Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 29.12.2006
Novina : Press
Strana : 3
Autor : S. VOJINOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija, Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


"AFERA MIG": UKRALI 4 MILIONA I ĆUTE!

Nadležni i dalje odbijaju da objasne ko je i zašto odlučio da bez ikakve
potrebe potroši četiri miliona više na remont vojnih aviona. Vučić: Uhapsiti
ministra Stankovića!

Ni tri dana posle otkrića Pressa da je prilikom sklapanja ugovora o remontu
aviona "MIG 29" neko iz vrha države ukrao četiri miliona evra, nadležni i dalje
ne reaguju! U Ministarstvu odbrane odbijaju da odgovore na pitanje zašto su
odbili ponudu "Jugohemije", koja je nudila da za 22 miliona evra remontuje svih
PET "MIG-ova" i zašto su iste te pare dali SDPR "Jugoimportu", ali za remont
ČETIRI aviona?!

Pomoćnik ministra odbrane i načelnik Sektora za materijalne resurse, pukovnik
Slobodan Marković, juče je drsko i bezobrazno odbio razgovor sa novinarima
Pressa:

- Za Vas ni reči! Znate kako, upravo slavimo uspešan ugovor o remontu "MIG-ova"
koji smo potpisali - sarkastično je odgovorio Marković, odbijajući da odgovori
na naša pitanja koja su mu zvanično poslata.

Inače, isti taj Marković je juče u intervjuu za "Večernje novosti" izrekao
veliku laž! On je, naime, rekao da je Vojska sklopila najpovoljniji mogući
ugovor sa 22 miliona evra, koliko je imala na raspolaganju. Ali, pri tom je
prećutao da je dogovoren remont samo ČETIRI, a ne svih PET aviona.

Vojnopolitički analitičar Zoran Dragišić tvrdi da je remont aviona vrlo
ozbiljna stvar i da se takvom poslu moralo pristupiti krajnje ozbiljno.

- Ne znam detalje ugovora između Ministarstva odbrane i SDPR "Jugoimport".
Čujem da "Jugohemija" najavljuje tužbu, svakako da se moraju proveriti svi
prigovori - kaže Dragišić.

Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić smatra da bi nadležni morali što pre
da saslušaju ministra odbrane Zorana Stankovića.

- Ovo što sam pročitao u Pressu je strašno! Ma, samo da je deo toga tačno,
Stanković bi već morao da bude uhapšen! To samo potvrđuje da korupcije ima i u
Vojsci. Vidimo, hapse carinike, pominju se neke "stečajne", "putne", i ne znam
još koje mafije.... A šta ćemo sa mafijašima poput Stankovića?! Ma, ukoliko
dođemo na vlast, odmah ćemo proveriti taj sramni ugovor o remontu "MIG-ova" -
kaže Vučić.

Antrfile :

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Politika
Strana : A24
Autor : J. L.
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


BEZ TOPLOG OBROKA TRI MESECA

NEIZVESNA SUDBINA RASELjENIH SA KOSOVA KOJI ŽIVE NA AVALI

Posle neuspelog tendera za nabavku hrane biće raspisan novi, nalažu propisi

Raseljena deca sa Kosova koja žive u pansionu „Beograd" i prostorijama
nekadašnje neuropsihijatrijske klinike na Avali juče su povodom predstojećih
praznika dobila po hiljadu dinara od Opštine Voždovac. Mališani rođeni između
1991. i 2006. godine, njih 44, ovde su smešteni od 1999. godine. Umesto
novogodišnjih paketića, ovoj deci novac je dobrodošao, ali ono što muči njih i
njihove roditelje je da već tri meseca ne dobijaju topli obrok.
Prema rečima Živana Živkovića, koji živi sa porodicom u nekadašnjoj
neuropsihijatrijskoj klinici na Avali, više ne dobijaju hranu iz smederevske
fabrike „Sartid - Ju es stil", koja je do pre tri meseca svakodnevno dopremala
jedan obrok.
- Trenutno ovde žive 102 osobe, od kojih su 21 porodica i dva samca, a hrana je
najpotrebnija. Imali smo problema sa vodosnabdevanjem, jer po 15 dana nismo
imali vode. To je sada regulisano, a nafte za grejanje ćemo imati do kraja
januara - ističe Živković.
Neke od ovih porodica imaju i po petoro dece. Takav je slučaj sa Jovankom
Živković koja je sa mužem došla iz Suve Reke. Troje dece ide u školu, a, kako
kaže, preživljavaju tako što muž privatno radi i, budući da nemaju dokumenta,
ne mogu da dobiju ni dečji dodatak.
Prema rečima Dragiše Dabetića, komesara za izbeglice Republike Srbije, dostava
obroka je obustavljena od strane smederevske fabrike, a na tenderu niko nije
prošao, pa će ponovo biti raspisan.
- Hleb se i dalje isporučuje, voda, struja i grejanje su obezbeđeni, a za hranu
moramo da ponovimo tender, jer tako nalaže Zakon o javnim nabavkama. Kolektivni
centri su zamišljeni kao privremeni objekti za zbrinjavanje, a u njima ljudi
žive po 10 i 15 godina. Njihovo zatvaranje je neminovno, a u poslednje dve i po
godine zatvoreno ih je oko 100. Premda je 1999. godine u kolektivnim centrima
živelo mnogo više izbeglica, sada su dve trećine raseljena lica, a jedna
trećina izbeglice. Za njihovo raseljavanje traže se rešenja, nekima je ponuđena
robnonovčana pomoć, a u Srbiji se grade i zgrade za zaštićeno socijalno
stanovanje. Do sada je urađeno i u procesu realizacije je oko 7.000 stambenih
rešenja, a u poslednjih šest godina oko 25.000 ljudi je dobilo krov nad glavom.
Mi nemamo čarobni štapić i ne možemo da rešimo sve probleme, jer Komesarijat
brine o oko pola miliona izbeglica i raseljenih lica, za koje se godišnje
izdvaja oko 50 miliona evra - objašnjava Dabetić.

Antrfile :

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Press
Strana : 4
Autor : S. M. - AG.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


IMA JOŠ MAFIJE

Direktor Carine Dragan Jerinić kaže da policija nije pohapsila sve "carinske
mafijaše", Specijalno tužilaštvo začuđeno. Izvor iz MUP-a: Izjava direktora
Jerinića izgleda kao izjava nekoga ko strepi od nečega. Čovek iz čista mira
javno kritikuje jednu potpuno čistu akciju. Izgleda da se plaši nečega...


Direktor Carine Dragan Jerinić pozdravio je juče akciju hapšenja 40-ak carinika
širom Srbije, ali je upozorio da je "čudan način na koji je cela operacija
sprovedena i da se zbog toga stvara pogrešna slika o carini u javnosti".

- Vrlo je čudno to što tužilaštvo i policija nisu ispratili i istražili sve u
lancu, uključujući i špediciju i druge subjekte koji su mogli da utiču na
papirologiju... - rekao je Jerinić.

On je dodao da je hapšenje carinika "sprovedeno na način kojim se ruši ugled
državnog organa".

- Carina jeste sarađivala sa policijom, o čemu postoje i materijalni dokazi.
Oni koji tvrde drugačije ne govore istinu - rekao je Jerinić, očigledno
aludirajući na portparola tužilaštva Tomu Zorića, koji je pre nekoliko dana
ustvrdio da o akciji hapšenja carinika nije bio obavešten niko van policije i
tužilaštva.

