Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 13.10.2009
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : G. RAKOVIĆ
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna



MORALNI G17 PLUS

Potpredsednik Skupštine i funkcioner Dinkićeve stranke Nikola Novaković pored
poslaničke plate prima i platu u DDOR „Novi Sad“. Iznos dodatnih primanja -
tajna!

BEOGRAD - Nikola Novaković, funkcioner G17 plus, poslanik i potpredsednik
Skupštine Srbije, ujedno je i član UO DDOR „Novi Sad“, čime se otvara prostor
za spekulaciju da je u sukobu interesa. Iako se nalazi na dve funkcije u isto
vreme, ovaj advokat po profesiji nije želeo juče da podeli s nama informaciju
kolika je njegova naknada za članstvo u UO jednog od većih osiguravajućih
društava u zemlji. Novaković je takođe izbegao da odgovori na pitanje da li je
moralno da pored potpredsedničke plate, koja iznosi oko 90.000 plus paušal od
30.000 dinara, prima još jednu prinadležnost. Konačno, Novaković nije bio
raspoložen ni da nam obrazloži da li paralelno obavljanje ove dve funkcije
predstavlja sukob interesa.
- Tačno je da sam član UO DDOR „Novi Sad“. To nije sukob interesa i nemam
nikakav komentar - kratko je poručio Novaković.
Međutim, njegov stranački kolega Željko Ivanji, koji je nedavno obavio internu
reviziju stranke eksperata i zaključio da nema funkcionera koji su u sukobu
interesa, bio je nešto raspoloženiji za komentar. Istina, on je istakao da se
„slučajem Novaković“ nije bavio, jer je reč o poslaniku.
- Član 10 Zakona o sprečavanju konflikta interesa pri obavljanju javnih
funkcija izuzima narodne poslanike. Oni mogu biti članovi i zamenici i
predsednici upravnih odbora u državnim preduzećima. Nikola Novaković nije u
sukobu interesa, jer je prvenstveno poslanik, odakle je određen za
potpredsednika parlamenta. Novi zakon o radu Agencije za borbu protiv korupcije
počinje da se primenjuje od 1. januara. Po njemu, poslanici ubuduće neće moći
da se nalaze u upravnim i nadzornim odborima. Ko to prekrši, preti mu zatvorska
kazna - podseća Ivanji. Kako je moguće da danas bude moralno nešto za šta će se
za tri meseca određivati zatvorska kazna, ovaj funkcioner G17 plus nije umeo da
nam objasni.
Predsednik Odbora za rešavanje o sukobu interesa Slobodan Beljanski kaže za
Kurir da ovaj odbor ne može unapred da se izjašnjava o nekom slučaju.
- O konkretnom slučaju ne mogu da se izjašnjavam jer bi to bilo prejudiciranje.
Ukoliko neko podnese predlog, mi ćemo ga razmatrati. Generalno gledano,
poslanici mogu da imaju još jedno članstvo u upravnom ili nadzornom odboru. U
ovom slučaju se mora napraviti razlika između nekoga ko je predsednik ili
njegov zamenik i potpredsednik - ističe Beljanski.
Iz DDOR „Novi Sad“ juče nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje koliko
iznosi naknada na ime članstva u upravnom odboru ove firme. Tamo su nam rekli
da taj podatak ne mogu da daju jer njihov generalni direktor službeno u
Italiji, te da je Novaković član njihovog upravnog odbora od novembra 2006,
odnosno da je on „zatečeni član odbora, pre privatizacije firme“.

Antrfile : Slavica u klin, Palma i Verko u ploču

Zbog poslovno-tehničke saradnje s „Galenikom“, predsednica Skupštine Slavica
Đukić-Dejanović bila je u sukobu interesa. Predsednici parlamenta dat je rok od
15 dana da otkloni povrede zakona, što je ona i učinila tako što je raskinula
ugovor s „Galenikom“.
S druge strane, Republički odbor za rešavanje sukoba interesa pokrenuo je
prošle godine postupak protiv poslanika u parlamentu Veroljuba Stevanovića,
Dragog Damnjanovića i Dragana Markovića Palme zbog sukoba interesa. Ovi
poslanici se u isto vreme nalaze na funkciji predsednika opštine. Sva trojica
su poslanici vladajuće koalicije, a još uvek se nalaze i u parlamentu i na
predsedničkim funkcijama.

