Naslovna
O nama
Aktivnosti
TS i mediji
Publikacije
Dokumenti
Bilten
Kontakt
Linkovi
 








 
Naslovna    arhiva    e-mail srpski | english

Mediji o korupciji u Srbiji




Datum : 1.12.2005
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : D. I.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


MLAĐAN DINKIĆ KAO MILOŠEVIĆ!

Vesna Lalić, bivši poslanik G17, optužuje Dinkića da je apsolutista

BEOGRAD - Bivši poslanik i član G17 Plus Vesna Lalić u razgovoru za Kurir
odbacila je juče sve tvrdnje svog bivšeg lidera Mlađana Dinkića da je
ucenjivala stranku tako što je tražila funkciju za sebe i svoje najbliže
rođake. Ona kaže da su netačne i tvrdnje da je istupanjem iz stranke htela da
ugrozi državne interese i podseća da je učestvovala u izradi brojnih zakona iz
oblasti zdravstva. Prema njenim rečima, istina je totalno na drugoj strani:
- Već dugo vremena bezakonje i samovolja najviših državnih organa pravdaju se
višim državnim ciljevima. Narod se zaplašuje i drži u stalnom strahu od
ekonomske propasti, a sve to zbog ličnih interesa tajkuna i moćnika. Korupcija
i kriminal nisu zaustavljeni! E, zato sam se ja pobunila! Evo, neka gospodin
Dinkić objasni koji to državni interes može da opravda inflaciju od 18 odsto?!
- objašnjava Lalićeva.
Lalićeva potvrđuje da je najvažniji razlog napuštanja stranke bilo ponašanje
Mlađana Dinkića.
- Ono što gospodin Mlađan Dinkić propagira jeste jednoumlje, što me neodoljivo
podseća na Miloševićevu vladavinu. Nije ni čudo što Miloševićevi naslednici sve
srčanije i srdačnije podržavaju ovu vladu - kaže bivša poslanica.
- Moje nezadovoljstvo odnosi se na unutarstranačka previranja i pogrešnu
kadrovsku politiku, a to se negativno odražava na život građana. To
nezadovoljstvo i devalviranje mog rada rezultiralo je napuštanjem stranke, a
funkcija narodnog poslanika obavezuje me da zastupam državne interese koji su
iznad stranačkih, što sam i činila - dodaje Lalićeva. Ona objašnjava da je o
problemima u G17 Plus pokušavala da razgovara sa liderom i potpredsednikom
svoje stranke:
- Gospodin Labus je uvek bio korektan, a Dinkić nikad nije imao vremena - kaže
Lalićeva, i najavljuje da će potražiti zaštitu svojih prava na sudu.
Sa druge strane, portparol G17 Plus Ivana Grbić odbacuje navode o Dinkićevom
„staljinističkom režimu“ u stranci, i kaže da je logično da bivši poslanici i
članovi stranke sada plasiraju takve neistine.
- U našoj stranci svako uvek može i sme da kaže šta misli. Nikada nikome ništa
nije bilo zabranjeno da kaže, niti je bilo ko sankcionisan za nešto što je
javno rekao. Uostalom, mislim da Statut G17 Plus jedini predviđa mogućnost
osnivanja frakcija. To najbolje govori o našoj slobodi mišljenja i delovanja...
- zaključuje Grbićeva.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Kurir
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


PRISLUŠKUJU ME

Vladan Batić

BEOGRAD - Predsednik DHSS-a izjavio je juče da ga tajna policija drži na merama
prisluškivanja 24 sata dnevno.
- Pitam direktora BIA Radeta Bulatovića ko je naredio, i po kom aktu, da me
prisluškuju - rekao je Batić.
Potpredsednik DHSS-a Živojin Stjepić dodao je da će ova stranka tužiti G17
Plus, odnosno Labusa i Dinkića.
- Imamo pouzdane indicije da je bivši poslanik DHSS-a Dragan Rafailović primio
mito od G17 Plus da bi demantovao svoj raniji iskaz da je u julu 2003. godine
glasao za izbor Kori Udovički za guvernera NBS. Rafailoviću su dali novac da bi
rekao da je njegova kartica zloupotrebljena prilikom glasanja, što je laž -
rekao je Stjepić. (AG.)

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Borba
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


SVAĐA OKO KRAĐE MANDATA

Umesto da raspravljaju o nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije,
poslanici republičkog parlamenta žestoko su se prepirali oko toga ko je od njih
korumpiran

Rasprava o Nacionalnoj strategui za borbu protiv korupcue juče je u SKUPŠTINI
Srbije prerasla u ŽUČNU SVAĐU O KORUPCIJI I NEMORALU U SAMOM PARLAMENTU.

Da bi umirio strasti, predsednik parlamenta Predrag Marković pribegao je kraćoj
pauzi, ali to nije zaustavilo poslanike u međusobnim optužbama o krađi mandata
mimo izborne volje građana, podstaknute najnovijim slučajem oko dva mandata G17
plus.
Priču o trgovini mandatima pokrenula je poslanik SDP Ljiljana Nestorović koja
je ocenila da je vrhunac cinizma raspravljati o strategiji u parlamentu koji
više nema legalitet i gde se prema po
slanicima primenjuju dvostruki i neprincipijelni aršini.
Ona je zapitala ko su poslanici "tajni agenti" kojima je dat zadatak da u ime
Skupštine "nešto ispituju".
Bogoljub Pejčić (NS-9+9) odgovorio je kao član Odbora za bezbednost da su neki
poslanici išli tajno kod Bogoljuba Kariča na pregovore
oko prelaska, dok ima onih koji su išli sa dozvolom svog poslaničkog kluba,
kako bi se saznalo šta Karić nudi.
"Njihova imena bic'e poznata za par dana, a dotle pustite tužilaštvo da radi
svoj posao, poručio je Pejčic.
Šef poslaničkog kluba G17 plus Miloljub Albijanič optužio je Ljiljanu
Nestorovic i šefa poslaničkog kluba
DS Dušana Petroviča da su posredovali u trgovini mandatima sa Karićem.
On je dodao da policija treba da utvrdi da li su i oni učestvovali u
kriminalnim radnjama i ko je za novac prešao kod Karića.
Nestorovičeva je najavila da jedva čeka poziv od javnog tužioca kako bi iznela
sve podatke o tome šta joj je nuđeno da bi se stavila na raspolaganje Vojislavu
Koštunici, što je za razliku od nje, vičinio ministar rada Slobodan Lalović.
Ona je navela da joj je Vlatko Sekulović nudio čak i helikopter da bi se iz
inostranstva vratila na glasanje o zakonu o NIS-u, a rekla je
i da su "sada svi bivši Karićevi ljudi, postali premijerovi ljudi".
Ona je vlasti optužila da su od Karića uzimala pare za izbornu kampanju, a sada
ga optužuju, da bi istovremeno Miškoviću dozvolili da desetostruko uveća
kapital.
Radikali su SDP optužili za otimanje stranke Vuku Obradovic'u, da bi "sada
prešli kod Karića, koji je građane opljačkao za 600 miliona evra."
Tomislav Nikolić (SRS) je ocenio da najveću krivicu snosi Ustavni sud, koji je
dozvolio da poslanici raspolažu mandatima i da za novac prelaze u druge stranke.
"Niko ne bi ušao u parlament da nije bio na listi određene stranke koja je
osvojila mandate", podsetio je Nikolić.
"Mandati su dobijeni na izborima i ne mogu se uzeti za malo para," poručio je
Aleksandar Vučić (SRS) podržavajući uzimanje mandata poslanicima G17 plus.
Petar Cvetković (DSS) naveo je da je sednica Administrativnog odbora u nedelju
održana po poslovniku i da se tako glasalo i o ostavkama poslanika G17 plus, a
Dragan Šormaz (DSS) ocenio je da su svi poslanici koji su napustili svoje
poslaničke klubove moralne nule i da se takvo ponašanje mora zaustaviti.
SDP je potpisala sporazum sa PSS, koja je legalna stranka upisana u registar
i uživa podršku 20 odsto građana, kazao je Meho Omerović (SDP).
Osnovno je pitanje ko i kakve ugovore ima sa Miškovićem, Hamovićem, Lazarevićem
i ko je dao pravo grupi prijatelja da upravlja svim tokovima novca u zemlji,
rekao je Omerović.
"Ako su poslanici G17 izdali program svoje stranke, pa im je zato oduzet
mandat, šta ste dali Slobodanu Laloviću da bi napustio svoju stranku", pitao je
Omerović.
On je rekao da je najnemoralnije to što "Vlada Vojislava Koštunice hoće da 250
poslanika njima polaže račune".
Ministar pravde Zoran Stojković ocenio je posle ove polemike da je predložena
strategija neophodna, jer se pitanje korupcije na svim nivoima ne može rešavali
moralnim normama, već trajnim merama.

Antrfile : Koincidencija

Srpski ministar pravde Zoran Stojković izjavio je juče da je koincidencija da
se u isto vreme u Skupštini Srbije raspravlja o Strategiji za borbu protiv
korupcije i sprovodi istraga o pokušaju korupcije o parlamentu.
Stojković je novinarima u Skupštini rekao da to govori da je neophodno da
parlament usvoji Strategiju za borbu protiv korupcije, kao jednog od najvećih
zala koje ugrožava ceo sistem.
Prema njegovim recima, ukoliko se dokaže da je bilo slučajeva da su poslanici
korumpirani, oni će krivično odgovarati.

Na razumnu meru
Srpski ministar pravde Zoran Stojković izjavio je juče da je cilj Nacionalne
strategije za borbu protiv korupcije da se ova "tamna mrlja kriminala" svede na
razumnu meru i realni nivo, koji neće ugrožavati normalno funkcionisanje države.
Obrazlažući Predlog nacionalne strategije u Skupštini Srbije, Stojković je
naveo da se ovim dokumentom Vlada obavezuje da donese akcioni plan za
spovođenje strategije u svim segmentima društva i da za te namene obezbedi
sredstva.
Strategijom se predviđa i donošnje zakona o formiranju samostalnog i nezavisnog
anikorupcijskog tela koje će birati parlament.
Stojković je naveo da će ovo telo imati široka ovlašćenja u nadzoru i kontroli
svih segmenata sprovođenja strategije, a jednom godišnje Skupštini podnositi
izveštaj o tome.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Kurir
Strana : 6
Autor : PRENETO
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


JOVANOVIĆ O JAVNIM NABAVKAMA

Da nema korupcije, uštedeli bismo 350 milijardi dolara
BEOGRAD - Eliminisanjem korupcije iz sistema javnih nabavki u Srbiji bila bi
ostvarena ušteda od 300 do 350 milijardi dolara ili 20 odsto od ukupne vrednost
javnih nabavki u zemlji, koje iznose 1,7 milijardi dolara, rekao je juče
direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.
Ukoliko rejting ne bude povoljan, to će imati snažan odvraćajući efekat u
pogledu stranih investicija, kazao je Jovanović, i dodao da je zato veoma važno
da se uvede red u oblast javnih nabavki kako bi se poboljšao rejting i smanjio
rizik koji je do pre tri godine bio maksimalan.
- Na skali od „A“ do „D“ mi smo, prema procenama Svetske banke, pre tri godine
startovali sa poslednje pozicije - podsetio je on. (TANJUG)

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Kurir
Strana : 7
Autor : M. M.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


DOKTORKU POSLE ZATVORA ČEKA POSAO

Dr Vesna Mrđenović iz GAK „Narodni front“ puštena iz pritvora,
zakon joj omogućava da se vrati na posao

BEOGRAD - Doktorka Vesna Mrđenović iz GAK-a „Narodni front“, koja je 15.
novembra uhapšena zbog uzimanja mita od 150 evra, puštena je u subotu iz
pritvora. Podsetimo, doktorka Mrđenović tražila je od porodilje Vesne Perišić
150 evra za davanje epiduralne anestezije. Policija je uhvatila doktorku na
„delu“, sa obeleženim novčanicama u novčaniku. Korumpirana doktorka će se,
međutim, ubrzo vratiti na svoje staro radno mesto, jer joj zakon to omogućava.
Kako Kurir saznaje u GAK-u „Narodni front“, doktorka Mrđenović se još nije
pojavila na klinici, ali kada reši da dođe, neće dobiti čak ni „packu“.
- Na Zapadu lekari koje uhvate da uzimaju mito gube dozvole za rad. Kod nas to
nije slučaj. Doktorka Mrđenović vratiće se na posao kao da ništa nije ni bilo,
a „Front“ uopšte neće reagovati. To je tako u svim klinikama. Svaki doktor
suspendovan je sa posla dok je u pritvoru, a kad izađe iz pritvora, suspenzija
se ukida i on slobodno može da se vrati na posao. Ukoliko korumpiranu doktorku
osude i ona ode u zatvor, ipak će posle održavanja kazne moći da se vrati i
ponovo radi - rekao je za Kurir jedan od radnika iz „Fronta“, koji je zamolio
da mu se ne objavi ime, jer „neće nikome da se zamera“.
Važeći zakon o radu predviđa da suspenzija sa posla prestaje kad neko izađe iz
pritvora. Darinka Mitrović, direktorka pravne službe GAK-a „Narodni front“,
kaže za Kurir da se doktorka Mrđenović još nije pojavila na poslu.
- Koliko ja znam, ona je izašla iz pritvora u subotu. Istražni sudija nas,
međutim, nije obavestio zvanično o tome. Vesna Mrđenović još nije dolazila na
posao, a ja bih danas trebalo da saznam da li će početi da radi ili će možda
otići na bolovanje. Uglavnom, po završetku pritvora, ukida se i suspenzija,
tako da ona može da radi u bolnici - rekla je Mitrovićka.
Pored Vesne Mrđenović, koja će ubrzo nastaviti sa lekarskom praksom, i doktorka
Sonja Đurović, ginekolog KBC-a „Zvezdara“, vratila se na posao. Podsetimo, nju
je beogradska policija uhapsila u oktobru kada je od porodilje tražila i uzela
500 evra. Đurovićka je takođe uhvaćena sa obeleženim novčanicama kod sebe. Ona
se posle izlaska iz pritvora vratila na posao. To je Kuriru potvrđeno u KBC-u
Zvezdara.
- Doktorka Đurović radi ponedeljkom posle podne u ambulanti - rekla je Kuriru
njena koleginica.
Miroslava Pervulov, bivša načelnica GAK-a „Višegradska“, takođe je bila na sudu
zbog sumnje da je uzela mito od 1.000 maraka da bi uradila carski rez. Na
suđenju je utvrđeno da doktorka nije sama tražila pare, već ju je pacijentkinja
„častila“ posle porođaja. Kada je ustanovljeno da je rođena beba bolesna,
doktorka je vratila novac. Vrhovni sud doneo je oslobađajuću presudu, a
doktorka Pervulov i dalje radi u ovoj klinici.

Antrfile : Promena zakona, lekari ostaju bez licence

Skupština Srbije izglasala je u ponedeljak Zakon o komorama zdravstvenih
radnika, koji će doktore kažnjavati profesionalno - oduzimanjem licence za rad.
Danica Mihajlović, načelnik Zdravstvene inspekcije Srbije, kaže za Kurir da
doktori koji jednom prekrše zakon više neće moći da se bave tim poslom.
- Jako sam srećna što je zakon prošao skupštinsku proceduru. Trenutno su kazne
besmislene, a od sada će postojati profesionalna odgovornost. Ko bude kršio
zakon, bilo krivični ili moralni, gubiće licencu za rad - rekla je Mihajlovićka.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Kurir
Strana : 7
Autor : S. M.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


DOKTOR TRAŽIO 300 C ZA ABORTUS

Zaječarska policija podnela prijavu protiv dr Slobodana Žikića (57) jer je
tražio 300 evra da prekine trudnoću staru između 10 i 20 nedelja

ZAJEČAR - Slobodan Žikić (57), ginekolog Zdravstvenog centra u Zaječaru, uzeo
je mito od 300 evra da pacijentkinji prekine trudnoću staru između 10 i 20
nedelja. Žikić je od trudnice I. I. tražio pare da bi joj bez komisije obavio
abortus. Naime, trudnoće koje su „zagazile“ u desetu nedelju mogu da budu
prekinute samo ako stručna komisija, koju čine dva lekara i socijalni radnik,
to odobri.
Trudnica kojoj je doktor tražio pare prijavila je ceo slučaj, pa je zaječarska
policija uhvatila Slobodana Žikića „na delu“. Ona je posle razgovora sa
doktorom, u kome joj je on ponudio da obavi abortus, ali uz naknadu od 300
evra, otišla u policiju i sve ispričala. Policajci su obeležili po jednu
novčanicu od 100 i 200 evra i podučili I. I. šta da uradi. Žena je „postupila
po dogovoru“ i lekaru dala pare.
U Zdravstveni centar ubrzo je došla policija. Žikić je čuo buku u hodniku,
naslutio šta se dešava i, kako Kurir nezvanično saznaje, „oslobodio se“
sumnjivog novca. Zgužvao je obeležene novčanice i bacio ih u korpu za otpatke
koja se nalazila u sobi glavne sestre. Policajci su, međutim, uspeli da pronađu
novčanice. Odmah su uhapsili dr Slobodana Žikića. U policiji ga, međutim, nisu
dugo zadržali. Posle saslušanja su ga pustili, a protiv njega su podneli
krivičnu prijavu zbog uzimanja mita.
O hapšenju doktora Žikića danima se šuškalo u Zaječaru, ali zvaničnih potvrda
do juče nije bilo. Novinari su pokušali da čuju istinu i od Mirka Veljkovića,
direktora Zdravstvenog centra, ali je on rekao da ne zna ništa više o slučaju.
- Doktor Žikić se, nakon saslušanja u policiji, vratio svom poslu u
ginekološkoj ordinaciji. Ne znam ništa više, ali se naša bolnica bori protiv
korupcije u zdravstvu - rekao je Veljković.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : S. STANKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