U Specijalnom tužilaštvu juče su bili vrlo neprijatno iznenađeni izjavom
direktora Carine o "čudnom načinu" vođenje operacije protiv "carinske mafije".

- Kada direktor Carine kaže da tužilaštvo i policija nisu istražili sve, onda
se ova izjava može shvatiti kao da on ima podatke da je još neko uključen u
organizovani kriminal! Ukoliko je to tačno, onda je direktor Carine nama ili
policiji morao da prijavi svoja saznanja i da otkrije ko je još umešan u
krivična dela - rečeno je Pressu u tužilaštvu, gde podsećaju da je direktor
Carine, kao državni organ, dužan da prijavi sva svoja saznanja nadležnim
organima.

- Nije njegov posao da po medijima govori o svojim utiscima i komentariše
akcije policije i tužilaštva. To je vrlo čudna izjava... - rečeno je Pressu u
Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal.

Inače, kako saznajemo, policija proverava navode nekih od uhapšenih carinika
koji su tokom istrage optužili direktora Jerinića i njegove bliske saradnike za
umešanost u poslove "carinske mafije".

- Izjava direktora Jerinića izgleda kao izjava nekoga ko strepi od nečega.
Čovek iz čista mira javno kritikuje jednu potpuno čistu akciju. Izgleda da se
plaši nečega, što mi sada proveravamo... - kaže sagovornik Pressa iz srpske
policije.

Antrfile : Jerinić: Nismo mafija!

Direktor Carine Dragan Jerinić upitao je juče i da li je svrha akcije hapšenja
carinika bila da se "skupe predizborni poeni".
- Nisam član nijedne partije, niti deo bilo kakvih kampanja. Ali, znam da je
onaj ko je uhapsio carinskog službenika imao dokumentaciju na osnovu koje je
lako mogao da dođe do toga čija je roba, ko je vozio kamion, ko je špediter, ko
drži magacina i ko je od drugih državnih službenika prekršio propise. Sada se
ceo organizovani lanac prebacuje carinskoj službi i mi ispadamo nekakva mafija,
što je besmislica! - rekao je Jerinić.


============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Press
Strana : 11
Autor : T. L.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


ŽALBA NA PRITVOR

BEOGRAD Mirjani Milićević-Petrović, bivšoj radnici Ministarstva privrede koja
se tereti za primanje mita, juče je produžen pritvor za još dva meseca. U
rešenju o produženju pritvora krivičnvanraspravno veće Okružnog suda navelo je
opasnost od ponavljanja dela, na staje njen branilac Dragoslav Ognjanović
najavio žalbu, postoje Milićevićevoj od oktobra prestao radni odnos. Suđenje je
odloženo za januar naredne godine zbog nepotpunog sastava sudskog veća.
Ona se tereti daje luksemburškom grofu Volfgangu od Spensa obećala kupovinu
knjaževačke firme „Industrosirovina". Iako je grof za te namene isplatio
150.000 evra, nije postao vlasnik ovog preduzeća.

Antrfile :

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : SRĐAN RADULOVIĆ ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


AKCIJAŠI

komentari

Srđan Radulović zamenik glavnog urednika

Vlada Srbije obavestila je juče Narodnu skupštinu da je 21. decembra usvojila
Akcioni plan za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Kome
je poštar uručio obaveštenje u Skupštini nije poznato, ali je borba protiv
korupcije u ovoj godini uspešno završena, a broj akcionih planova uvećan za 100
odsto.
Akcionim planom je u 168 tačaka navedeno kako će se realizovati preporuke iz
prethodno usvojene Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Nema više
tog papira koji će da spreči obračun sa korupcijom. Ostalo je nerešeno samo da
se zakonski reguliše problem sukoba interesa i finansiranja stranaka i da se
obezbedi funkcionisanje antikorupcijske agencije koja bi bila nezavisna u svom
radu, makar koliko postojeći Savet za borbu protiv korupcije.
Pošto je ovo period u godini kad se svode bilansi, statistički gledano srpska
vlast je učinila sve na pripremama za razne vrste akcija. Još je preostalo da
se oni na koje se ovi akcionaški planovi odnose počnu sami javljati i
dobrovoljno odlaziti u najbliži zatvor. Ukoliko to ne učine, valjalo bi im
zapretiti novim akcionim planom. Međutim, uskoro će izbori. Nova vlada bi za
početak mogla da smanji broj od 168 tačaka na jednu - ako za godinu dana ne
smanjimo indeks korupcije u Srbiji, obećavamo da ćemo podneti ostavku! E, to je
akcioni plan.

Antrfile :

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Večernje Novosti
Strana : 4
Autor : N. Č.
Tema : Aktivnosti i komentari
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ŽIVE NA PAPIRU

NA IZBORIMA DESET ODSTO REGISTROVANIH

U registru političkih stranaka upisano 357 partija, a samo deset odsto njih
izlazi na parlamentarne izbore

SRBIJA je, sasvim izvesno, rekorder u svetu po broju političkih stranaka. U
registru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu trenutno je
upisano čak 357 političkih organizacija. Poređenja radi, Hrvatska ima tri puta
manje stranaka na svom političkom podneblju.
Međutim, ono što je još apsurdnije jeste to što će manje od deset odsto
registrovanih partija učestvovati na parlamentarnim izborima. Strah od birača,
neprijavljeno gašenje ili nešto treće, tek samo 30 stranaka, samostalno ili
kroz koalicije, prijavilo se za borbu za ulazak u Skupštinu Srbije 21. januara.
U Ministarstvu za državnu upravu najavili su za “Novosti” da će se i posle
donošenja zakona o političkim organizacijama konačno regulisati taj broj
političkih organizacija u Srbiji koje zaista egzistiraju. Tim zakonom, čije se
usvajanje očekuje posle izbora, stvoriće se realna slika o broju političkih
partija koje deluju na terenu i koje zaslužuju da se nađu u registru političkih
organizacija.
Stručnjaci se, takođe, slažu da je donošenje zakona o političkim organizacijama
jedno od najjednostavnijih i najbezbolnijih rešenja za sređivanje takve užasne
političke sfere u Srbiji. Programski direktor “Transparentnost Srbije” Nemanja
Nenadić smatra da bi budući saziv parlamenta morao što pre da donese taj zakon,
kako stanje u registru političkih stranaka ne bi tako drastično odudaralo od
stvarnosti. - Neke stranke uopšte ne deluju, postoje samo na papiru. Pouzdano
znam da se neke od tih stranaka nalaze na nepoznatim adresama. Takvo stanje
nije održivo.
Inače, da bi izbrisali svoju partiju iz registra, ovlašćena lica ili lideri tih
“nepostojećih” stranaka moraju da plate 7.290 dinara. Naši sagovornici ne
iskljujučuju mogućnost da je, možda, i to jedan od razloga zašto većina partija
postoji samo formalno.

Antrfile : ZA 100 EVRA

DA biste osnovali političku stranku potrebno je da prikupite potpise od
najmanje 100 punoletnih građana. Osim protokolarne dokumentacije, da biste
stranku upisali u registar političkih organizacija u obavezi ste da u budžet
Republike Srbije uplatite taksu od 8.750 dinara.

