Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 3.4.2008
Novina : Pravda
Strana : 8
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neodređena
Reagovanje : Nema reakcije


ZABRINJAVAJUĆI ODNOS DRŽAVNIH PREDUZEĆA PREMA JAVNOSTI

Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je juče da
žalbe Administrativnog odbora Skupštine Srbije protiv grupe državnih preduzeća
i agencija koje su uskratile informacije o troškovima reprezentacije i
„menadžerskim dodacima" ukazuje na zabrinjavajući odnos rukovodstva tih
preduzeKa prema ustavu i zakonu zajamčenim pravima javnosti. U saopštenju
Šabića navedeno je da je Administrativni odbor, u kratkom roku, po drugi put
morao da traži zaštitu prava od poverenika i ocenio da takva situacija govori
ili o elementarnom nepoznavanju sadržine Zakona o slobodnom pristupu
informacijama i prava koja on garantuje ili o svesnom i namernom ignorisanju
sopstvenih zakonskih obaveza u nekim državnim preduzećima.
- Zakon, pod pojmom organa vlasti, osim organa države, autonomije i lokalne
samouprave, podrazumeva i subjekte kojima su poverena javna ovlašćenja i pravna
lica čiji je shnivač ili finansijer država. To znači da javna preduzeća i druga
državna preduzeća prema javnosti imaju iste obaveze kao i organi državne
vlasti, precizirao je Šabić.

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Glas Javnosti
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari, Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neodređena
Reagovanje : Nema reakcije


DRŽAVNA PREDUZEĆA PONOVO USKRAĆUJU INFORMACIJE

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja Srbije Rodoljub Šabić
ukazao je juče na zabrinjavajući odnos rukovodstava nekih državnih preduzeća
prema ustavom i zakonom zajamčenom pravu javnosti na dostupnost informacija,
prenose agencije.
U Šabićevom saopštenju povodom ponovljene žalbe Administrativnog odbora Narodne
skupštine Srbije protiv grupe državnih preduzeća i agencija zbog uskraćivanja
informacija o troškovima reprezentacije i o takozvanim „menadžerskim dodacima“,
nije navedeno o kojim je preduzećima reč.
- Ovakva situacija govori ili o elementarnom nepoznavanju sadržine Zakona o
slobodnom pristupu informacijama i prava koja on garantuje ili, još gore, o
svesnom i namernom ignorisanju sopstvenih zakonskih obaveza u nekim državnim
preduzećima - naglasio je Šabić u pisanoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta.
Poverenik je podsetio da Zakon o slobodnom pristupu informacijama predviđa da
svako ima pravo da mu se učini dostupnom svaka informacija nastala u radu ili u
vezi sa radom organa javne vlasti.
- Zakon, pod pojmom organa vlasti, osim organa države, autonomije i lokalne
samouprave, podrazumeva i subjekte kojima su poverena javna ovlašćenja i pravna
lica čiji je osnivač ili finansijer država. To znači da javna i druga državna
preduzeća prema javnosti imaju iste obaveze kao i organi državne vlasti - dodao
je Šabić.
Navodeći da je po žalbi Administrativnog odbora već intervenisao, on je naveo
da su ovom prilikom informacija uskraćene i bez pozivanja na razloge kao što su
„poverljivost“ ili „tajnost“ podataka, bez obzira na očiglednu neosnovanost
takvih razloga.
- Zahtevi su jednostavno ignorisani, iako je to po zakonu i nedopušteno i
kažnjivo - ocenio je poverenik.

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : R. D.
Tema : Aktivnosti i komentari, Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neodređena
Reagovanje : Nema reakcije


ZAKON PREKRŠILO DESET DRŽAVNIH PREDUZEĆA

Beograd - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ukazao je
juče na zabrinjavajući odnos rukovodstva nekih državnih preduzeća prema Ustavom
i zakonom zajamčenom pravu javnosti na dostupnost informacija, a povodom
ponovljene žalbe Administrativnog odbora Skupštine Srbije. Administrativni
odbor žalio se povereniku na deset državnih preduzeća i direkcija koje nisu
dostavile podatke o troškovima reprezentacije i o takozvanim „menadžerskim
dodacima“.
Administrativnom odboru podatke su uskratili Građevinska direkcija Srbije ,
Agencija za kontrolu letenja, JP Transnafta u Pančevu, JP Aerodrom „Nikola
Tesla“, JP NIS Petrol, JP NIS u Novom Sadu, JP Elektroprivreda Srbije, JP
Radiodifuzna ustanova RTS, JP Skijališta Srbije i JP Putevi Srbije. „Ovakva
situacija govori ili o elementarnom nepoznavanju sadržine Zakona o slobodnom
pristupu informacijama i prava koja on garantuje ili, još gore, o svesnom i
namernom ignorisanju sopstvenih zakonskih obaveza“, istakao je Šabić.

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ŠABIĆ: KRIJU NOVAC

Poverenik za informacije od javnog značaja Srbije Rodoljub Šabić ukazao je juče
na zabrinjavajuć i odnos rukovodstava nekih državnih preduzeća prema ustavom i
zakonom zajamčenom pravu javnosti na dostupnost informacijma. U Šabićevom
saopštenju povodom ponovljene žalbe Administrativnog odbora Narodne skupštine
Srbije protiv grupe državnih preduzeća i agencija zbog uskraćivanja informacija
o troškovima reprezentacije i o tzv. “menadžerskim dodacima” nije navedeno o
kojim je preduzećima reč. “Ovakva situacija govori ili o elementarnom
nepoznavanju sadržine Zakona o slobodnom pristupu informacijama i prava koja on
garantuje ili, još gore, o svesnom i namernom ignorisanju sopstvenih zakonskih
obaveza u nekim državnim preduzeć ima”, naglasio je Šabić u pisanoj izjavi
dostavljenoj agenciji Beta. Administrativnom odboru podatke su uskratili:
Građevinska direkcija Srbije, Agencija za kontrolu letenja, JP “Transnafta” u
Pančevu, JP Aerodrom “Nikola Tesla”, JP NIS “Petrol”, JP NIS u Novom Sadu, JP
Elektroprivreda Srbije, JP Radiodifuzna ustanova RTS, JP “Skijališta Srbije” i
JP “Putevi Srbije”. Najavljene su žalbe na još nekoliko državnih i javnih
preduzeća i ustanova, kazao je Šabić.

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 7
Autor : Z. RAKIĆ
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


PROĆI ĆE IM VOZ

EKSKURZIJE SVE BLIŽE, A PRAVILNIK O NjIMA NIKAKO DA SE USVOJI

Čeka se odluka Ministarstva finansija za profesorske dnevnice

PRIPREME za ekskurzije uveliko su u toku u većini obrazovnih ustanova, a
direktori tvrde da će i ove godine biti mnogo problema sa organizovanjem
tendera za izbor turističkih agencija.
Zbog komplikovane procedure učenici desetak škola u Srbiji prošle godine nisu
otputovali na ekskurzije. Uprava za javne nabake pokrenula je zato inicijativu
da se škole oslobode obaveze da agencije biraju na tenderima po Zakonu o javnim
nabavkama. Glavni razlog za to jeste to što novac za ekskurzije ne dolazi iz
budžeta već iz džepa roditelja.
Problem je trebalo da bude rešen Pravilnikom za ekskurzije i nastavu u prirodi
na kojem je radilo Ministarstvo prosvete, po kojem se putovanja više ne bi
birala po komplikovanoj proceduri Zakona o javnim nabavkama. Usvajanje novih
pravila kasni, jer se čeka odluka Ministarstva finansija.
- Prošle godine smo u maju imali tender, a na jesen su đaci išli na ekskurziju
- priča Svetislava Ranković, direktorka Arhitektonsko-tehničke škole u
Beogradu. - Na Savetu roditelja već smo odlučili da prva godina ide u Suboticu,
druga u Vrnjačku Banju, treća u Grčku, a maturanti u severnu Italiju. Međutim,
ne možemo još izabrati agenciju, jer čekamo pravilnik. U Ministarstvu prosvete
kažu da je pravilnik u završnoj fazi. Oni tvrde da se Ministarstvo finansija
složilo da se tenderi ukinu, ali da čekaju njihovo mišljenje o još nekim
detaljima poput finansijskih transakcija i izdvajanja dnevnica za profesore.