============================




Datum : 13.10.2009
Novina : Borba
Strana : 2
Autor : SLAVKA KOVAČ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



ZBOG NEISPUNJENIH OBEĆANJA, VLADA SRBIJE NARKOMANSKI OVISNA O STRANIM KREDITIMA

Ekonomisti planove države o smanjenju administracije smatraju nemoralnim

Vlada Srbije usvojila je prvi zakon o smanjenju državne administracije, a na
narednoj sednici u četvrtak, 15. oktobra, očekuju se još dva zakona, o državnim
službenicima i o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim administracijama,
rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Dinkić je
juče, govoreći o predstojećoj racionalizaciji državne uprave, novinarima u
Vladi rekao da će svaki ministar predložiti racionalizaciju u svom sektoru,
ukazujući da je to individualna odluka. Što se njega tiče, naglasio je,
rukovodić e se ‘’isključivo profesionalnim kriterijumima’’ prilikom pravljenja
spiska prekobrojnih radnika.
To bučno najavljivano kresanje broja državnih službenika od strane predstavnika
vlasti, ne nailazi na isto oduševljenje i veru u uspeh i kod analitičara, i to
iz više razloga. Pre svega, zato što je reč o skromnim uštedama. ‘’Podaci o
broju državne administracije izraz su nemorala, i prethodnih i aktuelne Vlade
Srbije, zato što se najveći broj zaposlenih regrutovao iz partijskih a ne iz
redova stručne radne snage’’, kaže za ‘’Borbu’’ ekonomista Mlađen Kovačević
ukazujući odmah i na to da najavljeno smanjivanje državnog aparata ‘’mnogo ne
rešava problem’’.
Konstatujući da je broj onih koji će biti skinuti sa budžetske platne liste
jako mali u odnosu na ogromne troškove budžetskih korisnika Kovačević ukazuje i
da bi moglo da se dogodi da se otpuste neutralni, nepartijski kadrovi, možda i
stručnjaci, pa bi ukupan efekat otpuštanja mogao biti negativan’’. ‘’Davanje
otkaza partijskim kadrovima, s druge strane, moglo bi da znatno umanji
partijsku glasačku mašinu na budućim izborima, jer je pitanje da li bi ti
radnici ponovo dali glas strankama koje su ih dovele na činovnička mesta’’,
navodi Kovačević i podseća na obećanja aktuelne vlasti, pre svega, na
iskorenjivanje korupcije i smanjivanje broja nezaposlenih.
‘’Sada je za sve kriva svetska ekonomska kriza, i za neispunjena obećanja o
korupciji, odnosno da će se iz stranaka odstraniti svi koji su se ogrešili o
zakon, kako je najavljivao predsednik Srbije Boris Tadić, ali i o tome da će se
smanjiti armija nezaposlenih, kako je to tvrdio ministar Mlađan Dinkić’’,
navodi Kovačević i kaže da bi, osim ‘’SEKE’’, udeo u krivici mogla imati i
‘’DEKA’’, domaća ekonomska kriza. Prema rečima Kovačevića, MMF je ‘’prilično
izgubio poverenje u srpske vlasti’’ i njihovu odlučnost da će sprovesti
obećanje o kresanju javne potrošnje, iako je ta međunarodna finansijska
institucija znatno ‘’omekšala’’ u svojim pregovaračkim stavovima.
‘’Nijedna ozbiljna zemlja ne bi smela da tako ‘narkomanski’ bude zavisna od
priliva stranog kapitala, zato što se onda nalazi u ozbiljnom problemu, a takav
je slučaj sa Srbijom’’, upozorava Mlađen Kovačević napominjuć i da nije
isključena pretnja nekog većeg socijalnog bunta kada se, neminovno, poveća cena
struje i poljoprivrednih proizvoda. Ekonomski analitičar Milojko Arsić takođe
smatra da se najavljenim smanjenjem broja državnih službenika , iako je korak u
pravom smeru, ne može mnogo uštedeti.
‘’Sasvim je opravdano smanjivanje broja činovnika, ali pitanje kriterijuma je
još otvoreno’’ kaže Arsić napominjući da je zabluda da je reč o bogatim ljudima
s velikim platama, zato što zarade službenika koji su sada na tapetu uopšte
nisu velike. ‘’Pravljenje liste prekobrojnih jeste osetljivo pitanje, ali u
ovom slučaju kada se prave spiskovi u različitim državnim službama i ne u
tolikom obimu kao kada bi se, na primer, iz jedne firme odjednom otpustilo više
od tri hiljade ljudi, ‘’ smatra Arsić potkrepljujući to činjenicom da su se i
sindikati složili sa Vladom Srbije.
Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da brojka
od 3.400 prekobrojnih službenika predstavlja zanemarljiv deo činovnič kog
aparata Srbije u kojem je previše zaposlenih koji imaju prevelike plate. ‘’Jako
je teško reći koliko ima partijskih kadrova u delu službenika koji su na toj
prvoj listi za otpuštanje i ta redukcija je politički najmanje sporna. Politič
ki je mnogo problematičnije dirnuti tamo gde su ogromni budžetski potrošači,
kao što je sektor obrazovanja, zdravstva, ili pak javna preduzeća, i zato se u
tom delu redukcija odlaže’’, kaže Arandarenko za ‘’Borbu’’.
On naglašava da najavljeno smanjivanje državnog aparata i otpuštanje više od
3.000 ljudi nema značajnijeg efekta na troškovnoj strani državne kase, jer je
reč samo o šest odsto ukupnog javnog sektora Srbije. ‘’Ako bi ta
racionalizacija označila početak sređivanja stanja, dakle smanjivanja broja
radnika i u javnim preduzećima, dakle u ‘Železnicama Srbije’, ‘Telekomu’, EP-u,
državnim firmama u kojima stalno niču nove afere, onda bismo mogli govoriti o
značajnijim efektima’’, ističe Arandarenko. Govoreći o kriterijumima za
otpuštanje službenika, Arandarenko ukazuje da bi moglo da se dogodi da mladi
budu žrtve racionalizacije, s obzirom na to da su dogovorom Vlade i sindikata
utvrđene otpremnine u iznosu jedne trećine zarade zaposlenog u prethodna tri
meseca pomnožene sa godinama staža.
‘’Cilj je što veća ušteda, što bi moglo da znači da zaposleni sa najmanje
godina staža budu prvi na listi za otpremnine’’, navodi Mihail Arandarenko.

