Naslovna
O nama
Aktivnosti
TS i mediji
Publikacije
Dokumenti
Bilten
Kontakt
Linkovi
 








 
Naslovna    arhiva    e-mail srpski | english

Mediji o korupciji u Srbiji



Datum : 1.7.2006
Novina : Press
Strana : 5
Autor : E. P.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


PLJAČKA

BEOGRAD - Ministri Mlađan Dinkić, Velimir llić i Dragan Jočić još 2004. godine
znali su za nelegalne poslove direktorke Poštanske štedionice (PŠ) Jelice
Živković i direktora Kreditno-eksportne banke Sekule Pijevčevića, ali ništa
nisu preduzeli da se članovi „stečajne mafije" otkriju i uhapse! Za milionski
lopovluk znali su i Dragan Kovačević, direktor PTT „Srbija", najvećeg akcionara
PŠ, i guverner Radovan Jelašić. Neki od njih imali su i lične interese s
pojedinim članovima „stečajne mafije". Za mutne radnje znao je i lično premijer
Koštunica, kod koga su se pre izvesnog vremena svađali ministri Dinkić i Ilić
oko tapije na PŠ i PTT, odnosno ko će kontrolisati poslovanje ove dve firme. Iz
ovog slučaja premijer je izašao čist jer je odlučio da se dvojica ministara
medu sobom dogovore kako će rešiti nadležnost. Ne zna se dokle bi visoki
fiinkcioneri Vlade Srbije ćutali i tolerisali „stečajnu mafiju" da nije
pokrenuta „afera kofer", koju je izrežirao Pijevčević da bi kompromitovao
guvernera Jelašića!
Sve ovo tvrdi se u opširnom tekstu objavljenom u najnovijem broju nedeljnika
„Standard". U ovom tekstu otkrivaju se i neki do sada potpuno nepoznati detalji
o funkcionisanju „stečajne mafije" i ljudima koji su umešani u milionske
pljačke.
Napadi preko novina
Kako se navodi, „stečajna mafija" je godinama nesmetano pljačkala, u čitav
posao bili su uključeni brojni političari, biznismeni, a u celu aferu debelo je
umešan i Radisav Raja Rodić, vlasnik „Kurira" i „Glasa javnosti".
Pakt o nenapadanju dve strane uključene u nadzor nad Poštanskom štedionicom
kršio se tajno, i to korišćenjem medija u kojima su se plasirale informacije
koje štete stranama u sporu. S jedne strane Jočić i Ilić, s druge Jelašić i
Dinkić. Za to su se najviše koristili listovi „Glas javnosti" i ''Kurir", čiji
je pokretač Radisav Raja Rodić. Ovog puta reč je o napadima na ministra Mlađana
Dinkića. Poznato je da je Rodić već godinama u sukobu s ministrom Dinkićem
zbog, kako je saopštila Poreska uprava, neplaćanja poreza od oko 400 miliona
dinara. Da bi kompromitovao ministra Dinkića i pomogao prijatelju u nesreći,
Sekula Pijevčević nudi Rodiću dokaze o ministru finansija i njegovim ljudima,
koje je Rodić puštao u feljtonima...
Kao ispomoć Rodiću u napadima na Dinkića, Pijevčević je prijatelju ustupio
ličnog advokata Aleksandra Lojpura, koji Rodiću piše tužbu na više od 500
strana, a u kojoj tereti Dinkića i njegove saradnike - Vesnu Džinić, Miru Erić
i Miroljuba Labusa, kao i njegovog zeta Dušana Lalića i druge da su sklonili
novac iz filijale Beogradske banke na Kipru i prebacili ih na račune drugih
banaka širom sveta.
Živojinović pobegao!
Advokat Lojpur je poslednjih meseci čest gost u Rodićevom kabinetu u
Vlajkovićevoj 8 u centru Beograda, gde smišljaju kako da unište Rodićeve
neprijatelje i kako da zaštite u medijima ličnost pojedinih članova „stečajne
mafije". Pa tako, posle puštanja iz pritvora Miljka Živojinovića, stečajnog
upravnika preduzeća ''Rad" i sina glumca Bate Živojinovića, advokat Lojpur
preko Rodića dogovara da se u „Glasu" i „Kuriru" sledeći dan objavi intervju sa
Živojinovićem, u kome on o sebi govori sve najlepše kao stečajnom upravniku
„Rada". I mladi Živojinović uskoro bi mogao ponovo da bude priveden, ali
policiia će teško doći do njega, jer je, kako saznajemo, van zemlje. Da li je
slučajnost ili ne, ali Živojinović je, prema informacijama policije, kao
destinaciju odabrao Španiju, u kojoj je i Slobodan Radulović, bivši direktor
''C marketa". Policija je došla i do saznanja da su Miko Brašnjević i Sekula
Pijevčević u decembru prošle godine, koristeći veze i novac, uspeli mladog
Živojinovića da izvuku iz pritvora.
Pozvali smo juče Radisava Rodića i ponudili mu da prokomentariše ove sasvim
konkretne optužbe, ali on je to odbio i uz najcrnje psovke nam zalupio
slušalicu.

Antrfile : Veljina veza sa Živkovićkom

Uz pomoć „stečajne mafije", direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković
vrlo brzo se bogatila. Pored dva stana na Banovom brdu, u Pere Todorovića i u
Požeškoj ulici kod pijace, Jelica Živković je od poslova koje je obavljala za
„stečajnu mafiju" kupila i stan u ulici Sanje Živanovića na Senjaku. Ovaj stan
najskupljom drvenarijom opremio je niko drugi nego prijatelj Velje llića,
Dragan Kuzmanović, i njegova firma „Domis" iz Miokovice kod Čačka. Taj isti
Kuzmanović bio je korisnik sredstava PŠ i, kako saznajemo u Stedionici,
neredovno je vraćao kredite.
Kuzmanović je viđen i prošle godine na otvaranju filijale PŠ u Čačku, pored
Živkovićke i Velimira Ilića. Za dugo prijateljstvo i završen posao u PS u Čačku
zaposlen je i Ilićev bratanac!

Rodićeve sumnjive veze sa Slobodanom Radulovićem

Da je Radisav Rodić bio u dobrim vezama i s drugim članovima „stečajne mafije",
govori i činjenica da je zbog čestih blokada računa zbog neizmirenih obaveza
prema državi uzimao pozajmice i od Slobodana Radulovića, bivšeg direktora ''C
marketa" kako bi isplatio zaposlene i honorarce u „Glasu javnosti" i drugim
vezanim firmama. Za uzvrat, nije smelo ništa loše da se piše o njemu i
privatizaciji ''C marketa", niti da se u novinama objavljuju plaćeni oglasi i
izjave malih akcionara.
Goran Kljajević bio je brana između Rodića, s jedne, i Poreske uprave i
Dinkića, s druge strane. Poreska uprava je u nekoliko na vrata tražila od
Trgovinskog suda da donese rešenja o pokretanju stečaja nad nekoliko Rodićevih
firmi, jer je utvrdila da ne izmiruju obaveze prema državi. Trgovinski sud na
sva ova rešenja nije reagovao.