PLAVE KOVERTE NA VIDELO

STRATEGIJA U SENCI ISTRAGA O KORUPCIJI U PARLAMENTU

Rasprava o strategiji borbe protiv korupcije odvijala se juče u parlamentu
Srbije u senci najavljenih istraga da li je neko poslanicima nudio mito za glas
protiv budžeta i ima li među narodnim predstavnicima onih koji su podlegli
čarima plavih koverti. Ministar pravde Zoran Stojković procenio je da je
neophodno da se donese ne samo strategija, već i propisi koji će sprečiti
korupciju u parlamentu.
Koliko sam shvatio iz poslaničkih rasprava, korupcije izgleda ima. Moramo
učiniti sve da je stopiramo, jer, ako se uruši ugled najvišeg zakonodavnog
tela, bojim se da onda ni sudbina drugih državnih organa nije mnogo bolja
upozorio je Stojković. Imao sam prilike da čujem od poslanika. ali i na
državnoj televiziji. da mu je Bogoljub Karić dolazio kući nudeći više novca
nego što vredi sva njegova imovina. To je stvar na koju je tužilac morao
da reaguje, da utvrdi ima li sumnje da je učinjeno krivično delo korupcije.
Dobro je što je tužilac reagovao, jer poslanik je dobio mandat da štiti opšti
interes, a ne da ga ponudi na prodaju. Ukoliko se utvrdi da ima krivičnih
dela, neka vinovnici odgovaraju, kako bi ubuduće bila isključena svaka
mogućnost trgovine mandatima. Konačnu reč o svemu daće sud, jer je ovo samo
pretkrivični postupak.
Predsednik parlamenta Predrag Marković navodi da bi strategija države mogla da
pomogne u borbi protiv korupcije, a ne bi bila izuzeta ni Skupština, ukoliko bi
postojala takva opasnost.
Skupština se brani, kao telo za koje je glasalo 4,2 miliona ljudi, tako što
će svi koji su u njemu strogo i striktno poštovati zakon. To je dovoljna
odbrana i nije neophodna nikakva nacionalna strategija koja se tiče Skupštine
procenjuje Marković. Poslanik DSS Dratan Šormaz kaže da se on spominje u
medijima kao neko ko bi moga biti saslušan zbog toga što je izašao za govornicu
i rekao da Bogoljub Karić kupuje poslanike.
Normalno je da budemo saslušani Aleksandar Vučić i ja, jer smo to rekli sa
govrnice. Mi konkretno nemamo ništa sa tim, osim saznanja koje imamo od drugih
poslanika. Znam za jedan slučaj i, ako to nije istina, onda je taj
poslanikkojije rekao damu je Bogoljub Karić bio u kući, u prisustvu još dva
narodna poslanika, to slagao ukazuje Šormazdvrdeći da su u priču oko dva
poslanika G17 plus umešani koliko Karić, toliko i DS.
Generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić kaže da ga još uvek niko nije zvao, a
da će sve što Je govorio sa skupštinske govornice i u drugim javnim istupima
ponoviti pred nadležnim državnim organima.
Reći ću samo ono što sam čuo. Mislim da tužilaštvo i policija imaju u vidu
mnogo ozbiljnije svedoke, ljude koji su govorili da im je direktno nuđen novac.
Ja mogu da pričam u političkom, a oni u krivično pravnom smislu pojašnjava
Vučić.
Poslanik Demokratske stranke stranke Srbije Mika Vlaović, koji je za
skupštinskom govornicom svojevremeno izjavio da mu je Bogoljub Karić nudio
ogromne pare da pređe u PSS, nije juče želeo da odgovara na pitanja novinara.
Samo je kratko rekao da treba sačekati istragu, uskrativši odgovor na pitanje
da li je bio na razgovoru u policiji.
SDP će istrajati do kraja. da se ispita pre svega falsifikovanje i kriminal
koji se desio u pisarnici Skupštine, kada su na volšeban način aktivirane
ostavke bivših poslanika G17 plus, najavljuje Meho Omerović. On upozorava i da,
kako je rekao, grupa prijatelja, Vojin Lazarević, Vuk Hamović i Miroslav
Mišković, upravljaju svim finansijskim tokovima u Srbiji i da se protiv toga
treba boriti.
Šef poslaničke grupe DS Dušan Petrović ističe da će kadtad doći na dnevni red
problem legalnosti odluka koje parlament donosi, u situaciji kada postoji
sumnja da u njemu nezakonito deluje pet poslanika.
To pitanje biće otvoreno kada nadležni sud bude doneo odluke da su mandati
uzeti kršenjem Ustava i zakona. Suočićemo se s činjenicom da se moraju
preispitati sve odluke koje je donosio parlament, utemeljen na na pravu, i
Vlada koja se na tako nezakonitoj većini održava upozorava Petrović.
Jučerašnju raspravu o strategiji protiv korupcije, Petrović je ocenio kao
bruku. sramotu i farsu.
Bilo bi bolje da su poslanici stavili prst na čelo i zamisili se da sede u
visokom domu, koji bi trebalo da donosi zakone i zastupa interes građana, a da
je u njemu petoro ljudi kojima tu im nije mesto.

Antrfile : PetroviĆ: TadiĆ nije sud, potpisaće zakon

Nezvanične najave da će predsednik Srbije Boris Tadić potpisati Zakon o budžetu
za 2006. godinu i set propisa iz oblasti zdravstva, indirektno je juče potvrdio
i šef poslaničke grupe DSa u Skupštini Srbije Dušan Petrović.
Predsednik Srbije nije sud i on nije ovlašćen da suštinskž sudi o tome da li
su poslaničkž mandati u parlamentu uzeti nezakonito, ili ne kaže Petrović.
Očekujem da će se Tadić i u ovoj situaciji poneti u skladu sa svojom
funkcijom, vršeći ustavna ovlašćenja, i da će sačekati da vidi kakva će biti
odluka pravosudne instance o spornim mandatima.
Boris Tadić treba do ponedeljka da potiše zakone koje je parlament usvojio na
poslednjoj sednici. Čak i ukoliko ga ne bi potpisao ovoga puta, Tadić bi, prema
Ustavu, morao to da učini ukoliko Skupština ponovo usvoji te propise.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Glas Javnosti
Strana : 3
Autor : M. D.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


INSAJDERI IŠLI PO ZADATKU KOD KARIĆA

U Skupštini Srbije ne prestaju optužbe za korupciju narodnih poslanika

Poslanike je najviše „žuljala“ trgovina mandatima i osipanje
sopstvenih redova

BEOGRAD - Rasprava u Skupštini Srbije o Nacionalnoj strategiji za borbu protiv
korupcije juče je, kao „na dlanu“, pokazala koliko je korupcija duboko prodrla
u vlast i među same parlamentarce, ali i da se posle svega što je ovom prilikom
„isplivalo“, ne vidi civilizovan i zakonit ishod.
Poslanike je najviše „žuljala“ trgovina mandatima i nezadrživo osipanje
sopstvenih redova, kao i najava policije da će, zbog najnovije sumnje o
korumpiranosti dvoje (isključenih) poslanika G17 plus, ispitati bar četiri
slučaja.
LJiljana Nestorović iz SDP-a, stranke koja je u koaliciji s PSS-om, izjavila je
da je paradoks raspravljati o strategiji protiv korupcije, kada su poslanici
pod ozbiljnom optužbom za korupciju, a nezakonito se oduzimaju mandati
poslanicima G17 plus, Sovraniju Čonjagiću i Vesni Lalić.
Bogoljub Pejčić iz poslaničkog kluba „NS i grupa samostalnih poslanika“ rekao
je da su pojedini poslanici tajno išli na pregovore sa Karićem, ali da postoje
i oni poslanici koji su išli uz dogovor svoje partije, te da se bez njih
„nikada ne bi otkrila korupcija pojedinih poslanika“. On je dodao i da će imena
tih poslanika biti poznata za nekoliko dana, navodeći da bi policiju trebalo
pustiti da obavlja svoj posao.
Radikali i socijalisti optužili su SDP i njihove članove za politički nemoral,
a Tomislav Nikolić, kao predsednik Administrativnog odbora, obećao je da će
ubuduće mandati biti oduzimani svim poslanicima koji pređu u neku drugu
stranku. On je zapretio da će kad-tad platiti svi koji su uticali da SRS izgubi
dva mandata, a posebno će to koštati predsednika Ustavnog suda Srbije, jer je
njegova odluka da su poslanici a ne stranke vlasnici mandata „razbila Srbiju“.
Šef poslaničke grupe G17 plus Miloljub Albijanić optužio je Nestorovićevu i
šefa poslaničkog kluba DS-a Dušana Petrovića da su direktno učestvovali u krađi
mandata, a Nestorovićeva je optužila Vladu Srbije da tajno radi s tajkunima,
navodeći vlasnika „Delte“ Miroslava Miškovića, kao i još nekoliko imena, poput
Vojina Lazarevića, Vuka Hamovića...

Antrfile : Poslanici nisu bili u policiji

Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije ni juče nisu imali informacije
o tome da li je neko od poslanika bio na informativnom razgovoru u policiji
povodom navoda da je bilo pokušaja korumpiranja pojedinih poslanika.
Poslanik DSS-a Mika Vlaović, koji je javno za govornicom saopštio da mu je
lider PSS-a Bogoljub Karić nudio veliku sumu novca da pređe u njegovu stranku,
kratko je rekao da treba sačekati istragu, ali nije potvrdio da li je bio na
razgovoru u policiji.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Večernje Novosti
Strana : 5
Autor : R. OGNJANOVIĆ-D. STEVANOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


GLAVNA META - KARIĆ

MEĐUSTRANAČKE OPTUŽBE IZ SKUPŠTINSKIH HOLOVA PRESELILE SE ZA GOVORNICU

Ljiljana Nestorović: Svi Karićevi ljudi danas su svi premijerovi ljudi. Željko
Ivanji: Ugovor Mobtela i Mobiko Kosova najstrašnije je kršenje nacionalnih
interesa i bogaćenja na račun države

U trenutku kad Narodnu skupštinu potresa afera oko “trgovine mandatima” i
najava saslušanja parlamentaraca, slučajno ili ne, na dnevnom redu se našla -
odluka o usvajanju strategije za borbu protiv korupcije. Optužbe iz
skupštinskih holova preselile su se, tako za govornicu, a poslanici su krenuli
u žestok verbalni obračun. Na jednoj strani: Ljiljana Nestorović i Meho
Omerović poslanici SPD, koja je u koaliciji sa strankom Bogoljuba Karića. Na
drugoj: svi ostali.
Sve je počelo izjavom Ljiljane Nestorović: “U trenutku kad neko od nas namerava
da ispituje tužilaštvo, mi nemamo mandat da raspravljamo o strategiji protiv
korupcije. To je paradoksalno. Gospodine Markoviću, da vam odgovorim na ono od
juče: ne znam vic o majmunu i papagaju, ali pristajem da budem papagaj, a ko će
da bude majmun to sami odlučite... Znate vi iz G 17 plus kako ste postali
parlamentarna stranka i kakav smo dogovor imali, kako ste se i vi hvalili da
imate rezerve kad bude zatrebalo”.
- Uz podršku DS oteli ste čoveku celu stranku i sad ste u stranci
najnemoralnijeg čoveka u Srbiji, Bogoljuba Karića - odgovorio joj je, najpre,
Tomislav Nikolić. - Juče ga slušam, kaže uplašili su se ovi što su napljačkali
para od naroda, a on im ukrao 600 miliona evra! Vi ste uspeli da srušite jednu
vladu trgujući mandatima. Sad vas pitam - jeste li Srbiji doneli dobro ili zlo.
Posebno nemojte da napadate Koštunicu, to ja imam pravo, zato što je vaš
predsednik za njega rekao da je “patrijarh srpske demokratije”.
Nastavio je Miloljub Albijanić, šef poslaničkog kluba G 17 plus:
- Gospođo Nestorović, pokrijte se po glavi i vi i onaj nesrećni Dušan Petrović.
Čekali smo da vidimo ko će da se javi posle čitavog slučaja. I javiste se vas
dvoje. To znači da ste ili direktno učestvovali u krađi mandata ili ste bili
posrednici u trgovini.
- Svaka vlast mora da ima svog Gorana Matića. Tu ste ulogu, Albijaniću, vi na
sebe preuzeli - replicirala je Nestorović. - Karić je bio poslodavac meni, ali
i Nikitoviću, Tijaniću, Đuriću. Svi Karićevi ljudi danas su svi premijerovi
ljudi. Vojislav Koštunica ga je 2001. godine vodio u Banjaluku, sa privrednom
delegacijom, od čega se Đinđiću digla kosa na glavi. Karić vam je “dimna zavea”
za vaše odnose sa drugim tajkunima. Kad je bilo glasanje o NIS bila sam van
zemlje i jedva čekam da me policija pozove, da ispričam kako mi je Vlatko
Sekulović nudio da helikopter dođe po mene u Grčku da se stavim na raspolaganje
Koštunici i da glasam za NIS i tehničke usluge jednog tajkuna. Pozivam državnog
tužioca da ne reaguje selektivno.

Antrfile : MEDIJI

ZORAN Krasić (SRS) je rekao da je “60 odsto medija sredstvo korupcije, a da je
upravo Savet za borbu protiv korupcije najveće korupcionaško udruženje u
zemlji, da državnim parama naručuju neke studije, na bazi kojih nikad nije
pokrenut ni jedan postupak”.

UGOVOR SA LUKOM

- UGOVOR o poslovno-tehničkoj saradnji koji je zaključen 8. decembra 2003.
godine između Mobtela sa jedne i Mobiko Kosova s druge strane, najstrašnije je
kršenje nacionalnih interesa, uz istovremeno nelegalno bogaćenje Ekrema Luke i
porodice Karić na račun države - izjavio je Željko Ivanji, poslanik G 17 plus.-
Bez saglasnosti PTT, odnosno Vlade Srbije, on je ustupio eksploataciju državnih
kapaciteta, preko kojih Ekrem Luka prisvaja 70 odsto neto prihoda ili po našoj
proceni oko milion i po evra mesečno, od Mobtelove mreže na Kosovu. Od 2001. do
kraja 2003. godine predsednik UO PTT bio je Boris Tadić, koji je bio i ministar
telekomunikacija, a ništa nije uradio po tom pitanju. Moguće je da nije ni znao
za to.

ZAKON O LOBIRANjU

PREDLOG odluke o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije
jedan od najvažnijih dokumenata koje ova Skupština treba da usvoji, ako želimo
da krenemo kao valjano uređena država u Evropu. Kad donesemo zakon o osnivanju
nezavisnog antikorupcijskog tela, mi ćemo za šest meseci da uradimo ono što su
neki uradili za pet ili šest godina. Moraće da se donese zakon o lobiranju i
obezbeđivanju njegove transparentnosti, da se zna šta je korupcija, a šta
lobiranje. Na kraju, treba da se donese i kodeks ponašanja poslanika i
zaposlenih u Narodnoj skupštini, uz obavezno propisivanje zabrane koruptivnog
ponašanja, rekao je ministar pravde Zoran Stojković.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Glas Javnosti
Strana : 8
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


JAVNE NABAVKE TEŠKO KONTROLISATI

BEOGRAD - Godišnje uštede u javnim nabavkama u Srbiji mogle bi da budu i do 350
miliona dolara da postoje institucije koje su osposobljene da kontrolišu
planiranje i ugovaranje nabavki i sprovođenje ugovora, kao i da obezbede
zaštitu ponuđača, izjavio je direktor Uprave za javne nabavke Predrag
Jovanović. „Za javne nabavke se godišnje troši 1,7 milijardi dolara, a procena
Uprave i Svetske banke je da su moguće uštede u toj oblasti od 20 odsto“, rekao
je Jovanović. On je naglasio da oko 30 ljudi koji rade u Upravi i Komisiji za
zaštitu prava ponuđača nije dovoljno da spreče zloupotrebe u javnim nabavkama
jer je potrebno da se prate nabavke 12.000 naručilaca u Srbiji, koji godišnje
sklope 220.000 ugovora, prenosi Beta.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Večernje Novosti
Strana : 7
Autor : T. MT.
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


VOJSKA DUŽNA PET MILIJARDI

ZORAN STANKOVIĆ, MINISTAR ODBRANE, O TEŠKOJ FINANSIJSKOJ SITUACIJI U VSCG

Za preživljavanje Vojsci Srbije i Crne Gore do kraja godine potrebno je 3,8
milijardi dinara

BEOGRAD - Finansijska situacija u Vojsci SCG je jako teška, a za njeno
“preživljavanje” do kraja godine, potrebno je tri milijarde i 800 miliona
dinara, rekao je juče ministar odbrane Zoran Stanković. On je izrazio nadu da
će nakon što su sa ministrima finansija Srbije i Crne Gore dogovorene “određene
aktivnosti”, u narednih mesec dana biti prevaziđen nedostatak novca.
Stanković je skupštinskim izveštačima u parlamentu državne zajednice, rekao da
dugovi Vojske iznose pet milijardi i 200 miliona dinara uz napomenu da je
“glavni problem sada obezbeđivanje sredstava za isplatu dve penzije vojnim
penzionerima u Crnoj Gori. - Radimo na tome da se to, kao i socijalna davanja
razreše do 15. decembra, rekao je Stanković.
- Moram da se izvinim - dodao je ministar - svima onima koji čekaju da im se
isplate otpremnine, troškovi za lekove i za potrebe pogreba i sva druga
predviđena socijalna davanja s obzirom da Fond za reformu Vojske nema ni
dinara. Nadamo se da ćemo do kraja godine iz rezervi i u dogovoru sa
ministrima finansija dve države članice taj problem ublažiti.
Ministar vojni potvrdio je da je Savetu ministara dostavio kadrovske izmene u
Ministarstvu odbrane koje su dogovorene sa predstavnicima crnogorskih vlasti
Stanković očekuje da će odluka o tome biti doneta na narednoj sednici Saveta
ministara. Savetu ministara predložio je i otkazivanje ugovora o nabavci opreme
(afera “pancir”) i o zakupu satelita.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Glas Javnosti
Strana : 11
Autor : S. M.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


GINEKOLOG UZEO MITO

ZAJEČAR - Policija je juče podnela krivičnu prijavu protiv Slobodana Žikića
(57), lekara specijaliste za ginekologiju i akušerstvo u Zdravstvenom centru u
Zaječaru, zbog osnovane sumnje da je od I. I. iz okoline Zaječara tražio 300
evra da bi joj obavio prekid trudnoće, iako je bila trudna između 10 i 20
nedelja. Žikić je za tu uslugu primio 300 evra, i to jednu novčanicu od 200
evra i jednu od 100 evra. Kako saznajemo, žena je slučaj prijavila policiji,
nakon čega je sa obeleženim novčanicama otišla kod doktora. Ubrzo po njenom
ulasku, u ordinaciju je stigla i policija, koja je na očigled pacijentkinja
koje su čekale u hodniku odvela doktora na saslušanje.
Policija je obeležene novčanice pronašla zgužvane u korpi za otpatke u
prostoriji glavne sestre. Kada su novinari pre nekoliko dana od direktora
Zdravstvenog centra u Zaječaru doktora Mirka Veljkovića zatražili informaciju o
ovom slučaju, on je rekao da o svemu zna koliko i novinari i da se dr Žikić
posle saslušanja u policiji vratio svom poslu.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Večernje Novosti
Strana : 19
Autor : M. BICULOVIĆ
Ličnost : Vladimir Goati
Tema : Aktivnosti i komentari
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


PROTIV KORUPCIJE

JUČE U SKUPŠTINI GRADA TRIBINA O SUKOBU INTERESA

Zakon o sukobu interesa usvojen je sa namerom da se onemogući sticanje profita
i imovinske koristi obavljanjem određenih funkcija, rekao je za “Novosti”
Vladimir Goati

KORIŠĆENjE politike za sticanje sopstvenog bogatstva dugogodišnja je praksa na
svim nivoima vlasti. Česte afere, koje nisu mimoilazile ni Niš, najbolji su
primer zloupotrebe funkcija i položaja.
Sa namerom da se prekine ova “tradicija”, pre godinu dana usvojen je Zakon o
sukobu interesa. Članovi istoimenog odbora Narodne skupštine kažu da su novi
propisi, iako nepopularni, već doneli neke dobre rezultate.
- Zakon o sukobu interesa usvojen je sa namerom da se onemogući sticanje
profita i imovinske koristi obavljanjem određenih funkcija - rekao je Vladimir
Goati, predsednik “Transparentnosti Srbije”, na jučerašnjoj tribini.
- Prvi put se na ovim prostorima redovno kontrolišu funkcioneri uvođenjem
obaveze prijavljivanja imovine. A razlog za to je što postoji realna
pretpostavka da ljudi ne ulaze u politiku samo iz altruističkih razloga, ili
zato što žele da unaprede državu, već zato što žele da profitiraju privatno.
Od kada je usvojen Zakon o sukobu interesa Goati kaže da su funkcioneri
obavezni svake godine da pišu izveštaj o svojoj imovini. U slučaju da neki
funkcioner bude na bilo koji način sumnjiv, ističe Goati, pogleda se njegov
izveštaj na početku i na kraju mandata i javnosti predstavi da li je
obavljanjem određene funkcije bitno poboljšao svoje imovinsko stanje.
- Zato ovaj zakon i nije izazvao velike simpatije kod političkih funkcionera -
naglasio je Goati. - A jedan od razloga su sankcije, koje nisu krivične, ali
mogu da budu predlog za opoziv. Imajući u vidu pravilo da su politički
funkcioneri izuzetno osetljivi na to pitanje, zahtev Odbora za rešavanje o
sukobu interesa ispunila je većina funkcionera u Srbiji.