Antrfile : "PADAJU" TENDERI

- MNOGE škole nisu mogle da realizuju ekskurzije, jer uglavnom nemaju obučen
kadar koji bi bez greške odradio posao na tenderima, a ukoliko jedan propadne
nemaju vremena da organizuju novi - objašnjava Predrag Jovanović, direktor
Uprave za javne nabavke. - Mi smo za to da se Zakon o javnim nabavkama ne
primenjuje, ali smatramo da to ne sme ostati "prazan prostor" za malverzacije.

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 13
Autor : J. D. LJ.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ODBRANA MIKINE UDOVICE

Danas sasluŠanje Svetlane PantoviĆ-BraŠnjoviĆ

U NASTAVKU suđenja grupi od 29 optuženih za zloupotrebe u privredi, primanje i
davanje mita, poznatijoj kao „stečajna mafija“, danas će prvi put odbranu pred
sudom izneti optužena Svetlana Pantović-Brašnjović, udovica Mike Brašnjovića,
koji je bio optužen kao jedan od organizatora grupe. On je tokom istražnog
postupka izvršio samoubistvo u ćeliji Centralnog zatvora.
Svetlana Pantović-Brašnjović se, prema optužnici, tereti da je kao direktor
pojedinih firmi svoga muža, zloupotrebila položaj.

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 15
Autor : A. MANIĆ-Z. USKOKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


LAŽNI PRAVNICI MEĐU NAMA

DOSIJE "INDEKS"

OptuŽnice protiv 89 osoba zbog korupcije na fakultetu u Kragujevcu "tresu"
Srbiju

Prošle godine, 20. februara, uhapšeni dekan, prodekan i par profesora, a
kasnije i većina nastavnog kadra. Iza rešetaka referenti, studenti, razni
posrednici...

BESPOSLIČAR iz sela Donje Livadice, kod Velike Plane, Saša Jovanović, koji je
novac zarađivao povremeno trgujući automobilima, zadao je početni i
najznačajniji udarac korupciji na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. To je,
doduše, učinio nehotice, onog trenutka kada je smederevskom policajcu ponudio
"diplomu Pravnog", kako bi mu ovaj oprostio "grehove".
Klupko višegodišnjih mahinacija, zloupotreba, kupoprodaje ispita i diploma,
tako je počelo da se odmotava, a afera "Indeks" puni stupce crne hronike.
Policajac je o "nepristojnoj ponudi" obavestio pretpostavljene i u dogovoru sa
nadležnim tužilaštvom, postao prikriveni agent.
Nekoliko meseci kasnije, kada je prikupljeno dovoljno materijalnih dokaza, 20.
februara 2007, rano ujutro, u sinhronizovanoj akciji MUP Srbije u Kragujevcu,
Kraljevu i Beogradu, uhapšeno je desetoro osoba. Iza rešetaka se našao vrh
rukovodstva kragujevačkog Pravnog fakulteta - dekan Sveta Purić, prodekan Božin
Vlašković, šef studentske službe Zoran Simić, nekoliko profesora na "ključnim"
predmetima, kao i povremeni trgovac automobilima Jovanović.
U saopštenju policije se navodi i da su zbog sumnje da su počinili više
krivičnih dela "primanje mita i posredovanje u primanju mita" uhapšeni i
pomoćnik ministra prosvete i sporta za visoko obrazovanje dr Emilija Stanković,
inače, profesor predmeta rimsko pravo, veliki pravni sistemi i osnove pravnih
institucija, kao i dr Dragana Petrović, redovni profesor krivičnog prava.
Iza rešetaka su se tog februara našli i Ivan Čukalović, šef Katedre za
međunarodno javno pravo, Dragan Bataveljić, profesor ustavnog prava, Predrag
Stojanović, šef Katedre za pravne i ekonomske nauke, Srđan Đorđević, docent na
predmetima uvod u pravo, političke institucije i ustavna zaštita ljudskih prava
i sloboda ...
Ubrzo su lisice na rukama stavljene i ostalim profesorima, ali i policajcima
koji su kupovali ispite ili bili posrednici. Istragom su bili obuhvaćeni i
advokati, referenti u sudovima, vlasnici knjižara i fotokopirnica...
Hapšeni su i profesori s drugih fakulteta, koji su bili predavači na
kragujevačkom. Tako se iza rešetaka neko vreme našao i dekan Pravnog fakulteta
u Nišu dr Miroljub Simić, a među optuženima su i profesori sa beogradskog
Pravnog fakulteta - Oliver Antić i Slobodan Panov.
Policijska istraga, u kojoj je napravljen i famozni snimak profesorke koja
uzima novac, utvrdila je da su za 12.000-16.000 evra (u zavisnosti od smera i
broja ispita nosilac diplome Više škole dobijao bi sedmi stepen - visoku
stručnu spremu) dobijali zvanje diplomiranog pravnika. Zahvaljujući mitu, osoba
bi do željene diplome stizala bez polaganja ispita.
Istražni organi identifikovali su veliki broj posrednika u ovom korupcijskom
nizu, koji je, kako se sumnjalo, trajao godinama unazad. Veliki broj studenata
Pravnog fakulteta u Kragujevcu "polagao" je ispite tako što su im upisivali
ocene u indeks i sačinjavali lažne zapisnike, iako ovi nisu ni izlazili na
polaganje.
Policija je kao organizatora grupe bila označila profesorku Draganu Petrović,
koja je, da kuriozitet bude veći, doktorirala na temi "Organizovanje
zločinačkih udruženja". Navodno, ona je koordinirala "radom" profesora čiji je
zadatak bio da upisuju ocene onima koji su za to platili.
Tokom hapšenja, operativci za suzbijanje privrednog kriminala MUP Srbije u
stanovima osumnjičenih pronašli su nekoliko desetina indeksa, kao i više od 100
prijava za ispite studenata iz Banjaluke. Privremeno je od profesora oduzeto i
više od 50.000 evra.
Češljajući dokumentaciju na kragujevačkom Pravnom fakultetu policija je
dolazila do vrlo interesantnih slučajeva. Tako je, recimo, jedan od tržišnih
inspektora na jugu Srbije, došao do diplome "polažući ispite širom Srbije".
- Iz dokumentacije, ali i uvidom u sam indeks, videlo se da su neki ispiti
polagani u Kragujevcu, drugi u Nišu, Beogradu, pa čak i u manjim mestima -
pričali su operativci. - Taj tržišni kolega nam je rekao da je on dao novac i
dobio diplomu, a da nije video gde je sve "polagao".
Oni koji nisu imali tolike hiljade evropskih novčanica za diplomu, već su za
neke ispite morali da zagreju stolice, probali su da se snalaze i na drugačije
načine, pa su "kupili" samo neki predmet. Koliko novca, toliko muzike - bilo je
jasno pravilo korupcije. Cena ispita je išla od 500 do 1.000 evra.
Okružno javno tužilaštvo u Smederevu, 17. avgusta 2007. godine podiglo je
optužnicu, na 113 strana, protiv 41 osobe, od kojih su 23 profesora sa pravnih
fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu, osumnjičenih za primanje mita,
zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje dokumenata, kao i za
saučesništvo u kupoprodaji ispita i diploma.
Već početkom septembra 2007. godine iz pritvora izlazi prva grupa okrivljenih i
to skoro svi oni koji su među prvima i uhapšeni, počev od pomoćnika ministra
prosvete Emilije Stanković, do drugih profesora. Na slobodi su se tog 11. dana
septembra obreli i Srđan Đorđević, Božin Vlašković, Dragan Bataveljić, Ivan
Čukalović, Predrag Stojanović, Milena Petrović, Nenad Đurđević, Bora Čejović,
Radoje Brković, Miodrag Mićović, Zoran Simić i Andrija Tomović.
Krajem godine iz pritvora su pušteni i ostali profesori i posrednici. U ćeliji
je još ostao akter koji je celu aferu i pokrenuo - Saša Jovanović. Doduše, zbog
drugih dela zbog kojih je i pokušao da se "nagodi" s policijskim inspektorom i
"kupi" mu diplomu.