Antrfile : Marković: Pažljivo pristupiti reformi javnog sektora

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković izjavio je danas da
je racionalizacija javnog sektora neophodna, ali da se tom poslu mora
pristupiti pažljivo kako bi se zaštitili ljudi koji će ostati bez posla.
Racionalizacija je planirana u čitavom javnom sektoru, koji je deset puta veći
od oblasti za koju je odgovorno Ministarstvo državne uprave i lokalne
samouprave i podrazumeva i zaposlene u javnim preduzećima i komunalnim
službama, kazao je on nakon potpisivanja sporazuma o raspodeli namirnica
narodnim kuhinjama u Srbiji. Prema njegovim rečima, iza broja viška zaposlenih
nalaze se „ljudi koji imaju svoje porodice, sudbine, i ja, ali i cela vlada,
ćemo se truditi da ceo proces u što većoj meri sačuva živote onih koji će biti
u neprilici da ostanu bez posla“. Marković je kazao da je racionalizacija nešto
do čega mora doći, ali da je važno da se ona radi vrlo pažljivo, po moguć stvu
na što duži rok i sa šansama za te ljude da započnu novi život, preko
Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i kroz različite oblike pomoći lokalnih
samouprava.

============================




Datum : 13.10.2009
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : I. TOŠOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



GRAĐANI POD SKENEROM INSTITUCIJA

Ko sve i zašto u Srbiji može da traži podatke o ličnosti i da ih koristi

- Šabić: Nismo svesni neadekvatnog odnosa prema privatnosti građana
- Antonijević: Građani imaju pravo da pitaju za šta se koriste lični podaci

