Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 15.10.2009
Novina : Pregled
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



OBEZBEĐEN NOVAC ZA AGENCIJU

Vlada Srbije obezbediće sve uslove za rad Agencije za borbu protiv korupcije,
dogovoreno je na jučerašnjem sastanku ministarki fanansija Dijane Dragutinović
i pravde Snežane Malović sa direktorkom te agencije Zoranom Marković. Kako se
ističe u saopstenju Vlade Srbije, obezbeđen je novac neophodan za rad i
tehničko opremanje Agencije za borbu protiv korupcije. Finansijskom planom za
rad te institucije za borbu protiv korupcije u 2010. godini predviđeno je 160
miliona dinara.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Pregled
Strana : 2
Autor : PRENETO
Tema : Aktivnosti i komentari, Pristup informacijama o finansiranju političkih
partija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Transparentnost Srbija,
Vladimir Goati
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



PROTIV KORUPCIJE SAMO LOKAL

Goati: Antikorupcijska borba ne zahvata najviše funkcionere

Beograd
Predsednik Transparentnosti Srbija (TS) Vladimir Goati ocenio je juče da su
aktivnosti na suzbijanju korupcije porasle, ali da se one i dalje svode na
lokalni nivo, odnosno ne zahvata najviše državne funkcionere.
„Na strateškom nivou još se ne čini ništa i zato imamo zaboravljene afere kao
što su nabavka vagona za Železnicu, 'kofer' i 'Dragić'“, istakao je Goati na
konferenciji za novinare, navodeći da je veoma teško skupljati dokaze koji
ukazuju na visoke zvaničnike zbog toga što iza njih stoje partije.
Goati je naveo da su političke partije i dalje najmoćnije i da su potpuno
„umrtvile“ parlament, zbog čega ni Zakon o finansiranju političkih partija nije
doveo do očekivanih rezultata. Kao primer, Goati je naveo finansijske izveštaje
o troškovima izbornih kampanja za vanredne lokalne izbore u junu u Voždovcu,
Zemunu i Kosjeriću, a koje niko ne može da kontroliše do 1. januara 2010.
godine, kada počinje da radi Agencija za borbu protiv korupcije. Ti finansijski
izveštaji su puni manjkavosti i kršenja Zakona o finansiranju političkih
stranaka, ali se još nije desilo da su Odbor za finansije Skupštine Srbije ili
Republička izborna komisija, koje su do sada imale nadležnosti, prozvale neku
partiju zbog prekršaja ili greške, kazao je Goati. Beta

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Pregled
Strana : 2
Autor : LJILJANA KOSTADINOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



SRBIJA NAPREDUJE KA EU

Ambasador EK u Beogradu Vinsent Dežer predstavio godišnji izveštaj o Srbiji

Napredak je ostvaren u saradnji sa Hagom, institucionalnom jačanju, i viznoj
liberalizaciji, a korak nazad usvajanjem Zakona o informisanju

Ljiljana Kostadinović

Beograd
Prema godišnjem Izveštaju Evropske komisije, Srbija je u proteklih godinu dana
ostvarila značajan napredak u procesu evropskih integacija, rekao je juče u
svom prvom obraćanju novinarima ambasador Evropske komisije u Beogradu Vinsent
Dežer. „Vlada Srbije je pokazala svoju opredeljenost da zemlju približi EU
nižući dobre rezultate u primeni odredaba Privremenog sporazuma s EU i
sprovodeći ključne reforme u brojnim oblastima u skladu sa evropskim
standardima.“ Dežer je izrazio uverenje da će Srbija prevazići terškoće u
narednih nekoliko godina i da je njena bliska budućnost ravnopravno članstvo u
EU. On je objasnio da su na pozitivnoj listi četiri ključna faktora, a na
negativnoj tri i da je Srbiji potrebno da nastavi da čini napore u realizaciji
i sprovođenju reformi u procesu evropskih integracija u kojem ima punu podršku
EK uključujući i finansijsku od milijardu evra do 2011. godine i još 200
miliona evra za rešavanje budžetskog manjka. Dežer je istakao da su na
pozitivnoj strani napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, institucionalnom
jačanju, kao i privođenju kraju poslova na viznoj liberalizaciji. Dežer je
naveo i da EK podržava Srbiju da ispuni ostale uslove kako bi obezbedila
odobrenje predloga, koji će Komisija da uputi državama članicama kako bi
obezbedila da do 1. jula iduće godine građani naše zemlje putuju bez viza u
zemlje šengena. Dežer je naveo i da se Srbija istovremeno suočava sa teškim
zahtevima ubrzavanja ekonomskih reformi i postizanja javnih finansija. Ipak,
Srbija mora da napreduje i u efektivnom sprovođenju sistemskih zakona,
unapređenju procesa usvajanja zakona reformi pravosuđa i jačanju kapciteta u
borbi protiv korupcije. On je naveo kao negativan primer nedavno usvojen Zakon
o javnom informisanju. Dežer je ukazao i da Srbija mora da pokaže
konstruktivniji stav kada je reč o pitanjima vezanim za Kosovo.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 15
Autor : Z. ŠAPONJIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