============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Press
Strana : 10
Autor : A. B.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


PRESUDA VUČKOVIĆU

Sledeće nedelje završava se suđenje sudiji Vrhovnog suda Srbije zbog primanja
mita

BEOGRAD - U sudnici Specijalnog suda juče su branioci i optuženi u procesu
protiv sudije Vrhovnog suda Srbije Ljubomira Vučkovića i ostahh aktera umešanih
u nezakonito oslobadanje kriminalca Zorana Jotića Jotke dali završne reči.
Sudija Radmila Dragičević-Dičić odlučila je da presuda bude objavljena u petak,
7. jula, u 12 časova.
Prethodno su advokati i njihovi branjenici objasnili zašto bi presuda protiv
njih trebalo da bude oslobađajuća. Prvooptuženi Zoran Jotić, koji je optužen za
davanje mita sudiji Vučkoviću da bi na Vrhovnom sudu bio oslobođen 12-godišnje
zatvorske kazne zbog iznude, rekao je da svi optuženi treba da budu oslobođeni
jer tužilac tokom postupka nije dokazao da je bilo davanja i primanja novca.
Suspendovani sudija Ljubomir Vučković rekao je da je proces protiv njega
pompezno najavljivan kao ''korapcija veka", a da se tokom suđenja ispostavilo
da se ništa nije desilo i da za podmićivanje ne postoje nikakvi dokazi.
- Zašto bi neko ko ima toliko godina, suprugu, decu i unuke rizikovao i
stavljao glavu na panj, obećavajući da će da uradi nešto što ne može. Zbog
takvih stvari gubi se glava. Zahvaljujem se sudu na fer i korektnom vodenju
postupka i molim da budem oslobođen jer nisam izvršio krivično delo - rekao je
izmedu ostalog Vučković.
Slično su rekli i ostali okrivljeni, a sledeći petak posebno će iščekivati
Ljubinko Gobeljić i Dževad Zekić, jer će tada sud odlučiti i o ukidanju
pritvora za njih dvojicu.

Antrfile :

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Dnevnik
Strana : 13
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


VUČKOVIĆ I JOTIĆ TRAŽE SLOBODU

Optuženi sudija Vrhovnog suda Ljubomir Vučković i vođa kruševačkog klana Zoran
Jotić Jotka izjavili su u završnoj reči na suđenju u Specijalnom sudu da nisu
krivi i zatražili su da budu oslobođeni.
Jotić je pred sudskim većem rekao da nikada nije dao novac sudu da bi bio
oslobođen. „Da sam mu dao i hiljadu evra, za mene bi to bila završena stvar",
kazao je Jotić i dodao da je tužilaštvo selektivno koristilo transkripte
prisluškivanih razgovora. Vođa kruševačkog klana je zatražio da ga ne dovode u
Specijalni sud na izricanje presude, već da mu advokati dostavite presudu.
Suspendovani sudija Vučković zatražio je takođe oslobađajuću presudu, istakavši
da nije vršio uticaj ni na jednog sudiju Vrhovnog suda da se obori prvostepena
presuda Jotiću. „Kada se tako nešto obeća i ne ispuni, onda se gubi glava.
Zašto bi ja, tako nešto ponudio da uradim u ovim godinama i sa porodicom koju
imam", dodao je Vučković. On je kritikovao optužnicu, ocenivši da je neozbiljno
da se navedi da je na nepoznatom mestu, od nepoznate osobe, primio nepoznati
iznos novca. Optuženi Dževa Zekić i njena deca Laida Plojović i Dževad Zekić
koji su ranije priznali da su dali novac sudiji Vučkoviću da bi Dževad bio
oslobođen pred Vrhovnim sudom, rekli su da se kaju i da im je žao što su
izvršili krivično delo. „Kajem se što sam to uradila i sebi to nikada neću
oprostiti", rekla je kroz suze Dževa Zekić. Sudsko veće će presudu saopštiti u
petak, 7. jula.

(Beta)

Antrfile :

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Danas
Strana : 6
Autor : M. MILORADOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Razgovor – okrugli sto
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ODREDITI ŠTA JE TAJNA

Okrugli sto „Primena zakona o slobodnom pristupu informacijama - godinu i po
dana posle“

Beograd - Neophodno je izmeniti Zakon o dostupnosti informacija i odrediti šta
je tajna, kako bi se Zakon bolje sprovodio, zaključak je okruglog stola
„Primena zakona o slobodnom pristupu informacijama - godinu i po dana posle“.
Predstavnici Koalicija nevladinih organizacija, na čiju je inicijativu Zakon i
donet, najavili su da će u narednom periodu podneti amandmane, koji bi
omogućili njegovo potpuno sprovođenje. Prema njihovim rečima uskoro će se
krenuti i u novi krug lobiranja u Parlamentu i Vladi Srbije kako bi izmene
Zakona što pre došle na dnevni red skupštinskog zasedanja.
Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava izjavio je da su na
usvojenu verziju, pre godinu i po dana, pristali jer je u tom momentu bilo
bitno da se Zakon donese, a da je sada vreme i da se poboljša predviđenim
izmenama. Prema njegovim rečima neophodno je da se uvede institucija insajdera,
odnosno da ne bude kažnjen onaj koji otkrije javnu informaciju i tako spreči
korupciju javnih vlasti. Milenković je naveo na postojanje „dvostrukog
koloseka“ i da bi s tom praksom trebalo da se prekine. Prema njegovim rečima
javnom Povereniku se ne može uložiti žalba na odluke predsednika Srbije, Vlade,
Parlamenta, USS, VSS i javnog tužioca. Milenković je istakao da se ne razume
„četvrta vlast“ zbog toga što se ona ne stavlja iznad ovih organa vlasti, jer i
nad njom postoji kontrola.
Republički Poverenik za informacije Rodoljub Šabić izjavio je da je Zakon
postigao mnogo dobrih rezultata, ali i govorio samo o problemima „kako bi se
stvari popravile“. Šabić je istakao da je neznanje glavni protivnik sprovođenja
Zakona jer državni činovnici, i pored kampanje, ne znaju šta da rade. On je
naveo da država nije obučila kadrove i pohvalio MUP koji je jedini zatražio
pomoć u obuci kadrova. Prema njegovim rečima problem predstavlja nedostatak
nadzora, kao i neprocesuiranje postupaka po njegovom rešenju.
Šabić se posebno osvrnuo na nedostatak propisa koji regulišu šta je tajna, a
šta privatnost. Prema njegovim rečima ne može sve da izađe u javnost, „ali mi
nemamo definiciju šta je javno, a šta privatno“.
- Ne može svako bez kriterijuma da na neki papir stavi odrednicu „tajna“, bez
obrazloženja i kontrole. Često se iza oznake tajna krije neznanje, ali i
korupcija i kriminal - rekao je Šabić.
Jadranka Jelinčić, izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo, ukazala je na
značaj donošenja Zakona i da je, pored usporene primene, procedura nekako
uspostavljena. Jelinčić je posebno ukazala na problem da sudovi odbijaju da
pokrenu postupke. Ona je, ipak, istakla da poslednje odluke USS idu u prilog
afirmaciji Zakona i prava građana da dobiju informaciju.

Antrfile :

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Glas Javnosti
Strana : 4
Autor : JELENA JEVREMOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


SA BIA SARAĐUJEMO, ALI MLADIĆA NEMA

Zoran Stanković, ministar odbrane, o smrti vojnika, Mladiću, Dragiću, svom
izboru...

