"Dupla funkcija" i "nepromenjivi" propisi
Uvođenje antikorupcijskih pravila u Srbiji je u proteklih petnaestak godina teklo sporo i ona uglavnom nisu poštovana. Međutim, malo je slučajeva u kojima se skupilo toliko prezira prema duhu dva antikorupcijska pravila, pa i zdravog razuma, kao što je to bilo na sednici skupštinskog odbora za administrativno – budžetska i mandatno – imunitetska pitanja od 30. septembra 2016.
Na toj sednici je, između ostalog, Odbor dao saglasnost za obavljanje funkcije vršioca dužnosti direktora JP Pošte Srbije narodnoj poslanici, članici programskog saveta RTS i potpredsednici PUPS, Miri Petrović.
Možda će gospođa Petrović biti dobar v.d. direktora, pogotovo ako zanemari svoje poslaničke, partijske i televizijske dužnosti, ali je potpuno očigledno da je eliminacioni uslov za njen izbor na to mesto bio koalicioni dogovor da se ne menja partija koja daje mesto direktora ovog preduzeća. Konkurs za izbor direktora je trebalo raspisati još u prvoj polovini 2013 (po starom zakonu), što nije učinjeno. Na osnovu odredaba novog zakona (iz 2016), konkurs bi trebalo da se okonča do proleća 2017. Imenovanje narodne poslanice za direktorku, isto kao i direktorovanje šefa partije predstavlja otvoreno izrugivanje proklamovanom principu depolitizacije upravljanja javnim preduzećima. Pri tom i Vlada i skupštinski odbor rizikuju da im sav taj trud bude uzalud ako Agencija za borbu protiv korupcije (koja se poslednja pita u ovakvim slučajevima) uskrati saglasnost za obavljanje više funkcija.
Ništa manje pažnje zaslužuje i komentar predsednika ovog odbora, Aleksandra Martinovića (nakon što su poslanici opozicionih partija kritikovali predlog za davanje saglasnosti): "Mene zakon obavezuje da stavim na glasanje predlog. To nema veze sa moralom, ni zdravom pameću već zakonom. To su opšti pravni akti koji su zatečeni kada je SNS došla na vlast. To nije pitanje za SNS već za za one koji su zakon doneli. Mi ovde postupamo u skladu sa važećim propisima koje su doneli oni koji danas udaraju u talambase o moralu i duplim funkcijama".
Drugim rečima, predsednik odbora, u petoj godini na vlasti svoje partije, govori o „zatečenim zakonima“, koje, valjda, suprotno svojoj volji mora da poštuje. Ne samo da svaki narodni poslanik ima pravo da predloži donošenje ili izmenu zakona, ovde je stvar ozbiljnija – izmene su bile planirane još za 2014. godinu, rok je prošao, Skupština nije pozvala Vladu na odgovornost zbog toga i nacrt novog zakona je objavljen tek pre dva dana; Agencija je Skupštini dostavljala svake godine izveštaje sa upozorenjem zbog čega sve zakon treba menjati (jedno od pitanja su upravo „duple funkcije“); Skupština je u jednom slučaju čak donela autentično tumačenje zakona, sprovevši čitavu zakonodavnu proceduru da bi cementirala jednu lošu odredbu umesto da je promeni; najzad, ako je uopšte potrebno reći, činjenica da Zakon daje mogućnost da se zatraži saglasnost za obavljanje druge funkcije nipošto ne predstavlja obavezu da se takvo odobrenje i da.