Antrfile : NADLEŽNOST

OKRUŽNI sud u Smederevu oglasio se nenadležnim, smatrajući da bi predmet
trebalo da pripadne Posebnom odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala
u Beogradu. Vrhovni sud Srbije je, međutim, marta ove godine doneo odluku da se
suđenje pomenutoj grupi ipak održi u Smederevu.

JOŠ OPTUŽENIH

OD početnih 41 optuženog, prekjučerašnjom dopunom optužnice, na optuženičku
klupu sešće 89 ljudi, od toga 33 studenta. To je do sada najveći broj optuženih
u jednom predmetu. "Prati" ih "drumska mafija" - sa 53 optužena.

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 17
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Saopštenje
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


INFORMACIJE

POVERENIK za informacije od javnog značaja Srbije Rodoljub Šabić ukazao je juče
na zabrinjavajući odnos rukovodstava nekih državih preduzeća, prema ustavom i
zakonom zajamčenom pravu javnosti na dostupnost informacijama.
- Ovakva situacija govori ili o elementarnom nepoznavanju sadržine Zakona o
slobodnom pristupu informacijama i prava koja on garantuje ili, još gore, o
svesnom i namernom ignorisanju sopstvenih zakonskih obaveza - naglasio je Šabić
u saopštenju.

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 30
Autor : J. SIMIĆ
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


OBNOVA ČEKA POGODBU

Rekonstrukcija drumsko-ŽelezniČkog mosta poČinje krajem meseca

Četiri firme do polovine aprila dopuniće dokumentaciju. Sledi pogodba, pa
radovi do jula

PRIVREMENI drumsko-železnički most na Dunavu biće rekonstruisan do kraja jula.
Koja će od četiri firme prijavljene na konkurs biti izabrana za izvođača
radova, zavisi od rezultata njihovog „pogađanja posla“ sa Zavodom za izgradnju
grada,koji se očekuje polovinom aprila.
Pošto se na prekjučerašnjem otvaranju tenderskih ponuda ispostavilo da nijedna
od četiri prijavljene firme („Tri omega inženjering“, „Mostogradnja“,
„Intermost“ i „ Goša-montaža“) nema kompletnu dokumentaciju, uslediće u tim
slučajevima zakonom predviđeni „postupak sa pogađanjem“.
- Novi tender ne moramo da raspisujemo, jer u priloženoj dokumentaciji
ponuđačima mahom nedostaju overene kopije - rekao je juče za „Novosti“ Igor
Mirović, direktor ZIG-a. - Ove četiri firme dobiće dodatni rok do 10 dana da
dokumentaciju kompletiraju, a zatim ćemo preći na dogovor o ceni njihovog posla.
Kako saznajemo, u ponudi firme „Tri omega inženjering“ nije dostavljena sva
tražena dokumentacija za podizvođače „Hemos“ i „Kopeks“, kao i podatak da li
imaju odgovarajući plovni objekat neophodan za radove na rekonstrukciji.
Kompletni papiri o podizvođačima nedostaju i „Goši“, a „Mostogradnja“ i
„Intermost“nemaju overen deo dokumentacije.
U svojim ponudama „Intermost“ za urađenu rekonstrukciju mosta nudi godinu dana
garancije, dok su preostali prijavljeni izvođači ponudili dvostruko duži
garantni rok.
Mada je ZIG još ranije najavio da radovi treba da budu okončani u roku od 90 do
120 dana, jedan od kandidata za izvođača, „Tri omega inženjering“, u prijavi je
ponudio 150 dana.Posao bi za 75 dana mogao da završi „Intermost“,
„Mostogradnja“ za 90, a „Goša-montaža“ za 105 dana.
Različite su i cene radova koje su ponudile ove četiri firme. Za popravku mosta
iz republičke i kase grada Novog Sada ukupno je izdvojeno 120 miliona dinara.
Sve četiri ponude su jeftinije. Tako, „Tri omega inženjering“ traži nešto više
od 110 miliona dinara, „Mostogradnja“ milion manje, „Intermost“ 107, a „Goša“
76 miliona dinara. Rekonstrukcija mosta, prema projektu Saobraćajnog instituta
CIP iz Beograda, podrazumeva zamenu 204 čelične kolovozne ploče,zatezanje
šrafova na kompletnoj konstrukciji, zaštitu i farbanje mosta.
Procena je da će teretni saobraćaj preko budućeg ojačanog mosta biti bezbedan u
narednih pet godina. A onda, kako se očekuje, biće pravi trenutak za planiranje
izgradnje potpuno novog mosta, verovatno „blizanca“ nekadešnjeg Žeželjevog.

Antrfile : INCIDENTI SA BRODOVIMA

PRIVREMENI most, u upotrebi već osmu godinu, pretrpeo je nekoliko udara brodova
u stubove koji su ga bitno uzdrmali:
-10. jun 2006. - rumunski brod „Georgija“
-18. avgust 2006. - barža broda „Kadinjača“ JRB
-9. septembar 2006. - nemački brod „Melk“
-15. decembar 2006. - nemački brod „Rodah“
-13. septembar 2007. - teretni brod „Karin-komerc“
-19. septembar 2007. - ukrajinski brod „Dnjeprovec“

ZAMENA

KAO što mu i puno ime govori, „privremeni montažno-demontažni
drumsko-železnički most“ na Dunavu kod Novog Sada trebalo je da bude privremeno
rešenje do izgradnje adekvatne zamene za čuveni Žeželjev most, porušen u NATO
agresiji 1999.godine. Privremeni most pušten je u saobraćaj 2000. godine, ali,
kako se kasnije ispostavilo, sa upotrebnom dozvolom koja je istekla godinu dana
docnije. Aprila 2004. godine republička inspekcija zabranila je saobraćaj
kamiona ovim mostom iz bezbednosnih razloga.

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Press
Strana : 10
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ŠABIĆ SE OPET ŽALI

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja Srbije Rodoljub Šabić
ukazao je juče na zabrinjavajuć odnos rukovodstava nekih državnih preduzeća
prema Ustavom i zakonom zajamčenom pravu javnosti na dostupnost informacija.
U Šabićevom saopštenju povodom ponovljene žalbe Administrativnog odbora Narodne
skupštine Srbije protiv grupe državnih preduzeća i agencija zbog uskraćivanja
informacija o troškovima reprezentacije i o tzv. menadžerskim dodacima, nije
navedeno o kojim je preduzećima reč.