Ako neko misli da pratimo pojedince ili radimo nešto u političkom
smislu - greši. Kada neko kaže da nadležne službe znaju gde je Mladić, neka to
i dokaže. Sve koji tvrde da je odgovornost moja pozivam da to utvrdimo na
nadležnom mestu. Ako je moj rad u pitanju, nadležna je Skupština, a za krivičnu
odgovornost - sud

Zoran Stanković, ministar odbrane Srbije, u intervjuu za Glas objašnjava da je
od 15 pripadnika Vojske, koliko ih je smrtno stradalo za poslednjih godinu
dana, sedam bilo na odsluženju vojnog roka, a ostali su bili profesionalci.
Ministar kaže da je za dva slučaja Vojska delom odgovorna, kada je jedan vojnik
nastradao nesrećnim slučajem, a drugi usmrćen. Za ostale slučajeve, kada je
jedan vojnik nastradao iskakanjem iz voza, i to na odsustvu, drugog pregazio
automobil po povratku sa odsustva, treći se obesio tokom odsustva, pa još jedno
vešanje, pa smrt u snu, nisu odgovorni. To je manji procenat u odnosu na
prethodni period, ali naglašava da je karakteristično da su, samo u prošlih
mesec dana, imali četiri smrti, što je tragično ne samo za porodice. Pre 1990.
smo imali 12 do 15 smrtni mesečno, a godišnje između 170 i 180. Rat i
bombardovanje ne možemo računati. Sada je manje smrtnih slučajeva i u odnosu na
2000. Ipak, ove nesreće su nam signal, ali njihove detalje još istražujemo kako
bismo smanjili verovatnoću novih.
I to pokazuje da je Vojska na najnižim granama.
I nije. Novembra prošle godine, kada sam postao ministar, poverenje u vojsku je
bilo 35 odsto, dok je, prema poslednjim istraživanjima, više od 60 odsto.
Nemamo novih afera, a „satelit“, „Mile Dragić“, „stanove“ i druge nasleđene
afere usmerili smo ka civilnim organima, dok smo umešano osoblje udaljili.
Takođe, referendum u Crnoj Gori bio nam je značajan zbog mogućih incidenata. I
poplave, koje smo izneli na najbolji način, pokazale su da Vojska nije u
rasulu. Potpisali smo niz sporazuma o međuvojnoj saradnji, gde posebno mesto
ima SAD. Tražili smo da Skupština usvoji dokumenta za reformu vojske, ali u
parlamentu SCG to je bilo nemoguće. Zakoni o odbrani, bezbednosnim službama,
vojsci, imovini i vojna doktrina čekaju parlament, hoćemo i zakon o civilnom
služenju roka i novi pravilnik regrutaciji jer smo time nezadovoljni.
Kažete da ugled Vojske raste. Da li biste sada, posle ovih smrtnih slučajeva,
smeli da proverite podršku javnosti?
Ne da bismo smeli, nego tražimo da to bude ispitano. Međutim, problem nam je da
li javnost da obavestimo o nalazima istražnih organa. Na našoj poslednjoj
konferenciji za novinare (u vezi s vojnikom Dejovićem podatke izneo Petar
Radojčić, prim. aut) neoprezno su izneti detalji zbog kojih moramo da se
izvinjavamo. Nemamo pravo da govorimo o nečijoj ličnosti, njegovim krivičnim
delima, bolesti. Podatkom iz Valjeva, gde je od 86 vojnika 21 prekršajno ili
krivično gonjen, hteli smo da pokažemo da strukturu Vojske treba menjati. Zato
idemo ka njenoj profesionalizaciji.
Da li će zbog te konferencije neko odgovarati i kada ćete promeniti strukturu
vojske?
Naravno da će odgovarati oni koji su je vodili i to će za nekoliko dana biti
završeno. Strukturu Vojske ne možemo da poboljšamo bez promene propisa, koji
sada dozvoljavaju prijem i onih koji su se koristili opojnim sredstvima ili su
krivično gonjeni.
Da li ste urgirali u vladi da to bude ubrzano?
Baš u dogovoru s vladom smo tražili usvajanje seta vojnih zakona u Skupštini.
Sada samo čekamo da se to dogodi.
Posle ovih smrti, zli jezici kažu da je bolje da ostanete patolog nego da
budete ministar.
Pristajem da procenjujemo jesam li, na ovom mestu, uradio sve što treba, ali i
da registrujemo postojeće stanje, kao i nasleđe. Hajde da vidimo postoji li tu
moja odgovornost ili odgovornost organizacije. Da li je odgovorna organizacija
ako se neko ubio na odsustvu ili umro u snu. Paušalne ocene ne stoje.
Da li Akcioni plan, koji će premijer Koštunica predstaviti Briselu sledećeg
meseca, sadrži nešto novo u vezi s Ratkom Mladićem?
Tek treba da se upoznam s tim.
Zar ne bi, po funkciji, trebalo već da budete upoznati sa sadržajem tog
dokumenta?
To rade stručne službe, kada bude na dnevni red daću svoje mišljenje.
Da li su u akciju lociranja Mladića odnedavno uključeni i američki i britanski
obaveštajci?
Izvesno je da su neki njihovi pripadnici uključeni.
Verujete li da ćemo do 1. oktobra, do kada je G 17 oročio vladu, rešiti problem
Mladića, ili će nam, možda, EU po hrvatskom modelu dati Sporazum o
stabilizaciji i pridruživanju?
Nikada nisam govorio o rokovima, iako mi je to imputirano, pa ni sada ne mogu.
Koliko je vojna služba uključena u lociranje i hapšenje Mladića. Sarađujete li
sada sa BIA?
Još 18. decembra imali razgovor sa BIA povodom toga da ne sarađuju civilna i
vojna služba, kada smo razrešili sve nesuglasice. Od tada redovno sarađujemo, u
dnevnoj smo komunikaciji.
Šta je onda u pitanju - vojna služba je nesposobna ili je Mladić vrlo sposoban?
Istina je da smo do decembra u VBA, Ministarstvu i Generalštabu imali ljude
koji su ranije bili u kontaktu s Mladićem. Ako neko misli da VBA prati
pojedince ili radi nešto u političkom smislu - greši. Kada neko kaže da
nadležne službe znaju gde je Mladić, neka to i dokaže.
Pritvoreni Mladićev jatak Jovo Đogo tvrdi da ste vi i premijer Koštunica sve do
2005. branili Mladića od hapšenja i da ste od toga imali korist.
Čekam da se to kaže na sudu i da se pruže dokaze. Kažu i da sam ga lečio od
infarkta, što je apsurd, jer sam ja sudski doktor.
Pritvoreno je nekoliko Mladićevih jataka, a niste se makli s mrtve tačke?
To se vezuju za nas, a pritvor su određivali civilni pravosudni organi.
Da, ali vi kao nadležni ministra treba da ste informisani.
Informacija koju imam je sledeća: uhapšen je Jovan Đogo, i ništa više od toga.
Drugi opštinski sud vodi taj slučaj. Sve koji tvrde da je odgovornost moja
pozivam da to utvrdimo na nadležnom mestu. Ako je moj rad kao ministra odbrane
u pitanju nadležna je Skupština, a za krivičnu odgovornost - sud.
Izjašnjavate li se i dalje kao Mladićev prijatelj?
Između nas postoji specijalan odnos o kome sam u više navrata govorio.
Petnaestak susreta s Mladićem, koliko sam ih imao, najviše sam proveo u
razgovorima o mrtvima, a obdukovao sam i njegovu ćerku. Prijateljstvo se gaji
godinama, a neka svako proceni da li ono za tih 15 susreta može da se izgradi.
Kada ste se poslednji put s njim videli?
Poslednji put sam ga video 1999.
Vas i Vuka Draškovića zovu pučisti iz Nemanjine zbog nepoštovanja procedure pri
dolasku za srpske ministre. Da li vam je zato neprijatno?
Da li je trebalo da kažem da neću da obavljam funkciju dok Skupština ne donese
odluku? Već 22. maja Vojska je imala plan šta činiti, ali nam je rečeno da
moramo da sačekamo konačne rezultate referenduma. Ne znam ni da li je to puč,
ali je najbitnije da nemamo vakuum u funkcionisanju Vojske. Svakako da mi nije
prijatno kada me neko blati na taj način i pristajem na argumentovanu raspravu
o meni.
Nedavno ugašeni Fond za reformu vojske optuživao vas je da izbegavate sazivanje
njegovog Upravnog odbora. Zašto?
Zato što smo tako dogovorili s Milom Đukanovićem, maja 2006. Na prodaju je
trebalo da bude samo vojna imovina iz Crne Gore, a to nije bilo primereno pred
referendum. Kako Vlada Srbije nije prihvatala Fond, višak imovine vojne iz
Srbije biće prodat preko Direkcije za imovinu Srbije.
Koje vrednosti?
Dogovor je da o njoj ne govorimo jer je u domenu poslovne tajne, ali je dosta
velika. Taj novac trošićemo na stambenu izgradnju, socijalne programe onih koji
ostaju bez posla, opremanje, infrastrukturu.
Kada će Vojska imati bolji standard?
U teškim smo problemima. Raspolažemo sa 500 miliona evra iz budžeta, a od 100
miliona duga, za mog ministrovanja pola smo vratili. Pri tom 16.500 naših ljudi
nema stan, a još nekoliko hiljada je nezadovoljno površinom svojih. Penzije su
neusaglašene, a za njihovo izjednačavanje treba 4, 75 milijardi dinara, kojih
nema. Odlukom iz 2004. sredstva zdravstvenog i socijalnog osiguranja, 759
miliona dinara, otišla su do 1. 9. 2005. za isplatu penzija u Crnoj Gori. Čak
75 odsto budžeta ide na lične dohotke i penzije, a oprema nam je stara 20-30
godina. Nasledili smo nerestruktuirane vojnodohodovne ustanove sa enormnim
gubicima, itd.
Koliko ćete stanova obezbediti prodajom imovine?
Deo vojne imovine biće na prodaju, deo ćemo razmeniti za stanove, kod nekih
ćemo biti suinvestitori. Od ove prodaje rešili bismo sztambeni problem između
pet i deset hiljada naših pripadnika.
Jesu li utvrđeni uzroci eksplozije u Bariču i za koje tržište idu njihovi
proizvodi?
Istraga je još u toku, a barut i eksploziv izvoze na inotržište.
Raspravlja se treba li Vojska da se zove Vojska Srbije ili Srpska vojska. U
čemu je razlika i nije li ovo samo inaćenje?
Nije inaćenje. Predložili smo da bude Srpska vojska, što je predsednik Srbije
podržao, a pošto je vlada odlučila da bude Vojska Srbije to i prihvatamo. Tu
nema mesta žučnoj polemici.
Odlazeći sa čela VMA govorili ste o farmakomafiji. I sada nema ni reči o tome.
Sve što je Inspektorat odbrane utvrdio, predato je organima tužilaštva još
2002. i 2003. godine i tu su prestale naše obaveze. Ne bi valjalo ako bih sada,
sa ove pozicije, zvao tužioca i sudiju da pitam u kojoj su fazi predmeti.

