Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 14.10.2009
Novina : Borba
Strana : 2
Autor : IVAN KRIŠKA
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



MINISTRI U IZBORNOJ KAMPANJI MORAJU DA ZABORAVE NA EGZIBICIJE

Od 1. januara 2010. zakon će obavezivati političare da u istupanjima jasno
razgraniče da li govore kao državni funkcioneri ili stranačke ličnosti

Od 1. januara 2010. godine zakon će obavezivati političare da u istupanjima
jasno razgraniče da li govore kao državni funkcioneri ili stranačke ličnosti,
ali analitičari ocenjuju da to u praksi neće moći da zaživi. U odredbama Zakona
o Agenciji za borbu protiv korupcije, u delu o sukobu interesa, propisano je da
funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i
susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju politič kih stranaka.
Navodi se i da je funkcioner dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima
i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav
političke stranke.
Izuzetak će biti samo korišćenje javnih resursa radi lične bezbednosti, ako je
to određeno propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje brinu o bezbednosti
funkcionera. Za kršenje tih odredbi propisana je kazna od 10.000 do 50.000
dinara. Analitičari ocenjuju da će državni funkcioneri svoje nastupe, ipak, i
dalje koristiti za propagiranje svoje stranke. Predsednik Transparentnost
Srbija Vladimir Goati kaže za „Borbu“ da je u praksi moguće primeniti tu
odredbu, ali naglašava da ona verovatno neće imati uticaja na popravljanje
integriteta domaćih političara za vreme trajanja izbornih kampanja. „To je
zapravo jedna od onih suvišnih odredbi od kojih zakonodavac može da očekuje da
će se primenjivati, ali obično ostanu samo želja. Mi bismo svi želeli da se
državni zvaničnici ne ponašaju kao opozicija u kampanji, već da snose svu
odgovornost vlasti. Pravo i postoji da bi takve slučajeve regulisalo, ali
sumnjam da će naši politič ari ikada priznati da su za nešto odgovorni, čak i
kada je u pitanju njihova neposredna odgovornost kao državnih zvanič nika“,
navodi Goati.
On dodaje da je glavna stvar koju su zakonodavci imali na umu prilikom pisanja
sporne odredbe bilo onemogućavanje predstavnika države da izbegnu sopstvenu
političku odgovornost svesnim lažima i deklarativnim izjavama u kampanji.
„Apsolutno se mora razgraničiti da li pojedinac govori kao predstavnik vlasti
ili čovek koji kandiduje sebe ili svoju stranku za novi mandat. Nažalost, ne
verujem da je moguće napraviti monitoring za svako javno pojavljivanje, jer je
laganje u kampanji nešto što je ustaljeno na domaćoj političkoj sceni. Naši
političari su se izveštili u prerušavanju svog lika i dela u kampanji, što
znači da se ponašaju kao stranci kada ih neko pozove na odgovornost, a pričaju
upravo da su odgovorni za sve“, objašnjava Goati. Prema njegovim rečima,
politič are domaćeg kalibra, koji znaju da se izmigolje iz odgovornosti, u
razvijenim demokratijama smatraju nekredibilnim za vladanje.
„Kod birača s izoštrenom političkom svešću, nepotrebno je imati pravno
regulisano ponaš anje za političara. Takav birač ne može nasesti na priču o
hlebu od tri dinara, jer prepoznaju razliku između mogućeg i preteranog. Ta
svest kod glasač a postoji samo ako žive u uređenom društvu, gde normalnost
nije nešto što je miljama udaljeno od stvarnosti. Dakle, u sređenim društvima
je biračima prepušteno da kažnjavaju egzibicije političara koji nisu baš pri
čistoj svesti, a ne zakonu“, naglašava Goati. On smatra da je u izbornoj
kampanji neophodno stalno podsećati šta je dotični političar govorio dok je bio
u opoziciji, a šta je radio na vlasti.
„Ukoliko je etos određenog kandidata za javnu funkciju u prošlosti bio doveden
u pitanje, onda bi na tome trebalo konstantno insistirati, da bi se videlo da
li se promenio. S druge strane, ako se nastavi s mistifikacijama i
izbegavanjima, onda bi zaista trebalo oštro primeniti odgovarajući zakon, jer
pravo je grub instrument“, navodi Goati. Programski direktor Cesida Marko
Blagojević kaže za „Borbu“ da će primena takve odredbe biti teška, ako ne i
nemoguća.
„Izmišljanje bez pokrića u kampanji je toliko uobičajena stvar kod nas, sumnjam
da će odredba zaživeti u praksi. Radi se o ponašanju koje ovdašnji političari
ne smatraju za nešto pogrešno. Kazna od 50.000 dinara je zaista mala za uslove
naših državnih funkcionera i smatram da ih pretnja takvim sankcionisanjem neće
podstaći da promene svoje načine“, ocenjuje Blagojević. On ističe da je prvo
potrebno razgraničiti šta je pravi sukob interesa, pa tek onda ići na sledeće
korake.
„Jako puno stavki je tu sasvim preskočeno. Kako da razgraničimo koja funkcija
dolazi do izražaja kada priča jedan čovek s dve ili više pozicija u izbornoj
kampanji? Uzmite naš primer, ko će da zna da li predsednik države, koji je u
isto vreme i predsednik partije, govori u svoje ili u ime vlasti, čak i ako je
prethodno naglasio funkciju koja nam se trenutno obraća. Takođ e, šta ako neki
državni funkcioner počne da tvrdi kako je onemogućen u obavljanju svojih
dužnosti, jer ne može da ode u mesto u kojem traje predizborni skup“,
konstatuje Blagojević.
Prema njegovom mišljenju, u Srbiji već dugo traje proces srastanja države i
partije. „Toga ima i u drugim zemljama, prevashodno u Engleskoj, gde predsednik
partije automatski postaje premijer ako njegova stranka pobedi na izborima.
Ali, ukoliko se to dogodi, on opet ima nekoga moćnijeg iznad sebe kojem mora da
odgovara i polaže račune“, zaključuje Blagojević.