(Beta)

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


DIREKTORI KRIJU TROŠKOVE

BEOGRAD - Administrativnom odboru Narodne skupštine deset državnih preduzeća i
direkcija nisu do stavili podatke o troškovima reprezentacije i menadžerskim
dodacima. Podatke su uskratili: Građevinska direkcija Srbije, Agencija za
kontrolu letenja, JP „Transnafta", Aerodrom „NikolaTesla", ,,NIS petrol", NIS u
Novom Sadu, EPS, RTS, „Skijališta Srbije" i „Putevi Srbije".

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Politika
Strana : A11
Autor : M. PETRIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


JAVNE PARE TROŠE TAJNO

Administrativni odbor uz pomoć poverenika za informacije pokušava da sazna kako
javna preduzeća i agencije troše novac za prezentaciju

Administrativni odbor Narodne skupštine Srbije izjavio je žalbe povereniku za
informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću protiv deset državnih preduzeća
i direkcija koji nisu dostavili podatke o troškovima reprezentacije i o
takozvanim menadžerskim dodacima koji se direktorima garantuju uz platu.
Informacije o tome kako državna preduzeća troše novac za poslovne ručkove i
druge stavke reprezentacije uskratili su Građevinska direkcija Srbije, Agencija
za kontrolu letenja, JP Transnafta Pančevo, JP Aerodrom „Nikola Tesla”, JP NIS
„Petrol”, JP NIS Novi Sad, JP Elektroprivreda Srbije, JP Radiodifuzna ustanova
Srbije RTS, JP „Skijališta Srbije” i JP „Putevi Srbije”. Nezvanično se
najavljuje i proširenje ove liste.
„Ovakva situacija govori ili o elementarnom nepoznavanju sadržine Zakona o
slobodnom pristupu informacijama i prava koje on garantuje ili, još gore, o
svesnom i namernom ignorisanju sopstvenih zakonskih obaveza u nekim državnim
preduzećima”, prokomentarisao je juče Rodoljub Šabić, poverenik za informacije,
ovo najnovije obraćanje Administrativnog odbora službi poverenika.
Kako nam je objašnjeno, „menadžerski dodatak” je posebna vrsta obezbeđenja licu
koje je na čelu velike firme za slučaj napuštanja tog mesta. Pored velike
plate, reprezentacije i ostalih prinadležnosti, menadžerskim ugovorom direktoru
se u slučaju odlaska garantuje da će dobiti otpremninu od 100.000 evra, 200.000
ili više. Takva vrsta obezbeđenja nije neobična u privatnim kompanijama, a da
li se praktikuje i u domaćim javnim preduzećima još se ne zna.
Iako svaka informacija o radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti po zakonu
treba da bude dostupna javnosti, a teče već četvrta godina primene ovog
propisa, pojedina preduzeća to zaboravljaju. Administrativni odbor pre nekoliko
meseci bez pomoći službe poverenika nije mogao da sazna ni kolike su plate u
pojedinim javnim preduzećima. Činjenica da se to parlamentarno telo u relativno
kratkom roku po drugi put obraća povereniku „ukazuje na veoma zabrinjavajući
odnos koji rukovodstva u brojnim državnim preduzećima ispoljavaju prema Ustavom
i zakonom zajemčenim pravima javnosti”.
Istina, u ovom slučaju pomenuta preduzeća nisu se pozivala na eventualnu
poverljivost ili tajnost informacija koje su uskratili, već su, kako primećuje
Šabić, zahtevi ignorisani, iako je to po zakonu kažnjivo.
Takvim odnosom prema jednom parlamentarnom telu „šalje se nedvosmislena poruka
o potpunom odsustvu spremnosti da se odgovori na eventualno slične opravdane i
na zakonu zasnovane zahteve građana i medija”.

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Blic
Strana : 11
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


DRŽAVNE FIRME KRIJU PLATE MENADŽERA

Administrativni odbor Narodne skupštine izjavio je žalbe povereniku Rodoljubu
Šabiću protiv deset državnih preduzeća i direkcija koja nisu dostavila podatke
o troškovima reprezentacije i o tzv. menadžerskim dodacima, rečeno je danas
Beti u kabinetu poverenika.

Poverenik je ranije povodom tih žalbi ponovo ukazao na „zabrinjavajući odnos
rukovodstava nekih državnih preduzeća prema ustavom i zakonom zajamčenom pravu
javnosti na dostupnost informacija“.
Administrativnom odboru podatke su uskratili: Građevinska direkcija Srbije,
Agencija za kontrolu letenja, JP „Transnafta“ u Pančevu, JP Aerodrom „Nikola
Tesla“, JP NIS Petrol, JP NIS u Novom Sadu, JP Elektroprivreda Srbije, JP
Radiodifuzna ustanova RTS, JP „Skijališta Srbije“ i JP „Putevi Srbije“.
Najavljene su žalbe na još nekoliko državnih i javnih preduzeća i ustanova,
kazao je Šabić.
„Ovakva situacija govori ili o elementarnom nepoznavanju sadržine Zakona o
slobodnom pristupu informacijama i prava koja on garantuje ili, još gore, o
svesnom i namernom ignorisanju sopstvenih zakonskih obaveza u nekim državnim
preduzećima“, naveo je Šabić u pisanoj izjavi. (Beta)

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : BILJANA BAKOVIĆ
Ličnost : Vladimir Goati
Tema : Aktivnosti i komentari
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


NOVA PREDIZBORNA BORBA PROTIV KORUPCIJE

Činjenica je i da posle svih optužbi o pljački države kojih smo se naslušali na
račun predpetooktobarskih i postpetoktobarskih vlasti, nijedan ministar nije
završio u zatvoru, a mnogi su, u međuvremenu, postali i uspešni biznismeni

Borba protiv korupcije (i kriminala) je već u nekoliko kampanja glavna
predizborna „mantra” Srpske radikalne stranke. To je bio i jedan od pet
osnovnih principa na kojima je formirana odlazeća vlada Vojislava Koštunice. I
u aktuelnoj kampanji i Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, koje
nisu mogle da sastave ni godinu dana u zajedničkoj vladi, borbu protiv
korupcije svrstavaju među glavne ciljeve na kojima će raditi ako im birači
ukažu dovoljno poverenja.
Ove partije, od kojih će neka sigurno biti deo nove vladajuće koalicije, dakle,
i ovog puta neštedimice obećavaju da će se, ako od njih bude zavisilo, svim
silama truditi da što više suzbiju tu pošast na koju, inače, nije imuna nijedna
zemlja. Samo, koliko im se može verovati? Jer, evo, sada su već sve one bile na
vlasti, isprobali smo i razne koalicione kombinacije (od realno mogućih u ovom
trenutku, nismo iskusili još samo to šta bi nam donela zajednička vlast SRS-a i
DSS), ali korupcija u Srbiji još nije svedena na „podnošljivu” meru.