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


USVOJEN AKCIONI PLAN ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Vlada Srbije obavestila je parlament da je usvojila Akcioni plan za primenu
Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Vlada je Skupštini dostavila zaključak o usvajanju plana i sam Akcioni plan,
koji sadrži 168 preporuka iz strategije, sa tabelarnim pregledom aktivnosti za
njihovo sprovođenje, organa odgovornih za te aktivnosti, rokove, moguće
probleme i ciljeve sprovođenja pojedinačnih antikorupcijskih mera.
Premijer Vojislav Koštunica izjavio je da je na sednici Vlade u Vršcu donet
predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije, kojim će biti povećan broj
gradova u Republici. Koštunica je naglasio da su donete i tri važne strategije
koje se odnose ne samo na sadašnjost već i na budućnost - strategija razvoja
stručnog obrazovanja, strategija obrazovanja odraslih i strategija unapređenja
položaja osoba sa invaliditetom.
On je rekao da će jedna četvrtina duga poljoprivrednim proizvođačima biti
isplaćena polovinom januara, i objasnio da se radi o dugu koji dospeva na
naplatu kasnije od datuma isplate.
Vlada je donela i odluku o osnivanju Saveta za pripremu i praćenje
predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope, kojim će Srbija
predsedavati od maja do novembra 2007. godine.

Antrfile :

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Blic
Strana : 5
Autor : SLOBODAN VUČETIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


CRNO-BELI BILANS 2006.

Piše: Slobodan Vučetić

Kraj godine je uobičajena prilika za sumiranje i ocenu rezultata i stanja u
državi i društvu uopšte. Te ocene izriču, svako iz svog ugla, političari,
analitičari, statističari, međunarodne organizacije i, najzad, građani. Najviše
se razlikuju ocene vlasti i prosečnog građanina. Kao da se radi o dve različite
države.
Ako godinu koja je na izmaku, procenjujemo sa stanovišta važnih događaja za
državu i društvo, onda se može reći da je ona u tom pogledu bila vrlo bogata.
Nažalost, dominirali su, i dalje ostali nerešeni, izuzetno teški problemi koji
su nasleđeni iz vremena bivšeg režima, pre svih status Kosova, saradnja sa
Hagom, siromaštvo ogromne većine građana.
Najznačajniji politički događaj u 2006. godini bio je raspad državne zajednice
Srbije i Crne Gore, tačnije posledice koje je izazvao. Direktna politička i
međunarodno-pravna posledica istupanja Crne Gore iz državne zajednice SCG bilo
je ponovno sticanje državne nezavisnosti Srbije. Međutim, u Srbiji, pre svega
od strane Vlade i Skupštine i relevantnih političkih stranaka, raspad SCG
ocenjen je krajnje negativno, a ponovno sticanje državne nezavisnosti obeleženo
je više na komemorativan, nego na svečan način, koji dolikuje takvom događaju.
O tome najrečitije govori činjenica da još uvek nisu uspostavljeni diplomatski
odnosi sa Crnom Gorom. Zato su obnova i razvoj svestranih odnosa sa Crnom Gorom
jedan je od političkih prioriteta Srbije u 2007. godini.
Jedna od pozitivnih, iako ne sasvim direktnih posledica državnog osamostaljenja
Srbije bilo je donošenje novog, prvog ustava nezavisne Srbije posle 1903.
godine. Mada je početkom godine izgledalo da je sporazum među parlamentarnim
strankama daleko, na opšte iznenađenje Predlog ustava u Skupštini je 30. IX
2006. godine usvojen brzometno, uz potpuni stranački konsenzus (242 od 250
poslanika) i odmah zakazan i uspešno sproveden ustavni referendum 28. i 29.
oktobra. Nema sumnje da je do iznenadnog ubrzanja ustavnog procesa i
parlamentarnog konsenzusa o ustavnoj preambuli o neotuđivosti Kosova,
prvenstveno došlo zbog najave međunarodne zajednice da će do kraja godine biti
doneta odluka o njegovom konačnom statusu. Što se samog Ustava tiče, osim što
je njime obeležen početak nove i pune državnosti Srbije i izvršena jedna
obaveza prema EU, najveća mu je vrednost u tome što je, u skladu sa Evropskom
konvencijom, celovitije i potpunije definisao ljudska i manjinska prava i
slobode. Uz to, on simbolički označava diskontinuitet sa vremenom i političkom
praksom pre 2006. godine.
Kosovsko pitanje, o kome su otpočeli međunarodni pregovori u februaru 2006.
godine neprekidno je bilo predmet političke pažnje domaće i međunarodne
javnosti. Ali, bez rezultata u pregovorima o konačnom statusu Kosova. Ako ništa
drugo, bar je prvi put došlo do jedinstvenog političkog stava svih
parlamentarnih stranaka, kako prilikom izglasavanja Rezolucije u Skupštini o
Kosovu tako i prilikom utvrđivanja predloga novog ustava. Sve to, međutim,
uključujući i ustavnu preambulu o neotuđivosti Kosova, pa i celokupno
međunarodno pravo koje je na strani Srbije, verovatno neće biti dovoljno da se
kosovsko pitanje reši povoljno po Srbiju. Jedina nada Srbije je najavljeni veto
Rusije u Savetu bezbednosti u slučaju da bude predložena nezavisnost Kosova.
Mada je najava ruskog veta inspirisana unutrašnjim političkim razlozima Rusije
(Čečenija i sl.), nema sumnje da će se zbog usaglašavanja stavova, pre svega
SAD i Rusije, za izvesno vreme odložiti utvrđivanje konačnog statusa Kosova, sa
izgledima da se nađe kompromisno rešenje.
Sledeća višegodišnja politička mora, koje se Srbija ni ove godine nije rešila,
jeste saradnja sa Haškim tribunalom. U toku 2006. godine i, pored usvajanja
akcionog plana Vlade Srbije, došlo je do potpunog zastoja u toj saradnji, pre
svega kad je reč o izručenju generala Mladića. Odnosi sa Hagom ove godine bili
su najviše u znaku smrti Miloševića i dugog Šešeljevog štrajka glađu. Srbija je
za to već primerno kažnjena tako što je u aprilu 2006. EU obustavila pregovore
o sporazumu o pridruživanju i asocijaciji, koji je trebalo da bude zaključen do
kraja ove godine. A onda je, kao predizborna utešna nagrada, namenjena
proevropskim demokratskim partijama, iz Evrope i SAD Srbiji upućeno nekoliko
ohrabrujućih poruka i gestova. To je, pre svega, odlaganje rešenja konačnog
statusa Kosova do okončanja izbora i obećanje da će pregovori o pridruživanju
EU biti nastavljeni posle izbora, s tim da sporazum ne može biti potpisan pre
izručenja Mladića. Zatim je Srbiji upućen poziv da pristupi sporazumu o
„Partnerstvu za mir“, koji je u decembru i potpisan. Takođe je otpočeo proces
liberalizacije viznog režima, potpisan je regionalni trgovinski sporazum CEFTA.
Na makroekonomskom planu, u 2006. godini postignuti su značajni rezultati u
oblasti reforme ekonomskog i pravnog sistema, rasta društvenog proizvoda i
deviznih rezervi, izvoza, stranih ulaganja, stabilnosti dinara i smanjenja
inflacije. Međutim, životni standard ogromne većine građana nije vidno povećan,
a nezaposlenost je i dalje ogromna. U isto vreme, „novokomponovani“ bogataši su
postali još bogatiji.
Veoma je ohrabrujuće to što je u toku 2006. godine pokrenut niz krivičnih
istraga i sudskih procesa protiv velikog broja lica za organizovani kriminal
(stečajna, putna, saobraćajna, carinska i naftna mafija, Karić itd). Mada je to
„vrh ledenog brega“ koji je prožeo celo društvo, ohrabruje širok front borbe
protiv kriminala i korupcije.
Najzad, kraj 2006. godine u znaku je veoma duge i skupe predizborne kampanje
koja će se preneti i na januar 2007. godine. Nažalost, u novu godinu će se
preneti i najsloženiji nerešeni društveni i državni problemi. Njihovo uspešno
rešavanje uslovljeno je pobedom demokratskih, reformskih snaga. To bi,
objektivno, bio najlepši novogodišnji poklon za Srbiju i njenu evropsku
budućnost.