Antrfile : REZULTATI

MILOVAN Dedijer, predsednik Odbora za rešavanje o sukobu interesa, rekao je da
su rezultati, od konstituisanja 18. januara, veoma dobri.
- Za osam meseci intenzivnog rada Odbor je primio 6.079 izveštaja, pokrenuto je
oko 70 postupaka u kojima je utvrđeno da postoji konflikt funkcija, a dato je i
više od 300 mišljenja o primeni zakona - istakao je Dedijer. - U Nišu do skora
nije bila dobra situacija. Odbornici - njih 31, odnosno 50 odsto, nisu
dostavili odmah izveštaje o imovinskom stanju, ali ih je sada ostalo da to još
učini svega osam.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Danas
Strana : 3
Autor : M. T. - S. B
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


LABUS: TADIĆ I JA SE NISMO SLOŽILI OKO MANDATA

Beograd - Kao potpredsednik Vlade moram da imam redovnu komunikaciju sa
predsednikom države. Bio sam u Berlinu i imao sam potrebu da mu saopštim svoje
utiske i da mu prenesem neke poruke. Zvao sam ga telefonom da mu to saopštim, a
on mi je rekao - dođi na sastanak. Videli smo se i o mnogim stvarima
razgovarali. Spomenuo je oduzimanje dva mandata DS, a ja sam govorio o dva
mandata koje je SDP nama oduzeo. Nismo se uopšte složili i nisam imao potrebu
da izdajem neko saopštenje - izjavio je juče u Skupštini Srbije potpredsednik
Vlade Miroljub Labus.
On je dodao da je za njega bilo veliko iznenađenje saopštenje iz Kabineta
predsednika Srbije i onda je i njegov Kabinet reagovao:
- Moram da priznam da sam iznenađen, a to bi bilo kao kad bi neko izdao
saopštenje posle mog sastanka sa premijerom.Labus je negirao da je sa Tadićem
razgovarao o mandatima G17 Plus, ali jeste o drugim mandatima:
- Za mandate G17 Plus situacija je potpuno drugačija. Možda se pitate zašto dva
iz SDP nisu zamenjena, a ovi jesu - naši poslanici imaju ugovor sa strankom, a
ovi sa liste SDP ne. Ugovor vrlo jasno precizira u kojim slučajevima poslanici
mogu postati nezavisni i to ako stranka prekrši određene političke obaveze.
Nijedna druga stranka nema ugovore sa poslanicima, niko ne može da se poziva na
kršenje nekog prava da bi imao neko drugo pravo. To čak nije moguće ni po
Miloševićevom ustavu. Situacija je pravno čista, ali je to politički druga
stvar. Pokušali su da obore Vladu, nisu uspeli i sada se ljute. Njihovo pravo.
Ovo smo primili k znanju, ali saradnja mora da se nastavi.
Na pitanje novinara kako parlament, posle svega što se dešavalo, donosi
strategiju za borbu protiv korupcije, Labus je odgovorio da je parlament bio
predmet pokušaja korupcije i on je zaista nadležan da o tome raspravlja. U
borbi protiv korupcije potrebna je prevencija, a ako se korupcija već desi, tu
su policija i sudstvo koji treba efikasno da kažnjavaju. Prevencija vezana za
poslanike jeste izmena Zakona o izboru narodnih poslanika.
- Nema istine u priči da još pet poslanika hoće da napuste klub G17 Plus, to su
spekulacije - izjavio je Labus. On nije imao informaciju da bi Tadić mogao da
odbije da potpiše ukaz o proglašenju Zakona o budžetu.
- Mislim da bi to bilo krajnje neodgovorno da odbije da potpiše, jer bi time
pokazao da je predsednik jedne partije, a ne svih građana. I ne verujem da će
odbiti da potpiše - izjavio je Labus.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Danas
Strana : 3
Autor : S. BIŠEVAC - M. TOROV
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ZORAN STOJKOVIĆ: SVESTI KORUPCIJU NA RAZUMNU MERU

Skupština o Predlogu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije

Beograd - Dok se javnost i državni organi bave pitanjem da li su neki tajkuni
kupili ili bar pokušali da kupe pojedine poslanike, Skupština Srbije je juče
raspravljala o Vladinom Predlogu nacionalne strategije za borbu protiv
korupcije. Rasprava je obilovala međusobnim optužbama i tvrdnjama koja je
stranka i vlast korumpiranija.
Ministar pravde Zoran Stojković primetio je da je koincidencija da Skupština
raspravlja o strategiji borbe protiv korupcije u vreme kada se ispituju tvrdnje
o kupovini poslanika i najavio donošenje etičkog kodeksa koji treba da spreči
moguću korupciju u najvišem zakonodavnom telu. Obrazlažući Vladin Predlog
strategije, ministar Stojković je istakao da je njen cilj svođenje korupcije na
razumnu meru.
Ovim dokumentom Vlada se obavezuje da donese akcioni plan za sprovođenje
strategije i da obezbedi potrebna sredstva. Predlaže se i formiranje nezavisnog
tela koje će nadzirati sprovođenje strategije i jednom godišnje Skupštini
podnositi izveštaj. U izjavi novinarima, ministar Stojković je ocenio da se
sadašnji Savet za borbu protiv korupcije ponaša kao parapolicijsko telo.
Ministar je najavio da će, nakon usvajanja Predloga strategije za borbu protiv
korupcije, uslediti donošenje niza akata, među kojima i zakona o lobiranju.
Ovaj zakon bi trebalo da definiše razliku između lobiranja i korupcije.
Skupštinska rasprava je obilovala teškim rečima i verbalnim duelima uglavnom
poslanika SRS i SDP, ali nisu ćutali ni predstavnici DSS. Ljiljana Nestorović
je optužila Predraga Markovića i nadležne državne organe da primenjuju
dvostruke standarde i najavila da će podneti krivične prijave, jer su „ovde
kršeni zakon, Ustav i procedura“. Ona je navela da, po članu 230 Poslovnika,
poslanik svoju ostavku predaje predsedniku Skupštine u pisanom obliku, a to je
moguće izvesti samo ako dođe lično da je preda.
Njen stranački kolega Meho Omerović je objasnio da oni ne brane „nezakonito
smenjene“ poslanike G17 Plus, već odluku Ustavnog suda da mandati pripadaju
poslanicima.
Radikali se protive donošenju Nacionalne strategije jer je, po njima, reč o
političkoj deklaraciji i pamfletu. Vučić je primetio da postoje zakoni i
nadležni organi „koji treba da hapse kriminalce“, te da nikakva Strategija i
nova tela nisu potrebni. Željko Ivanji (G17 Plus) se najviše bavio Bogoljubom
Karićem i sumnjivim ugovorima koje je on u ime Mobtela potpisivao sa kosovskim
biznismenom Ekremom Lukom.
- Od 2001. do kraja 2003. predsednik Upravnog odbora PTT bio je Boris Tadić.
Moguće je da on nije znao za to, ali je bio dužan da se upozna - zaključio je
Ivanji.
Odgovarajući na primedbe poslanika ministar Stojković je rekao da se ne može
reći da ništa nije urađeno u suzbijanju korupcije. Pokrenuto je, kako je naveo,
više od 40 sudskih postupaka za primanje i davanje mita ili zloupotrebu
službenog položaja. Po njegovoj oceni iz diskusije se videlo da postoji
politička volja da se strategija donese, jer se svi slažu da je problem
korupcije veliki, ali nije tačno da smo na vrhu zemalja po korupmpiranosti, jer
se primičemo sredini, primetio je Stojković, pozivajući se na podatke
Transparensi Internešnela.

Antrfile : Major CIA Grujica Spasović - ambasador

Zoran Krasić (SRS) zamerio je pominjanje uloge medija u Predlogu nacionalne
strategije. „Šezdeset odsto medija je sredstvo korupcije - BK, list Danas,
major CIA Grujica Spasović se sprema za ambasadora države u kojoj ste vi vlast.
Pa, ovi novinarčići što dođu ovde da uzmu izjave i onda ocrne nekoga. Pa, može
li da bude normalna novina u kojoj piše Petar Luković“, upitao je Krasić.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Danas
Strana : 5
Autor : Z. MILADINOVIĆ
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


POKLONI BORISU TADIĆU NA VEŠTAČENJU

Predsednik republičkog Odbora za rešavanje sukoba interesa Milovan Dedijer

Niš - Do kraja ove godine biće predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju
sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija u kojima će biti predloženo da se
on primenjuje i na funkcionere u ustanovama i organizacijama čiji su osnivači
Republika, Pokrajina i lokalna samouprava, najavio je predsednik republičkog
Odbora za rešavanje sukoba interesa Milovan Dedijer juče u Nišu.
Na seminaru posvećenom primeni ovog zakona, Dedijer je kazao da postoji
„zainteresovanost“ javnosti i za funkcionere organizacije koje osniva država i
lokalna samouprava, kao i da su mnogi od njih samoinicijativno podneli registar
imovine. On je podsetio da zakon sada obuhvata samo izabrane, postavljene i
imenovane funkcionere u republici, pokrajini i lokalnoj samoupravi, kojih ima
„između 6500 i 7000“.
- Do sada smo dobili izveštaj o imovnom stanju 6079 funkcionera. Prema našim
podacima, takav izveštaj podneli su svi republički i pokrajinski, kao i većina
lokalnih funkcionera. U Nišu, na primer, od 61 odbornika izveštaj o imovnom
stanju nije podnelo osam odbornika. Dobar broj izveštaja svih funkcionera,
međutim, nije podnet u zakonskom roku, već tek nakon što smo pokrenuli nekoliko
desetina postupaka. Problem je i što Odbor još uvek ne zna tačan broj lokalnih
funkcionera - rekao je Dedijer.
On je kazao da je republički Odbor za rešavanje sukoba interesa do sada
pokrenuo 78 postupaka protiv funkcionera zbog nedozvoljene akumulacije
funkcija. Nakon pokretanja postupka i poziva da podnesu ostavke na funkcije u
upravnim i nadzornim odborima, polovina funkcionera su podneli ostavke na
nedozvoljene funkcije u odborima. Očekujem da ćemo imati između 150 i 200
slučajeva nedozvoljene akumulacije funkcija, rekao je on. Milovan Dedijer je
istakao da se Odbor samo u dva slučaja bavio i registracijom poklona koje su
funkcioneri primali od domaćih fizičkih i pravnih lica.
- „Slučaj“ poklona koje je dobijao predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković
je rešen, a pokloni koje je dobio predsednik Srbije Boris Tadić su na
veštačenju. Od vrednosti tih poklona, koja će se utvrditi veštačenjem, zavisiće
da li će oni biti tretirani kao državna svojina i predati republičkoj Direkciji
za imovinu - rekao je Dedijer.

Antrfile : Žena kao imovina

Kostić je jedini gradonačelnik u Srbiji protiv koga je republički Odbor za
rešavanje sukoba interesa pokrenuo postupak zbog neprijavljivanja imovine. On
je tada rekao da to neće učiniti jer ga „vređa“ propitivanje o njegovom imovnom
stanju, koje su državni organi detaljno proverili („do kašike i viljuške“)
krajem devedesetih, kada je protiv njega vođen sudski postupak zbog navodnih
privrednih zloupotreba.
- Od imovine imam ženu, četvoro dece i dva automobila“ - kazao je on. Nakon
pokretanja postupka, Kostić je, ipak, podneo izveštaj o imovnom stanju, tako da
je Odbor prekinuo postupak protiv njega.

Gradonačelnik Kostić „samokritičan“

- Primena ovog zakona, koji reguliše ponašanje svih nosilaca funkcija, naišla
je na nerazumevanje, niški funkcioneri se nisu proslavili njegovom primenom -
rekao je gradonačelnik Niša Smiljko Kostić.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Danas
Strana : 9
Autor : SLOBODAN PAVLOVIĆ SMEDEREVO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


JUSTICIJA BEZ MAČA

Pisma
Gledam red u rečniku latinskog jezika, i razmišljam - koliko smo pokvarili i
izopačili izvorno značenje često korišćene imenice „korupcija“, glagola
„korumpirati“, prideva „korumpiran“. Prevodimo „podmićivanjem“. A radi se o
izopačenim pokvarenjacima.
Istina je, u medijima se dosta priča o korupciji, imamo i antikorupcijske
komisije i odbore, ima i zakona (ako nema dovoljno, napisaće oni još par
kilograma, začiniti amandmanima, kuvati na ljutim replikama do tri posle ponoći
bude li trebalo), no sve to nije dovoljno da vaga gospođe Justicije bar malo
pretegne; a da gospođa zamahne mačem, o tome ne vredi ni pomišljati... Treba li
nam zaista još antikorupcijskih zakona, ili pokvarenima i izopačenima možemo
suditi i sa onim šta imamo? Nesreća je da svaka tamna kriminalna prilika ima
još tamniju senku u politici, pravosuđu ili gde već. Tako je u ovoj državi
moguće da kriminalca uhapšenog zbog pokušaja atentata na premijera neko pusti
na slobodu jer gospodin atentator ima poslovnih obaveza. Na žalost, u drugom
pokušaju on i njegovi prijatelji uspevaju i da ispune te svoje „poslovne
obaveze“.
Slobodan Pavlović, Smederevo

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Danas
Strana : 11
Autor : IVAN RADAK
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


DOBRA NAMERA DRŽAVE ILI NOVI IZVOR PRIHODA LOKALNIH MOĆNIKA

Šta se krije iza zahteva ministra Parivodića da se ukine monopol države nad
građevinskim zemljištem

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić podneo je zahtev
Sudu Srbije i Crne Gore da van snage stavi član 60. Ustava Srbije i članove
zakona koji regulišu oblast monopola države nad gradskim građevinskim
zemljištem. Reforma za koju se Parivodić zalaže podrazumeva da aktuelni
korisnici zemljišta dobiju pravo preče kupovine i mogućnost izbora da li će
zemljište kupiti ili nastaviti da plaćaju naknadu za korišćenje. Ukoliko bi se
odlučili za kupovinu zemljišta taj novac bi država iskoristila da namiri bivše
vlasnike nacionalizovanog zemljišta. Međutim, u javnosti su podeljena mišljenja
u vezi sa tim koliko će takav predlog zadovoljiti bivše vlasnike, a stručnjaci
ukazuju da osim restitucije postoji još nekoliko prepreka sa kojima se
zemljišna reforma suočava.
- Podnošenjem ovog zahteva pokrenuto je pitanje ukidanja monopola nad gradskim
građevinskim zemljištem koji predstavlja objektivnu prepreku za priliv stranih
investicija i uspostavljanje hipotekarnog tržišta. Međutim, ne sviđa nam se
rešenje koje predviđa mogućnost da korisnik zemljišta postane i vlasnik,
odnosno da dobije prednost pri kupovini. Takvo rešenje baca sumnju na dobre
namere države - kaže za Danas Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.
On ističe da se, trenutno, zemljište ustupa korisnicima gotovo besplatno jer
nije do kraja uspostavljena institucija zakupa. Plaća se samo primarno i
sekundarno opremanje zemljišta odnosno naknada koja je fiksna i određena po
zonama.
- Osim pitanja restitucije, glavne prepreke za uspešno sprovođenje zemljišne
reforme su i monopolski krugovi koji postoje u svim sredinama, kao i nesređen
katastar nepokretnosti - tvrdi Antić.
Bivši direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište Siniša Nikolić slaže
se da će pokretanje zemljišne reforme biti podsticaj investiranju i da tu
inicijativu treba podržati, ali nije siguran da li je moguće, samo izmenama
ustavnih odredbi, napraviti radikalni korak napred.
- Ono što će ostati bez obzira na to da li će biti moguće trgovati zemljištem
jeste taksa koju grad ubira na ime troškova koje je imao za opremanje
zemljišta. Taksa koju mnogi osporavaju biće naplaćivana i kada zemljište bude
privatno, samo je pitanje koliko će iznositi. Takva taksa postoji i u drugim
zemljama - podseća Nikolić.
On naglašava da se stanje kada je reč o katastru popravlja s obzirom na to da
je „pre nekoliko godina bio u katastrofalnom stanju“.
Asistent na Pravnom fakultetu i saradnik Svetske banke za pitanja u vezi sa
zemljištem Miloš Živković, kaže za Danas da investitori u Srbiji mogu naći
zemljište koje im je potrebno, ali problem je što im treba od devet meseci do
godinu dana da bi do tog zemljišta došli.
- Osnovano se može posumnjati da je to jedan od ozbiljnih izvora korupcije.
Veliki problem je član 60. Ustava Srbije. Zakonom o planiranju i izgradnji iz
2003. godine država je pokušala da naruši državni monopol u onoj meri u kojoj
je bilo moguće. Pravi način je odustajanje od takve ustavne odredbe. Zemljišna
reforma nije samo pravno već, pre svega, i političko pitanje i izvor značajne
društvene moći i finansiranja lokalnih samouprava - kaže Živković.

Antrfile : Prilika za profitiranje povlašćenih grupa

- Zakup podrazumeva da mesečno plaćate rentu ali, koliko je nama poznato, na
teritoriji Beograda ima samo nekoliko takvih ugovora. Osim toga, puno ljudi u
Beogradu, pogotovo u starom delu, nemaju predstavu da su prava korišćenja kuća
u kojima žive dobila različita preduzeća, recimo Stankom, i to je učinjeno na
osnovu važećih odluka donetih 1990. i 1991. godine. Da li će te firme dobiti
pravo prvenstva pri kupovini zemljišta. Ukoliko je to namera, to je kriminal i
davanje mogućnosti povlašćenim grupama da steknu veliki profit - tvrdi Mile
Antić, koordinator Mreže za restituciju i dodaje da pokretanje zemljišne
reforme dokazuje tvrdnju Mreže da ne postoji nikakva finansijska smetnja da
država vrati imovinu bivšim vlasnicima i da zatim korisnik i vlasnik uspostave
zakupni ili kupoprodajni odnos.

Princip jedinstva nepokretnosti

- Prvi i osnovni princip zemljišne reforme je princip jedinstva nepokretnosti
koji znači da ne možete biti vlasnik zgrade ako niste vlasnik zemljišta i to je
pravilo postavljeno još u Rimskom pravu. To nije slučaj u Britaniji i SAD ali s
njima ne možemo da se poredimo. Jedinstvo nepokretnosti biće uspostavljeno ili
tako što će vlasnici objekta izgubiti pravo svojine i dobiti privatno - pravno
pravo građenja koje bi moglo da se primenjuje dok postoji objekat a nakon toga
se svojina vraća na vlasnika zemljišta ili da vlasnik objekta postaje i vlasnik
zemljišta pod zgradom. Koliko mi je poznato tu još nema definitivnog
opredeljenja države. Veliki problem biće i obeštećivanje bivših vlasnika -
naglašava Živković i dodaje da je potrebno pronaći najpravednije rešenje za
bivše vlasnike, ali i najekonomičnije rešenje koje neće naterati državu da
bankrotira.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Danas
Strana : 12
Autor : G. V.
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


U PREDUZEĆU NEMAJU KOMENTAR

Povodom smena u Železnicama Srbije

Beograd - U poslednjih nedelju dana u Javnom preduzeću Železnice Srbije
smenjeno je i na nove dužnosti postavljeno sedam rukovodilaca. Spekuliše se da
je razlog za takav potez afera u vezi sa nabavkom spornih lokomotiva iz
Slovenije i vozova iz Švedske.
Smenjeni su direktor Direkcije za prevoz Zoran Milićević, direktor Sektora za
vuču vozova Obrad Božić, rukovodilac za nabavku Milorad Matić, kao i Zoran
Bundalo, Ljubomir Konstantinovski i Stevan Simić. Procenjuje se, mada to nije
zvanično potvrđeno da su Bundalo i Bečejac smenjeni zbog sumnje da su bili
„duboko grlo“ pojedinim medijima koji su se bavili tom aferom dok je Simić na
novu dužnost premešten navodno jer nije pristao da potpiše dokument u kojem se
kaže da je nabavka lokomotiva bila po propisima.
Juče smo pokušali u Železnicama Srbije da proverimo zbog čega je došlo do
smene ovih rukovodilaca međutim Mile Lokas, šef Medija centra ovog preduzeća
rekao nam je da ne želi da daje izjave za medije.
- Za Televiziju B92 sam prokomentarisao ove događaje, ali je moja izjava
pogrešno interpretirana - emitovani su samo segmenti razgovora koji su izvučeni
iz konteksta. Zbog toga smo odlučili da više ništa ne iznosimo u javnost. Ipak,
očekujem da ćemo uskoro organizovati konferenciju za novinare na kojoj ćemo
izneti svoj stav u vezi sa ovim pitanjem - izjavio je za Danas Mile Lokas.
Podsećanja radi, Lokas je povodom smena u Železnicama Srbije rekao a B 92
preneo da su „Milićević i Božić raspoređeni na nove dužnosti i da to nema
nikakve veze sa nabavkom lokomotiva i garnitura iz Švedske“.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : D. I.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


POSLANICI U POLICIJI!