Kratko pamćenje
A dojučerašnji koalicioni partneri sada optužuju jedni druge za korupciju, a
zarad sloge sa aktuelnim ili potencijalnim partnerima, stranke su sklone da
zaborave svoje ranije optužbe na njihov račun.
Činjenica je i da posle svih optužbi o pljački države kojih smo se naslušali na
račun predpetooktobarskih i postpetoktobarskih vlasti, nijedan ministar nije
završio u zatvoru, a mnogi su, u međuvremenu postali i uspešni biznismeni.
Predstavljajući istraživanje organizacije „Transparensi internešenel“ u
decembru prošle godine, predsednik „Transparentnosti Srbija“ Vladimir Goati
ocenio je da je u Srbiji u poslednjih godinu dana „nešto urađeno“ na polju
borbe protiv korupcije, ali je naglasio da to nije ni blizu onome šta je moglo
biti urađeno ili šta su bila očekivanja.
Izvršni direktor TS Nemanja Nenadić rekao je da kod građana nije prisutan
preteran optimizam kada je u pitanju borba protiv korupcije, jer više od 30
odsto njih smatra da će situacija i u narednom periodu ostati ista. Nenadić je
istakao, kako je preneo list „Blic”, da su građani ocenili da su političke
partije i Skupština najkorumpiranije.
Na pitanje šta se od naših političkih stranaka može očekivati u vezi sa
rešavanjem problema korupcije, Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje
alternativa, kaže za „Politiku” da „u najboljem slučaju možemo da očekujemo
postepeno smanjenje korupcije, povećanje transparentnosti, povećanje kontrole
kontrole od strane građana i medija...” To zavisi i od, kako kaže,
kvalitetnijeg istraživačkog novinarstva, kvalitetnijeg sudstva i policije.
Problem je, po njegovom mišljenju, to što je takozvana velika korupcija, ona u
vrhovima biznisa i vlasti, praktično nevidljiva i teško dokaziva i što
političari, a još manje biznismeni, imaju interesa da se upuste u tu bitku.
„Propitujući” predstavnike najvećih stranaka o nekim nedoslednostima koje se„na
prvu loptu” mogu uočiti u onome što su rekli ili uradili ovih dana, pokušali
smo i na taj način da proniknemo koliko su iskreni kada govore o svom
opredeljenju da se bore protiv korupcije, odnosno, koliko sve to ima veze sa
željom da se pridobije što veći broj glasača.
Zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić uputio je, recimo, liderima DS-a i
DSS-a, Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici, uputio predlog sporazuma kojim bi
se garantovala „apsolutna sloboda ulaganja” i potpuna pravna sigurnost za sve
dosadašnje investicije u Srbiji. U tom predlogu (koji je DS odmah odbila uz
ocenu da SRS nema kredibilitet da predlaže takav sporazum) nalazi se i rečenica
da državni organi neće dovoditi u pitanje do sada ostvarene investicione
procese, „osim u slučaju kada se radi o najtežem kršenju zakona”. Naravno da se
odmah nametnulo pitanje da li to SRS smatra da se lakše kršenje zakona može
tolerisati. I ko bi (neko od radikala) procenjivao ko je učinio lakši, a ko
teži prekršaj?

Ko još pamti stara obećanja
Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a, međutim, ističe da radikali nikoga neće
izuzeti od odgovornosti, pa ni za lakše kršenje zakona, u koji oni ubrajaju,
recimo, neispunjavanje svih obaveza iz ugovora sklapanih prilikom kupovine
ovdašnjih preduzeća. „Prilikom kupovine sklapa se ugovor koji podrazumeva
socijalni program, zaštitu životne sredine, ulaganja... To se, naravno, neće
‘pustiti’, ali se neće dovoditi u pitanje sama privatizacija. A ugovor će novi
vlasnik morati da ispuni, tu nema dileme”, uverava nas Todorovoić.
Citirani deo iz predloženog sporazuma, kako kaže, odnosi se na najteže
zloupotrebe zakona u procesu privatizacije, u kojima bi se, po njegovim rečima,
išlo na poništavanje privatizacije.
„Misli se na način na koji je kupljeno nešto – da je cena preduzeća bila
enormno niska u odnosu na njegovu vrednost, da nije prikazana stvarna vrednost
(npr. imovina u inostranstvu - vidite ovu polemiku oko ‘Geneksa’)... Znači sve
što je imalo za cilj da se na nezakonit način stekne dobit to će nadležni
državni organi, u skladu sa zakonom, proveriti”, kaže visoki funkcioner SRS-a.
Podsećanja radi, kao najčešće pominjani primeri privatizacije „ispod cene”
navođeni su „Sartid” i šećerane. Ipak, i DSS je pre dolaska na vlast
najavljivao da će preispitati sve privatizacije, ali prodaja železare i fabrika
šećera nije dovedena u pitanje.
Aleksandar Popović, potpredsednik DSS-a i aktuelni ministar energetike, kao
kandidat te stranke za gradonačelnika Beograda sada najavljuje borbu protiv
korupcije „koja danas u gradu postoji ili se sumnja da postoji”.

Zakasnele sumnje
Priznanje da u gradu ima korupcije deluje malo čudno ako se zna da je njegova
stranka, zajedno sa DS-om i G17 plus, na vlasti u Beogradu poslednje četiri
godine. On, međutim, ističe da je DSS i do sada insistirala na borbi protiv
korupcije i da će to činiti i ubuduće, a on, ako bude gradonačelnik, obećava da
će ostvariti ideju da se uz pomoć IT tehnologija maksimalno „otvori” svaki
segment gde su moguće zloupotrebe. On, pri tom, ističe „segment” javnih nabavki
i kao prvi korak u borbi protiv korupcije najavljuje da će se sve javne nabavke
sprovoditi elektronski (ako bude od njega zavisilo, biće napravljen popis svih
firmi iz svih oblasti koje bi želele da učestvuju na tenderima za javne nabavke
– i svaki tender iz „njihove” oblasti slao bi im se u elektronskoj formi) i da
će svi rezultati svih tendera biti na veb portalu. On ističe da je u proteklom
mandatu DSS bio manjinski partner u vlasti i da nije imao „preterane veze sa
javnim nabavkama”.
Ipak, ne treba zaboraviti da DSS do sada nije ni iznosio sumnje u
transparentnost tih nabavki.
A na pitanje da li može da kaže da u sferama za koje je bila zadužena njegova
stranka nije bilo korupcije, on odgovara: „Ako neko ima bilo kakav dokaz za
korupciju, bilo gde i ma ko da je u pitanju, treba da obavesti nadležne organe.
Korupcije ima uvek i svuda, ali uvek može da se smanji njen stepen”.
Ono što Popović sada predlaže kako bi se omogućila veća transparentost prilikom
javnih nabavki u Beogradu, još ne postoji na republičkom nivou, na kojem je DSS
takođe poslednje četiri godine na vlasti. Zašto? Mogući novi gradonačelnik
Beograda kaže da je to kompleksnije ostvariti na republikom nivou, ali da je
započeto u vreme prve Koštuničine vlade (kada su se našla sredstva za tu
namenu, odnosno, kada je formiran NIP) i da je na nastavila da radi ministar
Aleksandra Smiljanić.
Kako, ipak, da vam verujemo, ministre, da ćete sve ono o čemu ste govorili, i
ostvariti? Bili ste već na vlasti - a korupcije i dalje toliko ima. „Ja ne
obećavam puno, ali ono što obećam – ispunim”, odgovor je Aleksandra Popovića.
Kada je reč o DS-u, pitanje njihove iskrenosti u zalaganju za borbu protiv
korupcije vezali smo za činjenicu da su sklopili predizborni savez za
parlamentarne izbore sa Srpskim pokretom obnove, iako su neke funkcionere te
stranke svojevremeno optuživali za zloupotrebu u vezi sa dodelom nekoliko
stotina stanova i tvrdnje da su time oštećeni Beograd i Beograđani. Reč je o
stanovima koje je SPO-ova vlast u glavnom gradu u periodu od 1997. do 2000.
dodeljivala istaknutim umetnicima, zaslužnim građanima, ali i rođacima i
prijateljima pojedinih stranačkih funkcionera.
Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS-a, najpre nije bio zadovoljan
formulacijom pitanja, ali je, uz usputne optužbe da je reč o propagandi koju
ovaj novinar sprovodi za Aleksandra Nikitovića (šefa kabineta odlazećeg
premijera Vojislava Koštunice) i da „Politika” vodi hajku protiv pokojnog
gradonačelnika Nenada Bogdanovića, ipak rekao da ljudi protiv koji se u tom
slučaju vodi postupak, nisu na listi. „Ja mogu da Vam kažem da smo mi napravili
listu koja Srbiju treba da odvede u Evropu. One optužbe koje smo imali, mi smo
dali sudu i očekujemo da sud odradi svoj deo posla i one zloupotrebe koje su
bile da kazni”, istakao je Đurišić.
Na konstataciju da je njegova stranka za nezasluženo dobijanje državnih stanova
prozivala najviše funkcionere SRS-a Nikolića, Vučića i Todorovića (a sa sličnim
činom nekih funkcionera SPO-a, izgleda, DS sada nema problema), Đurišić kaže da
su ova trojica „lično dobili stanove u trenutku kada je Srbija bombardovana, a
oni se postavljaju kao najveći moralni čistunci na političkoj sceni Srbije”.
On je još naveo i da nijedan funkcioner DS-a u poslednjih osam godina nije
dobio stan od države na način na koji su to uradili predstavnici SRS-a, i to
je, prema njegovim rečima, jedan od načina na koji se DS svakodnevno dokazuje u
borbi protiv korupcije. „Kampanja protiv mrtvog čoveka nije način da se borimo
protiv korupcije. A Vaš list je učestvovao u toj kampanji”, insistirao je Marko
Đurišić na ovoj izjavi.
Govoreći o tome koliko je teška borba protiv korupcije, te da se nijedna zemlja
ne može pohvaliti idealnim, nultim stepenom korupcije, Milan Nikolić ističe da
se sa njom može nositi samo - transparentnošću
- Lako je pričati, ali treba videti šta rade, imaju li neke rezultate i da li
su se baš ozbiljno uhvatili u koštac s problemima. Kome verovati, jako teško je
reći, ali ja više verujem partijama koje su dosad pokazale više rezultata i
koje su generalno poštenije prema biračima. Ali ni to ne znači da su one čistih
ruku. Mislim da niko na našoj političkoj sceni nije čistih ruku.
Nikolić ističe da je borba protiv kriminala i korupcije građanima već dugo na
trećem mestu prioriteta (posle boljeg života , ekonomskog razvoja i
zapošljavanja), a na pitanje da li, po njegovom mišljenju, političari govore o
tome zarad uspešnijeg izbornog rezultata ili zato što stvarno iskreno žele da
se posvete toj borbi, on odgovara na sledeći način: „Da političari ne misle da
je to građanima važno, ne bi ni bilo pomenuto u kampanji”.

