji će se plaćati na bankarske račune VU Morović u skladu sa uslovima navedenim u ovom Ugovoru o saradnji.
5.3 Strane su se složile da, na svaki Dan isplate profita, Proizvođač isplati na bankarski račun VU Morović iznos jednak RSD protivvrednosti jedne dvanaestine (1/12) od 15 procenata (15%) Planiranog godišnjeg neto profita određenog u Dodatku 2 ovog Ugovora o saradnji.
5.4 Krajnji iznos ostvarenog Godišnjeg neto profita Ugovorne strane utvrdiće se dana 31. januara za svaku prethodnu godinu u skladu sa Članom 6 u daljem tekstu
6.4 Na osnovu i u skladu sa Podacima o Zemljištu Karađorđevo, najkasnije 15. januara svake kalendarske godine, Proizvođač će Vlasniku predati obaveštenje o  godišnjem neto profitu ostvarenom na Zemljištu Karađorđevo za prethodnu godinu („ANP Obaveštenje”), uz koje će, ako je potrebno, biti priloženi odgovarajući dokazi i dokumentacija.
 
Prema priloženoj tabeli, ugovorom je obuhvaćeno oko 3.540 hektara VU Morović.Presek očekivani neto godišnje dobiti bi trebalo da se nalazi u prilogu ugovora o saradnji, ali ga u tekstu koji je priložen uz ugovor o ulaganju nema.
Zanimljivo je da i ovaj ugovor sadrži uredbu o apsolutnoj tajnosti svih podataka:
 
13.1 Radi ovog Člana 13 „Poverljivi podaci" označavaju sve podatke poverljive prirode, uključujući, ali se ne ograničavajući na, poslovne tajne, finansijske ili poslovne podatke u vezi sa poslovanjem Ugovornih strana, koje otkrije jedna Ugovorna strana bez obzira na način („Strana davalac poverljivih podataka") drugoj Ugovornoj strani („Strana primalac poverljivih podataka") i obuhvata sve odredbe i predmet ovog Ugovora.