TENDER ZA PEŠAČKI MOST

ŽELEZNIČKA STANICA U POŽEGI KONAČNO REŠAVA PROBLEM PEŠAKA

Izgradnja montažne pasarele preko koloseka, duge 95 metara i visoke 7,5 metara,
biće završena u prvoj polovini iduće godine

POŽEGA - Opština Požega iduće nedelje treba da raspiše tender za izgradnju
pešačkog mosta preko železničke stanice u ovom gradu. U Požegi veruju da će
izgradnja montažnog mosta preko koloseka biti završena u prvoj polovini iduće
godine i da će taj most zaustaviti crnu seriju pogibija na stanici u Požegi.
Pasarela preko koloseka trebalo bi da bude duga 95 metara i oko 7,5 metara
iznad pruge. Taj most će, najbližim putem, povezati naselje Visibaba sa oko 250
domaćinstava, bolnicu i oko 600 učenika Poljoprivredne škole i starački dom sa
centrom grada.
Milovan Mićović, predsednik opštine Požega, istakao je da se sa realizacijom
ovog projekata počelo posle dogovora s Ministarstvom infrastrukture.
- Opština je u izradu projekta već uložila dva miliona dinara, a država će,
kako nam je obećano, finansijski ispratiti gradnju mosta. Još nezvanične
procene govore da će podizanje mosta koštati oko 30 miliona dinara - kaže
Mićović.
Gradnja bi trebalo da počne odmah po okončanju tenderskog postupka, za oko
mesec i po dana, a most će najverovatnije biti montiran od metalnih elemenata.
Zbog podizanja mosta neće biti ugrožen železnički saobraćaj kroz stanicu
Požega. Dok most bude montiran preko jednih, saobraćaj će biti usmeravan na
druge koloseke.
Gradnjom železničke stanice u Požegi, pre tridesetak godina, naselje Visibaba,
Poljoprivredna škola, bolnica, starački dom, ostali su odsečeni od centra
grada. I danas, preko koloseka stanice, rizikujući živote, svakodnevno prelazi
više od hiljadu meštana Visibabe, đaka Poljoprivredne škole i onih koji idu u
bolnicu po medicinsku pomoć...
Za tridesetak godina na kolosecima stanice u Požegi poginulo je 18 ljudi, među
njima i nekoliko đaka, a više desetina je povređeno. Učenik Nemanja Spasojević
(16) dobio je teške opekotine dok se provlačio između vagona, a Dragan Đokić
(58) iz sela Glumač poginuo je na kolosecima dok je prelazio prugu. Izgradnja
mosta jedan od najvažnijih poslova u Požegi.
Protestnom šetnjom do platoa železničke stanice u junu u Požegi, učenici i
profesori Poljoprivredne škole želeli su da skrenu pažnju na problem
nebezbednih pruga. Oni su tada tražili od nadležnih da hitno podignu pešački
most preko koloseka kako bi se sprečile nove tragedije.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