Poslanici DSS-a Aligrudić, Šormaz i Vlaović, kao i radikal Vučić, spremni da u
policiji kažu sve što znaju o korupciji u Skupštini

BEOGRAD - Poslanici Miloš Aligrudić, Dragan Šormaz, Mika Vlaović i Aleksandar
Vučić još nisu dobili poziv za informativni razgovor u policiji u vezi sa
prikupljanjem informacija o podmićivanju poslanika. Oni za Kurir kažu da će se
odazvati eventualnom pozivu i reći sve što znaju.
Prema saznanjima Kurira, na razgovor u policiju prvo bi trebalo da budu pozvana
trojica pomenutih funkcionera DSS-a, a potom i generalni sekretar radikala.
- Njih četvorica najčešće su u medijima, ali i za skupštinskom govornicom,
govorili o potkupljivanju poslanika, i ta njihova saznanja biće značajna za
otkrivanje eventualnog krivičnog dela - objašnjava sagovornik Kurira iz MUP-a.
Poslanik DSS-a Dragan Šormaz rekao nam je juče da još nije dobio poziv, ali da
će rado reći sve što je čuo o toj nečasnoj raboti.
- Nikoga nisam pokušao da korumpiram, niti mi je neko nešto nudio, a ako me
pozovu u policiju, reći ću sve što sam čuo. Većinu tih stvari već sam rekao u
Skupštini. Dakle, poslanik DSS-a Mika Vlaović je meni, kao i za skupštinskom
govornicom, rekao da ga je Bogoljub Karić posetio na njegovom imanju u
Vojvodini i nudio mu mnogo više novca nego što njegovo gazdinstvo vredi.
Takođe, još dva poslanika DSS-a su nam rekla da su se videla sa Karićem, koji
im je nudio nešto, ali ne bih otkrivao u medijima imena, već ću to reći
nadležnima - objasnio nam je Šormaz.
I generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić kaže za Kurir da će se bez problema
odazvati pozivu policije.
- Pazite, ja nemam neposredna saznanja i materijalne dokaze o kupovini
poslanika, ali ću reći sve što sam čuo. Vlaović je sam rekao, za Živadina
Lekića sam takođe siguran da nije tek tako napustio našu stranku i otišao kod
Karića. Čuo sam da je bilo još nekih pokušaja, a sve što budem saznao, reći
ću... - ističe Vučić.
Poslanik DSS-a Mika Vlaović, koji tvrdi da je Karić pokušao da ga potkupi, juče
nije hteo da razgovara sa novinarima. On je kratko rekao da treba sačekati
istragu, ali nije želeo da potvrdi da li je bio na informativnom razgovoru.
Konačno, Miloš Aligrudić nije bio dostupan za razgovor o ovoj temi jer je, kako
nam rekoše u DSS-u, na službenom putu u Moskvi.
Na drugoj strani, potpredsednik DS-a Dušan Petrović rekao je da niko iz te
stranke nije pozvan na razgovor, ocenivši da su svi događaji poslednjih
nekoliko dana o korupciji i istrazi „bacanje prašine u oči“.
Šef poslaničke grupe G17 Plus Miroljub Albijanić ne vidi razlog da poslanici te
stranke idu na razgovor u policiju, ali, prema njegovim rečima, predmet istrage
mogu da budu Sovranije Čonjagić i Vesna Lalić, koje je ta stranka zamenila pre
dva dana.

Antrfile : Karić banuo kod Bakija

Kako saznajemo, jedan od braće Karić (a nije Bogoljub), po starom srpsku
običaju da se na slavu ne zove, banuo je na krsnu slavu generalnog sekretara
Socijalističke partije Srbije Zorana Anđelković.
- Iznenađen, Baki ga je dočekao, ugostio ga. Iako je tema visila u vazduhu,
Karić nije pomenuo prelazak u tabor PSS-a ili otkazivanje podrške za neku
protivuslugu. Verovatno nije bila zgodna prilika. Otišao je, kao što je
došao... - objašnjava jedan od Anđelkovićevih socijalista. Anđelković nije hteo
juče ni da nam potvrdi, ni da demantuje ove informacije.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Borba
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


PRIČALI O SVEMU OSIM O MANDATIMA

Potpredsednik Vlade Srbije Miroijub Labus negirao je juče da je sa predsednikom
Srbije Borisom Tadićem razgovarao o zameni dva poslanika G17 plus u republičkom
parlamentu.

Labus je novinarima u Skupštini Srbije kazao da je iznenađen saopštenjem iz
Kabineta predsednika Republike, kao i da je sa Tadicem razgovarao o drugim
mandatima u republičkom parlamentu.
Potpredsednik Vlade Srbije i lider G17 plus je precizirao da je Tadić pokrenuo
pitanje dva mandata poslanika iz Sandžaka koji su u parlament ušli na listi
Demokratske stranke, a potom prišli vladajućoj koaliciji.
Labus je kazao da je na to Tadiću kazao da se isto desilo G17 plus, jer su na
njihovoj poslaničkoj listi u parlament ušla dva poslanika Socijaldemokratske
partije, koji su nakon toga prešli u opoziciju.
Potpredsednik vlade je dodao da je situacija sa dva poslanika G17 plus koji su
zamenjeni u nedelju, pred glasanje o budžetu za 2006. "pravno jasna jer su
poslanici imali ugovor sa strankom".
"Situacija je pravno čista, "ali je politički to druga stvar. Pokušali su da
obore vladu, ali nisu uspeli", rekao je Labus.
Prema njegovim rečima, G17 plus nije zamenila dva poslanika SDP jer sa njima
nije imala isti ugovor.
Labus je naveo da je kod Tadića bio kako bi ga obavestio o sastancima u
Berlinu, kao i da će saradnja sa predsednikom Republike biti nastavljena.
Prema njegovim rečima, parlament je bio "predmet pokušaja korupcije" i treba
delovati preventivno da se ne dozvoli ponavljanje takvih slučajeva.
Potpredsednik vlade je dodao da treba izmeniti izborni zakon i definisati da
mandati pripadaju strankama' a da takođe treba sistemski sprečiti "veliku
opasnost od kupovine poslanika".
Lider G17 plus negirao je informacije pojedinih medija da ima još poslanika te
stranke koji žele da napuste poslanički klub.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Politika
Strana : A7
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ANTIĆ: KRIVIČNA PRIJAVA - BESMISLICA

Funkcioner G17 plus Čedomir Antić ocenio je juče kao „besmislicu" krivičnu
prijavu koju je Demohrišćanska stranka Srbije najavila protiv G17 plus zbog
davanja mita nekadašnjem poslaniku DHSS-a.
Antić je rekao da je besmislica da je G17 plus Draganu Rafailoviću, tada
poslaniku DHSS-a, ponudila materijalne povlastice i beneficije ukoliko izjavi
da je njegov glas prilikom izbora Kori Udovički za guvernera Narodne banke,
jula 2003. godine, bio zloupotrebljen.
(Beta)

Antrfile :

============================



Datum : 30.11.2005
Novina : Nedeljni Telegraf
Strana : 2
Autor : O. N.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


G17 I DSS ANTIDATIRALI DOKUMENTE

Skandal u Narodnoj skupštini

NT do najsitnijih detalja otkriva kako je došlo do najnovije afere u srpskom
parlamentu.
Dušan Petrović, šef poslanieke grupe DS, optužuje:

Srbija, sudeći po najnovijem skandalu u Narodnoj skupštini, ponovo ulazi u
ozbiljnu političku krizu. I to u trenutku kad se zahuktavaju pregovori o
Kosovu, a poslanici mesečno, i bez svojih "donatora i kupaca", inkasiraju i do
200.000 dinara.
Afera oko navodne kupovine poslanika kulminirala je u ponedeljak, 28. novembra,
kad je Dušan Petrović, šef poslaničke grupe DS, obelodanio, kako kaže,
nelogičnost u radu Administrativnog odbora i stručnih službi Skupštine, označio
je kao grub falsifikat, a nadležnom tužilaštvu podneo krivične prijave protiv
sekretara Skupštine Marka Danilovića, dok je predsednika Predraga Markovića
optužio za tešku zloupotrebu dužnosti.
- Žetok skandal koji drma Narodnu skupštinu Srbije preti da postane najveća
bruka srpskog parlamentarizma. Jer, na delu su, u prevari, uhvaćeni najvažniji
predstavnici građana, počev od predsednika Predraga Markovića, koji je
očigledno zloupotrebio svoja ovlašćenja, do pojedinih poslanika vladajuće
koalicije - svi su učestvovali u falsifikovanju zvaničnih dokumenata - tvrdi
Petrović za NT.
Poslanici G17 plus Vesna Lalić i Sovranije Čonjagić najpre su, u nedelju, 27.
novembra, navodno podneli ostavke na svoje poslaničke mandate. Nekoliko minuta
kasnije, oboje su predsedniku Markoviću prosledili dopise u kojima ga
obaveštavaju da neće prihvatiti "bilo kakav pokušaj korišćenja ranije datih
pismenih izjava" i "da takav pokušaj falsifikovanja neće proizvoditi nikakve
pravne posledice".
NT ekskluzivno objavljuje kompletnu satnicu parlamentarne krize koja je počela
tokom zasedanja u petak, 25. novembra, nastavila se tokom vikenda, a u
ponedeljak izazvala za sada nesagledive posledice.
petak, 25. 11. Poslanik G 17 plus Sovranije Čonjagić dobio saglasnost svoje
poslaničke grupe da ne glasa za budžet.
petak, 25. 11. Poslanici vladajuće koalicije optužili Bogoljuba Karića da
pokušava da "podmiti neke poslanike vladajuće koalicije da ne glasaju za
republički budžet".
petak, 25. 11. Kako tvrdi Sovranije Čonjagić, ministar Mlađan Dinkić, koji je
navodno čuo da njegov stranački kolega hoće da napusti G17 plus, nudi mu
funkciju pomoćnika ministra vera. "Dinkić je hteo da me podmiti", tvrdi kasnije
Čonjagić.
subota, 26. 11. Dušan Petrović, kako tvrdi, tokom večeri saznaje da je "Mlađan
Dinkić jednom visokom funkcioneru DS saopštio da je Petrović sumnjiv oko
trgovine poslanicima, i da tu nešto ima..." Mediji sutradan, u nedelju 27. 11,
i zvanično objavljuju da je Dinkić optužio Petrovića za trgovinu mandatima.
nedelja, 27. 11, 11.00 - prema delovodniku pisarnice, tačno u ovo vreme
zavedena je ostavka Vesne Lalić sa upisanim datumom 27.11. Broj delovodnika je
01-018-2756/05.
nedelja, 27. 11, 11.10 - pod brojem 01-118-2757/05 u pisarnici je primljena i
ostavka Sovranija Čonjagića, koju je, po svemu sudeći, predao neko iz stručnih
službi.
nedelja, 27. 11, 11.15 - Vesna Lalić u pisarnicu predaje svoj dopis
predsedniku Skupštine, a nekoliko minuta kasnije sreće se s Markovićem,
obaveštava ga o ostavci i predaje mu jedan primerak svog dopisa. Broj pod kojim
je zaveden njen dopis je 01-018-2754/05, što stvara kasniju sumnju. Iako
kasnije predat, ovaj dokument nosi niži delovodni broj.
nedelja, 27. 11, 11.25 - Sovranije Čonjagić takođe podnosi svoj dopis na
pisarnici, i takođe dobija niži delovodni broj u odnosu na svoju ostavku -
01-013-2755/05.
Dušan Petrović komentariše:
- Očigledno je da su na delovodnom pečatu falsifikovali vreme, ali delovodne
brojeve, ipak, nisu smeli. Inače, po poslovniku, Predrag Marković bio je dužan
da obavesti Narodnu skupštinu koja u to vreme zaseda da je ovo dvoje poslanika
podnelo ostavke, ali i o sadržaju njihovih dopisa u kojima se pozivaju na
odluku Ustavnog suda, odnosno da njihove blanko ostavke ne mogu da se koriste i
da im se oduzimaju mandati. A zatim da obavesti predsednika Administrativnog
odbora da sazove sednicu. Marković ne čini ništa od toga.
nedelja, 27. 11, oko 13.00 - počinje zasedanje Administrativnog odbora, koji
je do daljnjeg obavijen tajnošću. Zna se da je predsednik odbora Tomislav
Nikolić u to vreme van Beograda, a izveštaje Odbora potpisuju, kao zamenici
predsednika, poslanici Petar Cvetković i Dejan Đurđević.
- Iako sam u to vreme u Skupštini, a još sam i član Administrativnog odbora,
niko me ne poziva, mada su po poslovniku dužni da obaveste moju odborničku
grupu, ali i poslanike o kojima se raspravlja, Lalićevu i Čonjagića.
Nezvanično, saznajem da taj odbor traje u 14.15, a da se za 15 sati priprema
sastanak Republičke izborne komisije, koja bi trebalo da verifikuje odluku
Administrativnog odbora. Tomislav Nikolić, iako predsednik, nije u Skupštini, a
nije se pojavio ni sutradan, u ponedeljak, tako da je jasno da je aminovao
odluke vladajuće koalicije - tvrdi Petrović.
nedelja, 27. 11, oko 14.45 - Zoran Anđelković, koji u tom trenutku predsedava
Skupštinom, obaveštava poslanike da je održana sednica Administrativnog odbora
i čita izveštaj.
nedelja, 27. 11, 14.55 - člana RIK iz DS Dragana Radulovića nadležna služba
obaveštava da u 15 sati, za pet minuta, počinje zasedanje RIK.
nedelja, 27. 11, 15.15 - pošto ga je Petrović ranije obavestio, Radulović
stiže na sednicu s malim zakašnjenjem.
nedelja, 27. 11, 17.00 - elektronski mediji objavljuju da Republičko javno
tužilaštvo pokreće istragu o podmićivanju poslanika.
nedelja, 27. 11, 19.30 - elektronski mediji objavljuju da je Mlađan Dinkić
optužio Dušana Petrovića za trgovinu mandatima.
ponedeljak, 28. 11, 10.48 - vladajuća većina, sa 130 glasova za, usvaja
republički budžet. Poslanici DS i SRS nisu prisustvovali glasanju.
ponedeljak, 28. 11, 12.55 - Dušan Petrović u pauzi zasedanja na konferenciji
za novinare obelodanjuje nelogičnost s delovodnim brojevima i optužuje
Markovića, Danilovića i funkcionere vladajuće koalicije za falsifikate i
zloupotrebu, najavljuje krivične prijave.
ponedeljak, 28. 11, oko 14.00 - Predrag Marković novinarima u Skupštini
saopštava da još nije obavešten o Petrovićevim optužbama.
ponedeljak, 28. 11, oko 15.00 - ministar Jočić potvrdio je da je tužilaštvo
iniciralo istragu o trgovini poslaničkim mandatima.

Antrfile : Dragiša Đoković, bivši poslanik DSS iz Kosovske Mitrovice:

Koštunica me prevario, Šormaz, Aligrudić i Radulović nudili mito

Bivši poslanik DSS iz Kosovske Mitrovice Dragiša Đoković prvi je u novijoj
istoriji srpskog parlamenta kome je aktivirana blanko ostavka. Đoković je
smenjen prošlog novembra, a tvrdi da se o njegovom slučaju ćuti punih godinu
dana:
- Moja smena u Skupštini sprovedena je apsolutno na isti način - falsifikatom i
obmanom. Još tada sam Prvom opštinskom tužilaštvu i policiji podneo krivične
prijave protiv svojih kolega iz DSS i zamenika predsednika Administrativnog
odbora Petra Cvetkovića, ali nije bilo nikakve reakcije. Nadam se da će sada,
pod pritiskom javnosti, konačno početi da istražuju po mojim prijavama - kaže
Đoković za NT, i podseća šta se sve tada dešavalo:
- Nisam mogao da trpim situaciju u pokrajinskom DSS. Partija se
kriminalizovala, bivši članovi SPS i JUL su se ubacili u naše redove i polako
preuzimali vlast. Požalio sam se nekoliko puta u Beogradu, ali malo ko me je
slušao. Premijer Koštunica prvi put me je primio 1. novembra 2004. Veoma lepo
smo razgovarali. Persirao mi je: "Razmislite još malo, nemojte donositi nagle
odluke..."
Već sutradan, 2. novembra, u stan Đokovićeve kćerke, koja živi u Beogradu, i
gde je on boravio tokom poseta prestonici, dolaze njegove kolege, poslanici i
visoki funkcioneri DSS.
- Nepozvani dolaze Miloš Aligrudić, Dragan Šormaz i Miloš Radulović. Nude mi
kule i gradove: da pređem da živim u Beogradu, supruzi posao, deci stipendije,
stan, kuću, novac... Odbijam sa rezignacijom i 9. novembra odlazim na novi
sastanak s Koštunicom. Sekretarica u njegovom kabinetu saopštava mi da najpre
posetim Dejana Mihajlova, generalnog sekretara Vlade. I on obećava. Još više od
prethodne trojice. Kaže mi: "Znam te iz poslaničke grupe, dobar si čovek, samo
reci šta ti treba". Odgovorio sam mu da nisam iz te priče, neću da lažem narod,
kod mene u Mitrovici to se odmah vidi. I nisam se pokajao.
Ali, Đoković navodi da se pokajao zato što je kasnije poverovao svom tadašnjem
predsedniku:
- Koštunica me je opet veoma ljubazno uveravao da bi trebalo da razmislim. Kada
sam mu ponovio da se neću predomisliti, rekao mi je i ovo: "Dobro, samo da
znate, ne pada nam na pamet da zbog Vašeg slučaja sazivamo Administrativni
odbor, da Vam oduzimamo mandat. Mandat je Vaš." Međutim, već posle nekoliko
dana zasedao je Administrativni odbor. O mom slučaju nije se ni raspravljalo,
ali mandat mi je oduzet. Kako? U zapisniku, pod tačkom razno, upisano je da je
u međuvremenu, za vreme trajanja sednice, "pristigla moja ostavka". Potpisuje
je zamenik predsednika Petar Cvetković. Podneo sam krivične prijave, ali
zamenik tužioca samo je kršio ruke. Sve mi je jasno, ali ne kajem se...