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Borba
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


USKRAĆIVANJE INFORMACIJA

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA SRBIJE RODOLJUB ŠABIĆ UKAZAO JE JUČE
NA ZABRINJAVAJUĆI ODNOS RUKOVODSTAVA NEKIH DRŽAVIH PREDUZEĆA PREMA USTAVOM I
ZAKONOM ZAJAMČENOM PRAVU JAVNOSTI NA DOSTUPNOST INFORMACIJAMA.
U Šabićevom saopštenju povodom ponovljene žalbe Administrativnog odbora Narodne
skupštine Srbije protiv grupe državnih preduzeća i agencija zbog uskraćivanja
informacija o troškovima reprezentacije i o tzv. „menadžerskim dodacima", nije
navedeno o kojim je predvizećima reč.
„Ovakva situacija govori ili o elementarnom nepoznavanju sadržine Zakona o
slobodnom pristupu informacijama i prava koja on garantuje ili, još gore, o
svesnom i namernom ignorisanju sopstvenih zakonskih obaveza u nekim državnim
preduzecima", naglasio je Šabić u pisanoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta.
Poverenik je podsetio da Zakon o slobodnom pristupu informacijama predviđa da
svako ima pravo da mu se učini dostupnom svaka informacija nastala u radu ili u
vezi sa radom organa javne vlasti.
„Zakon, pod pojmom organa vlasti, osim organa države, autonomije i lokalne
samouprave, podrazumeva i subjekte kojima su poverena javna ovlašćenja i pravna
lica čiji je osnivač ili finansijer država. To znači da javna i druga državna
preduzeća prema javnosti imaju iste obaveze kao i organi državne vlasti", dodao
je Šabić.
Navodeći da je po žalbi Administrativnog odbora već intervenisao, on je naveo
da su ovom prilikom informacija uskraćene i bez pozivanja na razloge kao što su
„poverljivost" ili „tajnost" podataka, bez obzira na očiglednu neosnovanost
takvih razloga.

Antrfile :

============================



Datum : 1.4.2008
Novina : Građanski list
Strana : 12
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


PO 19. PUT ODLOŽENO SUĐENJE ZA PRIMANJA MITA

ZRENJANIN – U Okružnom sudu u Zrenjaninu juče je po 19. put odložen glavni
pretres na suđenju sudiji Okružnog suda u Nišu Stojadinu Jovanoviću i
zrenjaninskom biznismenu Anđelku Biteviću, osumnjičenima za primanje i davanje
mita. Predsednik Okružnog suda u Zrenjaninu Peter Kiš, koji predsedava veću,
rekao je agenciji Beta da to suđenje, koje je počelo 24. januara 2005. godine,
traje dugo jer se u optužnici Bitević tereti za više krivičnih dela, a u
postupak je uključen i Bitevićev knjigovođa.

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Vreme
Strana : 6
Autor : A. Ć.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


SLEPI GUSLAR

Piće ubija, suđenje odloženo

Poslednjeg dana marta u Okružnom sudu u Zrenjaninu devetnaesti put je odložen
glavni pretres na suđenju sudiji Okružnog suda u Nišu Stojadinu Jovanoviću i
zrenjaninskom biznismenu Anđelku Biteviću (na slici) zbog primanja i davanja
mita. Ovog puta suđenje je odloženo jer se "nisu stekli uslovi" da Bitević,
koji je u pritvoru u Beogradu, prisustvuje suđenju. Predsednik veća Peter Kiš
kaže da suđenje traje dugo – više od tri godine – jer optužnica Anđelka
Bitevića tereti za više krivičnih dela. Okružno javno tužilaštvo u Zrenjaninu
tereti sudiju Jovanovića da je od vlasnika zrenjaninskog preduzeća "Viktori"
Anđelka Bitevića dobio stan na poklon u Budvi vredan 36.800 evra kako bi ga
oslobodio krivice za učešće u aferi trovanja lozovom rakijom. Jovanović je pred
Okružnim sudom u Nišu svojevremeno oslobodio Bitevića optužbe da je niškom
preduzetniku Miroslavu Živadinoviću Zozi prodao metil-alkohol za proizvodnju
pića od kog se početkom 1998. godine otrovalo 56 ljudi, a 43 je – preminulo. U
ponovljenom sudskom postupku Bitević je pravosnažno osuđen na šest godina
zatvora i on će biti upućen na izdržavanje kazne odmah po izlasku iz pritvora u
Beogradu. Vrhovni sud Srbije doneo je 2005. godine odluku da se iz spisa
izdvoje transkripti prisluškivanih razgovora Jovanovića i Bitevića, jer se u
njima ne pominje da je potpisan sporazum MUP-a Srbije i
Bezbedonosno-informativne agencije, koja je načinila sporne transkripte.
Bitević je negirao da je počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret i
optužio okružnog tužioca Dragana Lazića da iza svega stoji politička pozadina,
dok je sudija Jovanović rekao da stan nije dobio od Bitevića, već "na ime duga
od određene osobe". Beogradska policija uhapsila je 17. januara 2008. Bitavića
i još dve osobe, zbog toga što je kao vlasnik preduzeća "Freš milk" iz
Zrenjanina zloupotrebio službeni položaj na štetu Hipo Alpe Adria lizinga. A
rakija i mrtvi? Ko se još toga seća? Prve žrtve sahranjene su kao "incident"
koji se, vrlo brzo, mnogo proširio. Ispostavilo se, ako sećanje ne vara, da je
na daći služeno isto piće, pa je broj sahrana znatno povećan. Zozovača, tj.
metil-alkohol u njoj, identifikovana je kao uzrok masovnog umiranja. Pokrenut
je postupak, neutrošene zalihe pića i "sirovine" su zaplenjene i zapečaćene.
Manje-više neprimećeno je, neku godinu kasnije, prošla vest da je magacin
"sirovine" opljačkan i, koliko je poznato, ne zna se gde je (ili u kom piću)
završio dokazni predmet, metil-alkohol. Nesporna je samo činjenica da toj
priči, kao ni "razgranjavanju poslova", nema kraja.