SPS: REFORME PRIORITET

Predsednik Izvršnog odbora SPS-a Branko Ružić rekao je da je izveštaj EK-a
pozitivna pouka i ohrabrenje Srbiji na daljem putu evropskih integracija.
Osvrnuvši se na kritike vezane za kriminal i korupciju i rad pravosudnih
organa, Ružić je istakao da je u borbi protiv kriminala i korupcije, koja je,
kako je naglasio, prioritet Vlade Srbije, dosta učinjeno, a da će započeta
reforma pravosuđa biti finalizovana do kraja ove godine.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



SRS: PRITISAK NA SRBIJU

Šef poslaničke grupe SRS-a Dragan Todorović rekao je da Srbiji nisu potrebni
izveštaji Evropske komisije da bi spoznala da su njeni osnovni problemi
korupcija i kriminal, čiji su “osnovni generatori ljudi na vlasti, koji su je
sistemski omogućili”. “Evropska unija te izveštaje koristi u onoj meri u kojoj
joj to odgovara da izvrši pritiske na Srbiju, a mi ćemo postati članica EU tek
kada prihvatimo nezavisnost Kosova i Metohije i put za otcepljenje Vojvodine”,
tvrdi Todorović.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : J. J.
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Transparentnost
Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



STRANKE IZNAD ZAKONA

BEOGRAD - Predsednik „Transparentnosti Srbija“ Vladimir Goati ocenio je da
Zakon o finansiranju stranaka nije doveo do očekivanih rezultata, pošto su
partije i dalje najmoćniji natparlamentarni činilac koji je potpuno „umrtvio“
parlament. Kao primer on je naveo finansijske izveštaje o troškovima izbornih
kampanja za lokalne izbore na Voždovcu, Zemunu i u Kosjeriću.
Tako je, na primer, Lista za evropski Voždovac ukupno u kampanji potrošila
47.399 dinara, SRS 47.273, dok je najviše izdvojila koalicija DSS-NS-NP -
171.197 dinara. Izveštaje o finansiranje kampanje nisu predale LDP, Lista za
toleranciju Rasima Ljajića i koalicija SPS-PUPS-JS. Za izbore u Zemunu, samo
četiri stranke su podnele finansijske izveštaje, dok je od devet stranaka koje
su se nadmetale u Kosjeriću svega tri podnelo izveštaj.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Kurir
Strana : 4
Autor : G. RAKOVIĆ
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



ZATVOR ZA POSLANIKE!

Prema novom zakonu o radu Agencije za borbu protiv korupcije, od 1. januara
2010. državni zvaničnici u Srbiji neće moći da obavljaju više od jedne funkcije

BEOGRAD - Svi državni zvaničnici koji imaju dve funkcije, a koji se do 1.
januara sledeće godine ne odreknu jedne od njih, mogli bi da završe u zatvoru
od šest meseci do pet godina, a moglo bi i da im bude zabranjeno da se u
budućnosti bave javnim poslom! Prema novom zakonu o radu Agencije za borbu
protiv korupcije, koji stupa na snagu početkom 2010, svi političari koji
obavljaju dve funkcije biće u sukobu interesa, a Agencija će imati pravo da od
njih zatraži da se odreknu jedne.
Ovo je za Kurir potvrdila zamenica predsednika Odbora Agencije za borbu protiv
korupcije Tanja Miščević. Prema njenim rečima, svako ko se tretira kao
zvaničnik, to jest ko je postavljen ili izabran na određenu funkciju, bilo na
nivou centralne, regionalne ili lokalne vlasti, smatra se državnim funkcionerom
i neće moći da ima neku drugu funkciju.
- Oni koji imaju dve funkcije moraće da izaberu jednu od njih. Tačnije, svi oni
koji obavljaju više od jedne funkcije moraće od Agencije da traže mišljenje o
tome, ako je, recimo, reč o stručnim udruženjima, upravnim odborima instituta
ili slično, a onda će se o tome odlučivati. Ukoliko ne poslušaju preporuku
Agencije, ona će, za razliku od Odbora za sprečavanje sukoba interesa, moći da
zatraži od pojedinca ili institucije da se povuče s jedne funkcije, a može čak
i da obavesti tužilaštvo o tom slučaju - objašnjava Miščevićeva.
Iako će za manje od tri meseca sedenje u dve fotelje biti tretirano kao sukob
interesa, što do sada nije bio slučaj, u Srbiji postoji dosta funkcionera koji
zasad ne vide ništa sporno u činjenici da imaju duple funkcije, a najčešće i
duple plate. Kurir je u nekoliko navrata pisao o funkcionerima G17 plus koji se
pored svojih standardnih funkcija nalaze i u raznim upravnim odborima. Javnosti
je poznat i slučaj poslanika u parlamentu koji su ujedno predsednici opština.
Jedan od njih, lider JS i gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma juče za
Kurir nije želeo da odgovori na pitanje da li će se odreći jedne od funkcija.
- Kada dođe vreme za to, onda ću pričati na tu temu - kratak je Palma. Isto nam
je poručio i drugi sporni poslanik, Dragi Damnjanović iz G17 plus, koji je
predsednik opštine Žagubica.
- Unapred ne mogu da kažem ništa. Ukoliko to bude zakonska obaveza, odreći ću
se jedne funkcije, videću koje - kaže Damnjanović.
Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, koji je pored ove funkcije i
poslanik u parlamentu, juče nije bio dostupan za komentar.

