::> Transparentnost Srbija

Treba razlikovati pojam “sukob interesa” od kršenja zabrana o nespojivosti javne funkcije i nekog posla. “Sukob interesa” se može vezati samo za konkretne situacije – npr. kada bi advokat zastupao nekog funkcionera u sudskom postupku i odlučivao u Republičkom odboru o tome da li je taj funkcioner povredio zakon. S druge strane, zakon ne zabranjuje funkcionerima da se bave advokaturom, ali zabranjuje savetovanje fizičkih i pravnih lica, što je jedan od poslova koji advokati po prirodi posla rade, tako da je pitanje trebalo na neki način razrešiti.

O tome da li član Odbora postupa u skladu sa zakonom odlučuju drugi članovi tog tela. To nije najsrećnije rešenje, ali je teško naći neko drugo, jer je Odbor jedino telo u državi koje se bavi ovom materijom.

Ne vidim razlog zbog kojeg se ovakva odredba našla u Uputstvu za sprovođenje zakona iz 2005. Mislim da bi bilo primerenije da je Odbor Uputstvom bliže odredio šta će se sve smatrati zabranjenim savetovanjem fizičkih i pravnih lica, ili da je doneo opšti pravni stav o tome da li i u kojoj meri funkcioneri mogu da se bave advokatskim poslom za vreme mandata. O zakonitosti Uputstva može da odlučuje Ustavni sud. Najzad, treba imati u vidu da zakon o kojem govorimo, pa i Uputstvo važe samo do kraja godine, a da se od tada primenjuju nova pravila, među kojima nema ove zabrane.

Predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa Slobodan Beljanski prekršio je Zakon o sukobu interesa! Ovo za Press kaže profe sor Pravnog fakulteta Milan Škulić, koji smatra da je Beljanski u sukobu interesa jer ima i privatnu advokatsku kancelariju. Škulić dodaje i da su te dve funkcije nespojive!

Zakon o sprečavanju sukoba interesa propisuje da funkcioner ne sme da obavlja poslove savetovanja pravnih i fizičkih lica. Izuzetak su samo narodni poslanici i odbornici u skupštinama. Istim zakonom propisano je da član Odbora za sprečavanje sukoba interesa ne može da bude član stranke i da podleže istim zabranama kojima po tom zakonu podležu i funkcioneri, odnosno da ne sme da obavlja poslove savetovanja pravnih i fizičkih lica.

- Zbog toga postoji osnovana sumnja da je gospodin Beljanski u sukobu interesa jer nije moguće da bude istovremeno advokat, da ima advokatsku kancelariju i da bude član Odbora, još predsednik - kaže Škulić.

Press otkriva da je Odbor za sprečavanje sukoba interesa na dan kada je konstituisan, 18. januara 2005, doneo uputstvo kojim se „bliže uređuje značenje pojedinih odredaba Zakona o sprečavanju sukobu interesa". I prema tom uputstvu, zabrana savetovanja fizičkih i pravnih lica ne odnosi se na člana Odbora, čija profesionalna delatnost podrazumeva davanje pravnih saveta. Drugim rečima, uputstvo kaže da se ovaj zakon ne odnosi na advokate. A Beljanski je tada bio član Odbora.

- To je potpuno nedopustivo jer ne može se zakon menjati uputstvom! Zato mi i liči da je upravo to uputstvo i doneto u korist Beljanskog. Paradoksalno je i to što slučaj eventualnog sukoba interesa Beljanskog može da ispita samo Odbor na čijem je on čelu! Baš zbog ovakvih stvari zakon bi morao da se promeni - kaže Škulić.

Kancelarija „Beljanski" branila i Caneta

Advokatska kancelarija „Beljanski", između ostalog, zastupala je članove „stečajne mafije", Gorana Kljajevića i kontroverznog biznismena Stanka Subotića Caneta, koji se dovodi u vezu sa Jocom Amsterdamom. Prema Zakonu o sprečavanju sukoba zakona, propisano je da član Republičkog odbora ima pravo na mesečnu naknadu u visini mesečne zarade narodnog poslanika.

S druge strane, Slobodan Beljanski kaže za Press da „nije ni u kakvom sukobu interesa", iako je i dalje advokat i ima svoju advokatsku kancelariju.

- Kada sam došao u Odbor, članovima sam postavio isto pitanje koje ste vi meni danas postavili! Da li sam u sukobu interesa ako moja advokatska kancelarija i dalje radi?! Odlučili su da nisam. Da budem iskren, iznenadili ste me jer ste prvi posle toliko vremena pokrenuli to pitanje - kaže Beljanski.

Bivši predsednik, sada član Odbora za sprečavanje sukoba interesa Milovan Dedijer kaže za Press da je „slučaj Beljanski" zanimljiv.

- Ovaj slučaj jeste interesantan, a da li je sve po zakonu zavisi od toga kako zakon tumačimo. Prema zakonu, članovi Odbora se biraju iz redova Vrhovnog suda, Akademije nauka i jedan predstavnik Advokatske komore. To nije sporno. Međutim, ono što bi eventualno moglo da izazove nesporazum jeste da zakon nigde striktno ne precizira da član Odbora mora da se odrekne advokature, da je zamrzne ili zatvori kancelariju. Zato je Odbor i doneo uputstvo o kome govorite! Ukoliko neko misli da je uputstvo neustavno, može da se obrati Ustavnom sudu - kaže Dedijer.