Antrfile :

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Glas Javnosti
Strana : 10
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


SPISAK MERA PROTIV KORUPCIJE

Vlada Srbije obavestila republički parlament da je usvojila Akcioni plan

BEOGRAD - Vlada Srbije obavestila je juče parlament da je usvojila Akcioni plan
za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.
Vlada je Skupštini dostavila zaključak o usvajanju plana i sam Akcioni plan,
koji sadrži 168 preporuka iz strategije, sa tabelarnim pregledom aktivnosti za
njihovo sprovođenje, organa odgovornih za te aktivnosti, rokove, moguće
probleme i ciljeve sprovođenja pojedinačnih antikorupcijskih mera.
Akcioni plan, koji je vlada usvojila na sednici 21. decembra, izradili su
slovenački stručnjaci, a konačnu verziju je predložila Komisija za sprovođenje
strategije i preporuka GREKO-a.
Komisija je privremeni organ koji će obavljati te poslove do formiranja
nezavisne antikorupcijske agencije.
Akcioni plan je pobrojao sve preporuke iz Nacionalne strategije i naveo
odgovorne organe za izmene pojedinih propisa, u najvećem broju ministarstva,
ali bez detaljnog navođenja koje propise ili procedure treba menjati.
Predviđeno je da se to obuhvati sektorskim akcionim planovima.

Antrfile :

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Danas
Strana : 11
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


SVI PROTIV MITA

komentar

Vlada Srbije je centar i vlasti i korupcije, ocenila je pre dva dana
predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać. Prema njenom sudu,
„opredeljujući se za Nacionalni investicioni plan Vlada se zapravo opredelila
za vladavinu pomoću korupcije“. Ne zapostavljajući primanje i davanje mita kao
elementarni vid korupcije, Verica Barać ukazuje na ozbiljniji „sistemski
problem u Srbiji, koji je i nasleđen, ali i održavan tokom ovih šest godina“, a
uzrokovan je „poremećenim ili nedovoljno normiranim odnosom između tri grane
vlasti“. Pojednostavljeno rečeno, izvršna vlast znatno je moćnija od
zakonodavne i sudske, a u lavirintima izvršne moći korupcija nesmetano cveta.
To, dabome, potvrđuju i lokalna i svetska istraživanja, po kojima je jedan od
vodećih problema Srbije baš korupcija.
Iako najpozvanija da govori o ovoj rak-rani savremenog društva - Srbija u ovom
slučaju nikako nije mimo sveta - predsednica Saveta nije jedina koja ovih dana
pominje korupciju; kada bi se neki istraživač bavio gradacijom, precizno bi
ustanovio da je uz sintagmu „rešavanje problema nezaposlenosti“ najčešće
predizborno obećanje upravo - borba protiv korupcije. Oštra, odlučna ili
beskompromisna, kako se ko doseti. Istovremeno, svi ti (budući) borci protiv
svekolikog mita biračima grade kule i gradove i obećavaju stambene kredite bez
kamate i učešća, penzije preko reda, premije za goveda, pola miliona radnih
mesta, belu šengensku listu, besplatne deonice najmoćnijih javnih preduzeća...
I, naravno, razbijanje i hapšenje mafijaša svih vrsta, a posebno onih
instaliranih u državnoj upravi kao što je to tokom 2006. bio slučaj sa
najsvežijom tzv. carinskom, pa prvom otkrivenom drumskom i najvećom -
stečajnom.
Suvišno je polemisati sa onima koji, poput Verice Barać, tvrde da je NIP izvor
i sredstvo korupcije iz najmanje dva razloga. Prvo, zaista bi u ovom
predizbornom vremenu bilo teško braniti iole drugačiji stav, pošto se svi
ministri, uključujući i donedavne, zaista ponašaju carski pa, ne načinjući
budžet koji još i nije usvojen, „dele“ kapom i šakom; sve poštapajući se novcem
NIP zidaju, nasipaju, kopaju, kompjuterizuju... S druge strane, oni kojima je
zbog opozicione startne pozicije NIP van dohvata, kritičku oštricu usmeravaju
baš na Nacionalni investicioni plan kao navodnu predizbornu lažu; njihova
obećanja se, međutim, takođe temelje na rezervnoj „Dinkićevoj kasi“, a
suštinska razlika u pristupu je što bi oni da hapse i njenog tvorca. Zbog
državne korupcije! I to spektakularno, što spektakularnije, u čemu su se
nadležni lepo izveštili.

Antrfile :

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Dnevnik
Strana : 9
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


NARUŠEN UGLED CARINSKE SLUŽBE

DRAGAN JERINIĆ ZADOVOLjAN AKCIJOM, ALI NE I NAČINOM HAPŠENjA CARINIKA

Direktor Carinske uprave Dragan Jerinić izjavio je juče da je zadovoljan
hapšenjem pojedinaca iz carinske službe, ali ne i načinom na koji je to
učinjeno.
"Hapšenje je sprovedeno na način kojim se ruši ugled državnog organa", rekao je
Jerinić novinarima, sa kojima je prisustvovao spaljivanju krivotvorenih patika
u pogonu "Otpad" u Beogradu. Jerinić je ukazao da policija i jeste zadužena da
u saradnji sa tužilaštvom hapsi i dalje procesuira slučajeve, napomenuvši da je
carina posredno i neposredno sarađivala s policijom, o čemu postoje i
materijalni dokazi. Mediji su propratili "takozvanu tajnu akciju tužilaštva i
policije, pa se postavlja pitanje da li je svrha bila da se ti ljudi odstrane
iz sistema ili da se skupi još neki poen", rekao je Jerinić, napomenuvši da
svrhu akcije ne može da objasni jer nije član nijedne partije niti deo "bilo
kakvih kampanja". Direktor uprave carina istakao je da je iz carinske službe
udaljeno oko 830 ljudi.On je izrazio uverenje da je carina "najuspešnija
organizacija u okviru države, a možda i najuspešnije preduzeće ukoliko se
gledaju rezultati rada. "Ove godine skupili smo 220 milijardi dinara, iako nam
je bilo zadato vrlo ambiciozno da skupimo 200 milijardi", rekao je on,
napomenuvši da je 2001. rezultat bio na nivou od 17 milijardi. Jerinić je
ukazao da je od 1.000 kilograma zaplenjene droge, koje je premijer Koštunica
pomenuo povodom 1.000 dana vlade, Carina zaplenila oko 750 kilograma.