Naša priča

Beograd - Više od 10.000 organa vlasti, više od 100.000 preduzeća i 200.000
preduzetnika u Srbiji mogu imati neke baze podataka o ličnosti, ističu
sagovornici Danasa.
Inače, kad god se od građana zahteva da dostave lične podatke, oni imaju pravo
da znaju u koju svrhu se ti podaci koriste, mada im se ta objašnjenja uvek ne
daju.
Primer je fotokopiranje ličnih dokumenata, jer to ne samo da je bez osnova već
nije poznato ni šta se sa podacima iz tih fotokopija kasnije dešava, kome su
sve dostupni i za šta se sve koriste.
Od građana se često traži da na raspolaganje nekom državnom organu stave svoje
lične podatke ili lične podatke bliskih osoba, pa se žale povereniku, jer ne
znaju da li su takvi zahtevi opravdani.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o
ličnosti, objašnjava za Danas da zbirke podataka o zaposlenima, klijentima,
pacijentima, osiguranicima, obveznicima, kupcima, članovima postoje kod „prave
armije“ subjekata.
- Obradom raznih podataka o ličnosti bave se brojni subjekti. Međutim,
najbitnije je da je obrada podataka dopuštena samo ukoliko za nju postoji
izričit zakonski osnov ili ukoliko se vrši uz saglasnost lica o čijim podacima
se radi. Bez toga obrada podataka je nelegalna, bez obzira ko je vrši i o
kakvoj vrsti obrade je reč - prikupljanje, korišćenje, stavljanje na uvid,
čuvanje, širenje, objavljivanje - naglašava Šabić.
Građani se, kako poverenik objašnjava, njemu obraćaju povodom različitih
zahteva da stave na raspolaganje svoje ili lične podatke bliskih lica, pošto
često ne mogu da prepoznaju osnov ili opravdanost takvih zahteva.
- Obraćanja građana odnose se na zahteve raznih organa vlasti, preduzeća,
banaka... Obraćanja još nisu masovna, ali su sve češća i na njih bi trebalo
gledati kao na „vrh ledenog brega“, kao na upozorenje da kao društvo još nismo
svesni neadekvatnog odnosa prema privatnosti građana, prema zaštiti podataka o
ličnosti - ističe Šabić. On napominje da je u Srbiji, kada je reč o zaštiti
podataka o ličnosti, poseban problem nizak nivo obaveštenosti.
- Tipičan primer je situacija sa fotokopiranjem ličnih dokumenata. Pri tom ne
samo da ne znaju da je to po pravilu bez osnova, već što je još gore, ne znaju
ni šta se sa podacima iz tih fotokopija kasnije dešava, kome su sve dostupni,
za šta se sve koriste - objašnjava Šabić.
Problem, recimo, predstavlja i maltretiranje građana od mnogih osiguravajućih
kompanija, banaka, koje pozivaju građane telefonom i nude razne usluge sa
objašnjenjem da se nalaze u njihovoj banci podataka. Kada su i kako oformljene
nije poznato.
Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, ističe
za Danas da građani, uvek kada se od njih traži dostavljanje ličnih podataka,
imaju pravo da pitaju za šta se koriste ti podaci, ko će pristupati bazi
podataka, kao i kako će ona da izgleda. To pravo, kako dodaje, građani treba
što češće da koriste, da bi izbegli bilo kakvu mogućnost zloupotrebe. Ono
preduzeće ili institucija koja traži lične podatke, kako dodaje, nema pravo da
takve informacije zloupotrebljava niti da takve informacije prodaje ili ustupa
nekoj drugoj instituciji.
On podseća na slučajeve građana koji su dobijali dopise od pojedinih banaka na
adrese koje banci nisu bile poznate, a građanin je, na primer, na toj adresi
samo izmirivao dugovanja prema javnim preduzećima, što, kako dodaje
Antonijević, ukazuje na to da je banka od nekog drugog dobila takve podatke.
- Onaj ko traži informacije mora da se obaveže da njima neće manipulisati niti
da će ih koristiti u komercijalne svrhe - naglašava Antonijević.

Antrfile :

============================




Datum : 13.10.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : MILORAD IVANOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