Antrfile : Sila

Da li su američki avioni, koji su sleteli u Batajnicu, nedaleko od groba male
Milice Rakić, morali da budu iz eskadrile koja nas je bombardovala?
Očekivali smo da neće poslati avione iz te eskadrile. Ipak, borimo se da uđemo
u međunarodnu zajednicu, te smo prinuđeni i na takve stvari. Teško da bi se
neko mogao osloboditi odgovornosti za bilo čiju smrt, ali je sada najbitnije da
više ne budemo izolovana zemlja i da vidimo je li sazrelo vreme da idemo dalje.

Uskoro o satelitu i Dragiću

Spekuliše se da je Srbija platila ili mora da plati ratu za zakup izraelskog
satelita. Da li je?
Nije. Slučaj je pred vojnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, a sa
problemima je upoznata i Vlada Srbije.
Možemo li da oborimo taj ugovor?
Pravnici rade na tome i i vlada će doneti odluku.
Kada ćete nabaviti opremu od Mileta Dragića?
Ne možemo da negiramo nečiju vrednost. Ljudi iz mirovnih misija zadovoljni su
tom opremom, jer druga ima manjkavosti. Kako nam treba oprema za jug Srbije,
hteli smo zakonito da je nabavimo od Dragića, a imali smo na umu i da se ona
proizvodi u Srbiji, kao i da tu rade naši građani. Takođe, ozbiljno razmatramo
mogućnost da kupujemo opremu u inostranstvu.

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Glas Javnosti
Strana : 12
Autor : B. D.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


SUDIJA TRAŽI OSLOBAĐANJE

Završeno suđenje Ljubomiru Vučkoviću i Zoranu Jotiću, presuda 7. jula

Kada se uzmu pare i nekome tako nešto obeća, a ne ispuni, onde se gubi glava,
rekao je bivši sudija Vrhovnog suda, negirajući optužbe da je uzeo mito za
obaranje presude Jotkinoj grupi

BEOGRAD - Ovaj predmet od samog početka pratila je nezakonitost nezabeležena u
sudskoj praksi. Nezakonito su mi pretresali stan i kancelariju. Otvaranje mog i
supruginog sefa bio je posao istražnog sudije, a ne UBPOK-a, pa je i tu
prekršen zakon. Na nekom mestu doneta je odluka da se sudija Vučković uhapsi
kao doprinos borbi protiv korupcije, i to je bez ikakvih dokaza i urađeno -
izjavio je, između ostalog, Ljubomir Vučković, bivši sudija Vrhovnog suda
Srbije u završnoj reči na suđenju u Specijalnom sudu u Beogradu.
Optuženi Vučković, koga su mediji nazvali „sudija mekog srca, a dubokog džepa“,
u jučerašnjem finalu suđenja zatražio je oslobađajuću presudu istakavši da nije
primio mito i da nije uticao ni na jednog sudiju Vrhovnog suda da se obori
prvostepena presuda Zoranu Jotiću Jotki, vođi kruševačkog klana.
- Kada se uzmu pare i nekome tako nešto obeća, a ne ispuni, onde se gubi glava.
Zašto bi ja tako nešto radio u ovim godinama i s porodicom koju imam.
Neozbiljno je da se u optužnici navodi da sam ja na nepoznatom mestu i od
nepoznate osobe primio nepoznati iznos novca - naglasio je Vučković.
I drugooptuženi Jotić izjavio je da nije kriv i zatražio od suda da ga oslobodi
krivice za formiranje kriminalne grupe čiji je cilj bio podmićivanje sudija i
ishodovanje što povoljnije sudske odluke.
- Nikada nisam dao novac da bi bio oslobođen. Da sam Vučkoviću dao hiljadu
evra, danas ne bih bio ovde i ovog suđenja ne bi bilo. Tužilaštvo je selektivno
koristilo transkripte mojih razgovora, iz kojih se jasno vidi da ranije nisam
poznavao Ljubinka Gobeljića i da s njim nisam razgovarao. Fudbalera Dragišu
Binića više puta sam zvao i molio ga da proveri šta Dragan Šutanovac ima protiv
mene jer sam dobio informacije da se raspituje u Vrhovnom sudu o procesu protiv
kruševačke grupe - objasnio je Jotić.
On je zatražio da ga ne dovode u Specijalni sud na izricanje presude, rekavši
da će u zatvoru čekati da mu advokati dostave presudu.
Optuženi Dževa Zekić, njen sin Dževad i ćerka Laida Plojović, koji su tokom
sudskog postupka priznali da su sudiji Vučkoviću platili da bi Dževad bio
oslobođen pred Vrhovnim sudom, u završnoj reči istakli su da se kaju i da im je
žao što su počinili krivično delo davanja mita.
Gobeljić i Jovanović takođe su negirali da su počinili krivično delo za koje se
terete, tvrdeći da nisu bili pripadnici Jotićeve kriminalne grupe.
Na suđenju suspendovanom sudiji Vrhovnog suda Srbije i još šestorici optuženih
za davanje i primanje mita i branioci i optuženi tvrdili su da tužilac nije
dokazao navode optužnice. Izricanje presude zakazano je za 7. jul.