Antrfile :

============================



Datum : 3.4.2008
Novina : Vreme
Strana : 24
Autor : VLADAN STOŠIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


JAGNJETINA, PRASETINA, LOZOVAČA I BAKŠIŠ

Javni interes

"Nije tvoje da o tome vodiš računa, već da učiš i da budeš primeran đak"

Na prvi pogled ovo je samo još jedna u nizu afera. Naime, u Ministrastvu
prosvete i sporta došlo je do zloupotrebe službenih mobilnih telefona i državni
budžet je oštećen za najmanje milion dinara. Ministarstvo je smenilo službenicu
koja je bila zadužena da plaća troškove za mobilne telefone, saopšteno je da će
na službene telefone ubuduće biti postavljen limit i istraga je u toku.

Ono što je bilo neobično jeste deo vesti koji kaže da je aferu otkrio sudent
Ivan Ninić i to tako što je, pozivajući se na zakon o dostupnosti informacija
od javnog značaja, zatražio od ministarstva specifikaciju o računima za
službene mobilne telefone. Pretraživanje interneta pokazalo je da je Ninić do
sada otkrio više afera a da je na prvu ukazao sa šesnaest godina.

Ivan Ninić danas ima devetnaest godina, rodom je iz Lazarevca i student je prve
godine Pravnog fakulteta u Beogradu. U Beograd je stigao kao
petnaestogodišnjak, učenik Pravno-birotehničke škole "9. maj", smešten u Dom
učenika srednjih škola "Beograd".

U razgovoru za "Vreme" Ivan ovako opisuje svoj prvi "slučaj". "U drugom razredu
sam izabran za predsednika domskog parlamenta i tada su me učenici zapitali da
li znam zašto svakog meseca plaćamo po sto dinara za abonentske knjižice sa
bonovima za ishranu, kada svako od nas već domu plaća troškove smeštaja.
Neobično nam je bilo i to što za tih sto dinara nikada nismo dobijali
priznanice, već bi novac koji smo davali bio zavođen u sveske. Tih dana je u
domu bila budžetska inspekcija Ministarstva finansija. Želeo sam da vidim šta
je konstatovala i zatražio sam od Ministarstva finansija izveštaj. Nisu hteli
da mi ga daju, ali pošto je u to vreme donet Zakon o dostupnosti informacija od
javnog značaja obratio sam se povereniku koji je doneo rešenje kojim je naložio
ministarstvu da mi pošalje izveštaj. U izveštaju je pisalo da je generalni
direktor doma Miraš Tomović izjavio da se abonentske knjižice učenicima dele
besplatno. Telefonirao sam Tomoviću i kada sam mu rekao da se knjižice
naplaćuju on mi je kazao 'Nije tvoje da o tome vodiš računa već da učiš i da
budeš primeran đak' i spustio slušalicu. Tada sam shvatio da nešto nije u redu,
poslao prijavu budžetskoj inspekciji i pozvao ih da se vrate u dom jer je došlo
do propusta u kontroli jer u domu postoji i novac koji nigde nije proknjižen.
Inspektorka koja je vršila kontrolu pozvala me u svoju kancelariju i rekla da o
tome što tvrdim moram da napišem izjavu. Upozorila me da je to što radim
ozbiljno i da se ne igram. Kada je izjava bila sastavljena, kazala mi je da ona
insistira da o svemu još jednom razmislim i da tek sutradan dođem da potpišem
izjavu. U tom trenutku zazvonio je moj mobilni telefon. Zvao me upravnik doma
Željko Đuretić i kazao mi da direktor Miraš Tomović zahteva da smesta dođem kod
njega. Kada sam ušao u njegovu kancelariju, Tomović mi je kazao da je to što
radim rizično, da mogu da me izbace iz doma, da me mogu disciplinski kazniti i
dodao: 'Ja sam bivši policajac i imam ljude i službe koje će se baviti tobom
ako ne prestaneš.' Rekao sam mu da neću odustati. U danima koji su usledili
upravnik doma Đuretić me svakog dana zvao u svoju kancelariju da pita kako sam,
šta radim i na kraju svakog razgovora bi mi govorio da to što radim 'nije
ljudski' i prinosio mi telefon da pozovem inspekciju i kažem da sam se samo
šalio. Kada je inspektorka stigla u dom i zatražila svesku, data joj je sveska
koja je odgovarala onoj koju sam opisao, ali je na njoj pisalo 'Akontacija
štete' i po njoj je ispadalo da je baš svaki učenik u mesec dana pričinio štetu
na imovini doma u jednakom iznosu, da mu je ta šteta naplaćena a da ta suma
odgovara onoj koju smo dali za abonentske knjižice. Ipak, inspektorka je morala
da prihvati da je to sveska o kojoj sam govorio. Kako Dom učenika ima pet
zasebnih zgrada u raznim delovima Beograda inspektorka je otišla do doma na
Zvezdari. Pošto je upravnica tog doma bila odsutna ušla je kod referentkinje i
zatražila dokumentaciju o abonentskim knjižicama, ova je izvadila iz fioke
svesku, dala joj je, i tako se sve dokazalo."

On smatra da je sve dokazano samo zahvaljujući tome što upravnica doma nije
bila prisutna kada je inspektorka došla i da je referentkinja koja je dala
svesku bila svesna šta ona dokazuje i da je želela da pomogne da se sve
rasvetli.

Miraš Tomović morao je da inspektorki preda sve sveske i tako se ispostavilo da
je tokom četiri godine od učenika nezakonito uzeto skoro pet miliona dinara.
Istraga je pokazala da je najveći deo učeničkog novca potrošen na taksi, dopune
za mobilne telefone, praseće i jagnjeće pečenje i lozovaču. Takođe je utvrđeno
da je svaki upravnik doma od tog novca uzimao po 10.000 dinara mesečno kao
dodatak uz platu. U izjavama koje su dali, upravnici tvrde da su sve radili po
Tomovićevom nalogu i da u tome ne vide ništa loše. Tomović je smenjen sa mesta
generalnog direktora a upravnici domova su razrešeni dužnosti i raspoređeni na
posao vaspitača – što znači da im je povereno staranje o učenicima. Na primedbu
da je čudno da je ljudima koji su radili tako nešto povereno staranje nad
učenicima Ninić nema komentar a na pitanje da li će, ako protiv njih bude
podignuta optužnica, biti udaljeni sa posla kaže: "Ne verujem. Trenutno u domu
rade dva vaspitača protiv kojih je podignuta optužnica zbog primanja mita i
smeštaj učenika u dom mimo precedure."