Antrfile :

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : Borba
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


STRATEGIJA DOBILA PLAN

Vlada Srbije obavestila je juče parlament da je usvojila Akcioni plan za
primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Vlada je skupštini
dostavila zaključak o usvajanju plana i sam Akcioni plan, koji sadrži 168
preporuka iz strategije, sa tabelarnim pregledom aktivnosti za njihovo
sprovođenje, organa odgovornih za te aktivnosti, rokove, moguće probleme i
ciljeve sprovođenja pojedinačnih antikorupcijskih mera. Akcioni plan, koji je
vlada usvojila na sednici 21. decembra, izradili su slovenački eksperti, a
konačnu verziju je predložila Komisija za sprovođenje strategije i preporuka
GREKOa. Komisija je privremeni organ koji će obavljati te poslove do formiranja
nezavisne antikorupcijske agencije. Akcioni plan je pobrojao sve preporuke iz
Nacionalne strategije, i naveo odgovorne organe za izmene pojedinih propisa, u
najvećem broju ministarstava, ali bez detaljnog navodenja koje propise ili
procedure treba menjati.

Antrfile :

============================



Datum : 29.12.2006
Novina : 24 sata
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


AKCIONIM PLANOM PROTIV KORUPCIJE

STRATEGIJA - Vlada Srbije obavestila je parlament da je usvojila Akcioni plan
za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Vlada je skupštini
dostavila zaključak o usvajanju plana i sam Akcioni plan, koji sadrži 168
preporuka iz strategije.

Antrfile :

============================


Datum : 26.12.2006
Novina : Građanski list
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


SUDOVI PATE OD NEEFIKASNOSTI I KORUPCIJE

BEOGRAD – Ministar pravde Zoran Stojković kao najveći uspeh svog ministarstva u
2006. vidi Nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa. Ipak, predstavljajući
rad Ministarstva pravde u 2006, ministar Stojković je juče izjavio da je
svestan da su sudovi i dalje neefikasni i skloni korupciji. Pravnici ocenjuju
da je najveći problem što u pravosuđu ima previše politike, prenosi B92.
Sumirajući rezultate, Stojković je kao uspehe naveo i to što je u ovoj godini
Skupština Srbije usvojila pet zakona iz njegove nadležnosti, dok je 14 u
proceduri. Zatim, obezbeđena je zgrada za buduće apelacione sudove, dok su
građani povratili godinama uzdrmano poverenje u trgovinski sud. Iako se
situacija na terenu menja nabolje, Stojković je svestan da je situacija u
pravosuđu daleko od zadovoljavajuće. – Naši sudovi pate od neefikasnosti,
nekvaliteta i, bogami, od korupcije. Stalnom kontrolom uspeli smo da uradimo
nekoliko stvari – skoro za 50 odsto smanjen je broj starih predmeta, brzina
obrta predmeta, znači završavanja pred redovnim sudovima, povećana je za 18,7
posto, a kod trgovinskih sudova za 50 posto – kaže on.

Antrfile :

============================



Datum : 28.12.2006
Novina : NIN
Strana : 56
Autor : NIKOLA VRZIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


SVE SRPSKE MAFIJE

ORGANIZOVANI KRIMINAL 2006. GODINE

Redom su pale stečajna, drumska, saobraćajna, carinska mafija... Znači li to da
ćemo u 2007. godini biti bezbedniji?

Onomad, posle “Sablje”, tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović žalio se da
ova akcija nije ni dotakla finansijski kriminal. Pa je u tu svrhu najavio
akciju “Skalpel”, ali od toga nije ispalo ništa. I drugi visoki dužnosnici
srpske policije pokušavali su tada da objasne novinarima NIN-a, ne baš
ubedljivo, da mnogim poznatim imenima iz “Bele knjige” o organizovanom
kriminalu u Srbiji ne mogu ništa, zato što su počeli da se bave drugom vrstom
kriminala. Godine 2006. situacija se promenila; krenulo se u obračun sa
finansijskim kriminalom.

Onaj prozaičniji organizovani kriminal, a to je prvenstveno trgovina drogom,
nastavio je tamo gde ga je “Sablja” ostavila. U prazan prostor, ostao iza
svemoćnog zemunskog klana, uleteli su neki drugi igrači, što je izazvalo borbu
za uspostavljanje novog monopola na tržištu. Otuda i niz skorašnjih sačekuša po
beogradskim ulicama. O srpskim narkomanima počeli su da brinu dileri iz Crne
Gore. Nekoliko većih zaplena droge izazvalo je nešto veći broj krvavih
obračuna. Uočen je ove godine još jedan trend: južnoamerički kokain počeo je da
preko Crne Gore, Srbije i okolnih država, ustaljenim heroinskim putevima,
odlazi u zapadnu Evropu. Donedavno je tu stizao direktno, preko velikih luka u
Holandiji i Nemačkoj. To se dogodilo: nekako u vreme obnove crnogorske
nezavisnosti.

Finansijski kriminal napadnut je s nekoliko strana – u beogradskom Trgovinskom
sudu, na carini, naplatnim rampama, osiguravajućim društvima... Ni po
proneverenim sumama novca, ni po opasnosti koju predstavljaju za krhku
stabilnost srpskog društva, ove različite grupe ne mogu se porediti. Pa ipak,
svima je nadenuto ime “mafija”; stečajna, carinska, putarska, drumska... Valjda
da bi se hapšenjima pridao veći značaj.

Vlast se nije snebivala da kroz medije istakne uspešne akcije svoje policije;
zna koliko narod voli hapšenja. Samo su još tokom “Sablje” novine i televizije
toliko bili zasuti fotografijama i video-snimcima stavljanja lisica na ruke,
ruke iza leđa, lice o pod i kiseli smešak za kameru...

To je, ipak, u delu javnosti izazvalo i kontrareakciju. Malo iz političkih
razloga, malo zbog toga što su hapšenja ugrozila i izvesne političko-poslovne
interese. Naročito kada su pohapšeni pripadnici tzv. stečajne mafije.

STEČAJNA MAFIJA: Iznenadno hapšenje vođa stečajne mafije, 12. aprila rano
ujutru, može se oceniti kao jedan od najznačajnijih policijsko-tužilačkih
poduhvata. Ne samo u godini koja prolazi. Ekipa biznismena i bankara okupljena
oko Gorana Kljajevića, dotadašnjeg predsednika Trgovinskog suda u Beogradu,
pala je pod optužbom da je kroz niz kreativno vođenih stečajnih postupaka u
društvenim preduzećima privatizovala 50 miliona evra državnog novca. C market,
Beko, BIM Slavija, GP Rad...

Problem Kljajevićevog suda, inače, dotad je postao toliko veliki da ga je čak i
Evropska unija – kako je NIN već pisao – u svojoj Studiji izvodljivosti
direktno apostrofirala kao kočnicu nastavka privatizacije i prepreku za
nastavak stranih ulaganja u Srbiju. A Studija je potpisana tačno godinu dana
pre prvih hapšenja.

Istraga protiv vođa stečajne mafije vođena je u najvećoj tajnosti; šta se
sprema, znalo je samo nekoliko ljudi iz vrha MUP-a. U istrazi su korišćena sva
dozvoljena sredstva i tehnologije, uključujući prisluškivanje telefona,
praćenja i tajna snimanja video-kamerom. Sve je urađeno sasvim diskretno, pa su
osumnjičeni pohvatani na spavanju – i u bukvalnom i u metaforičkom značenju te
reči.

Zbog obimne dokumentacije i stalnih proširenja istrage, sumnjalo se da će
Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal stići da napiše optužnicu do 12.
oktobra, kada je isticalo maksimalnih šest meseci pritvora između hapšenja i
podizanja optužnice. Na kraju, stigli su, i to dan pre roka, a optužnica
napisana na 180 stranica najduža je u istoriji srpskog pravosuđa.