Antrfile :

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Glas Javnosti
Strana : 12
Autor : Ž. D.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


UHAPŠEN CARINIK

NEGOTIN - Predraga J. (35) iz Negotina, radnika Uprave carinarnice „Kladovo“,
carinske ispostave Mokranje, pripadnici negotinske policije lišili su slobode
zbog postojanja osnovane sumnje da je primio mito u iznosu od dve stotine evra.
Uz krivičnu prijavu, on je priveden istražnom sudiji Okružnog suda u Negotinu.
Ista sudbina zadesila i bugarskog državljanina Dimitra S. (21), ali zbog
postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo davanje mita, kao i
krivično delo nedozvoljene trgovine.

Antrfile :

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Glas Javnosti
Strana : 13
Autor : S. J. - M. Ž. L.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


UBIO SE MIKO BRAŠNJOVIĆ

Osumnjičeni član „stečajne mafije“ obesio se čaršavom u ćeliji

Vlasnik „Eko-produkta“ se požalio na bolove u stomaku, a kada je
stražar otišao, ubio se vešanjem, ne ostavivši nikakvo pismo za sobom

BEOGRAD - Miko Brašnjović, direktor i vlasnik firme „Eko-produkt“ i jedan od
glavnih članova takozvane „stečajne mafije“, ubio se juče oko 9.15 časova, u
grupnoj ćeliji Okružnog zatvora, gde se nalazio u pritvoru. Kako Glas saznaje,
on je iz ćelije, koju deli sa tri „cimera“, pošao u uobičajenu šetnju, a u
dvorištu se požalio na bolove u stomaku i zatražio od čuvara da ga vrate u
ćeliju. Kada je ostao sam, pošto je zatvorski stražar otišao da pozove lekara,
Brašnjović je iskoristio priliku, pocepao čaršav i obesio se. U trenutku smrti
u ćeliji nije bilo nikog. Lekar koji je došao, mogao je samo da konstatuje
smrt, a u Okružni zatvor su otišli advokati pokojnog Brašnjovića da
identifikuju telo. Uviđaj su obavili inspektori beogradske policije, a u ćeliji
nije pronađena nikakva oproštajna poruka.
Bio nervozan
Kako Glas saznaje, ponašanje pokojnog Brašnjovića u pritvoru nije nagoveštavalo
da se sprema da oduzme sebi život, iako je u poslednjih desetak dana bio
nervozan i žalio se da se odugovlači sa sudskim procesom. On je u Okružnom
zatvoru imao razne privilegije, u ćeliju mu je montiran televizor, a ručak su
mu donosili iz restorana.
Mika Brašnjovića je Specijalno tužilaštvo sumnjičilo za zločinačko udruživanje,
a na teret mu se stavljalo da je organizator grupe, zatim zloupotreba
ovlašćenja u privredi i davanje mita. On je već ranije optužen za nekoliko
krivičnih dela, kada je prodavao čokoladu kojoj je istekao rok trajanja, pri
tome falsifikujući datum na pakovanju, a slično je uradio i sa energetskim
pićem, ali i hranom za bebe. Preko njegove firme uvezen je i kontingent
falsifikovanih „nivea“ šampona, pa se i u tom slučaju nalazio pod istragom.
Miko Brašnjović i njegov brat Milinko uhapšeni su 12. aprila s predsednikom
Trgovinskog suda Goranom Kljajevićem i sudijom tog suda Delinkom Đurđević,
advokatima Nemanjom Jolovićem i Jasminom Kojić, direktorkom Poštanske
štedionice Jelicom Živković, direktorom Kreditno-eksportne banke Sekulom
Pjevčevićem i Dejanom Ivezićem iz Generalnog inspektorata MUP-a Srbije.
Prema nekim izvorima, hapšenje Miodraga Petovića, direktora i vlasnika
preduzeća „Belim“, i potpredsednika Upravnog odbora „Ineks intereksporta“ Boška
Sekulića, moglo je da utiče na Miku Brašnjovića da se ubije.
Veze sa „Ineksom“
Boško Sekulić, bivši zamenik predsednika Upravnog odbora holdinga
spoljnotrgovinske firme „Fond ineks-intereksport“ smenjen je sa funkcije u
avgustu prošle godine. On je, inače, u „Ineksu“ bio direktor sektora za pravne
i opšte poslove i nekretnine i potpisao je ugovor o prodaji „Ineksove“ zgrade u
Andre Nikolića 1-3 sa oko 1.200 kvadrata firmi „Eko-produkt“, čiji je vlasnik
Miko Brašnjović, za 1,5 miliona evra, bez saglasnosti agencije za
privatizaciju. Nijedan evro, međutim, nije legao na račun „Ineksa“. Ugovor je
napravljen prošle godine u vreme dok je direktor holdinga „Ineksa“ bio Slobodan
Radosavljević, bivši bliski saradnik Bube Morine, i predviđao je da se porez na
prenos apsolutnih prava podeli između kupca i prodavca, iako ga obično plaća
kupac. Tako je „Ineksu“ trebalo da plati 11,6 miliona dinara, ali pošto je „Eko-
produkt“ već bio u problemima i s blokiranim, računom celokupni iznos je platio
„Ineks“.

Antrfile : I drugi Brašnjović bolestan

Milinko Brašnjović, rođeni brat pokojnog Mika Brašnjovića, pre desetak dana je
pregledan na Vojnomedicinskoj akademiji zbog problema sa srcem. Kako Glas
saznaje, zbog toga mu je tek oko 14 časova rečeno da mu se brat obesio jer su
zatvorske vlasti smišljale način kako da mu što bezbolnije saopšte tužnu vest.

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Večernje Novosti
Strana : 9
Autor : Z. CVIJETIĆANIN
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


KAPITAL STAROJ PLANINI

MLAĐAN DINKIĆ, MINISTAR FINANSIJA, NAJAVIO

KNjAŽEVAC - U toku ove godine Vlada Srbije i javna preduzeća investiraće preko
pola milijarde dinara u izgradnju ski centra na Staroj planini - najavio je
Mlađan Dinkić, ministar finansija.
To podrazumeva u prvoj fazi izgradnju četvorosedne žičare i jednog ski-lifta
ukupne dužine dva kilometra, prosecanje dve ski-staze u istoj dužini, uređenje
kompletne putne, vodovodne i telekomunikacione infrastrukture, ali i 50
kilometara proširenja i rekonstrukcije puta Svrljig-Kalna-Babin zub, kao i
prilaznog puta ski stazi sa 850 mesta za parkiranje.
Po Dinkićevim rečima, Vlada je ove godine odvojila 500 miliona dinara za
infrastrukturu u turizmu iz budžeta, od čega je za Staru planinu svih 150
miliona dinara, koja je turistički prioritet broj jedan.
Potpisivanje ugovora za izgradnju prvih žičara Dinkić je najavio za sledeću
nedelju, kada se bude znalo ko je pobedio na tenderu.