Antrfile : Šta piše u članu 28. novog zakona

Funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je zakonom i drugim
propisom obavezan da vrši više javnih funkcija. Izuzetno od stava 1. ovog
člana, funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti
Agencije. Pre prihvatanja druge javne funkcije, odnosno kandidovanja za drugu
javnu funkciju, funkcioner koji namerava da više funkcija vrši istovremeno
dužan je da zatraži saglasnost Agencije. Uz zahtev, funkcioner dostavlja i
pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili
imenovao na javnu funkciju. Agencija je dužna da odluči po zahtevu iz stava 3.
ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 13
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ODBRANA TRAŽI OPTUŽNICU PROTIV INSPEKTORA

PROCES U SMEDEREVU OPTUŽENIMA U AFERI „INDEKS“

Odbrana optuženih za korupciju na kragujevačkom Pravnom fakultetu zatražila je
juče da tužilac po službenoj dužnosti optuži policijskog inspektora Zorana
Bulatovića za iznuđivanje priznanja optužene Olivere Kojić. Kojićeva, bivša
referentkinja u službi za studentska pitanja kragujevačkog Pravnog fakulteta,
na saslušanju pred sudskim većem, kojim predsedava Slađana Bojković, sve vreme
je plakala, optužujući inspektora Bulatovića da joj je govorio kako da tereti
predavače na fakultetu za primanje mita. Ona je rekla da je zapisnik potpisala,
a da nije bila svesna činjenice da tereti profesore i da joj jedino bilo važno
da ode kući. U više navrata ponovila je da je i inspektoru kazala da ne zna
ništa o prodaji ispita, ko ih prodaje ni koliko se to plaća, ali da je pisala
ono što joj je rekao inspektor Bulatović, kako i koje profesore treba da tereti.
Kada joj je predsednica veća pročitala izjavu koju je dala u policiji, ona je
negirala navode iz zapisnika i navela da joj je to neko „stavio u usta“ i da je
ga je potpisala jer joj je obećano da će biti puštena iz pritvora. Optužena
Marija Leković rekla je da je dala 800 evra, indeks i dve fotografije dekanu
Svetu Puriću, da bi se s banjaluč kog upisala na kragujevački Pravni fakultet.
Ona je rekla da se iznenadila kada je videla da su joj priznata tri ispita koje
nije polagala u Banjaluci i upisane ocene i da je pokušala da kontaktira dekana
Sveta Purića, ali da nije uspela. Na sledećem ročištu, 20. oktobra, biće
saslušani Bora Čejović, Branislava Stojković i Nenad Obradović. (Beta)

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Saopštenje
Ocena : Neutralna