Antrfile : Lepo stoji na papiru

Đorđe Vuković iz Cesida istakao da ta odredba samo „lepo stoji na papiru“ ali
da je u praksi neizvodljiva. „Ako vi kažete ministru da ne ide u neko mesto
zato što je tamo izborna kampanja, on može reći da mu se ne dozvoljava da
obavlja zakonom predviđene dužnosti“, kazao je Vuković. Prema njegovim rečima,
mnogo zemalja je pokušalo to da reši ali nisu uspele. „Očigledno da onaj ko je
taj deo zakona napisao nije pročitao svetsku praksu o toj temi. To je pre svega
pitanje političkog ukusa i političke kulture da ne idete u krajnosti, znači da
ne vršite neku eksploataciju vaše državne funkcije. Zakonom to neće moći biti
rešeno“, kazao je Vuković. „Kad je u pitanju izborna kampanja, ljudi iz izvršne
vlasti uvek su su se pojavljivali i tako će ostati i u budućnosti“, rekao je
Vuković i dodao da je pitanje kako se može utvrditi i ko će utvrditi u kojoj
funkciji se neko pojavljivao.

============================




Datum : 14.10.2009
Novina : Press
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



BEZ FUNKCIJA U IZBORNOJ KAMPANJI

BEOGRAD - Od 1. januara 2010. godine zakon će obavezivati političare da u
istupanjima jasno razgraniče da li govore kao državni funkcioneri ili stranačke
ličnosti. U odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u delu o
sukobu interesa, propisano je da funkcioner ne može da koristi javne resurse i
skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za
promociju političkih stranaka.
Navodi se i da je funkcioner dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima
i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav
političke stranke. Za kršenje tih odredbi propisana je kazna od 10.000 do
50.000 dinara.
(BETA)

Antrfile :

============================




Datum : 14.10.2009
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : PRENETO
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



RAZDVAJANJE FUNKCIJE I KAMPANJE

BEOGRAD - Od 1. januara 2010. godine zakon će obavezivati političare da u
istupanjima jasno razgraniče da li govore kao državni funkcioneri ili stranačke
ličnosti. U odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u delu o
sukobu interesa, propisano je da funkcioner ne može da koristi javne resurse,
skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera za
promociju političkih stranaka. (BETA)

Antrfile :

============================




Datum : 14.10.2009
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : E. D.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