Antrfile :

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Večernje Novosti
Strana : 10
Autor : D. MARINKOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


IMIDŽ U DUŠI NARODA

ŠTA TREBA DA SE TRAŽI OD KOMPANIJA NA TENDERU ZA BRENDIRANjE SRBIJE

BEOGRAD - Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom objavilo je nedavno
tender za brendiranje Srbije. Od kompanija koje bi učestvovale zahteva se da
imaju minimalni prihod od 100 miliona evra, čime se zapravo iz tendera
isključuju lokalne agencije i specijalizovane konsultantske kuće.
- Ne znači da internacionalne agencije poseduju ekspertizu za brendiranje
zemlje kao što je Srbija - smatra Siko van Gelder, koji vodi brending
konsultantsku kuću “Brend Meta” sa sedištem u Holandiji. - Ovu ekspertizu
moguće je dobiti od onih koji razumeju kompleksnost konstruisanja brenda za
neku državu. Jer, brending država nije samo reklama (advertajzing), nego način
da se svetu pokaže suština jedne nacije.
Po njegovoj proceni, brending države nije nešto što se preda u ruke nekoj
agenciji koja razvija kreativni koncept, nego da se “ključni igrači” u jednoj
državi okupe i formiraju nacionalno partnerstvo, koje će voditi proces
kreiranja strategije brenda.
Korišćenje marketinških tehnika da bi se opovrglo široko rasprostranjeno i
ukorenjeno verovanje je gubitak vremena, novca i truda. Takve stvari, dodaje
Gelder, treba da se dokažu, a svrha nacionalnog brendiranja je da izabere
najznačajnije, najrelevantnije inicijative, na način koji će dovesti do promena
percepcije u nekoj zemlji.
Prema tvrdnjama Sika van Geldera, čini se da je očigledno da je ministarstvo
pogrešilo kada je postavilo određene kriterijume koji favorizuju velike
nasuprot malima. On kaže, da iskustvo pokazuje da se percepcija jedne zemlje
najefikasnije menja kroz akcije, investiranje, događaje, koji svetu pokazuju
svoj brend.

Antrfile :

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Večernje Novosti
Strana : 12
Autor : N. B.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


MEKO SRCE DUBOK DŽEP

ZAVRŠEN POSTUPAK PROTIV SUDIJE LjUBOMIRA VUČKOVIĆA I JOTKINE GRUPE

Zoran Jotić tvrdi da nikome nije dao “ni hiljadu” evra mita, a sudija Vučković
da ni na jednog sudiju VSS nije uticao da izmeni presudu Jotki

NIKO sudiji Ljubomiru Vučkoviću nije da pare. Da sam dao i hiljadu evra ja sada
ne bih bio ovde. Tražim oslobođajuću presudu, svaka druga bi bila nepravedna -
deo je završne reči Zorana Jotića Jotke, koji u Specijalnom sudu odgovara zbog
davanja mita i organizovanja kriminalne grupe.
Jotić, kome se na teret stavlja da je preko Ljubinka Gobeljića i Nenada
Jovanovića stupio u kontakt sa Vučkovićem, kako bi ovaj u Vrhovnom sudu Srbije
izdejstvovao ukidanje prvostepene presude, kojom je osuđen na 12 godina
zatvora, kazao je da je tužilac selektivno koristio transkripte prisluškivanih
razgovora. Ovaj Kruševljanin, dodao je da su razgovori koji su njemu išli
uprilog sklonjeni.
Oslobađajuću presudu zatražili su i Gobeljić i Jovanović, tvrdeći da nikada
nisu posredovali u podmićivanju sudije VSS. Gobeljić je tražio da mu veće ukine
pritvor i kazao da će jemstvo za njega ponuditi otac ili brat.
- Mene su okarakterisali kao sudiju mekog srca i dubokog džepa - kazao je
Vučković. Moje ime se provlačilo kroz medije i blatili su me sa svih strana. Od
početka vođenja postupka kršen je zakon. Bez naloga su mi pretresali stan,
suprugin i moj sef. Bio sam smešten u samicu, kako bih podlegao pritiscima. Sud
mora da uzme u obzir da sve sudije VSS, koje su saslušane, kao svedoci su
tvrdile da ni na koga nisam uticao da se izmeni presuda.

Antrfile : DOGOVOR

VUČKOVIĆ je dodao da je optužena Zeva Džekić postigla dogovor sa tužiocem i
optužila ga da joj je tražio novac, kako bi skinula odgovornost sa svoje dece,
Laide Plojović i Dževada Zekića. Njihov branilac, advokat Veljko Delibašić, za
svoje klijente tražio je oslobađajuću presudu, a kao alternativu uslovnu osudu.

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Večernje Novosti
Strana : 13
Autor : SR. KRALJEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


MILIONI KROZ MUTNO

SPISAK GREHOVA LIDERA “STEČAJNE MAFIJE” ISPISAN NA STOTINU STRANICA KRIVIČNE
PRIJAVE

Miko Brašnjović osumnjičen za zločinačko udruživanje, davanje mita, zloupotrebu
službenog položaja... Enormne zarade od “Ce marketa”. Lokali iz stečaja “Beka”

MUTNI poslovi sa “Ce marketom” i Slobodanom Radulovićem, ali i uplitanje
prstiju u stečajeve velikih srpskih giganata, doveli su Miku Brašnjovića iza
rešetaka Centralnog zatvora.
Operativci Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije još uvek
ispituju Brašnjovićeve poslove, a do sada su prikupili dokaze o tome kako je za
milione evra oštetio državu.
Miko Brašnjović je uhapšen u ranim jutarnjim satima 12. aprila, u akciji Službe
za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije. Istovremeno, u svojim
stanovima, uhapšeni su i ostali članovi “stečajne mafije” - Goran Kljajević,
suspendovani predsednik Trgovinskog suda i njegova koleginica Delinka Đurđević,
Mikov brat Milanko, takođe suvlasnik “Eko produkta”, kao i Sekula Pjevčević,
direktor KEB banke. Lisice su stavljene i advokatima Jasmini Kojić i Nemanji
Joloviću, Jelici Živković, tadašnjem direktoru “Poštanske štedionice”, i Dejanu
Iveziću, radniku Generalnog inspektorata MUP Srbije.
UDRUŽIVANjE
HAPŠENjE Brašnjovića izvedeno je posle osmomesečne akcije praćenja i
prisluškivanja telefona. Prilikom privođenja Brašnjović nije želeo da otvori
vrata stana inspektorima SBPOK u civilu.
Telefonom je pozvao dvojicu telohranitelja da dođu da ispitaju ko su ljudi koji
mu zvone na vrata. Telohranitelji su došli, ali su im stavljene lisice na ruke.
Nemajući kud, Brašnjović je otvorio vrata.
Prema prvoj krivičnoj prijavi, napisanoj na 50 strana i predatoj Specijalnom
tužilaštvu za organizovani kriminal Brašnjović se sumnjičio za zločinačko
udruživanje, davanje mita i zloupotrebu službenog položaja. Brašnjović je
najčešće poslovao sa Slobodanom Radulovićem, nekadašnjim generalnim direktorom
“Ce marketa”, za kojim je sud dao nalog da se raspiše Interpolova poternica.
Suvlasnik “Eko produkta” učestvovao je u nezakonitim radnjama u “Ce marketu”
čime je ovaj trgovinski lanac oštećen za 20 miliona evra. Preko “Eko produkta”
na rafovima “Ce marketa” bilo je 20 odsto robe. Umešan je, takođe, preko svojih
firmi u zakupu poslovnog prostora firmi u stečaju.
DžAMBO - CENE
POLICIJA je teretila Brašnjovića da je preko “Ce marketa” prodavao “milka”
čokolade kojima je istekao rok. Naravno, čokolada se prodavala po naduvanim
cenama. Takođe, po petostuko uvećanim cenama prodavao je belu tehniku marke
“altus” - frižidere, zamrzivače, veš-mašine. Tu su bile i mikrotalasne rerne,
pegle, igračke... Ovi zastareli modeli, kupovani su u Nemačkoj.
Iz “Eko produkta” dolazili su i kondomi nemačke firme “Kondom”, a zbog ogromnog
broja uzetih prezervativa “Ce market” je bacio na stotine hiljada zbog isteka
roka. Na rafovima su bile i “kedberi” čokoladice, lažna “nivea” (Brašnjović
dobio tužbu od ovlašćenog zastupnika zbog zloupotreba)...
Sa Rudolovićem, dok je bio na čelu “Ce marketa”, radili su i kartice. Ceo posao
je išao preko “Atlas banke”.
Istim kanalom, preko ove banke, Radulović je preko finansijske direktorke “Ce
marketa” Nevenke Gulevski Petrović, “Eko produkt” izdavao menice koje je on
unovčavao u “Atlas banci”. Preko direktorke (pritvorena posle drugog hapšenja)
izdate su menice vredne 350 miliona dinara.
TRANSAKCIJE
Za transakcije između “Eko produkta” i “Ce marketa” Radulović i Brašnjović su
koristili i druge firme. Jedan od njih je bila i “Holi voter”, čiji je direktor
Milisav Filipović, nedavno uhapšen i nalazi se u CZ.
Papiri o uvezenoj robi išli su preko tih firmi, dok je roba sve vreme bila u
magacinu “Eko produkta”. Na ovaj način, naduvavale su se cene, a svaki učesnik
u lancu dobio je deo provizije. Filipovićeva firma je fakturisala i kupovini
čuvenih kondoma, ali i tehničku robu.
Brašnjević se tereti i da je sa Sekulom Pjevčevićem podstrekivao Jelicu
Živković na zloupotrebu službenog položaja.
Neposredno pre hapšenja, Delinka Đurđević, kao predsednik Stečajnog veća firme
“Beko”, otkazala je zakup svih 34 lokala ove nekada čuvene beogradske
konfekcije. Umesto do tadašnjih zakupaca, sve lokale pod kiriju, pod dosta
nižim cenama, dobila je firma “Tobako”, registrovana kao firma sa ograničenom
odgovornošću. Inače, centrala “Tabaka”, čija je formalna vlasnica Snežana
Pantović, supruga Mike Brašnjovića, nalazi se u Ulici Andre Nikolića 1-3 gde je
i “Eko produkt”.