TAJNOST PODATAKA

„Blic“ komentar

Milorad Ivanović, zamenik glavnog urednika

„Nijednu tajnu nećete bolje sačuvati od one koju svako nagađa“, rekao je davno
irski dramski pisac Džordž Bernard Šo. Ovu izreku kao da su poznavali pisci
Zakona o tajnosti podataka, koji su letos izazvali pravu revoluciju saopštivši
da će povereniku za slobodan pristup informacijama i ombudsmanu biti potrebna
odobrenja nadležnih da bi došli do željenih dokumenata.
Nakon pritiska javnosti, kao i konsultacija sa stranim organizacijama,
Ministarstvo pravde je odlučilo da zakon promeni - uz pomoć amandmana. Iako se
na prvi pogled može učiniti da se radi o dobrom koraku, ipak se stiče utisak da
se sve radi bezvoljno - uvek se može desiti da amandmani i ne budu prihvaćeni,
što bi značilo da je javnost izmanipulisana.
Nema zemlje koja ne čuva svoje strateške tajne - o tome je pisao još i kineski
vojskovođa Sun Cu u svom delu „Veština ratovanja“, nastalom pet vekova pre nove
ere. Problem je samo s onim državama koje pokušavaju da sakriju ono što bi
građani trebalo da znaju.

Antrfile :

============================




Datum : 13.10.2009
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : MARIJA MALEŠ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



VLADA BI DA ZADRŽI MONOPOL NA TAJNE

U Skupštinu Srbije stigao stari predlog zakona o tajnosti podataka

Izmene zakona, nastale na osnovu žestokih kritika stručne javnosti, nisu
uvrštene u predlog upućen Skupštini. Eventualne promene zakona sada će biti
moguće samo amandmanima

Marija Maleš

Posle bure koju je u javnosti podigao predlog zakona o tajnosti podataka, i
kritika koje su na taj predlog izneli Rodoljub Šabić, poverenik za informacije
od javnog značaja, i Saša Janković, republički ombudsman, i obećanja
Ministarstva pravde da će ga izmeniti, Vlada Srbije je poslala u skupštinsku
proceduru predlog zakona - bez i jedne jedine izmene.

Sve izmene koje su plod kritika stručne javnosti - počevši od ograničenja
ovlašćenja poverenika za informacije i zaštitnika građana da pristupe tajnim
podacima, pa do kontrole rada tajnih službi, biće, kako nas uveravaju, podnete
Skupštini u obliku amandmana.
Iako je već postalo praksa da Vlada Srbije menja zakone tako što uz predloge
zakona dostavlja svoje amandmane, uočljivo je da takav način ostavlja sebi
mogućnost da u Skupštini Srbije zaustavi one amandmane koje ne želi, ali ih
predlaže zbog pritiska javnosti. Kada amandmani uđu u skupštinsku proceduru,
sve je stvar političke volje, pa uvek postoji mogućnost da određena poslanička
grupa vladajuće koalicije odluči da ne glasa za njih.
Predlog zakona o tajnosti podataka predviđao je da za svaki pristup bilo kom
poverljivom dokumentu povereniku za informacije i ombudsmanu treba odobrenje
nadležnih - Narodne skupštine, Vlade ili Saveta za nacionalnu bezbednost, čime
je praktično onemogućena zaštita sloboda i prava građana za koju su zaduženi
poverenik i ombudsman.
Ministarstvo pravde je puštanjem takvog zakonskog predloga u skupštinsku
proceduru izazvalo veliko negodovanje stručne javnosti, posle čega je otvorena
javna rasprava i zatraženo ekspertsko mišljenje Saveta Evrope, koje do juče
nije obelodanjeno.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za „Blic” da
pretpostavlja da će, ukoliko je Vlada predložila amandmane uz predlog zakona,
ti amandmani biti usvojeni.
On dodaje da je velika letošnja gužva oko predloga zakona o tajnama, koja je
započela njegovim kritikama i kritikama ombudsmana, za naše prilike okončana
neuobičajenom izjavom spremnosti Ministarstva pravde da prihvati argumentovane
kritike, te da u skladu sa tim zakon popravi. Šabić, međutim, napominje da bi
bilo lepo da javnost sazna i to kakva je sadržina mišljenja koje je dao Savet
Evrope.
- Budući da je Ministarstvo pravde već javno ispoljilo spremnost da sve glavne
kritike prihvati, ovo mišljenje eksperata Saveta Evrope, u konkretnom slučaju,
nema toliki praktični značaj koji bi inače imalo, ali je njegov principijelni
značaj veoma velik. Naime, kritike na račun ovog zakona nisu bile samo moje,
već i Saše Jankovića, zaštitnika građana, kao i drugih, praktično nepodeljene
stručne javnosti. To što ih je, ubeđen sam, potvrdilo i ekspertsko mišljenje
Saveta Evrope, još je jedno upozorenje da je neophodno da se u kreiranju novih
zakona vladin aparat mnogo više oslanja na doprinos koji može dati naša stručna
javnost - ističe Šabić.
On dodaje da se to, nažalost, događa retko zbog čega snosimo brojne štetne
posledice i podseća na slučaj sa Zakonom o informisanju koji će epilog dobiti
na Ustavnom sudu i koji je dobio najviše publiciteta, ali svakako nije izolovan
slučaj.
Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže za „Blic” da je,
nakon javne rasprave, Radna grupa za izradu zakona usaglasila mišljenje sa
stavovima nezavisnih organa da iz postojećeg predloga budu izbrisana sva
ograničenja koja su se odnosila na pristup podacima označenim kao poverljivi.
On, međutim, dodaje, da „nema potrebe da se zakon povlači iz procedure”.
- Amandmanima se predviđa dostupnost tajnim podacima za sve državne organe,
uključujući poverenika za informacije od javnog značaja, ombudsmana, revizore,
Agenciju za borbu protiv korupcije, kao i guvernera Narodne banke Srbije -
navodi Homen.
On dalje objašnjava da se postavlja pitanje nadležnosti institucija ukoliko se
odbije nečiji zahtev za pristup informacijama. Prema njegovim rečima,
obezbeđena je sudska zaštita od odluke bilo koje službe bezbednosti koja odbije
da dostavi traženu informaciju. Zainteresovana strana, kako dodaje, može
uložiti žalbu Ministarstvu pravde kao drugostepenom organu, a protiv odluke
ovog ministarstva može povesti upravni spor.
- Izmenama i dopunama zakona utvrđena je još jedna kontrola rada službi
bezbednosti, da Ministarstvo pravde ima nadležnost da kontroliše primenu
zakona, kao i da proverava sve službe da li su osnovano stavile oznaku
poverljivosti. Na osnovu te kontrole Ministarstvo može da daje nalog službama
da se ta oznaka skine - kaže Homen.
On je istakao da je Ministarstvo pravde takođe dužno da o svim aktivnostima
podnosi izveštaj skupštinskom Odboru za odbranu i bezbednost.
Homen objašnjava da je Radna grupa za izradu zakona zatražila ekspertsko
mišljenje SE, kao što uvek radi kada je postoji spor oko predloženog zakona, i
da je sve dobijene sugestije prihvatilo.
- Mišljenje Saveta Evrope bilo je da svima treba obezbediti podjednako pravo na
uvid u poverljive informacije - kaže Homen.