Sledeću aferu Ninić je otkrio u sopstvenoj školi. "Bio sam izabran za
predsednika učeničkog parlamenta Pravno-birotehničke škole '9. maj' i zbog toga
sam prisustvovao školskom odboru koji je usvojio završni račun i tako sam
saznao da je škola na reprezentaciju potrošila preko milion dinara. Podneo sam
školi zahtev za kopiju računa o troškovima za reprezentaciju ali je ona odbila
da mi to da. Pošto sam već imao iskustvo iz doma obratio sam se povereniku koji
je doneo rešenje kojim je škola morala da mi da račune. Dobio sam brdo računa
iz kafana čija je visina bila od 5000 do 100.000 dinara. Neki od računa imaju i
stavku bakšiš. Dobio sam i račune po kojima je škola kupovala žvake, cigarete i
štampu. Podneo sam prijavu budžetskoj inspekciji. Takođe sam prijavio da je,
iako je školovanje besplatno, Savet roditelja doneo odluku da svaki učenik mora
da plati upisninu. Savet roditelja nije imao lošu nameru ali oni su bili
obmanuti jer im nije rečeno da mogu doneti odluku o upisnini ali da ta odluka
ne može biti obavezna već dobrovoljna jer je to donacija i taj novac mora biti
uplaćivan na račun Saveta roditelja a ne na račun škole. Od upisnine je od
učenika tokom tri godine uzeto 4,5 miliona dinara i tim novcem je raspolagao
direktor škole Slobodan Pavlović. 'Dečko, za sve što ti se ubuduće loše bude
dešavalo pomisli na mene – ja sam taj', rekao mi je direktor. O tome sam
izvestio psihologa škole i policiju. Koliko znam, ovih dana će u školu doći
finansijska policija i proveriti njeno poslovanje."

Aferu s mobilnim telefonima u Ministarstvu prosvete i sporta, pomenutu na
početku, Ninić je otkrio – uzgred. "Pošto budžetska inspekcija nije donosila
konačnu odluku o slučaju doma i škole, hteo sam da vidim kakav je trenutni
status tih predmeta i zatražio sam od nje izveštaj. Iz njega sam video da je
inspekcija izvršila kontrolu i u Ministarstvu prosvete i sporta i zanimalo me
da vidim taj izveštaj. Zatražio sam zapisnik pozivajući se na zakon o
dostupnosti informacija i dobio sam ga. U izveštaju je pisalo da je inspekcija
konstatovala da je ministarstvo tokom 2005. godine na mobilne telefone
potrošilo više od tri miliona dinara, a u 2006. četiri miliona dinara. Pošto se
tokom istrage u domu pokazalo da je Miraš Tomović imao pravo na službeni
mobilni telefon ali i da je vlada donela odluku da limiti na telefone iznose od
1000 do 5000 dinara mesečno u zavisnosti od službenog položaja korisnika, nije
mi bilo jasno kako su službenici ministarstva, s obzirom na broj zaposlenih,
mogli da naprave tolike račune i zatražio sam od ministarstva specifikaciju
računa za mobilne telefone. Specifikacija je pokazala da je račun za pojedine
telefone bio 20.000 pa i 40.000 dinara, kao i da je ministarstvo plaćalo
mobilne telefone ljudima koji u njemu nisu više zaposleni."

Pažljivim čitanjem zapisnika Ninić je uočio i da je inspekcija naložila
ministarstvu da u roku od 60 dana u državni budžet vrati 4,5 miliona dinara
koje je nezakonito potrošilo na kupovinu 250 kompjutera. "Rok za povraćaj tog
novca bio je 16. maj 2007. a ministarstvo je taj novac vratilo tek 28. decembra
2007. Možda je to slučajno, ali činjenica je da sam ja krivičnu prijavu zbog
zloupotrebe tog novca podneo 3. decembra 2007. godine", kaže Ninić.

Ko stoji iza Ivana Ninića? Da li neko piše njegove zahteve i prijave, a on ih
samo potpisuje?

"Kada sam stigao u Beograd ja nisam bio učenik drvnoprerađivačke već
pravno-birotehničke škole u kojoj se uče osnove prava i funkcionisanja
administracije, kao i forma u kojoj se pišu podnesci. Kada je donet Zakon o
dostupnosti informacija od javnog značaja javnost ove zemlje je naširoko
upoznata sa njim i mehanizmima po kojima funkcioniše i svaki građanin je mogao
i može njime da se koristi ukoliko to želi. Nijedan od dokumenata na koje se
pozivam nisam dobio nekim tajnim putem već na legalan način. Dakle, sve radim
sam."

"Tih sto dinara od kojih je sve počelo za nekoga mogu da budu beznačajna suma,
ali oni to nisu za neke od učenika u domu. Obično se smatra da su učenički
domovi slični popravnim, ali to nije tako. Učenici koji dolaze u njih imaju
jaku želju da uče jer mnogi dolaze iz sredina u odnosu na koje je Lazarevac
prava metropola i škola im je jedini način da nešto postignu u životu", kaže
Ninić. "Tokom boravka u domu ja nisam doživeo nijednu neprijatnost od nekog
učenika a jedini koji su mi pretili bili su oni koji su bili zaduženi da me
vaspitavaju. Ti ljudi su na taj položaj došli tako što ih je tu postavio
prosvetni sistem ove zemlje a njime rukovodi Ministarstvo prosvete. Zbog svega
toga ću ja nastaviti da se bavim i Ministarstvom i prosvetnim sistemom. Ne
mislim da je ceo prosvetni sistem u Srbiji truo i znam da je mnogima koji rade
u njemu dosta toga da gledaju zloupotrebe. Već nekoliko puta su mi se javili
profesori raznih škola s porukom 'dečko, dosta mi je da gledam ovo što se
dešava u mojoj školi, kaži mi koji je način da to prekinem'. Posle toga sam
shvatio da sam uspeo nešto da promenim nabolje i to je jedini motiv za ovo što
radim."

Antrfile : Efektno i efikasno

Ivan Ninić ističe da ne bi mogao da otkrije afere na koje je do sada ukazao da
nema Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja na koji se pozivao i na
osnovu kog je poverenik za informacije donosio rešenja kojima je nalagao
institucijama da mu daju dokumenta na osnovu kojih se dokazivala zloupotreba.
Na pitanje da li je upoznat sa onim što je Ninić do sada uradio, Rodoljub
Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže:

"Taj dečak, odnosno sada već mladić Ivan Ninić i njegov doprinos razotkrivanju
finansijskih zloupotreba u Domu učenika u kome je bio pitomac, ostali su mi u
dobrom sećanju. Ne slučajno, već zato što je, iako tada veoma mlad, praktično
pokazao kako se efektno i efikasno koristi pravo na slobodan pristup
informacijama i zaštita koju poverenik za informacije pruža u ostvarivanju tog
prava. Njegovo insistiranje, u toj prilici, na pravu koje mu jemči Ustav i
zakon, bilo je inspirativno, pa sam svojevremeno u 'Danasu' objavio tekst koji
se bavio tim događajem i izrazio nadu da će nove mlade generacije koje dolaze
biti daleko svesnije svojih prava, spremne da na njihovom ostvarivanju
insistiraju do kraja, a nespremne da bilo kome dozvole da ih vuče za nos. Taj
tekst su mi kasnije zatražili i objavili neki strani časopisi, specijalizovani
za pitanja transparentnosti i borbe protiv korupcije, pa je mladi Ninić tako
postao primer i u međunarodnim razmerama. Zasluženo, jer teško da postoji još
neki slučaj da je neko tako mlad dao takav afirmativan primer u prilog značaja
konsekventne praktične primene prava na slobodan pristup informacijama."

============================