Antrfile : SPONZOR

MIKO Brašnjović i njegova firma “Eko produkt” godinama su bili glavni sponzor
OFK Beograda. Brašnjović je 2000. godine izabran za predsednika Upravnog odbora
“romantičara”, a potom je reizabran 2004. godine. Nedavno ga je superligaš sa
Karaburme smenio sa čela UO. Priča se da je sponzorisao i mnogobrojne
advokatske manifestacije.

ŠTAMPARIJA

MIKO Brašnjović je prvu krivičnu prijavu od pripadnika Uprave za borbu protiv
organizovanog kriminala (sada je to SBPOK) dobio zbog prepakivanja i preprodaje
bombona “mintos” i energetskog napitka “Absolut bul”, kojima je istekao rok.
Po toj prijavi, iz maja 2003. godine, kao predsednik Upravnog odbora “Eko
produkta”, zajedno sa direktorom Bojanom Milutinovićem, bio je osumnjičen za
zloupotrebu ovlašćenja u privredi i falsifikovanje znakova za obeležavanje
robe. Njih dvojica su, od jula 2002. do marta 2003. godine, pribavili 3.520.633
dinara.

GRESI

U SREDU uveče operativci SBPOK uhapsili su i Brašnjovićevog poslovnog saradnika
Boška Sekulića, nekadašnjeg direktora “Poslovnog prostora Novi Beograd” i
potpredsednik Upravnog odbora “Fonda Ineks intereksport”. Pritvoren je zbog
primanja mita (kupljen mu stan u “Ju biznis centru”). Inače, mimo zakonom
propisane procedure Miki Brašnjoviću je prodao poslovni prostor u Ulici Andre
Nikolića broj 1-3 na Senjaku, koji je bio vlasništvo “Ineks intereksporta”.

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


SVI SVEDOCI SARADNICI SU BEZBEDNI

BEOGRAD - Portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić izjavio je da su sada svi
svedoci saradnici bezbedni i zaštićeni i dodao da ih obezbeđuju elitni
profesionalci.
„Obezbeđuju ih elitni profesionalci naše policije, koji su obučavani od
Maršalske službe za zaštitu svedoka SAD“, kazao je Zorić u intervjuu za
projekat Kriminal NET agencije Beta. On je istakao da specijalno tužilaštvo
intenzivno radi na novim predmetima vezanim za korupciju, ekonomski kriminal,
seks trafiking i trgovinu drogom.
Zorić je kazao da specijalni tužilac još nije odlučio da li će svedočenje
Dejana Milenkovića Bagzija biti otvoreno za javnost. (Beta)

Antrfile :

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : K. K.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


VEŠANJE U CZ

Biznismen Miko Brašnjović, jedan od glavnoosumnjičenih aktera „stečajne
mafije“, juče izvršio samoubistvo obesivši se o uže napravljeno od čaršava

BEOGRAD - Miko Brašnjović (54), direktor „Eko-produkta“ i predsednik Upravnog
odbora OFK Beograd, pronađen je juče oko 9.30 obešen o uže napravljeno od
čaršava u ćeliji Centralnog zatvora u Beogradu. Brašnjović je bio jedan od
glavnoosumnjičenih pripadnika takozvane stečajne mafije, a u zatvoru je proveo
više od dva i po meseca.
Kako Kurir saznaje, Brašnjović je juče bio u redovnoj jutarnjoj šetnji kada se
požalio stražarima da mu nije dobro. Iz dvorišta Centralnog zatvora vraćen je u
sobu u takozvanom Hajatu, koju je delio sa još pet-šest pritvorenika. U
nekoliko minuta, koliko je proteklo dok po njega nije došla pratnja da ga
odvede u zatvorsku bolnicu, koja se nalazi u drugom delu zdanja u Bačvanskoj
ulici, Brašnjović se obesio o improvizovano uže! Omča je očigledno bila ranije
pripremljena, pošto je bila napravljena od komada iscepanog čaršava.
Kako je juče po podne saopštila Uprava za izvršenje zavodskih sankcija
Ministarstva pravde, lekar Okružnog zatvora je, odmah pošto je Brašnjović
pronađen, pokušao reanimaciju, ali bez pozitivnog rezultata. Na lice mesta
izašla je uviđajna ekipa SUP Beograd, a o događaju je odmah obavešten i
Institut za sudsku medicinu.
Na lice mesta juče je, iako se pretpostavlja da je reč o samoubistvu, izašao i
dežurni istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Zoran Đorđević kako bi se to
pouzdano utvrdilo.
Brašnjovićevog branioca, advokata Zorana Perovića, Kurir je pronašao na putu za
Beograd.
- Znam samo ono što sam video na internetu. Više informacija imaću tek kad
stignem u grad - rekao je Perović.
Drugi njegov branilac, advokat Radoslav Baćović, bio je nedostupan, kao i
većina ostalih koji postupaju u ovom predmetu. Vest o samoubistvu ih je zatekla
ili uoči drugih suđenja ili u njihovim pauzama, tako da ni oni nisu znali kako
su njihovi klijenti podneli informaciju o Brašnjovićevom samoubistvu.
- Sudiji nije prijatno, a kamoli osumnjičenima - rekao je jedan od njih ne
želeći da mu se pominje ime.
Zatvorskim vlastima je, kako smo saznali, u ovom tragičnom događaju veoma važno
to što samoubistvo nije učinjeno, kako oni to zovu, nedozvoljenim sredstvom,
odnosno nečim što je zabranjeno da bude u posedu pritvorenika.
- Ljudi na sebe dižu ruku i na slobodi, što ne bi to činili u zatvoru? Suicidi
u zatvorima su uobičajeni u ovo doba godine, tako da s tog aspekta poslednji
događaj nije ništa novo - smatraju nadležni.
Samoubistvo Mika Brašnjovića je prvi zabeležen slučaj u pritvorskom delu
Centralnog zatvora posle duže vremena. Pokušaja je (mahom trovanjem tabletama)
bilo i u zatvoru i u zatvorskoj bolnici, ali su uvek bili uspešno osujećeni.
- U ovom slučaju radi se o punoletnoj osobi i očigledno je da se namerio na taj
korak jer je trebalo vremena da se iscepa čaršav i od tih traka isprede uže.
Bilo je samo pitanje trenutka kada bi svoju zamisao sproveo u delo, sada ili,
recimo, na izdržavanju kazne - rekao je juče Kuriru izvor iz CZ.
On kaže i da se zatvorskim čuvarima, zbog svega navedenog, neće postavljati
pitanje odgovornosti.
- Ovakve stvari mogu da se spreče samo uvođenjem kamera i stalnog
video-nadzora, ali onda ulazimo na teritoriju ljudskih prava i njihove zaštite
ili povređivanja - kaže naš sagovornik.
Inače, portparol Specijalnog suda Maja Kovačević-Tomić izjavila je da će
istraga u delu koji se odnosio na Miku Brašnjovića biti obustavljena zbog
njegove smrti.