Priči, ipak, nedostaju bar dve stvari. Jedan od glavnoosumnjičenih, bivši
direktor C marketa Slobodan Radulović pobegao je u Španiju. U Madridu ga je pre
nekoliko meseci video dopisnik NIN-a. Da li je nanjušio šta mu se sprema, ili
je bio upozoren, može samo da se sumnja. S tim što za takvu sumnju zasad nema
dokaza.

Druga, još značajnija karika koja nedostaje u onih 180 strana optužnice (format
A4) jeste politička zaleđina koju su imali Goran Kljajević i društvo. Podrška
političara spominje se na više mesta, ali samo uopšteno i bez imena. A imena bi
mogla da se pronađu, u Srbiji, među onima što su stali u Kljajevićevu zaštitu,
u njegovom zavičaju u Crnoj Gori... U svakom slučaju, bez otkrivanja političke
pozadine priča o stečajnoj mafiji ostaće nedorečena. Suđenje optuženima treba
da počne u januaru 2007. godine.

DRUMSKA MAFIJA: Tokom maja i juna pohapšeni su članovi grupe nazvane “drumska
mafija”. Prevare sa naplaćivanjem putarina – korišćenjem paralelnih softvera –
trajale su možda i čitavih 15 godina. Na optužnici, koja još nije stupila na
pravnu snagu, našla su se 53 čoveka; specijalno tužilaštvo tereti ih da su
proneverili šest i po miliona evra.

Zanimljiva je ovde, međutim, politička dimenzija. To jest, njeno odsustvo.
Ministar za kapitalne investicije Velja Ilić, naime, najpre je izjavljivao kako
ne isključuje mogućnost da su od novca pokradenog od naplate putarina
finansirane i neke političke partije, govoreći da iza svega stoje “veliki
mozgovi”, da bi nekoliko meseci kasnije revidirao stav i ustvrdio: “Nema
političke pozadine.” Objašnjenje za ovu promenu raspoloženja nije ponudio, zbog
čega problem ostaje nedorečen.

SAOBRAĆAJNA MAFIJA: Pripadnici “saobraćajne mafije” varali su osiguravajuća
društva, naplaćujući štetu za sudare koji se nisu ni dogodili. Sačinjavani su
lažni zapisnici, lažna veštačenja; šteta je procenjivana tako da predmet ostane
u domenu prekršajnog, a ne krivičnog postupka, što je prevaru činilo teže
uočljivom.

Kuriozitet u ovom predmetu predstavlja tajni agent, ubačen među članove grupe
da bi ih razotkrio iznutra. Tehnika poznata iz američkih filmova, ali prvi put
upotrebljena u ovdašnjoj praksi.

Optužnica je podignuta protiv 29 lica, procenjena šteta sitnih 200 miliona
dinara.

CARINSKA MAFIJA: Istraga protiv “carinske mafije” još je u toku. Dosad,
pohapšeno je 28 plus 18, plus šest carinika, osumnjičenih da su oko tri i po
miliona evra proneverili krijumčarenjem, sačinjavanjem lažne dokumentacije...
Brojanje, i osumnjičenih i novca, nastavlja se, i pitanje je samo koliko će
široko, i visoko, istraga otići. Tek, u MUP-u kruži pošalica da je novi pozdrav
među carinicima “Drago mi je što te vidim!”

Vredi spomenuti i da su u toku postupci vezani za pranje novca preko fantomskih
firmi (petnaestoro osumnjičenih za proneveru 2,5 miliona evra), te
falsifikovanje GSP karti (16, oko 130 miliona dinara).

Naravno, u svakom od pobrojanih slučajeva tek treba sačekati donošenje makar
prvostepenih presuda. Tada će postati jasno da li je reč o stvarnim uspesima
policije i Specijalnog tužilaštva, ili su u pravu bili oni koji tvrde da je
reč, samo, o predizbornom marketingu ili obračunu sa političkim protivnicima.
Ovo naročito kada je reč o “stečajnoj mafiji”, i o Bogoljubu Kariću čijim je
bekstvom iz zemlje ova godina nekako i počela.

Pa čak i ako Specijalno tužilaštvo dokaže svaku od tvrdnji iz optužnica i
sumnji iz istrage, posla i za tužioce i za policiju ostaje napretek. Osim
kriminalaca sa belim okovratnicima i onih u carinskim uniformama, treba se
postarati da narko-mafija ponovo ne ojača; a tekući obračuni po beogradskim
ulicama, kako rekosmo, svedoče o tome da je borba za primat u toku. Neko od
bandita izaći će iz te borbe kao pobednik. Treba li policija da čeka taj
momenat?

A šta ćemo, tek, sa duvanskom mafijom? Predmet je, konačno, u rukama
Specijalnog tužilaštva, gde mu je i mesto, posle dugog lutanja po hodnicima
Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, novosadskog i beogradskog
okružnog tužilaštva. Obećanje da će istraga biti okončana izgovoreno je, pošto
je promenjen specijalni tužilac. Ostvareni su i kontakti sa tužiocima iz
Italije i Nemačke. Hoće li se na tome sve i završiti, ponovo? Istraga duvanske
mafije pokazaće koliko su srpske vlasti sposobne da se izbore za normalnu
Srbiju.

Antrfile : Dragan Jočić, ministar policije

Hapšenja nisu marketing

U izjavi za NIN, ministar policije Dragan Jočić odbacuje tvrdnje da učestala
hapšenja predstavljaju, samo, predizborni marketing partije Vojislava
Koštunice: “Negativne reakcije na hapšenja dolaze iz političkih krugova.
Najbolji demanti tih tvrdnji predstavlja činjenica da su hapšenja krenula još
od ’slučaja Mobtel’, krajem prošle godine. Da i ne pominjem hapšenja sudije
Vrhovnog suda Qubomira Vučkovića, nekolicine sudija Trgovinskog suda u
Beogradu...

Uostalom, i sve tekuće istrage krenule su mesecima pre nego što se na izbore,
uopšte, i pomišljalo – na primer, saobraćajna ili stečajna mafija. Ili, samo je
hapšenju carinika prethodilo devet meseci istrage. Da bi se neki predmet
procesuirao, potrebni su meseci ozbiljnog rada policije. Samo onaj ko to ne
razume, može da pomisli da je takve stvari moguće odraditi od danas za sutra.

Koliko to pre izbora treba policija da prestane da radi, da se njen rad ne bi
tumačio kao deo predizborne kampanje?