Antrfile : Sporne odredbe predloga zakona o tajnosti podataka

Ograničenje ovlašćenja poverenika za informacije i zaštitnika građana da
pristupe tajnim podacima
Nepostojanje kontrole - kreatori tajni kontrolišu sami sebe ili ih kontroliše
jedna stručna služba
Mogućnost da se praktično sve proglasi tajnom
Pravo zapošljavanja po jednog bezbednjaka u svakom organu vlasti
Zaposleni u stručnoj službi Vlade, koja treba da se bavi primenom zakona, imaće
20 odsto veće plate od ostalih državnih službenika Ova služba nema inspekcijska
ovlašćenja,
bez kojih je nadzor nezamislivBezbednjaci rizikuju krajnje simbolične kazne od
5.000 do 50.000 dinara po ovom zakonu, ukoliko označe neki podatak kao tajnu
bez obrazloženja ili ukoliko označe kao tajnu podatak i dokument koji se
očigledno ne odnose na zaštićene interese

============================




Datum : 13.10.2009
Novina : Blic
Strana : 5
Autor : PRENETO
Tema : Transparentnost Srbija
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



OBJAVITI BROJ ZAPOSLENIH

DRŽAVNA UPRAVA

„Transparentnost Srbija” pozdravila je predlog Vlade prema kojem bi se organi
državne uprave obavezali da objavljuju podatke o broju zaposlenih službenika,
ali je podsetila da je to zakonska obaveza državnih organa već pet godina.(Beta)

Antrfile :

============================




Datum : 13.10.2009
Novina : Pregled
Strana : 5
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