Vesna LaliĆ:

Doktor Vesna Lalić za NT otkriva da njeno nezadovoljstvo tinja već mesecima,
ali da je do sada uvek poštovala stranačku disciplinu. Po struci je
neuropsihijatar, a do ponedeljka, kad je podnela ostavku na članstvo u stranci,
bila je i predsednik Opštinskog odbora G17 plus Novog Beograda.
- U ime "viših državnih interesa" od nas je traženo da se složimo oko mnogih
odluka u Skupštini za koje smo znali da su pogrešne. Pretpostavljam da i iza
cele ove prevare stoje ti interesi. Ali, nisam ovo uradila ni iz ličnih
interesa, mada me je Dinkić već optužio da sam tražila direktorsko mesto. On i
ne zna da sam ranije već bila direktor Doma zdravlja. Uostalom, zar sam dr
Labus nije rekao da poslanici ne treba da se bave drugim poslom do poslaničkim.
Ja sam ga bukvalno shvatila. Nikada nisam izostala sa zasedanja Skupštine, a za
govornicu nisam često izlazila. Kad sam videla ko sve izlazi...
Dr Vesna Lalić objašnjava da je u G17 plus ušla iz najčistijih pobuda, da je
stvarno verovala u proklamovane vrednosti ekspertske stranke, ali...
- Onda su se pojavili neki novi ljudi u stranci. Opijeni brzim, neočekivanim
uspehom, kao vukovi su jurišali na funkcije. S novobeogradskim odborom odlično
sam "odradila" republičke, a potom i lokalne izbore. Posle kolege sa Palilule,
imala sam najbolje rezultate i nisam mogla da shvatim zašto smo se kao stranka
odrodili od građana. A, s druge strane, u prvi plan su isplivavali
najbezobrazniji i najagresivniji. Žao mi je zbog građana - ništa nismo uradili.
Vesna Lalić objašnjava da je s Predragom Markovićem imala interni dogovor da u
svakom trenutku može da mu se požali na sve što joj smeta u Skupštini. To pravo
je u nedelju i iskoristila:
- Podnela sam ostavku na pisarnici i odmah se popela do prvog sprata, kod
Markovića. Potom sam otišla u svoj odbor i vratila člansku kartu. Niko mene
nije izbacio. A, i te kako planiram da se ubuduće bavim politikom. Verujte, u
Srbiji zaista postoje neki lideri stranaka koji su principijelni i pošteni.
Ali, prvo da isteram pravdu. Tužiću ih, naravno.

Sovranije ČonjagiĆ:

Albijanić i Dinkić prvo su me optužili da me je obrlatio KariĆ

Sovranije Čonjagić, sada već bivši poslanik G17 plus, po struci je profesor
književnosti. Živi u Šapcu i od osnivanja je bio u stranci eksperata. Za NT
otkriva:
- Nisam podneo ostavku, izbačen sam iz stranke zbog kršenja discipline.
Prevaren sam i zloupotrebljen i želim da iznesem pravu istinu. Još u petak sam
se pred stranačkom grupom izjasnio da neću glasati za budžet. I dobio sam
dozvolu da to uradim. A onda se izdešavalo sve ovo. Nisam glasao ni za izbor
sudija, ni za Deklaraciju o KiM. I to su svi znali. Da sam hteo da se ne zna,
mogao sam da ćutim i glasam protiv budžeta...
Kako dalje navodi, njegovo nezadovoljstvo u G17 plus traje već duže vreme:
- "Pobunio" sam se još kad je SPS ušla u vladajuću koaliciju. Tada je rečeno da
je to bezuslovna podrška, a vremenom se ispostavilo da svi radimo u njihovom
interesu. Konkretno, zbog ustupaka SPS i DSS, u Šapcu za predsednika suda nije
izabran čovek koji zaslužuje to mesto. Nisam hteo da glasam za drugog
kandidata. Što se Deklaracije o Kosovu tiče, sve me je podsetilo na
SPS-retoriku, sve je rađeno u Miloševićevom maniru. Inače, pre dva meseca
podneo sam i ostavku na mesto u Izvršnom odboru stranke.
Čonjagić podseća da mu je ministar Dinkić nudio mesto pomoćnika ministra, ali
da je to odbio:
- Da sam hteo privilegije, zašto ne bih pristao? Najpre su me Miloljub
Albijanić i Mlađan Dinkić optužili da me je obrlatio Bogoljub Karić, a sutradan
su već promenili priču - ispalo je da sam kršio stranačku disciplinu. Sve po
principu - držte lopova. Ali, podneću krivične prijave protiv njih zbog
zloupotrebe, prevare, kršenja zakona i Ustava.

============================



Datum : 30.11.2005
Novina : Nedeljni Telegraf
Strana : 20
Autor : MARKO LOPUŠINA
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


KRIMINALCIU PRIVREDI I FINANSIJAMA NEDODIRLJIVI POLITIČARI IH ŠTITE KAO SVOJE
MECENE

Kako mafija prodire u vrhove vlasti

Dr Mićo Bošković, profesor Policijske akademije, tvrdi da organizovani kriminal
u Srbiji nije suzbijen, jer se politieke strukture ne bave najopasnijim vidom
srpske mafije:

Prema podacima UBPOK, u Srbiji danas postoje "samo" 62 organizovane kriminalne
grupe, sa 421 pripadnikom, i još oko 50 "bezbednosno interesantnih osoba". Ako
se ovaj podatak uporedi s cifrom od oko 150 kriminalnih organizacija, koliko ih
je, prema policijskim navodima, bilo u Srbiji početkom 2000. godine, nameće se
zaključak da se naše društvo "uspešno obračunalo" sa svojom mafijom.
Upravo ovakva tvrdnja mogla se nedavno čuti na savetovanju o organizovanom
kriminalu, održanom u Višoj školi unutrašnjih poslova u Zemunu, na kojem su
učestvovali ugledni domaći i strani kriminolozi i policajci. Na skupu, međutim,
nije govorio profesor dr Mićo Bošković, ekspert za organizovani kriminal i
autor nekoliko knjiga koje se na Policijskoj akademiji, gde radi, koriste kao
udžbenici. Razlog njegovog odsustva je, kako smo nezvanično saznali, to što je
dr Bošković poznat kao zastupnik teze da se Srbija nije obračunala sa svojom
mafijom. A ta teza se, naravno, nije uklapala u koncept ovog naučnog skupa.
Kad smo profesora Boškovića upitali da li je sve to tačno, odgovorio nam je
indirektno:
- Naše društvo se poslednjih godina obračunavalo samo s klasičnim organizovanim
kriminalom, čiji su se pripadnici bavili uglavnom krijumčarenjem i nasilničkim
krivičnim delima, a ne i s mafijom koja deluje u finansijskoj i privrednoj
oblasti. Jer, po mom mišljenju, na nacionalnom planu, najveću opasnost za
Srbiju ne predstavlja klasični, nasilnički organizovani kriminal ili
krijumčarski kriminal, odnosno ulična mafija, o kojoj se toliko govori i piše,
već privredna mafija, odnosno organizovani kriminal kojim se pljačka državna,
društvena i privatna imovine, i tako stvara ogromno bogatstvo i vrši uticaj na
društvene i političke tokove u Srbiji.
Prećutkivana mafija
Privredni kriminal u Srbiji je poslednjih godina u stalnom porastu. Od januara
do septembra 2005, policija je imala povećan broj otkrivenih krivičnih dela
privrednog kriminala - sa 8.709 u istom periodu 2004. na 9.389. Najveće
povećanje broja otkrivenih privrednih kriminalaca, od čak 80,3 odsto,
zabeleženo je ovog septembra u Beogradu - 1.680.
Dr Bošković registruje tri glavna oblika organizovanog privrednog kriminala:
nezakonito prisvajanje državnog, društvenog i privatnog kapitala kroz razne
vrste zloupotreba službenog položaja, prevara i pljački, zatim stavljanje u
promet falsifikovanog novca i hartija od vrednosti, i konačno pranje novca
zarađenog na nezakonit i kriminalni način.
Zbog kriminala u privredi ove godine u Srbiji je podneto 5.306 krivičnih
prijava protiv 6.444 lica (od kojih je 241 lišeno slobode). Protivpravna
imovinska korist stečena izvršenjem krivičnih dela privrednog kriminala iznosi
6,2 milijarde dinara, a materijalna šteta čak 7,5 milijardi. A zbog pranja
novca u Srbiji su tokom 2005. podnete samo dva krivične prijave.
Proces pranja novca stečenog kriminalom obavlja se, najčešće, u tri faze. Prva
je, kaže dr Bošković, stavljanje prljavog kapitala u finansijske kanale,
najčešće kroz kupovinu hartija od vrednosti. Potom sledi polaganje novca u
nacionalne i međunarodne finansijske institucije, da bi se još više prikrio
njegov pravi izvor. I konačno, sledi integracija, odnosno formiranje fondova od
ilegalnog novca, preko kojih se finansiraju investicioni projekti. Time novac
zarađen kriminalom dobija status legalno stečenog kapitala koji može nesmetano
da se koristi.
- Naši istražni organi bave se samo pojedinačnim pojavnim oblicima privrednog
kriminala, ali ne i onim dobro organizovanim i zaštićenim, nezakonitim
poslovima, kao što su nelegalne privatizacije, osnivanja fantomskih firmi za
unutrašnje poslovanje i spoljnu trgovinu, preuzimanje preduzeća zbog iznuđenih
potraživanja i lihvarskih dugova, prihvatanje partnerstva kao vid isplate
kockarskih dugova, i na kraju - investiranje kapitala stečenog kriminalnom
delatnošću. Uostalom, primetno je da nas UBPOK neprestano informiše šta radi u
borbi protiv krijumčara droge, trgovaca belim robljem, kradljivaca automobila,
ali ne dobijamo izveštaje kakvi su rezultati u razotkrivanju privrednog
kriminala, ko su glavni nosioci organizovanog kriminala u ekonomskom i
finansijskom poslovanju, gde su nestale milijarde dinara iz srpskih banaka i
srpske privrede? Zato stičem utisak da se o privrednoj mafiji kod nas na
zvaničnim mestima - ćuti!
Sprega kriminala i politike
Profesor Policijske akademije među prvima je, još pre desetak godina, izašao s
tezom da je organizovani kriminal u Srbiji rezultat tesne saradnje mafije i
politike, odnosno kriminalnih vođa i pojedinaca u političkim strukturama. Zbog
toga je profesor Bošković u vreme bivšeg režima neko vreme bio naučno i
politički nepodoban. Taj glas da "proziva političare" prati ga i danas.
Dr Bošković navodi da od te, naučne teze ne odustaje. I podseća da je
organizovani kriminal u bivšoj Jugoslaviji, a time i u Srbiji, rođen u uslovima
rata, embarga, ekonomske krize i povišenog patriotskog naboja, odnosno u krilu
lažnih patriota, ratnih profitera, crnoberzijanaca, ilegalnih trgovaca hranom,
devizama, derivatima nafte, cigaretama, drogom, oružjem i ljudima...
- Kako naša država nikad nije ispitala fenomen ratnih profitera i
crnoberzijanaca, državnih krijumčara i tzv. brzih biznismena, to mi danas,
realno, ne znamo ni koliko u Srbiji ima organizovanog kriminala u privredi i u
finansijama.
Na pitanje zašto je tako, Bošković lakonski odgovora:
- Zato što je privredna mafija u tesnoj sprezi s političarima i političkim
strukturama. Neosporno je da naša mafija, kao i svaka druga, predstavlja dobro
organizovanu kriminalnu organizaciju, sa strogom hijerarhijom, podelom
zadataka, disciplinom, odgovornošću i lojalnošću, čiji su osnovni ciljevi
ostvarivanje što većeg profita i legalizacija nezakonito stečene imovine.
Ovakva organizacija je specifična baš po tome što uspostavlja veze sa organima
vlasti, državnim organima, legalnim privrednim i finansijskim subjektima, pa i
političkim strankama, čime stiče određeni ugled, ali i društveni i politički
uticaj. Profesor Bošković ove mafijaške veze s državnim, političkim i drugim
organima vidi kao čvršće ili labavije, u zavisnosti da li političke strukture
aktivno ili pasivno sarađuju sa organizovanim kriminalom.
- Posebno se mora naglasiti da veze sa državnim i drugim relevantnim organima
ne održava čitava kriminalna organizacija, već samo njeni šefovi, koji najčešće
i ne učestvuju direktno u neposrednoj realizaciji kriminalnih delatnosti, pa se
javno predstavljaju kao poslovni ljudi. To je plašt za legalizaciju kriminalne
aktivnosti i zaštitu šefova od represivnih organa, tako da je kod nas neretko
teško razlikovati pojedine legalne organizacije od kriminalnih. Upravo takva
veza kriminala i politike omogućava nesmetano delovanje organizovanom kriminalu
u nacionalnim i internacionalnim okvirima.
I to pokazuje da organizovani kriminal ima izuzetnu sposobnost prilagođavanja
aktuelnim društveno-političkim i ekonomskim uslovima. Jer, tvrdi profesor
Bošković, ispoljava spremnost da iskoristi sve nedorečenosti u društvu.
Organizovani kriminal kontakte i veze sa organima vlasti, državnim, političkim
i privrednim subjektima, ostvaruje najčešće korupcijom, podmićivanjem, ali i
raznim pritiscima, ucenama i iznudama.
Četrnaest modela korupcije
- Imajući u vidu razmere korupcije, kao jednog od oblika organizovanog
kriminala za ostvarivanje nezakonite dobiti, međunarodna zajednica je inicirala
donošenje konvencije o korupciji, kojom bi i kod nas trebalo da se, kao
krivično delo, definišu ove aktivnosti: aktivno podmićivanje domaćih državnih
službenika, pasivno podmićivanje domaćih državnih službenika, podmićivanje
članova domaćih javnih skupština, podmićivanje stranih državnih službenika,
podmićivanje stranih javnih skupština, aktivno podmićivanje u privatnom
sektoru, pasivno podmićivanje u privatnom sektoru, podmićivanje službenika
međunarodnih organizacija, podmićivanje članova međunarodnih skupština,
podmićivanje sudija i službenika međunarodnih sudova, trgovina uticajem, pranje
novca dobijenog korupcijom, krivična dela u računovodstvu i radnje
saučesništva.
Iako je Srbija svrstavana u red zemalja s visokom korupcijom, do septembra
2005. antikorupcijski timovi u sekretarijatima unutrašnjih poslova u Srbiji
podneli su samo 140 krivičnih prijava protiv 256 lica, zbog ukupno 314
krivičnih dela u vezi s korupcijom. Među prijavljenima je najviše zdravstvenih
radnika (35), zatim pripadnika MUP (31) i radnika Uprave carina (28). Slede
radnici javnih preduzeća (24), direktori raznih preduzeća (22), radnici RUOP
(14), prosvetni radnici (11) i tri radnika tržišne inspekcije.
- Korupcijom, podmićivanjem i pritiscima mafija prodire do centara političke,
privredne i finansijske moći, što joj omogućava da utiče na izvršnu vlast i
spreči sopstveni progon, odnosno omogući zaštitu svoje nezakonite delatnosti.
Time se korupcijski lanac ne prekida, već se njime ostvaruje povratno dejstvo,
u kriminal uvlače odgovorna i službena lica, čime im se omogućava neosnovano
bogaćenje. Korišćenjem korupcije i podmićivanja na taj način, šefovi naše
mafije stvaraju u javnosti lažnu sliku o sebi kao o ljudima od posebnog
poverenja.
- Organizovani kriminalci u privredi i finansijama nisu ni taknuti, jer ih
političari štite kao mecene i finansijere svojih političkih stranaka. Ali zato,
kad mafija ojača te veze i kad se finansijski osamostali, organizovani kriminal
dolazi u situaciju da direktno, preko državnih i političkih struktura, utiče na
donošenje pojedinih državnih odluka, propisa i zakona. A to nas lako može
dovesti do zaključka da privredna mafija pokušava da vlada Srbijom - zaključuje
dr Bošković.

Antrfile : Deset prljavih poslova

Kako tvrdi profesor Mićo Bošković, delatnost organizovanih kriminalaca na našim
prostorima može se podeliti na deset glavnih aktivnosti: krijumčarenje droge,
krijumčarenje oružja i municije, trgovina ljudima, prostitucija, ilegalna
trgovina automobilima, ilegalna trgovina kulturnim dobrima, krijumčarenje
radioaktivnih i drugih materijala, organizovano kockanje, privredni
organizovani kriminal i organizovani nasilnički kriminal:
- Na internacionalnom planu najopasniji mafijaški posao kod nas je ilegalna
trgovina drogama, jer je ona izvor i organizovanog kriminaliteta, ali i
određenih terorističkih organizacija, posebno na Kosmetu. Sam terorizam, po
svojoj prirodi, oblik je organizovanog političkog nasilja i organizovanog
kriminala, jer se mnogi teroristi bave kriminalom, krijumčarenjem droge,
oružja, falsifikovanjem novca radi finansiranja svojih organizacija i
ostvarenja njihovih političkih ciljeva.
Droga u Srbiju ulazi ilegalnim heroinskim kanalima iz Libana, Sirije i Turske,
preko Bugarske, a kokainskim putem iz Južne Amerike, preko Crne Gore i Bosne.
Oružje i municija u našu zemlju ilegalno stižu iz Čečenije i Rusije, a
krijumčari se u Liban, Palestinu, Tursku, Kosmet, Makedoniju, Irak, Liberiju i
Burmu.
Belo roblje dolazi iz Ukrajine, Rumunije, a iz Srbije odlazi na Kosmet, u BiH i
zemlje Zapadne Evrope. Trgovina ljudima je, posle trgovine drogom, najbrža i
najprofitabilnija. Policija nema precizne podatke, jer je u Srbiji registrovano
samo 150 devojčica i žena koje su bile žrtve trgovine ljudima. Lane je
presečeno više kanala za ilegalno prebacivanje ljudi, među kojima je najviše
državljana Albanije (261) i Turske (227). Podneto je 66 krivičnih prijava - 52
zbog trgovine ljudima i 14 zbog nedozvoljenog prelaska državne granice.
U Srbiji je ove godine povećan broj otkrivenih krivičnih dela falsifikovanja
novca za 16,4 odsto - sa 268 na 312.

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Blic - Srbija
Strana : 3
Autor : MILICA IVANOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


KRALI OD SIROTINJE

Finansijske afere potresaju Leskovac

Među građanima i opozicijom sve češće se čuju zahtevi za ostavkom predsednika
opštine Gojka Veličkovića

LESKOVAC - Leskovačku opštinu, koja se po broju stanovnika (166.000) nalazi na
petom, a po siromaštvu na prvom mestu u Srbiji, poslednjih nedelja potresaju
brojne finansijske afere vezane za zloupotrebu opštinskog budžeta. Među
građanima i opozicijom (DS i SPO) sve češće se čuju zahtevi za uvođenje
privremenih mera i ostavku predsednika opštine Gojka Veličkovića.