============================



Datum : 28.12.2006
Novina : Evropa
Strana : 8
Autor : MARIJA MAJSTOROVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


2006. U ZNAKU VOJISLAVA KOŠTUNICE I USTAVA SRBIJE

Žiri EVROPE izabrao je ličnosti i događaje koji su obeležili 2006. godinu

Majstor Mada su mu zamerali da je inertan i nesposoban, Koštunica je
pokazao da je majstor političkog preživljavanja

prvi Članovi žirija Evrope izabrali su premijera Vojislava Koštunicu za
ličnost, a proglašenje Ustava Srbije za događaj godine

Svaki od članova žirija nedeljnika Evropa – koji su činili Slobodan Antonić,
politički analitičar, Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze, Sonja
Biserko, predsednica srpskog Helsinškog odbora, književnik Igor Marojević,
glumica Gorica Popović, glumac Voja Brajović, vaterpolista Branko Peković,
odbojkašica Suzana Ćebić, muzičar Bora Đorđević, pevačica Zorana Pavić –
napravio je listu od pet ličnosti i pet događaja koji su, prema njihovom
mišljenju, obeležili 2006. godinu u Srbiji. Sabiranjem njihovih glasova Evropa
je napravila rang-listu, prema kojoj je premijer Vlade Srbije Vojislav
Koštunica izabran za ličnost, a proglašenje Ustava Srbije za događaj godine. U
konkurenciji za izbor ličnosti za petama Koštunici bili su Olivera Jeftić,
Mlađan Dinkić i Čedomir Jovanović. Zanimljivo je da predsednik Srbije nije
osvojio dovoljno glasova da bi ušao među deset ličnosti, što nisu uspele ni
njegove međunarodne aktivnosti, koje su bile nominovane za događaj 2006. Žiri
Evrope smatra da je 2006. u Srbiji obeležilo donošenje novog ustava.

Za ličnosti godine bili su predloženi još i: Boris Tadić, predsednik Srbije,
Karla del Ponte, glavna tužiteljka Haškog tribunala, Srđan Šaper, vlasnik i
direktor srpskog Meken Eriksona, književnik Vida Ognjenović, dramaturg Biljana
Srbljanović, glumica Mirjana Karanović, kompozitor Isidora Žebeljan, književnik
Milena Marković, teniser Novak Đoković, teniserka Jelena Janković, pevačica
Svetlana Ražnatović, glumac Sergej Trifunović, Majkl Polt, ambasador SAD, Ratko
Mladić, bivši komandant Vojske RS, glumac Vlastimir – Đuza Stojiljković,
pozorišni umetnik Sonja Vukićević, Ivan Tasovac, direktor Beogradske
filharmonije, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije, Zdravko Ponoš, načelnik
Generalštaba Vojske Srbije, Vesna Pešić, bivši ambasador, pevač Zdravko Čolić,
pevač Željko Samardžić, Vojislav Šešelj, predsednik SRS-a, Miodrag Babić,
predsednik Hemofarma, vaterpolistaVlada Vujasinović i političar Milorad Čavić.

LIČNOSTI
GODINE

1. Vojislav KoŠtunica
2. Olivera JeVtiĆ
3. Mlađan DinkiĆ
4. Čedomir JovanoviĆ
5. Vuk DraŠkoviĆ
6. Emir Kusturica
7. Velimir IliĆ
8. Nenad CekiĆ
9. Havijer Klemente
10. Aleksandra KovaČ

dogaĐaji GODINE

1. Donošenje Ustava Srbije
2. Odvajanje Crne Gore od Srbije
3. Prijem Srbije u Partnerstvo za mir
4. Uspeh odbojkašica na Svetskom prvenstvu u Tokiju
5. Obeležavanje 150 godina od rođenja Nikole Tesle
6. Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu
7. Hapšenje stečajne mafije
8. Smrt Slobodana Miloševića
9. Štrajk glađu Vojislava Šešelja
10. Proslava 50. rođendana Ateljea 212

Na listi predloga za događaj godine bili su još: uništenje Karić imperije;
aktivnosti Borisa Tadića da se ostvari bolji kontakt sa svetom i Evropom;
koncert Brajana Adamsa u Beogradu; prekid saradnje s Evropskom unijom; prekid
saradnje s Haškim tribunalom; prodaja mreže mobilne telefonije 063 norveškoj
kompaniji Telenor za milijardu i po evra; spajanje Evroneksta i NYSE; Peta
međunarodna konferencija Beogradske berze; masovne tuče na utakmicama; koncert
Erika Bardona; slučaj Handke; koncert Asian dub Fondationa u SKC-u; stvaranje
referendumske koalicije G17, DS, DSS i SRS; srpski fudbal; ulazak
Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Svetsku uniju pozorišta; Beovizija; svi
koncerti stranih izvođača koji su ove godine održani u Srbiji, inicijativa
Beograda za rešenje problema pasa lutalica.

Vojislav KoŠtunica

Maestro kompromisa

Kako je Slobodan Antonić, jedan od članova Evropinog žirija rekao, Vojislav
Koštunica je vezan za tri najznačajnija događaja za Srbiju u 2006. godini, a to
su pre svega donošenje Ustava, odvajanje Crne Gore i hapšenje stečajne mafije.
Upravo to je i sam premijer, u svom obraćanju novinarima povodom obeležavanja
1.000 dana rada vlade, istakao kao najveće uspehe. Iako to nije doživeo kao
neuspeh svoje vlade, Koštunica je ipak izjavio da bi i “poslednje haško pitanje
bilo lakše rešeno da su nastavljeni razgovori o stabilizaciji i pridruživanju
sa EU, na čemu je, po njemu, insistirala Vlada Srbije.
Vlada je u proleće upozoravala da nije dobro prekinuti te pregovore, što se
ispostavilo kao tačno, rekao je Koštunica i podsetio na ostvarene rezultate u
saradnji s Tribunalom - 18 dobrovoljnih predaja, brojnu dokumentaciju
dostavljenu tom sudu.
Mada su mu kritičari zamerali da je inertan, nesposoban i nevičan političkoj
kombinatorici, Koštunica je pokazao da je majstor političkog preživljavanja i
namicanja poslaničke većine u parlamentu.


Olivera Jevtić

Srebro sa zlatnim sjajem

MARATONKA Atletičarka iz Užica ostvarila sjajan uspeh u najtežoj disciplini

Gazela sa Zlatibora, ne samo odlukom Evropinog žirija, već i prema odluci
Olimpijskog komiteta, proglašena je za sportistkinju godine. Posle dugo vremena
srpska atletika dobila je medalju na velikim takmičenjima. Na Evropskom
prvenstvu u Geteborgu, u disciplini maraton, Olivera Jevtić osvojila je srebrnu
medalju. Atletičarka iz Užica ostvarila je sjajan uspeh u možda najtežoj
disciplini u atletici, posle sjajnog šestog mesta na OI u Atini pre dve godine.

Mlađan Dinkić

Prodaja Mobtela i rastanak s Labusom

TURBO Sredio finansije, dao ostavku i krenuo u predizbornu kampanju

O bivšem ministru finansija članovi našeg žirija izneli su oprečna mišljenja. S
jedne strane, dobio je pohvale jer je prodao Mobtel, sklonio Labusa i sad
uspešno vodi stranku G17 plus. Drugi su ga okarakterisali i kao populističkog
interpretatora najgorih eks-ju pop pesama na predizbornim nastupima.

Čedomir JovanoviĆ

Koračanje ka parlamentu

START Svu energiju uložio u osvajanje glasova za predstojeće izbore

Predizborna politička aktivnost i stvaranje koalicije koja će, prema proceni
političkih analitičara, ući u naredni saziv Skupštine Srbije, preporučili su
lidera LDP-a članovima našeg žirija da ga uvrste među ličnosti koje su
obeležile 2006. Jovanović se, po ocenama nekih članova našeg žirija, trudi svim
snagama da završi započetu Đinđićevu misiju i spreči, kako ističe, Vojislava
Koštunicu „da ostvari koncept političkog jednoumlja“.