(NE)RASKIDIV „DIL“ PROIZVOĐAČA MEDIKAMENATA I BELIH MANTILA

Sprega farmaceutskih kuća i lekara - između partnerstva i korupcije

Naša priča

Beograd - Iako farmaceutske kompanije decenijama unazad sponzorišu putovanja
lekara na kongrese, ali ih nagrađuju i na brojne druge načine, od letovanja do
skupocenih poklona, ta pojava, čini se, danas je poprimila epidemijske razmere.
Poznavaoci prilika na domaćem tržištu lekova tvrde da su takve „veze“
podstaknute posle 2000. godine, usled prisustva sve većeg broja proizvođača
medikamenata, a cena onih koji propisuju lekove - raste. „Tarifa“ je, kažu,
direktno srazmerna efektu koji mogu da očekuju od pojedinog lekara.
Na „meti“ su, češće, upravo uticajna imena domaće medicine, profesori
univerziteta, ali i lekari opšte medicine koji propisuju lekove što se izdaju
na teret zdravstvenog osiguranja.
Prava je veština i da novi medikament na tržištu dospe na listu lekova, za šta
postoje ogromni pritisci.
Nedavna afera u Sloveniji o tome da je farmaceutska kuća „Novartis“ podmićivala
lekare u toj zemlji, ali i drugim, uključujući i Srbiju, za mnoge nije bila
iznenađenje, jer, farmaceutske kuće se po pravilu utrkuju da za svoje proizvode
pridobiju što više belih mantila.
- To uopšte nije nova pojava, ali je sada poprimila apsurdne razmere. Za
obnavljanje licence lekara biće potrebni bodovi prikupljeni kroz kontinuiranu
edukaciju, a farmaceutske kuće kroz edukaciju medicinara reklamiraju svoje
proizvode. Edukaciju ne bi smeli da sprovode oni koji su zainteresovani za
prodaju. Zdravstvo, zdravstveni budžet i farmaceutska industrija idealni su za
korupciju, jer se tu prepliću interesi. Korupcija, izvesno, postoji, samo je
pitanje političke volje da li ćemo se boriti protiv nje - kaže za Danas
dugogodišnji apotekar Vukosava Stevanović iz Udruženja Farmaceutsko jezgro. Ona
upozorava da ovde nije reč o „običnoj“ korupciji, već da ona poprima nivo
kriminala, pošto uključuje zdravlje i život ljudi.
- Običaj je da farmaceutske kuće sponzorišu putovanja na kongrese u
inostranstvu. Granice poslovno-interesnog odnosa i uložena sredstva srazmerna
su učešću u profitu koji ta kuća ostvaruje. Sponzorstvo se danas smatra
normalnim. Ali nikad od nekog lekara, kad govori o nekoj temi, nećemo čuti da
je u sukobu interesa, jer radi za određenu farmaceutsku kuću. Isto je i sa
farmaceutima - tvrdi naša sagovornica.
Tragično je, kaže, što kada se neko razboli u Srbiji, ne zna da li ga zaista
leče ili rade za procenat.
„Vrbovanje“ lekara postoji ne samo kada su u pitanju lekovi, nego i pomoćna
lekovita sredstva, ortopedska pomagala, čak i - vakcine.
Profesor Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije,
kaže za Danas da će ta agencija od 1. januara imati službu koja će razmatrati
pritužbe vezane za različite oblike korupcije. Zavisno od prikupljenih
činjenica, reagovaće javno i prosleđivati slučajeve istražnim organima, koji
treba da ustanove da li u tome ima istine ili ne.
Na pitanje koliko monopolistički položaj zdravstva i zdravstvenog osiguranja
doprinosi ovoj pojavi, Čupić ističe da svaki monopol u bilo čemu onemogućava
razvoj, a da „uvek iza toga stoje interesi“. On smatra da bi korupcija bila
dobrim delom sprečena oštrom kaznenom politikom i oduzimanjem imovine čije
poreklo ne može da se dokaže, a nastala je u toku kratkog perioda kada je čovek
bio na mestu gde se donose odluke.

Antrfile : Plaća se i ime

Najčešće se „plaćaju“ skupovi u inostranstvu. Predavanja na seminarima u
organizaciji proizvođača plaćaju se - prema imenu. Tako se zna da neki poznati
eksperti zarađuju 500 evra za desetominutno predavanje. U Lekarskoj komori
Srbije ističu da farmaceutske kompanije ne mogu da organizuju kontinuiranu
edukaciju za lekare, koja se boduje za obnavljanje licence. Zakon dozvoljava da
farmaceutska kuća plaća lekaru odlazak na stručni sastanak - put, kotizaciju i
boravak. U Ministarstvu zdravlja kažu da su dozvoljena i predavanja, dok se
honorari isplaćuju preko Autorske agencije, po odbijanju poreza.