Najveću prašinu izazvao je do sada nezabeležen slučaj krađe preko 10 miliona
dinara socijalne pomoći iz opštinskog budžeta, za koju je osumnjičeno šestoro
opštinskih službenika. Na udaru ozlojeđenih građana našao se na prvom mestu
predsednik Veličković zbog toga što je jedino on imao diskreciono pravo da
svojim potpisom odobri jednokratne isplate do 30.000 dinara na ime socijalne
pomoći siromašnim građanima Leskovca, ali i zbog činjenice da su za krađu
osumnjičeni njegovi bliski saradnici.
U policiji i tužilaštvu tvrde da nisu podložni pritiscima, ali da istragu
usporava veliki broj svedoka koji mora da se sasluša. U toku prošle i ove
godine, prema spisku iz opštinske uprave za finansije, pomoć je primilo oko
1.600 građana, a procenjuje se da je 500 korisnika prevareno, budući da je
novac umesto u njihov, završio u džepovima opštinara. Najveće krađe desile su
se u poslednjih nekoliko meseci, a najveći iznosi, između 400.000 i 500.000
dnevno, dodeljeni su u vreme prošlogodišnje kampanje za opoziv predsednika
opštine Gojka Veličkovića.
- Tim parama kupovani su glasači. Na to smo mesecima upozoravali, ali klupko je
počelo da se odmotava tek kada su progovorili prevareni građani. Postoje
indicije da je vladajuća većina (SPS, SNS, SRS i SDP) potkupljivala i odbornike
da bi obezbedila većinu u skupštini izdavanjem građevinskih dozvola i
zapošljavanjem odbornika i njihovih rođaka, zbog čega takođe tražimo pokretanje
istrage - veli član GO DS Slobodan Kocić.
Među korisnicima socijalne pomoći u periodu opoziva, kako se šuška po čaršiji,
našlo se navodno i šestoro novinara uticajne TV Leskovac i oko 150 pripadnika
policije. Zamenik načelnika leskovačkog SUP-a Dragan Kostić kaže da policija
nema takve informacije.
- Ja ću proveriti da li na tom spisku ima naših službenika i budite sigurni da
ćemo njihova imena objaviti, jer nemamo razloga nikoga da krijemo, kao što
nemamo interes da zataškavamo aferu. Slučaj nije zaokružen, svedoci se još
saslušavaju i biće još posla - naglašava Kostić koji sa smeškom odbija da
potvrdi glasine o još dvojici osumnjičenih opštinara u aferi „socijala“.
Okružni tužilac Edvard Jerin kaže za „Blic“ da su istražne radnje nakratko bile
zaustavljene zbog prelaska sudije Nebojše Stojičića na novu dužnost, ali da su
ovih dana nastavljene, budući da je posao preuzeo sudija Mihajlo Petrović.
Opštinski budžet našao se i pod lupom budžetske inspekcije Vlade Srbije.
Inspektor Miša Mišić, koji je četiri nedelje vršio kontrolu, obavestio je
dopisom leskovačke demokrate da su „konstatovane određene nepravilnosti, te da
će se preduzeti mere u skladu sa zakonom“. Inspektor je proveravao socijalna
davanja iz budžeta, ali i optužbe da je opština Leskovac prodala „Jugopetrolu“
zemljište u blizini Vlasotinačke petlje za izgradnju benzinske pumpe i tržnog
centra bez dozvole vlasnika, odnosno Vlade Srbije. Istraživana je i tvrdnja da
je predsednik opštine Gojko Veličković prekršio Zakon o sprečavanju sukoba
interesa tako što je njegova privatna firma „Vega“ bila jedan od sedam
podizvođača radova na izgradnji nove autobuske stanice, koja se gradi
sredstvima iz opštinskog budžeta.
Neizvesno je kada će biti objavljeni detalji nalazi inspekcije, ali je
Veličković u ranijim izjavama „Blicu“ negirao sve optužbe.
- Nije tačno da je moja firma bila podizvođač radova, već smo autobuskoj
stanici prodali krovni pokrivač - kazao je Veličković, dodavši da su priče o
navodnim zloupotrebama tendenciozne sa ciljem da se dezavuiše predsednik
opštine.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


POSLANICI I POLICIJA

Policija će obaviti razgovor sa nekoliko poslanika Skupštine Srbije, pošto je
od tužilaštva dobila zahtev za prikupljanje obaveštenja o navodnom podmićivanju
poslanika da ne glasaju za budžet Srbije, izjavila je juče Beti portparol MUP-a
Srbije Dragana Kajganić. Ona je precizirala da to ne znači da se poslanicima
uskraćuje pravo na imunitet, jer će tek nakon razgovora. tužilaštvo odlučiti da
li
ima osnova da se pokrene krivični postupak. U slučaju da dođe do pokretanja
postupka, Adminitrativni odbor bi odlučivao o skidanju imuniteta određenom
poslaniku, a tu odluku bi trebalo da potvrdi parlament. Srpski ministar
policije Dragan Jočić najavio je da će pripadnici MUPa Srbije razgovarati sa
četiri osobe radi prikupljanja obaveštenja o navodnom podmićivanju poslanika.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


LABUS: PRAVNO JASNA STVAR SA MANDATIMA

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je da bi glavni tužilac
Haškog tribunala Karla del Ponte trebalo da dođe u Beograd 12. decembra, nakon
čega se očekuje njen izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom.

Labus je rekao da za sada ne zna kakav bi izveštaj mogao da bude, ali da će ga
Evropska komisija sigurno pažljivo pročitati. EU traži od Srbije potpunu
saradnju sa Hagom i može da prekine pregovore o sporazumu o stabilizaciji i
pridruživanju ako ta saradnja izostane.
Labus je juče negirao da je sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem razgovarao o
zameni dva poslanika G17 plus u republičkom parlamentu. On je dodao da je
situacija sa dva poslanika G17 plus koji su zamenjeni u nedelju, pred glasanje
o budžetu za 2006. „pravno jasna jer su poslanici imali ugovor sa strankom“.
Prema njegovim rečima, parlament je bio „predmet pokušaja korupcije“ i treba
delovati preventivno da se ne dozvoli ponavljanje takvih slučajeva.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Blic
Strana : 9
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


JAVNE NABAVKE

KUPOVINA

„Za javne nabavke godišnje se troši 1,7 milijardi dolara, a procena Uprave i
Svetske banke je da su moguće uštede u toj oblasti od 20 odsto“, rekao je
Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Srpski Nacional
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


DHSS TUŽI G17 PLUS

BEOGRAD - Rukovodstvo Demohršćanske stranke Srbije najavilo je da će podneti
krivične prijave protiv G17 plus i predsednika i potpredsednika te stranke
Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića zbog nuđenja mita u Skupštini Srbije 2003.
godine. Zamenik predsednika DHSS Milan Protić je, na konferenciji za novinare,
podsetio da je tadašnji poslanik DHSS Dragan Rafailović glasao da Kori Udovički
bude izabrana za guvernera Narodne banke Srbije jula 2003. godine, a posle
nekoliko meseci izjavio da mu je kartica zloupotrebljena. Protić je kazao da je
Rafailović zaista glasao u parlamentu, a da je kasnije primio mito od
predstavnika G17 plus i posle toga izjavio da nije glasao za Udvoički. Prema
Protićevim rečima, Rafailović je preko noći napustio DHSS i prešao u G17 plus i
kao njihov kandidat izabran za narodnog poslanika u ovom sazivu Skupštine.
Potpredsednik DHSS Živojin Stjepić je kazao da mu je pre nekoliko meseci na
jednoj večeri funkcioner G17 plus Miloljub Albijanić rekao da bi im rado
vratili Rafailovića, a da DHSS ne treba da vraća pare koje je dobio za prelazak
u G17 plus. Predsednik DHSS Vladan Batić je ocenio da su poslednji događaji u
parlamentu Srbije poslednji čin uništavanja parlamentarnog života u Srbiji i
dodao da je G17 plus organizacija koja ne bira sredstva da ostane na vlasti.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Srpski Nacional
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


SRBIJA BEZ KRIMINALA?

Zoran Stojković
BEOGRAD - Srpski ministar pravde Zoran Stojković
izjavio je da je cilj Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije da se ova
"tamna mrlja kriminala" svede na razumnu meru i realni nivo, koji neće
ugrožavati normalno funkcionisanje države. Odlično je to gospodine ministre
kada kriminal i mafijaštvo ne koči i ne ugrožava ovu našu pravednu državu
Serbiju. To vi ministre najbolje znate. Ministar pravde nije bez veze ministar
pravde, zar ne? A ko može da zamisli Srbiju bez kriminala? Pre svega, ova vest
je prošla bez primitivizma. Idemo dalje...

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Pregled
Strana : 2
Autor : SLAĐANA MADŽGALJ
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


UŠTEDA OKO 350 MILIONA EVRA?

Konferencija za novinare o sprečavanju korupcije u javnim nabavkama

U okviru Sporazuma o pridruživanju EU pregovara se i o roku u kojem je moguće
izjednačiti domaće i strane ponuđače

Slađana Madžgalj

Beograd
Prosečna godišnja vrednost tržišta javnih nabavki u Srbiji iznosi oko 1,7
milijardu evra, a potencijalne uštede po osnovu eliminisanja korupcije bi, kako
se procenjuje, mogle dostići i sumu od 350 miliona evra, rekao je juče
direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović, podestivši da je reč o sumi
koja čini polovinu duga koji treba da bude otpisan Srbiji u slučaju uspešnog
okončanja Sporazuma sa MMF-om. Te uštede, odnosno, veće sprečavanje zloupotreba
bi, objasnio je on, moglo da se ostvari ukoliko bi se u sistem kontrole javnih
nabavku uključile sve predviđene državne i nezavsne institucije - od budžetske
inspekcije, Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, sudstva i
tužilaštva, pa do antimonopolske komisije i nezavisnog državnog revizora, jer u
ovom trenutku, kako je naglasio, taj posao obavlja svega oko 30 ljudi iz Uprave
za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača.
Jovanović je na konfereniciji za novinare posvećenoj sprečavanju korupcije u
javnim nabavkama naveo i da se u Srbiji u proseku godišnje zaključi oko 220.000
ugovora sa oko 12.000 naručilaca i da je stoga jačanje institucionalnih
kapaciteta za kontrolu tih postupaka i procedura uslov za izlazak iz zone
zemalja sa povećanim rizikom od korupcije. On je upozorio i da će, sa
odmicanjem procesa stabilizacije i pridruživanja, u ovoj oblasti morati da se
primenjuju još oštrija pravila, što je, kako je rekao, zapravo suprotno
očekivanjima i zahtevima domaćih privrednika da se olakšaju i pojednostave
procedure, očuva njihova cenovna prednost u odnosu na strane ponuđače i omogući
što veći broj takozvanih restriktivnih, odnosno, javnih nabavki na osnovu
direktnih pregovora i pogodbe, umesto otvorenih postupaka.
Da će javne nabavke biti pažljivo praćene i nadgledane u procesu približavanja
SCG Evropskoj uniji i to, ne samo sa stanovišta usaglašenosti propisa, nego,
još više sa stanovišta njihovog punog sprovođenja, ukazao je i pravni savetnik
Savetodavnog centra za ekonomska i pravna pitanja (PLAC) Primož Vehar.
Podsetivši da nakon potpisivanja Sporazuma sa EU harmonizacija zakona više neće
biti dobrovoljna, već međunarodna obaveza i da će jedna od tema za pregovore
biti i rok u kojem su Srbija i Crna Gora spremne da u procesu javnih nabavki
izjednače domaće i strane ponuđače i ukinu sve oblike podrške domaćim, odnosno,
diskriminacije stranih kompanija. Slovenija je za to imala rok od šest godina,
Hrvatska od tri, a Makedonija od pet godina, kazao je on. Pravni savetnik
PLAC-a Klaus Šmic je rekao da je posle sedam godina usaglašavanja, EU nedavno
donela dve nove direktive u oblasti javnih nabavki koje treba maksimalno da
spreče korupciju, odnosno, obezbede veću transparentnost i ravnopravnost
ponuđača. Uz to, predviđena su i neka nova pravila za sprovođenje postupka,
uključujući i elektronsko ugovaranje nabavki, definisani dodatni kriterijumi za
selekciju ponuđača, kao i jasnije tehničke specifikacije, a predviđeno je
uskraćivanje prava na učešće na tenderu ponuđačima za koje je utvrđeno da su u
prethodnim postupcima bili umešani u korupciju ili pranje novca.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Pregled
Strana : 13
Autor : PRENETO
Tema : Javne nabavke
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


SMENJENA DVA DIREKTORA U ŽELEZNICAMA SRBIJE

Beograd
Direktor medija centra Železnice Srbije Mile Lokas izjavio je Tanjugu da su, u
skladu sa ranijom odlukom generalnog direktora tog preduzeća Milanka Šarančića,
doneta dva nova kadrovska rešenja u tom javnom preduzeću. - Direktor direkcije
za prevoz Zoran Milićević i direktor za održavanje voznih sredstava Obrad Božić
biće postavljeni na nove dužnosti, rekao je Lokas. Prema njegovim rečima,
umesto Milićevića, za direktora direkcije za prevoz imenovan je Dragan Grujić,
a na mesto direktora za održavanje voznih sredstava, umesto Božića, postavljen
je Ratko Pavlović. Lokas je dodao da Milićević važi za jednog od velikih
stručnjaka za prevoz i najverovatnije će biti imenovan na neku od funkcija u
toj oblasti. Kad je pre godinu i po dana formirao poslovodni tim, generalni
direktor Šarančić doneo je stratešku odluku da svako od rukovodilaca mora
mesečno i periodično da opravda svoje radno mesto, objasnio je Lokas. On je
napomenuo da mu nije poznato da su ova najnovija kadrovska rešenja u direktnoj
vezi sa nabavkom voznih sredstava iz Švedske. Tanjug






Datum : 1.12.2005
Novina : Vreme
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


ZOZOVAČA

Nakon skoro osam godina, Okružni sud u Nišu je u ponedeljak doneo presudu kojom
je Miroslav Živadinović, vlasnik preduzeća "Zoza", osuđen na maksimalnu kaznu
zatvora od 15 godina. Kazna je izrečena za teško krivično delo protiv zdravlja
ljudi, jer je Živadinović u januaru 1998. godine proizveo i stavio u promet oko
7400 litara otrovne rakije, zbog čega su od posledica trovanja umrle 43 osobe,
a 25 se "provuklo" sa trajnim slepilom ili drugim teškim posledicama. Druga
dvojica optuženih, Anđelko Bitević i Miladin Radić, kažnjeni su sa devet
godina, odnosno godinu i po zatvora. Presuda je donesena na ponovljenom
suđenju, pošto je u međuvremenu Vrhovni sud ukinuo prvobitnu presudu od pre pet
godina, kojom su potonja dvojica oslobođena svake odgovornosti. Osim ukidanja
ove presude, Tužilaštvo u Zrenjaninu je prošle godine podnelo optužnicu protiv
Bitevića i sudije Stojadina Jovanovića koji je doneo spornu presudu, zbog
davanja i primanja mita. Miroslav Živadinović, bivši policijski inspektor, bio
je u pritvoru od 31. januara 1998. godine do 15. septembra 2003, a ponovljeno
suđenje počelo je u novembru 2003. godine.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Vreme
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


UKRASI

Zgrada PTT-a Srbija u centru Beograda, kako prenosi "Blic", dočekaće
predstojeće praznike blještavija nego ikad – 40 puta jače nego prošle godine.

Za razliku od montaže i demontaže ukrasa, što je firma Atraks prošle godine
uradila za 38.500 dinara, ovogodišnja montaža i demontaža koštaće PTT 1,5
miliona dinara (oko sto prosečnih plata). Sijalice i lampioni koji će krasiti
zgradu Glavne pošte u Takovskoj 2 iznosiće još toliko. Dok neki od radnika
PTT-a tvrde da toliki sjaj nije u njihovom interesu i sumnjaju da je reč o
nameštenoj nabavci koju su još u septembru inicirali direktor Direkcije za
strategiju, razvoj i marketing ovog preduzeća Željko Ivanji i direktor
Direkcije za logistiku Vojislav Miladinović. Ivanji rezignirano odgovara da su
takve tvrdnje "idiotske". On kaže da je u interesu preduzeća da se korisnici
njihovih usluga osećaju kao da dolaze u svoju kuću i da je stoga logično da
zgrada bude adekvatno okićena. Jedan od anonimnih sagovornika "Blica", međutim,
ne može da se načudi što ovaj posao nije išao preko javnog tendera, već kroz
takozvanu "malu nabavku" koja se vrši na poziv dobavljačima. On se pozvao na
dokumentaciju u kojoj doslovce piše da je potrebno razdvojiti nabavku
materijala i opreme od montaže i demontaže, kao dva pozivna konkursa, s tim što
će prednost imati isporučioci opreme koji učestvuju u montaži i demontaži. Kako
tvrdi, ponuda odabranog dobavljača iznosi 1.487.300 dinara plus PDV, što znači
da za svega 12.700 dinara ne prelazi zakonsku granicu između tendera i male
nabavke. Sve je, navodno, precizno izračunato još u septembru, a ponude su
dostavljene krajem novembra. Ivanji je demantovao i tvrdnje da je raspisivanje
tendera namerno zaobiđeno. Kako je objasnio, posao nabavke je razdvojen od
posla montaže i demontaže, jer "ne možete naći firmu koja će obaviti oba posla
do predviđenog roka – 15. decembra". Inače, u istoj zgradi nalazi se i
preduzeće Telekom, čiji radnici imaju prosečnu platu od 25.000 dinara, ali
čijem rukovodstvu ne pada na pamet da se razbacuje novcem za kićenje.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Vreme
Strana : 30
Autor : BRANKA KALJEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


VELIKA BRUKA

Kako PIO odobrava pomoć nepokretnim bolesnicima:

U borbu protiv korupcije krenu od najnemoćnijih: nepokretnih, slepih i
dementnih bolesnika, uglavnom starih i siromašnih penzionera

Slika koja se može videti svakog jutra u osam sati ispred Fonda za penzijsko i
invalidsko osiguranje Srbije (PIO) govori sve o državi u kojoj živimo. Govori o
bedi, siromaštvu a pre svega o ponižavanju teško bolesnih, uglavnom starih
ljudi – nepokretnih bolesnika – i onih koji u takvom okruženju pokušavaju da se
brinu o njima. Jedini razlog je mesečna novčana pomoć od 6500 dinara ("pravo na
pomoć i negu drugog lica"), koja po Zakonu o penzijskom i invalidskom
osiguranju sleduje penzijskim osiguranicima teško bolesnima, ukoliko lekarska
komisija Fonda proceni da je zahtev opravdan.

STROGOĆA: Na parkingu sa dvorišne strane zgrade PIO zdravi izvode bolesne uz
dosta napora iz putničkih automobila ili taksija u koje su ih smestili samo oni
znaju kako. PIO se postarao da iza zgrade obezbedi poseban parking i invalidska
kolica na ulazu u zgradu. Nije se, međutim, pobrinuo za najvažnije: da lekarska
komisija, kao što je to rađeno do pre nekoliko godina, poseti kod kuće svakog
teško bolesnog čoveka i oceni na osnovu lekarske dokumentacije i ličnog uvida
da li mu sleduje ova vrsta državne pomoći. Inače, pravo na ovu vrstu pomoći
imaju, na primer, slepi ljudi, nepokretni i bolesnici sa znakovima demencije.

Za zakidanje kućnih poseta predviđenih Zakonom nadležni u PIO odlučili su se
zbog velikog broja zahteva, sumnjivih lekarskih izveštaja iz bolnica,
pomanjkanja kadra i korupcije u sopstvenim redovima. Kako su narastali pomenuti
problemi unutar PIO, ali i zdravstva (i jedan i drugi sektor potresaju teške
korupcionaške afere), pravila rada su postajala sve stroža za činovnike,
posebno za doktore zaposlene u ovoj ustanovi, ali i za one zbog kojih PIO
postoji i kojima pruža usluge i pomoć.

"Godišnje u ovu ustanovu stiže 50.000 predmeta sa zahtevima za ocenu radne
sposobnosti – invalidske penzije, telesnih oštećenja i svega ostalog. Broj
zahteva za novčanu pomoć za negu nepokretnih i ostalih teških bolesnika
(15.000) gotovo je jednak broju zahteva za invalidske penzije: "Suočeni sa
niskim penzijama, ljudi ne shvataju da novac za negu nije socijalna već
medicinska kategorija i masovno podnose zahteve za pomoć. Kriterijumi za
dobijanje pomoći su izuzetno rigorozni i da se doslovno primenjuju, maltene
niko ne bi ostvario ovo zakonsko pravo predviđeno za ljude koji ne mogu da se
sami brinu o sebi. Ako vi, na primer, možete uz pomoć nekog da odete do
kupatila i obavite ličnu higijenu ili jednostavno uz veliki napor da napravite
tri-četiri koraka, onda ne spadate u ovu kategoriju", kaže dr Milošević u
razgovoru za "Vreme".