Vuk Drašković

Dizanje prašine sa dosijea

ALERGIJA Lider Srpskog pokreta obnove alergičan na bezbednjake i njihove
dosijee

Jedno od najzanimljivijih objašnjenja zašto bi ministra spoljnih poslova
trebalo proglasiti za ličnost godine je to da SPO ima originalne i vrlo
zanimljive predizborne nastupe i „lep način da se Drašković povuče iz
politike“. Draškoviću se kao jedan od uspeha pripisuje priključenje Srbije
Partnerstvu za mir, ali i to što je članovima MIP-a omogućio uvid u njihove
tajne dosijee.

Emir Kusturica

Novo priznanje u kolekciji

VITEZ Francuzi ga odlikovali ordenom Viteza umetnosti

Posle brojnih svetskih priznanja, slavni reditelj je pre dva meseca odlikovan
ordenom Viteza umetnosti i književnosti Francuske. Kusturica punom parom radi
na filmu Zavet, čija se premijera očekuje u Kanu. Od 16 filmova, koliko je
režirao, čak devet je ovenčano nagradama.


Velimir Ilić

Kilometar po kilometar

SIGURAN Uprkos kritikama, grabi i dalje uveren da će i posle izbora ostati u
samom vrhu vlasti

Iako mu mnogi zameraju na bahatosti, naročito kada je reč o odnosu prema
medijima, ministar za kapitalne investicije najviše glasova za ličnost 2006.
godine dobio je zahvaljujući izgrađenim kilometrima puteva prema Crnoj Gori,
Makedoniji i Kosovu.


Nenad CekiĆ

Medijsko komešanje

SIGURAN Uprkos kritikama, uveren da je radio po zakonu

Bez obzira na osporavanja, pogotovo zbog zatvaranja Karićeve televizije,
predsednik Saveta RRA zaveo je medijski red. Iako su odluku o podeli
nacionalnih frekvencija mnogi okarakterisali kao nepravednu, Cekić je ostao pri
tvrdnji da je sve bilo po zakonu.

Havijer Klemente

Sređivanje srpskog fudbala

DISCIPLINA
Sam odgovara za poraze, sam proslavlja pobede

Pojedini članovi našeg žirija smatraju da je zaslužan za dovođenje srpskog
fudbala u red. „Sam sastavljam tim, sam odgovaram za poraze i sam proslavljam
pobede“, poručio je Klemente, a uspesi reprezentacije Srbije pod njegovim
vođstvom opravdavaju titulu dobrog trenera.


Aleksandra KovaČ

Sama svoj majstor

EVROPA Osvojila prestižnu MTV muzičku nagradu

Pevačica, kompozitor, aranžer i producent osvojila je prestižnu evropsku MTV
muzičku nagradu u kategoriji za najboljeg izvođača s područja koje pokriva MTV
Adrija. Na ceremoniji održanoj u Kopenhagenu, Kovačeva je dokazala da srpska
pop muzika vredi.

Donošenje Ustava Srbije

TESNO Za najviši državni pravni akt glasalo nešto više od polovine birača Srbije

Dok jedni donošenje najvišeg državnog pravnog akta smatraju veoma važnim
događajem za suverenu Srbiju, drugi referendum za potvrđivanje Ustava smatraju
velikim neuspehom vladajuće koalicije. Ako ništa drugo, donošenje Ustava
učinilo je ono što se do tada smatralo nemogućim, a to je da su sve
parlamentarne stranke bile jedinstvene u stavu da Ustav treba izglasati.
Građani, međutim, nisu podelili jedinstvo stranka, te je, gotovo na mišiće, za
48 sati, koliko je referendum trajao, na glasačka mesta izašlo tek nešto više
od polovine biračkog tela Srbije.


Odvajanje Crne Gore od Srbije

REFERENDUM Zahvaljujući volji većine Crnogoraca, i Srbija postala samostalna
država

U srpskoj istoriji 2006. godina biće zabeležena kao godina u kojoj je Srbija
postala suverena država. Srbija je 21. maja, kada je održan referendum u Crnoj
Gori, preživela još jedan razvod, najmirniji i najbezbolniji u svojoj istoriji,
i put ka evropskim integracijama nastavila kao samostalna država.


Srbija u Partnerstvu za mir

BUDUĆNOST Potpis predsednika Srbije Borisa Tadića na pristupnicu za budućnost
Srbije

Srbija je i formalno napravila prvi korak ka evroatlantskim integracijama
postavši 23. zemlja članica Partnerstva za mir. Mnogi se slažu u oceni da je
Srbija time napravila odlučujući izbor za svoju budućnost.


Uspeh odbojkašica u Tokiju

MEDALJA Bronzana medalja u Japanu dočekana u Srbiji kao zlata vredna

Ženska odbojkaška reprezentacija je 16. novembra ostvarila istorijski podvig –
posle 55 godina srpske odbojkašice su našoj zemlji donele priznanje s velikih
takmičenja, zbog čega su bronzanu medalju sa Svetskom prvenstvu u Japanu mnogi
slavili kao da je zlatna.


Godišnjica rođenja Nikole Tesle

VELIKAN Čitava godina protekla u znaku najpoznatijeg
Srbina u svetu

Nizom kulturnih manifestacija Srbija je na dostojan način obeležila 150 godina
od rođenja svetski priznatog naučnika. Većina događaja u nauci i kulturi bila
je u znaku Tesle, a u knjižarama je zabeležena rekordna prodaja knjiga
posvećenih ovom čuvenom naučniku.


Evropsko prvenstvo u vaterpolu

ŠAMPIONI Plavi delfini ponovo stali na pobedničko postolje

Ovaj sportski događaj za Srbiju je imao dvostruku vrednost – Beograd je bio
domaćin, a plavi delfini ponovo su stali na pobedničko postolje.
Osim titule evropskog prvaka, naši vaterpolisti 2006. godine osvojili su i
Svetski kup i Svetsku ligu.


Hapšenje stečajne mafije

MEŠTRI Sve je počelo i završilo se u Trgovinskom sudu

Optužnica protiv stečajne mafije najduža je u istoriji srpskog tužilaštva, i
ima oko 200 stranica. Okrivljeni se terete za krivična dela zločinačkog
udruživanja, davanja i primanja mita, zloupotrebe službenog položaja i kršenja
zakona, čime su oštetili razna preduzeća i državu za više miliona evra.

Smrt Miloševića

odlazak Živeo s kontroverzom, umro s njom

Mnogi su okarakterisali ovaj događaj kao peh Haškog tribunala, žaleći što
suđenje nije završeno i što je Miloševićeva smrt preduhitrila Karlu del Ponte.
Sahrani bivšeg predsednika Srbije i SRJ nisu prisustvovali članovi njegove
porodice.

Štrajk glađu Vojislava Šešelja

EFEKTI
Preživeo gladovanje i demistifikovao mit o sebi

Ovaj događaj izazvao je oprečna mišljenja kod članova našeg žirija. Igor
Marojević ocenjuje da je Šešelj „srećom preživeo i srećom sam demistifikovao
mit o sebi“, a Zorani Pavić je drago što je „uzbunio i uznemirio sve ljude u
Hagu“.

Pola veka Ateljea 212

JUBILEJ 50 godina tradicije

Atelje 212, prvo pozorište u istočnoj Evropi u kom se igrala predstava Čekajući
Godoa, proslavilo je 50. rođendan. Dela Sartra, Foknera, Joneskoa, Kamija,
Pintera, Adamova, Ruževica, Džojsa, Žarija, T. S. Eliota prvi put su pred našom
publikom prikazana upravo na sceni ovog pozorišta.

Antrfile :

============================