Antrfile : Četiri samoubistva

U prvih šest meseci ove godine u zatvorima u Srbiji zabeležena su četiri
samoubistva - od tri, koja su počinjena vešanjem, dva su se dogodila u zatvoru
u Sremskoj Mitrovici, a jedno u zatvorskoj bolnici u Beogradu. Četvrto
samoubistvo dogodilo se na slobodi, to jest tokom vikenda na koji je osuđenik
bio pušten, a počinjeno je vatrenim oružjem. Ova brojka je, kako nam je rečeno
u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde, uobičajena. Broj
pokušaja samoubistava u zatvorima u Srbiji je mnogo veći - prošle godine ih je
bilo 46.

Falsifikovao „milke“

Specijalno tužilaštvo teretilo je Miku Brašnjovića za tri krivična dela -
zločinačko udruživanje, davanje mita i zloupotrebu službenog položaja tešku
preko milion i po dinara. Pored angažmana u „Eko-produktu“ i OFK Beogradu,
Brašnjović je bio i predsednik UO Atlas banke pre nego što je prodata Pireus
banci iz Grčke.
Protiv Brašnjovića i direktora „Eko-produkta“ Milana Vukomanovića 2003. godine
podneta je prijava zbog prodaje neispravne robe. Sumnjalo se da je u promet
stavljao „milka“ čokolade kojima je istekao rok trajanja, a 2003. godine je
hapšen pod sumnjom da je falsifikovao rok trajanja na „mintos“ bombonama.
Brašnjović je bio i poslovni partner „Novosti“ jer njegova crnogorska firma
„Bromig“ ima zajedničko preduzeće „Monteplasman“ sa ovom novinsko-izdavačkom
kućom. „Monteplasman“ vodi distribuciju „Novosti“ u Crnoj Gori, a dobavljač je
i štamparskog papira za „Novosti“.

Hapšenja aktera „stečajne mafije“ - od Kljajevića do Sekulića

Slučaj „stečajne mafije“ otvoren je 12. aprila, kada je uhapšeno prvih devetoro
osumnjičenih - Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, sudija
tog suda Delinka Đurđević, biznismeni braća Miko i Milinko Brašnjović, direktor
Kreditno-eksportne banke Sekula Pjevčević, advokati Nemanja Jolović i Jasmina
Kojić-Pavlović, direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković i radnik
Generalnog inspektorata MUP Srbije Dejan Ivezić. Pored njih, tada je osumnjičen
i dugogodišnji direktor „C marketa“ Slobodan Radulović, za kojim je raspisana
poternica jer je u bekstvu.
Tri nedelje kasnije, uhapšeni su Ljubiša Vuković, direktor „Iskra kontraktora“,
Milorad Maksimović, direktor „Magme“, Milan Rakočević, bivši direktor
„Energokontakta“, kao i finansijska direktorka „C marketa“ Nevena Petrović-
Gulevski. Sledeći su, 20. juna, uhapšeni direktor agencije „Marten bord“ Marko
Davidović i direktor preduzeća „Holi voter“ Milisav Filipović, a posle njih
vlasnik preduzeća „Belim“ Miodrag Petrović i potpredsednik UO „Ineks
intereksporta“ Boško Sekulić.
Grupa je osumnjičena za zločinačko udruživanje, primanje i davanje mita,
zloupotrebe službenog položaja i odavanje službene tajne. Na njenom
razotkrivanju policija je radila osam meseci. Otkriveno je da je država
oštećena za nekoliko desetina miliona evra prilikom stečajeva nekadašnjih
giganata - „Beka“, BIM „Slavije“, GP „Rad“, „C marketa“, „Ineksa“,
„Jugoeksporta“...

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Kurir
Strana : 5
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


DIJASPORA KRITIKUJE DINKIĆA

BEOGRAD - Dijaspora u Srbiju godišnje uloži duplo više od tri milijardi evra,
koliko tvrde srpski zvaničnici, izjavio je predstavnik srpske dijaspore u
Nemačkoj Predrag Rakočević.
„Neka se Mlađan Dinkić upita odakle mu tolike devizne rezerve kada nema stranih
turista i kada je ekonomija loša, kao i od čega dobro živi veliki broj stranih
banaka u Srbiji, a ja ću vam reći da je to od redovnih donacija iz dijaspore“,
rekao je Rakočević. On je izrazio nezadovoljstvo i što Vlada Srbije „namerno
koči razvoj srpskog izvoza“ održavajući, kako je rekao, naduvani kurs dinara.
„Nikom od nas nije ni na kraj pameti da prodamo svoju kuću i kapital uložimo u
privredu koja je politički, zakonodavno i ekonomski veoma nestabilna i u kojoj
vlada neverovatna korupcija, koja je prodrla u sve pore srpskog društva“,
naglasio je Rakočević. (Beta)

Antrfile :

============================



Datum : 1.7.2006
Novina : Kurir
Strana : 11
Autor : Ž. R. D.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


CARINIK UHAPŠEN ZBOG MITA

NEGOTIN - Predrag J. (35) iz Negotina, radnik Uprave carina Carinarnice
Kladovo, uhapšen je zbog sumnje da je primio mito u iznosu od dve stotine evra.
On je uz krivičnu prijavu priveden istražnom sudiji Okružnog suda u Negotinu.
U zatvoru je završio i bugarski državljanin Dimitar S. (21), koji se sumnjiči
za davanje mita i nedozvoljenu trgovinu. Dimitar S. je u Bugarskoj nabavio veću
količinu garderobe, u vrednosti koja je procenjena na oko 450.000 dinara, u
nameri da je preproda na negotinskom buvljaku. Robu je vozio svojim kolima, a
tokom carinskog postupka dao je na ruke Predragu J. 200 evra. Za uzvrat,
dozvolio je da bugarski državljanin unese robu na teritoriju Srbije bez
uobičajenog carinskog postupka.

Antrfile :

============================

Ovaj sajt je vlasništvo organizacije Transparentnost - Srbija. Informacije sa ovog sajta se mogu koristiti u komercijalne svrhe samo uz odobrenje vlasnika sajta, a u druge svrhe samo uz primereno navođenje izvora informacije.
© Copyright Transparency Serbia