PRAVDA: Ogroman broj bolesnih ljudi penzionih osiguranika, plus oni koji ista
prava pokušavaju da ostvare preko socijalnog osiguranja mogao bi za državu i
Ministarstvo zdravlja biti ozbiljan signal za uzbunu i preventivno sprečavanje
daljeg psihičkog i fizičkog propadanja stanovništva.

Od svih zahteva za novčanu pomoć pozitivno se reši tek otprilike petina.
Međutim, nije poznat ni približan broj teških bolesnika koji ne mogu da se
brinu o sebi, koji uopšte ne stignu do filijala PIO pošto nema ko da ih
transportuje do lekarske komisije ili nemaju novca da plate usluge hitne pomoći
privatnih klinika čija se cena u Beogradu kreće od 50 do 70 evra. Angažovanje
državne Službe hitne pomoći u ovakvim sutacijama je zanemarljivo.

"Ko će dobiti valjanu medicinsku dokumentaciju od svog lekara, koja možda i ne
odgovara težini bolesti pacijenta ali sigurno prolazi kod komisije PIO, ko će
biti srećnik da mu komisija dođe na noge ili da i bez pojavljivanja pred njom
ostvari pravo na pomoć, zavisi od veze bilo u bolnici ili kod nas", kaže za
"Vreme" jedan službenik PIO koji nije iz redova lekarskih komisija. On, takođe,
navodi da se u pokušaju sprečavanja rasprostranjene korupcije u Fondu raspored
lekarskih komisija i pacijenata pravi dnevno. Tačnije, niko od lekara ne zna
kog će pacijenta dobiti tog dana. Tvrdi i da je korupcija u redovima lekarskih
komisija glavni razlog ukidanja kućnih poseta nepokretnim licima i da se
"dešavalo da zbog primanja mita pomoć dobija i neko ko je zdrav".

ISKUSTVO: Dr Milošević, koji je i sam nekada obilazio potencijalne korisnike
pomoći, kaže da se dešava da komisija sa lekarskim izveštajem o nepokretnom
bolesniku dođe u kućnu posetu, a "pacijent nije tu, odšetao", i da komisije PIO
"bukvalno izbegavaju da idu u kućne posete". To je, po njemu, gubljenje
vremena, pogotovu, kako kaže, kada se odlazi na periferiju Beograda. "Nekada se
moglo ići u kućne posete pošto je bilo 40 lekara, danas ih radi samo 18."
Pominje i da je otkrivanje korupcionaških afera takođe proredilo lekarski
komisijski kadar. Samo u smederevskoj aferi dodeljivanja lažnih invalidskih
penzija uz "pristojnu" cenu od 1500 evra po kandidatu PIO Srbije je ostao bez
tridesetak doktora. Neki od njih su već uhapšeni i nalaze se pod istragom.

Društvenu bruku – korupciju u zdravstvu i PIO, svesrdno podržanu od građana
koji podmićivanjem lekara na nezakonit način žele da dobiju ono što im ne
pripada, plaćaju teški bolesnici. Stari i nemoćni ljudi, pri tom još i
siromašni, ne mogu da dođu do pomoći koja im pripada po zakonu. "Žao mi je što
neke od stranaka kod kojih bi stvarno trebalo da odemo na kućno veštačenje zbog
takvog sistema i ograničenog kapaciteta moraju same ovamo da dolaze. Ali, ako
neko hoće da ostvari svoje pravo, mora malo i da se pomuči. To je višegodišnje
pravo i vredi se žrtvovati zbog toga", kaže dr Milošević uz sumnju da ne zna da
li postoji ijedan invalid penzioner stariji od 65 godina a da nije podneo
zahtev za sredstva za kućnu negu. Pa šta? Invalidske penzije su tek nešto više
od pomenutih 6500 dinara. Ako nisu stečene lažnim potvrdama lekara iz PIO, reč
je zaista o bolesnim ljudima koji jedva sastavljaju kraj s krajem i normalno je
da se bore i za ovo svoje pravo. Nije, međutim, normalno da ih u poznim
godinama bilo ko ponižava, da ih po parkingu PIO od kola do invalidske stolice
rodbina i prijatelji vuku kao vreće samo zato što PIO i zdravstvo imaju
problema s kadrovima i korupcijom. O onima koje nema ko da dovede pred lekarsku
komisiju da i ne govorimo. Oni dođu kao čist ćar za državu: imaju pravo na
papiru, a ništa ne koštaju.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Evropa
Strana : 28
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


KAKO KOMENTARIŠETE KORUMPIRANOST SUDSKIH SLUŽBENIKA U SRBIJI?

ANKETA EVROPE

Slobodan ORLIĆ SDP

– Kada se korupcija dešava u sudskoj vlasti, predstavlja poseban problem.
Odatle sve počinje. Korupciju treba rešiti na najvišem nivou. Tek tada možemo
da razmišljamo o njenom iskorenjivanju.

Mile ISAKOV Reformisti Vojvodine

– Nije slučajno što ni jedan postupak, kada je reč o pljačkanju države i
građana za vreme Miloševića, nije dovršen. Nepravde nisu ispravljene, obećanja
data pre 5. oktobra nisu ispunjena.

Srđa POPOVIĆ DS

– Sudovi nisu ni bolji ni lošiji od ostalih institucija. Rešenje su sistemski
zakoni i drakonske kazne. Umesto da bude stub pravnog poretka, sudstvo
stimuliše i ostale da prihvataju mito.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Vreme
Strana : 10
Autor : MILAN MILOŠEVIĆ I DOKUMENTACIONI CENTAR "VREME"
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ŠTA SE KRIJE IZA SKUPŠTINSKIH KULISA

Srbija, budžet i afere:

Izglasan budžet ugovoren sa MMF-om, vlada sedmi put prošla test, a u parlamentu
otvorene korupcionaška i poslanička afera

Usvajanje budžeta za 2006. u Skupštini Srbije bilo je faktički sedmo glasanje o
poverenju Koštuničinoj manjinskoj vladi (budžet za 2004, rebalans budžeta za
2004, izbor novih ministara 2004, budžet za 2005, rebalans budžeta 2005, pa na
neki način i glasanje za set zakona vezanih za aranžman sa MMF-om u avgustu
2006. tokom koga je SDP napustio vladinu stranu, a Koalicija za Sandžak počela
da glasa za nju). Za budžet je glasalo 130 poslanika.

Posle najnovijeg prebrojavanja parlamentarna slika je slična kao i pre
ponedeljka, 28. novembra, ali u detaljima to izgleda komplikovano (vidi okvir s
naslovom "Poslanici"). Uz vladu su poslanici DSS-a, G17 plus, Poslanička grupa
Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 (koji zapravo pripadaju novoformiranom
SDPO-u) što je sada zapravo NS i 9+8 jer je Slobodan Živkucin nedavno prešao
među poslanike bez poslaničke grupe (za njega se sumnjalo da će doći na
glasanje pa je ipak došao). Iz skupa poslanika bez poslaničke grupe za vladu su
poslanici SPO-a verni Vuku Draškoviću, kao i jedan poslanik SDP-a. U tom bloku
su i obe frakcije poslaničke grupe SPS-a koji podržavaju manjinsku vladu.
Odsutni su bili poslanici Srpske radikalne, Demokratske stranke i šest
poslanika koji ne pripadaju nijednom poslaničkom klubu, uključujući tu dva
poslanika Socijaldemokratske partije, dva poslanika GSS-a i dva radikala.

DETONACIJA: Glasanju o budžetu prethodili su, međutim, prebrojavanje, zatim
otvaranje korupcionaške afere i na kraju afera oko zamene dva poslanika G17
plus.
Prva afera je mnogo krupnija od druge, ali je brzo pokrivena maglom političkog
medijskog rata, kako se to gotovo uobičajeno dešavalo poslednjih godina. Najpre
je poslanik DSS-a Mika Vlaović za skupštinskom govornicom u neko TV mrtvo vreme
prošlog četvrtka tvrdio da mu je Bogoljub Karić prošlog proleća za Vaskrs nudio
novac (više nego što vredi sva Mikina imovina) da pređe u njegovu stranku, ali
da nema tih para koje će njega, domaćina, kupiti te da ne treba niko da se nada
da budžet neće biti usvojen, a i za Kosovo će se dobiti dobri uslovi... Na to
je malo ko obraćao pažnju, kao što je malo ko obraćao pažnju na raspravu o
budžetu i paketu zakona. Rasprava je trajala non-stop i završila se u nedelju
27. novembra kasno uveče. Oko nje su se trudili samo radikali svojom
amandmanskom aktivnošću.

Mediji su se trgli kada je vođa poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije
Miloš Aligrudić podigao ton iznevši optužbe za pokušaj parlamentarne korupcije.
Aligrudić je tvrdio da Bogoljub Karić ponovo pokušava da kupi poslanike
Skupštine Srbije kako bi glasali protiv budžeta i srušili Vladu Srbije:
"Bogoljub Karić ponovo jaše. Ponovo imamo situaciju od pre nekoliko meseci, kad
god ta individua i njegovi prijatelji procene da postoji mogućnost da se ugroze
institucije ovog sistema. Onaj ko pokušava da bočnim udarcima ugrozi rad
parlamenta, ako misli da je ovo berza, onda smo završili sa parlamentarnom
demokratijom, a i sa Srbijom..."
Kada su radikali i novinari tražili detalje o tome, Aligrudić je saopštio da je
informacije o tome dobio od poslanika koji su kontaktirani "van parlamenta", a
nisu pristali na ponudu lidera Pokreta snaga Srbije. Ponovio je oštro da moraju
da znaju i Karić i njegovi prijatelji da svaki kontakt koji ostvare ne može
biti neprimećen, to su radili i pre praznika i za vreme velike srpske slave
Svetog Aranđela. Nešto od toga zvučalo je kao pretnja: "Kad bude dan D, videće
se na glasanju ko su ti koji su poklekli."
Na insistiranje generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića
da Aligrudić i poslanici kojima je nuđen mito saopšte to za govornicom
parlamenta, Aligrudić je kazao da će se, pošto je to krivično delo, njime
pozabaviti nadležni državni organi. "Politika" je objavila nezvanična saznanja
o tome da je DSS imao informacije da je Karić pokušao da zavrbuje tri poslanika
DSS-a, da su oni odmah, čim su pozvani, obavestili stranku, da im je rečeno da
se pozivu odazovu da se vidi šta Karić hoće, da su oni to i učinili, te da im
je za glas protiv budžeta nuđen novac.

DSS nije obznanio da li je slučaj formalno prijavio tužiocu, ili je koristio
samo javnu tribinu da to obznani ili je, možda, unutrašnjim komunikacijama
vlasti ipak alarmirao javnog tužioca.

PROCES: Okružno javno tužilaštvo u Beogradu veoma brzo, te noći, oglasilo se
pozivajući se na vest koju je o tom slučaju objavio RTS i saopštilo da je
naložilo MUP-u da prikupi sve relevantne podatke o navodnim novčanim ponudama
poslanicima srpskog parlamenta da glasaju protiv vladinog Predloga budžeta za
2006. godinu, kako bi se na pouzdan način zaključilo da li su izvršena krivična
dela primanja mita iz člana 254 st. 2 KZ RS i davanja mita iz člana 255 st. 2
KZ RS za šta su zaprećene visoke kazne.
Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković je potom izjavio da je uputio
pismo i zahtev Okružnom tužilaštvu da ga obavesti šta je saznalo o pritiscima i
mogućim podmićivanjima poslanika, te da mu je okružni tužilac poslao kopiju
zahteva upućenog MUP-u, i izrazio spremnost da svaki akt o postupku istrage
dostavi parlamentu kako bi poslanici bili upoznati sa njenim tokom.
Karić je odmah uzvratio kampanjom u kojoj tvrdi da je žrtva progona, da je ona
identična onoj kad se svojevremeno kandidovao za predsednika Republike, da je
ugrožena njegova porodica. Karić je ranije, a i sada, tvrdio da zapravo nije on
taj koji nudi, nego da se pojedini poslanici njemu sami obraćaju sa željom da
pređu u PSS jer ne mogu više ovo da podnose. BK TV je vodila oštru kampanju,
oslonjenu na advokate i eksperte. Karić je uspeo da svoj slučaj predstavi i
predsedniku Republike Borisu Tadiću tokom razgovora koji se ticao jedinstvene
platforme o Kosovu. Bogoljubu taj detalj svakako treba, ali Tadić je doneo novi
problem. Dinkić je napao predsednika Tadića da s Bogoljubom i nije razgovarao o
Kosovu već da je s njim ušao u koaliciju i da su zajedno jadikovali zbog
neuspeha s mandatima. Tadićev kabinet je to demantovao i zapretio tužbom protiv
Dinkića. Tadić je, inače, tih dana održavao konsultacije s parlamentarnim i
neparlamentarnim strankama o Kosovu, među ostalima i sa Labusom, koji je
zamerio što se u saopštenju o tom neformalnom razgovoru koristi izraz
oduzimanje mandata, pošto on smatra da je došlo do zakonite zamene mandata.

REAKCIJA: Nekoliko partija, pre svega DS i SDP, i više političara počeli su da
protestuju zbog zloupotrebe pravosuđa u političke svrhe, pretnji poslanicima,
zbog pokušaja da se održi vlast po svaku cenu itd.
Naročito glasno o oduzimanju mandata protestuje LDP, SDU, GSS. Mediji su počeli
da se okreću toj temi, a parlamentarna korupcija je gurnuta na marginu.
Cele jeseni, a pogotovu posle izlaska Čovićeve Socijaldemokratske partije iz
vladine koalicije, čule su se pretpostavke čak i ozbiljnih politikologa da se
skupštinska većina kruni, da vlada radi na rezervi itd.
U ovoj prilici se, međutim, ne govori samo o vrbovanju, što je u parlamentarnoj
praksi dozvoljeno, već su potegnuti teži argumenti, teški bar 200.000 evra i
sumnje da i u parlamentu ima korupcije. Posle hapšenja sudije Vrhovnog suda
zbog optužbi za korupciju to je najviši rang indicirane korupcije.

Nedavnim izmenama Krivičnog zakonika u grupi krivičnih dela protiv izbornih
prava najznačajnija izmena vezana je za propisivanje novih krivičnih dela:
davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem. Član 156: "Ko drugome nudi, daje,
obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu
glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica, odnosno
predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine." Dikcija
zakonodavca kaže da se mislilo na glasanje običnih ljudi. Da li ono što važi za
običan narod važi i za uvažene narodne poslanike?

Videće se. Policija je u ponedeljak saopštila javnosti da je dobila zahtev
javnog tužioca i da će obaviti razgovor sa najmanje četiri osobe. Pretkrivični
postupak je praktično počeo, no treba znati da su te stvari teško dokazive.

KRENI-STANI: S druge strane, DSS koji je otvorio ovu aferu, i da hoće ne može
ovaj slučaj da zatvori konstatacijom da Karić nije uspeo. Ova partija je 2004.
što se tiče rejtinga "prešla u niži rang takmičenja", po formuli na koju patent
ima sociolog Đorđe Vukadinović – između ostalog i zbog primene taktike
"kreni-stani", zbog koje je propala i JNA.
Letošnja odluka o isključenju SDP-a iz vladajuće koalicije, pa i sadašnja
ofanziva pred usvajanje budžeta govore o preispitivanju takve "kreni-stani"
taktike. Ako se u pokretanju tog slučaja parlamentarne korupcije nisu dobro
pripremili, ako se indicije pokažu slabim, ili ako se zadovolje time da su
Kariću samo rekli "no pasaran" to im se može olupati o glavu više nego ono
privođenje Vladana Batića.
Ta partija ima doduše i jednu drugu karakteristiku – "ne ispušta kosku" čak i
kad svi počnu da ih pitaju imaju li dokaza, a nije jasno ima li ih ili nema ili
barata samo indicijama – što se videlo u ranijim aferama, poput one koja se
ticala "poseta zatvoru", "slučaja Gavrilović" itd.

CRVENI KARTON U 90. MINUTU: U međuvremenu, partija G17 plus je aktivirala
ranije date ostavke poslanika Vesne Lalić-Dragović i Sovranija Čonjagića, i
kasnije ih isključila iz svojih redova optuživši ih da su pokušajem da ugroze
usvajanje budžeta lične razloge stavili iznad državnih. Pre toga, koliko je vaš
hroničar pratio tu budžetsku raspravu, s te strane nije bilo prigovora na
budžet, a i sama rasprava o budžetu nije uopšte sadržala onakva konceptualna
neslaganja kakva su pratila usvajanje paketa zakona povezanih sa prošlim
boravkom misije MMF-a u Beogradu.

Taj budžet uslov je za završetak aranžmana sa MMF-om, čiji bord direktora o
tome odlučuje za šest nedelja, a od njega zavisi otpis 700 miliona dolara duga
Pariskom klubu i 55 miliona dolara kredita. MMF stavlja do znanja da je budžet
usvojen. Usvojeni budžet kreće se u okviru limita koje je prošle jeseni
praktično i izdiktirao MMF i predviđa uštede u fondu zdravstvenog osiguranja,
smanjenje subvencija, smanjenje broja činovnika i civilnih lica u vojsci.
Budžet potpisuje ministar finansija Mlađan Dinkić. Završetak aranžmana sa
MMF-om utiče na pregovore sa EU-om u kojima je Miroljub Labus glavni pregovarač
sa srpske strane.

Onaj ko je odlučio da se u trenutku kada se takvo pitanje nađe na dnevnom redu
upusti u vrbovanje poslanika, ili oni poslanici koji u tim okolnostima
pokušavaju da unovče svoj ucenjivački potencijal, izabrali su jako nepovoljan
trenutak.

Bilo kako bilo, rukovodstvo G17 plus je u prošlu subotu na sednici poslaničkog
kluba moglo da konstatuje da Vesna Lalić-Dragović i Sovranije Čonjagić neće
glasati za budžet. Jedno od to dvoje poslanika sada zbunjeno kaže kako su im na
poslaničkom klubu rekli nešto kao: "Pa, dobro...! Da, da..."

Jasno je da se tu morala očekivati žestoka reakcija. Sami poslanici svoje
distanciranje ne vezuju za budžet već ga pravdaju ličnim nezadovoljstvom
položajem u stranci i opštim nezadovoljstvom zbog toga što SPS podržava vladu i
zbog politike koja se vodi.

Dinkić tvrdi da je Sovranije Čonjagić tražio da njegov prijatelj bude
postavljen za direktora Komercijalne banke u Šapcu, a Vesna Lalić-Dragović
htela je da bude direktor Doma zdravlja u Novom Beogradu, a da je ministar
zdravlja Tomica Milosavljević rekao da će on pre podneti ostavku nego da joj
popusti. Čonjagić pak najavljuje da će tužiti između ostalih i Dinkića a usput
tvrdi da parlamentom diriguju srpski biznismeni (jedan od njih se oglasio
demantijem), a da ga je ministar Dinkić lično nagovarao da prihvati mesto
pomoćnika ministra vera, što Dinkić opet negira tvrdnjom da mu je samo rekao
kako je čuo da ga to interesuje.

Partija G17 plus je, inače, 2003. ušla u parlamentarni život metodom
ofanzivnijom od DSS-ove. Oni nisu lako odustajali od afere koju otvore, što
podrazumeva i da su bili i ostali meta priželjkivanog revanša. Izuzetak je
privatizacija "Knjaza Miloša", gde se njihovo insistiranje da slučaj ispita
javni tužilac (održana je i vanredna sednica vlade) završio nepovoljno po njih.
Ove godine oni su otvorili slučaj ministra vojnog Davinića, naglašavajući da
neće štedeti ni svoje kadrove. Praktično su otvorili vojnu aferu koja se još
razvija u sporim mlinovima pravosuđa.