PODACI MORAJU DA BUDU ŠTO DOSTUPNIJI

Beograd
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Rodoljub Šabić izjavio je juče da vlast u Srbiji mora da bude transparentnija
po pitanju raspolaganja javnim novcem. Šabić je kazao da sa Misijom UNDP-a u
Beogradu privodi kraju rad na definisanju jednog veoma zanimljivog projekta,
koji se zasniva na ideji da sloboda pristupa informacijama u demokratskom
društvu podrazumeva mnogo više od obaveze vlasti da se korektno odnosi prema
zahtevima za pristup informacijama, a posebno o javnom novcu. On je naveo da
projekat na kome radi sa UNDP-om ima za cilj da kroz edukaciju kadrova,
uspostavljanje organizacije u organima vlasti i definisanje jednoobraznih formi
Informatora o radu bitno podigne nivo transparentnosti. „Ako u tome uspemo,
učinićemo značajan iskorak u borbi protiv zloupotreba i korupcije“, istakao je
Šabić. Tanjug

Antrfile :

============================




Datum : 13.10.2009
Novina : Kurir
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



VLAST DA BUDE TRANSPARENTNIJA

Rodoljub Šabić

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o
ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je juče da vlast u Srbiji mora da bude
transpartentnija po pitanju raspolaganja javnim novcem.
Poverenik je rekao da sa misijom UNDP u Beogradu privodi kraju rad na
definisanju jednog veoma zanimljivog projekta, koji se zasniva na ideji da
sloboda pristupa informacijama u demokratskom društvu podrazumeva mnogo više od
obaveze vlasti da se korektno odnosi prema zahtevima za pristup informacijama,
a posebno o javnom novcu.
- To mora da podrazumeva i obavezu vlasti da što više informacija učini
dostupnim, odnosno da ih javno objavljuje i ne čekajući da to neko zatraži -
istakao je Šabić. (TANJUG)

Antrfile :

============================




Datum : 13.10.2009
Novina : Pravda
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



TRANSPARENTNIJE O JAVNOM NOVCU

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Rodoljub Šabić smatra da vlast mora biti transparentnija po pitanju
raspolaganja javnim novcem. On kaže da sa Misijom UNDPa privodi kraju rad na
definisanju projekta kako da se vlast korektnije odnosi prema zahtevima za
pristup informacijama, a posebno o javnom novcu. To podrazumeva obavezu vlasti
da što više informacija učini dostupnim, odnosno da ih javno objavljuje i ne
čekajući da to neko zatraži, istakao je Šabić.

Antrfile :

============================




Datum : 13.10.2009
Novina : Pravda
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Saopštenje
Ocena : Neutralna



VLAST GODINAMA TAJI JAVNE BROJKE

DRŽAVNI ORGANI ODAVNO IMAJU OBAVEZU DA OBJAVLJUJU BROJ ZAPOSLENIH

„Transparentnost Srbija" pozdravila je juče predlog Vlade prema kojem bi se
oprani državne uprave obavezali da objavljuju podatke o broju zaposlenih
službenika, ali je podsetila da je to zakonska obaveza državnih organa već pet
godina, a da se o tu obavezu, koju propisuje Zakon o slobodnom pristupu
informacijama od javnog značaja, državni organi uglavnom oglušuju.
Najavljena mera, navodi se u saopštenju „Transparentnosti", jeste od koristi,
jer omogućava građanima uvid u trošenje njihovog novca i poštovanje zakonskih
ograničenja o maksimalnom broju zaposlenih. „Transparentnost" je, međutim,
ukazala da svi državni organi, javna preduzeća, organi lokalne samouprave i
organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja imaju već pet godina
obavezu da te podatke prikažu u Informatoru o radu i da ih ažuriraju svakog
meseca, ali da oni to ne čine. Slični tome su i slučajevi afera povodom
ekstremno visokih primanja i bonusa u javnim preduzećima i regulatornim telima,
gde su ključni podaci bili dugo vremena skrivani od javnosti, podsetila je
„Transparentnost*.
Na osnovu samo ta dva primera, a ima ih mnogo više, pokazuje se šteta nastala
usled toga što poslednje tri vlade Srbije nisu želele da odlučno podrže
sprovođenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Umesto da Vlada obezbedi
da organi i tela koja su pod njenom kontrolom poštuju odavno usvojeni propis,
rešenja se traže u donošenju novih. Kao da se mukotrpno sprovođenje jednog
zakona može zameniti lakim donošenjem novog zakona, navodi se u saopštenju.

Antrfile :

============================