============================




Datum : 14.10.2009
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



BEZ MINISTARA U KAMPANJI

IZBORI

Od 1. januara 2010. godine zakon će obavezivati političare da u istupanjima
jasno razgraniče da li govore kao državni funkcioneri ili stranačke ličnosti
jer Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu o sukobu interesa
propisuje da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima
učestvuje i susrete na kojima je u svojstvu funkcionera za promociju političkih
stranaka.

Antrfile :

============================




Datum : 14.10.2009
Novina : Blic - Srbija
Strana : 2
Autor : MILICA IVANOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Reportaža
Ocena : Neutralna



ISPITUJU DUG ZA GRADNJU ŠKOLE

Istraga spora u Medicinskoj školi

Ministar prosvete Žarko Obradović kaže da će komisija Vlade Srbije proveriti
kako je nastao dug od 70 miliona zbog kog je račun škole u Leskovcu bio
blokiran i da li cena odgovara obavljenim radovima

Milica Ivanović

Leskovac
Ministarstvo prosvete ispitaće kako je trošen novac na gradnju Medicinske škole
u Leskovcu i da li radovi odgovaraju postignutoj ceni, kaže za „Blic” ministar
prosvete Žarko Obradović. Račun škole je blokiran zbog duga od 70 miliona za
gradnju nove zgrade posle požara 2005. godine. Država i grad isplatili su deo
novca za radove, ali je izvođač podneo tužbu, pa je račun blokiran. Obradović
je rekao da će ministarstvo platiti dug tek posle provere kako je nastao toliki
dug.

Obradović je u izjavi „Blicu” rekao da stotinak profesora Medicinske škole neće
plaćati ceh ovog spora, odnosno da će njihove zarade biti redovno isplaćivane.
- Moramo da stvorimo uslove da škola radi, ali moramo da vidimo šta je sudbina
te priče oko izgradnje škole. Treba pogledati kako je ugovor napravljen i da li
je stvarno urađeno onoliko radova koliko se tvrdi u odnosu na cenu i u odnosu
na to mi ćemo svoje obaveze ispuniti kolike god da su. Ne mogu da kažem da ćemo
to uraditi danas ili sutra, jer novca jednostavno nema, ali ćemo uporedo
rešavati stvari - kazao je ministar.
Račun Medicinske škole je pre dve i po godine bio dva i po meseca u blokadi, a
u novu blokadu škola je ušla u maju ove godine po sudskoj zabrani, a po tužbi
leskovačkog preduzeća „Novogradnja”, koje je 2005. godine na mestu starog
izgorelog sagradilo novi školski objekat iste veličine. Zbog blokade,
profesorima je kasnila avgustovska plata. Problem je rešen intervencijom
nadležnog ministarstva, ali se profesori boje da ponovo ne ostanu bez plate.
Ministar Obradović kaže da je Vladi Srbije predložio da formira trojnu
komisiju, sastavljenu od predstavnika njegovog ministarstva i ministarstava
pravde i finansija da se ispita ceo postupak gradnje, kao i to da li je zaista
uložen materijal koji je naveden na sudu i kakvog je on kvaliteta.
- Suština je da li je stvarno urađeno onoliko koliki su računi ispostavljeni.
Kad odete na teren i vidite školu, nemate utisak da stanje na papiru odgovora
realnom stanju. Sve te stvari, koje su deo prošlosti moraju se ispitati - kazao
je Obradović.
„Novogradnja” je posao dobila bez tendera i za tri meseca sagradila školu,
pošto su se tadašnji ministar prosvete Slobodan Vuksanović, inače leskovački
zet, i tadašnji predsednik opštine Leskovac Gojko Veličković usmeno dogovorili
o gradnji i o načinu finansiranja po kome je republika učestvovala sa 80, a
lokalna samouprava sa 20 odsto novca. Nosilac posla bila je Medicinska škola, a
ugovor sa izvođačem potpisao je tadašnji direktor Jovica Marinković. Ugovor je
bio vredan nešto više od 100 miliona dinara, a prema dostupnim podacima,
ministarstvo i škola isplatili su oko 70 miliona dinara. Za preostali dug
„Novogradnja” je tužila školu, ali nepoznato je kako je tokom suđenja dug
uvećan do čak 70 miliona dinara.
Ovaj dug kamen je oko vrata i lokalnoj samoupravi, koja takođe nema novca u
budžetu za svoj deo. I gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić uveren je, kaže,
da slučaj Medicinske škole treba predati nadležnim državnim organima.

Antrfile :

============================