Operacija vrbovanja, ako je nje uopšte bilo, nije uspela. Pitanje je da li je
zakonito onemogućena, a čuju se prigovori da nije.

KATEGORIJA PAPIRA: Bivši poslanici G17 plus tvrde da su pre odlučivanja o
njihovim mandatima u Administrativnom odboru u skupštinskoj pisarnici predali
izjave o napuštanju poslaničkog kluba G17 plus i prelasku u poslanike bez
poslaničke grupe, ali ne i o izlasku iz partije G17 plus, te ili povlače ranije
date ostavke na poslanički mandat ili ne znaju za njih. Predstavnici DS-a i
SDP-a pokazivali su novinarima papire iz skupštinske pisarnice u kojima se vidi
da je podnesak Čonjagića i Lalićke došao pre, a u protokol zaveden posle
dokumenta o aktiviranju njihovih ostavki. Najavljuju se krivične prijave za
falsifikat.

Neke partije su takvim blanko ostavkama pokušavale da se osiguraju posle odluke
Ustavnog suda iz 2003. vezane za oduzimanje mandata Demokratskoj stranci Srbije
u prošlom sazivu. To je bila ona čuvena novosadska sednica Predsedništva DOS-a
iz 2002. kojom je predsedavao Goran Svilanović, tada predsednik GSS-a, na kojoj
je DSS isključen iz DOS-a a poslanički mandati njegovih poslanika oduzeti.
Odluka Ustavnog suda kaže da su poslanici vlasnici mandata, a ne partije i
koalicije. To je inače i tendencija u evropskim demokratijama.

Pre i posle te liberalizacije, zapravo od 2000. i 2003. godine, raspale su se
tri koalicije (DOS, a unutar njega Koalicija Vojvodina, zatim koalicija koju su
činile Stranka srpskog jedinstva, Stranka srpskog progresa, Ujedinjena
penzionerska stranka i Srpska seljačka stranka); došlo je do rascepa u pet
stranaka: u Socijaldemokratiji, Socijalističkoj partiji Srbije,
Socijaldemokratskoj partiji, Socijaldemokratskoj uniji i Novoj Srbiji; tri
stranke su prešle iz vlasti u opoziciju: Demokratska stranka Srbije i Nova
Srbija i na kraju i Socijaldemokratska partija zbog čega je pala Živkovićeva
vlada.

Bilo je i ujedinjavanja, pa razjedinjavanja – SPD je nastao kao kopredsednička
stranka iz SDU-a i jednog krila Socijaldemokratije, no sada je Korać u
poslaničkoj grupi DS-a, a zadržava legitimaciju SDU-a.

SDP je na izborima prošao cenzus na listi G17 plus, ujedinio se sa Čovićevim DA
koji nije prošao cenzus, da bi u avgustu 2005. napustio vladinu koaliciju, ali
bez onog efekta koji je sličan manevar imao 2003.

Posle izbora 2003. Vuksanovićev NDP je ušao u DSS. Demokratska stranka se
reujedinila s Mićunovićevim centrom, a razjedinila sa Jovanovićevim LDP-om,
usisala nekoliko funkcionera GSS-a i nestranačkih ličnosti od kojih su neki
otišli u dobar biznis, a na izbornu listu primila Koaliciju za Sandžak (KZS),
koja je u avgustu 2005. prešla na vladinu stranu. Demokrate su čitavu jesen
izlaskom iz skupštine pokušavale da dokažu da su dva poslanika KZS-a izgubili
mandate prihvatanjem funkcionerskih mesta, pa su bez mnogo pozivanja na
koalicioni ugovor sa KZS-om tražile njihove mandate.

U prošlom mandatu u julu 2003, SPO je postao parlamentarna stranka posle
„preleta" poslanika Tomislava Kitanovića iz DSS-a.

U oktobru 2003. godine u parlament je na osnovu te liberalizacije ušao i G17
plus, jer je nekadašnji poslanik Koalicije Vojvodina sa liste DOS-a Sredoje
Mihajlov postao član "šifrovanih".

Na izborima 2003. partija G17 plus je na svoju listu primila i SPD, ali
prilikom izlaska te partije iz vladine koalicije nije bilo korišćenja blanko
ostavki. Blanko ostavke nisu korišćene ni prilikom odlaska dva radikala (oni su
se zakleli u crkvi) i prilikom racepa SPO-a i SPS-a, koji doduše nisu
rezultirali preletanjem preko crvene linije. SPS nema te blanko ostavke, ali je
sada navodno jedan poslanik ove stranke za svaki slučaj deponovao izjavu da ne
povlači ostavku. Osiguranje tipa "blanko ostavka" imaju DSS i G17 plus i obe
stranke su ga do sada po jednom koristile. Poslanik DSS-a Dragiša Đoković iz
Kosovske Mitrovice u novembru 2004. prešao je u poslanički klub Demokratske
stranke. DSS mu je oduzeo mandat i on se još spori sa svojom bivšom strankom.

REČI: Na početku mandata ove skupštine postignut je samo usmeni dogovor šefova
poslaničkih grupa da ne bude međusobnog vrbovanja poslanika, ali to nije
pretočeno u neki konkretan ugovor koji bi bio i potpisan.

Pitanje je koliko vredi taj dopunski ugovor, ako se može jednostrano raskinuti.
Pitanje je i kako se ta složena materija može urediti – sloboda narodnog
predstavnika treba da bude zagarantovana da on ne bi bio zarobljenik samovolje
partijskih vrhuški; s druge strane, političke partije imaju potrebu za
održanjem unutrašnje discipline; s treće strane, u vreme divljeg kapitalizma ne
bi smelo da se dozvoli narodnim predstavnicima da lično unovče narodno
poverenje i rasitne ga u sitne aspre lične koristi. To bi bilo isto kao kad bi
se guverneru Narodne banke dozvolilo da slobodno raspolaže deviznim rezervama.

U principu rascepi koalicija i stranaka su išli lakše nego preletanja poslanika.

Ranije je, kad bi se tako što desilo, a dešavalo se veoma često, sve
pripisivano Udbi. Sada se u obe vrste slučajeva, međutim, pominju novac, kuće,
sinekure ili beneficije. Ta sumnja se toliko širi da se ne treba iznenaditi ako
se uskoro desi da u novinama izađe oglas: "Glasam po kućama. Jeftino. Može i na
kredit i na čekove. Narodni poslanik."

Sada DSS optužuje Bogoljuba Karića za pokušaj podmićivanja poslanika, a G17
plus Karića i Demokratsku stranku za vrbovanje i posredovanje, tačnije Dušana
Petrovića, šefa poslaničke grupe DS-a, da je posredovao kod Sovranija Čonjagića.

Petrović na to odgovara nekim opaskama na račun psihičkog profila Mlađana
Dinkića, ponavlja tvrdnje Demokratske stranke da je ova skupština nelegitimna i
da vlada mora pasti.

Administrativni odbor (predsedavao je zamenik predsednika Petar Cvetković iz
DSS-a, predsednik odbora radikal Tomislav Nikolić je u to vreme kopao izvor na
nekoj planini) i Republička izborna komisija se 27. novembra nisu obazirali na
povlačenje ostavke od strane Sovranija Čonjagiča i verifikovali su mandate nova
dva poslanika G17 plus Miroslave Gušić i Marka Kronje. Slučaj će se verovatno
preneti u tužilaštva i u sud pred kojim se još vode sporovi i o onom glasanju
iz Bodruma, kao i noviji sporovi o tri poslanička mandata – o pomenutom sličnom
slučaju poslanika Đokovića, koji je napustio Demokratsku stranku Srbije i nešto
zamršeniji slučaj dvojice poslanika Koalicije za Sandžak koji su napustili
koaliciju sa Demokratskom strankom, prešli u poslanike koji ne pripadaju
nijednoj poslaničkoj grupi i odlučili da glasaju za vladu.

U zbiru, tokom ovog mandata, samo četiri poslanika su u partijskim dresovima
prešli crvenu liniju koja deli vlast i opoziciju, dva na jednu dva na drugu
stranu. Ostatak računice otkriva da je oko šest odsto poslanika napustilo svoje
jato, ali da nisu odleteli mnogo daleko. Oko 18 odsto poslanika deluje u
podeljenim partijama u okviru istog bloka. Nade opozicione strane da je to
početak kraja sadašnje vlade traju od trenutka njenog formiranja, ali se do
sada nisu pokazale realnim. Opasno je samo to što se na hronično nestabilnoj
partijskoj sceni jako rasplamsava sumnja da "preletači" nose nešto gore od
ptičjeg gripa – virus korupcije koju je parlament prvi dužan da suzbija.

Antrfile :

============================



Datum : 1.12.2005
Novina : Vreme
Strana : 24
Autor : JASMINA LAZIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


OFICIRI, NOVINARI I OSTALI

Vojska i politika:

Koliko je Vojska zaista otvorena i šta se sve krije pod velom onoga što se zove
"vojna tajna"? O zbivanjima u okviru oružanih snaga – bilo da je reč o
samoubistvima pripadnika VSCG ili njihovom trovanju, vojnim integracijama ili
liferacijama – javnost obaveštava Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva
odbrane. Kako ona radi i koliko se razlikuje od nekadašnje Uprave za
informisanje i moral JNA/VJ

Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore formirana
je još 2001. godine, međutim tek u januaru ove godine – kada je Uprava za
moral, koja je obavljala oko devedeset odsto poslova vezanih za informisanje i
propagandu ukinuta – ona je prestala da figurira kao, praktično, PR ministra i
postala nadležna za ceo sistem odbrane.

"U Upravi za odnose sa javnošću uvedena su dva osnovna pravila: da je
komunikacija dvosmerna i da se komunikacija, bez obzira na uređivačku politiku
– ne sme prekidati", kaže za "Vreme", načelnik Uprave, kapetan bojnog broda
Petar Bošković. "Ne može da se desi da, kao nekada, informacije nisu dostupne."
Stanje zatečeno u januaru ove godine, kaže on, bilo je nezavidno – nedostajalo
je ljudstva, pogotovo oficira sa iskustvom u radu s medijima. "Vojska takav
kadar nije školovala", objašnjava Bošković, "a Upravu je trebalo postaviti po
aktuelnim novinarskim uzusima. Trebalo je naći i dovesti ljude poput
portparola, medijatora, još stručnjaka za internet i slično i za to je bio
potrebno vreme." Uprava za odnose sa javnošću broji 29 zaposlenih. Sačinjena iz
Odeljenja za informisanje (u čijem sastavu je i odsek za internet), Odeljenja
za analitiku (analiza štampanih i elektronskih medija) i Referata (mesto
portparola i medijatora Uprave), a po novoj odluci ministra odbrane Zorana
Stankovića biće direktno vezana za ministra odbrane, što je praksa u većini
armija i što umnogome olakšava komunikaciju sa javnošću.

KOMUNIKACIJA: Kada je reč o prvom pravilu Uprave – dvosmernoj komunikaciji,
jedan od problema je stepen edukacije na ovom polju. Problem dotiče kako vojne
tako i novinarske kadrove. "Naš cilj je naviknuti medije na Vojsku i, s druge
strane, naviknuti Vojsku na medije", kaže Bošković. Ove godine održani su
seminari za Ministarstvo odbrane i za sve starešine koje se u vojsci bave
informisanjem, kao i kursevi o odnosima s javnošću, kriznom PR-u, te kurs za
top menadžment namenjen kolegijumu ministra odbrane. Seminari su održani u
saradnji sa američkim Republikanskim institutom (IRI), Centrom za civilno-vojne
odnose i, prošle nedelje, u saradnji sa odeljenjem Kancelarije Evropske komande
za SAD u Beogradu za bilateralne odnose, kada su američki oficiri domaćima
držali predavanja o odnosima sa javnošću. "Ne želimo da kao u prošlosti imamo
čelne ljude koji različito nastupaju u medijima. Ne može da se desi da iz jedne
iste institucije imate oprečna mišljenja o datoj situaciji, iako svaki od tih
intervjua ponaosob može izgledati sasvim korektno", kaže Bošković. "Već smo
imali jednu edukaciju, ali nastavićemo u tom smeru – reč je o samoj pripremi za
intervju, a u narednoj godini ćemo organizovati medija-treninge za ljude koji
istupaju u javnosti." Neka ministarstva se, doduše, koriste agencijama za
odnose sa javnošću, ali, kako "Vreme" saznaje, s obzirom na to da samo jedan
devedesetominutni medija-trening košta 1000 evra, u ovoj situaciji, toliki
trošak za Vojsku je jednostavno – nezamisliv.
Problemi vezani za novinarski svet, osim obostranog navikavanja i edukacije,
tiču se brzine i efikasnosti. "Jedna od prvih stvari koje smo uradili jeste da
smo obišli sve medijske kuće i sa njima uspostavili kontakt. Novinarima su,
međutim, informacije potrebne u jako kratkom vremenskom roku, praktično 'za
juče', što može da predstavlja problem. Uspeli smo da čekanja na odobrenje
zahteva za interevjue sa sagovornicima iz Vojske i slično, sa 12 dana svedemo
na pet. Cilj nam je da odgovore na zahteve novinara svedemo na tri dana. Ali
ukoliko neki zahtev pošaljete bilo kom drugom ministarstvu, kao što je to
slučaj u inostranstvu, vi ćete čekati ne 12, već mesec dana, ako ne i duže",
kaže Bošković. Problem koji usporava celu stvar je – procedura. Zahtev koji
novinar podnese Upravi prvo prolazi kroz razmatranje da li je o temi već pisano
i sl. Posle razmatranja (inače, istoga dana kada je podnesen) zahtev se upućuje
nadležnom sektoru. Ako je, na primer, reč o služenju vojnog roka, on odlazi
sektoru za ljudske resurse, ako je reč o spornim ugovorima, u sektor za
materijalne resurse... U zavisnosti od odgovora koji Upravi pristigne iz
nadležnog sektora, zahtev ili "putuje" dalje ili Uprava pronalazi adekvatnog
sagovornika i zakazuje intervju. Kada se sagleda celokupno putešestvije
zahteva, ispada da trenutnih pet dana čekanja i nije tako mnogo, a ako se uzme
u obzir i to da u jeku afere stiže i do 50 zahteva dnevno čekanje deluje sasvim
opravdano. Procenat zahteva kojima se ne udovolji, kako kaže Bošković, mali je,
oko deset odsto, a najčešći razlog za odbijanje zahteva jeste nepoznavanje
nadležnosti od strane novinara. Tako se često dešava da zahtevi vezani za
pitanja/teme na koje treba da odgovori Savet ministara (za šta nije zadužena
Vojska), ili Ministarstvo unutrašnjih poslova ili Ministarstvo pravde, stignu
na adresu Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane. Uz to, dodaje naš
sagovornik, novinari često ne uzimaju u obzir činjenicu da su pojedine teme već
iscrpljene što saopštenjima iz Uprave, što intervjuima čelnih ljudi iz Vojske.
"Želja za informacijom i, uslovno rečeno, novinarskom ekskluzivnošću često to
prenebregava, a da ne kažem da su pojedini novinari površni, što i ne čudi, jer
neki od njih pre podne rade beogradsku hroniku, a popodne se bave vojnim
pitanjima", kaže pukovnik Bošković.

TRANSPARENTNOST: Drugo pravilo Uprave, koje za sobom povlači i dostupnost
informacija, svakako je ono što najviše interesuje novinare i javnost. Istina,
za razliku od nekih prošlih vremena kada je ovoliki broj konferencija za
novinare, saopštenja i dokumenata iznošenih na uvid bio nezamisliv, Vojska
danas može da se podiči transparentnošću. Konstatacija se čini apsurdnom, ali
činjenica je da je ovdašnja javnost mnogo upućenija u vojne poduhvate, u to ko
još nije odslužio vojsku i zašto, ili na primer, u cenu vojnih odevnih
predmeta. Druga strana medalje je što do većine tih saznanja, nažalost,
dolazimo posredstvom afera što, opet, može da stvori sumnju u to koliko je
Vojska zaista otvorena i šta se sve krije pod velom onoga što se zove "vojna
tajna". Kao i u ostalima, tako i u domaćoj vojsci postoji stepenovanje vojnih
dokumenata, odnosno njihova podela na interne stvari (koje su dostupne svakome,
a u koje spada i gore navedeno) i na stvari od državnog značaja, koje kao
takve, na osnovu podnetih izveštaja, ocenjuje odbor pri Skupštini državne
zajednice. U smislu stepenovanja, granice za odbor ne postoje. To da građani
kao poreski obveznici, čiji novac odlazi i u vojni budžet, imaju pravo da znaju
šta se događa u Vojsci – nije sporno, kažu u Upravi. Ono što se nekada držalo
za vojnu tajnu (naoružanje, oprema i slično), sada može da se nađe na nemalom
broju sajtova koji se bave tom tematikom. Uostalom, danas skoro svaki novinar
ima svoj "izvor" u Vojsci, a skoro svaki vojnik mobilni telefon, što, opet,
otvara neka nova pitanja. "Svesni smo činjenice da ko prvi pusti informaciju u
javnost, taj je i kontroliše", kaže pukovnik Bošković. "Naša poenta je da
odgovorimo brzo. Isto smo uradili i sada – za nepune četiri nedelje ministar
Stanković je održao dve konferencije na kojima je odgovarao na apsolutno sva
pitanja, a po malom broju postavljenih pitanja, zaključak je da dovoljno
zadovoljavamo znatiželju javnosti. Videli ste da i u slučaju
pogibije/ubistva/samoubistva vojnika mi brzo reagujemo. Nepoverenje u Vojsku u
tom smislu doveo je čuveni slučaj Topčider. Po mom mišljenju, nestručno je
medijski odrađen u smislu odnosa sa javnošću. Nikada Vojska ne sme više
dozvoliti sebi da se jedna konferencija za novinare prekine. To je ključna
stvar."

Antrfile :
Proaktivno delovanje

Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane organizovala je 29. novembra
za kolegijum ministra odbrane prezentaciju novog, redizajniranog, vebsajta (reč
je, zapravo, o dva sajta – sajt Ministarstva odbrane i sajt Vojske Srbije i
Crne Gore podeljen na osamnaest poddomena). Kako "Vreme" saznaje, sajt je
ispunio očekivanja kolegijuma i biće pušten u rad 15. decembra. List "Vojska"
je od septembra počeo da izlazi pod novim imenom – "Odbrana". Ono po čemu se
"Odbrana" razlikuje od prethodnog vojnog lista jeste analitički pristup temama
(posebno je zanimljiva rubrika "Dosije", u kojoj se analitički obrađuju i afere
koje potresaju VSCG). U toku su i dogovori sa nacionalnom televizijom o
ponovnom emitovanju emisije "Dozvolite". Emisija bi trebalo da doživi potpuni
preobražaj i da se iz statičnog i monotonog socijalrealističkog transformiše u
"živi" program, takoreći – sve popularniji realiti šou. Inače, do sada je ovu
emisiju Vojska samo logistički pomagala. Koncepciju je kreirao RTS. Čelnici
RTS-a su spremni na promenu. Ako postigne efekat kakav je postigao realiti šou
"Može biti samo jedan" na BK televiziji, za koji je VSCG dobila dvadeset
nastavaka i 2500 prijavljenih učesnika, domaća vojska bi bila na dobrom putu da
ispoštuje promotivne trendove kakvi vladaju na Zapadu.






Ovaj sajt je vlasništvo organizacije Transparentnost - Srbija. Informacije sa ovog sajta se mogu koristiti u komercijalne svrhe samo uz odobrenje vlasnika sajta, a u druge svrhe samo uz primereno navođenje izvora informacije.
© Copyright Transparency Serbia