DOGOVOR

VLADA Srbije obezbediće sve uslove za rad Agencije za borbu protiv korupcije,
dogovoreno je na jučerašnjem sastanku ministarki fanansija Diane Dragutinović i
pravde Snežane Malović sa direktorkom te agencije Zoranom Marković.
Kako se ističe u saopštenju Vlade, obezbeđen je novac za rad i tehničko
opremanje Agencije za borbu protiv korupcije.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Pravda
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Transparentnost
Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PARTIJE ZATAŠKAVAJU AFERE

VLADIMIR GOATI TVRDI DA VLAST NE ŽELI ISTINSKU BORBU PROTIV KORUPCIJE

Predsednik „Transparentnosti Srbija" Vladimir Goati ocenio je da su aktivnosti
na suzbijanju korupcije porasle, ali da se one i dalje svode na lokalni nivo,
odnosno da ne zahvataju najviše državne funkcionere.
- Na strateškom nivou još se ne čini ništa i zato imamo zaboravljene afere, kao
što su nabavka vagona za Železnicu, „kofer" i „Dragić" - istakao je Goati na
konferenciji za novinare, navodeći da je veoma teško skupljati dokaze koji
ukazuju na visoke zvaničnike zbog toga što iza njih stoje partije. Goati je
naveo da su političke partije i dalje najmoćnije, te da su potpuno „umrtvile"
parlament, zbog čega ni Zakon o finansiranju političkih partija nije doveo do
očekivanih rezultata. Kao primer, Goati je naveo finansijske izveštaje o
troškovima izbor
nih kampanja za vanredne lokalne izbore u junu u Voždovcu, Zemunu i Kosjeriću,
a koje niko ne može da kontroliše do 1. januara 2010. godine, kada počinje da
radi Agencija za borbu protiv korupcije. Prema izveštaju za kampanju u
Voždovcu, Lista za evropski Voždovac ukupno je u kampanji potrošila 47.399
dinara, SRS 47.273, a najviše je izdvojila koalicija SPS-PUPS-JS 171.197 dinara.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : T. SPAIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



BRISEL PREDLOŽIO DEBLOKADU SPORAZUMA SA BEOGRADOM

Pozitivan izveštaj Evropske komisije

T. Spaić

Evropska komisija predložila je deblokadu primene prelaznog trgovinskog
sporazuma sa Srbijom, posle koga treba da usledi puno sprovođenje sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju, pa i mogućnost da Srbija uspešno podnese
kandidaturu za članstvo već ove godine. Po oceni zvaničnika Vlade Srbije i
dobrih poznavalaca EK, ovo je dosad najbolji izveštaj o napretku Srbije.

Godišnji izveštaj u Briselu juče je predstavio evropski komesar za proširenje
Oli Ren i naglasio da je Srbija ostvarila značajan napredak kako u oblasti
ispunjavanja uslova za približavanje EU, tako i u saradnji s Haškim tribunalom.
Kada je reč o mogućnosti promene mišljenja Holandije, koja se protivi deblokadi
prelaznog sporazuma Srbije i EU, Ren je istakao da se nastavljaju napori radi
promene stava holandskih vlasti.
U Beogradu je premijeru Mirku Cvetkoviću izveštaj EK predstavio Vinsent Dežer,
šef delegacije EK u Srbiji, koji je ocenio da je „Vlada Srbije pokazala svoju
opredeljenost da zemlju približi EU, nižući dobre rezultate u primeni odredaba
prelaznog sporazuma sa EU i sprovodeći ključne reforme u skladu sa evropskim
standardima.
- Izveštaj je dobar jer se u njemu konstatuje da je „učinjen napredak”, bez
drugih kvalifikacija. To ne znači kraj posla, niti da je situacija idealna, ali
znači da smo se pomerili u odnosu na prošlu godinu, kada je najpozitivnije bilo
„da je očuvana evropska orijentacija u teškim uslovima” - rekla je za „Blic”
Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, koja je posebno
pohvaljena u izveštaju EK.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je juče da je izveštaj EK o
napretku Srbije u evropskim integracijama „najpozitivniji izveštaj” do sada i
dodao da očekuje da primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom bude
odmrznuta u decembru. Đelić je ocenio da je EK „snažan saveznik” Srbije kada je
u pitanju odmrzavanje SSP i pokušaj da se Holandija privoli na to.
Evropska komisija je u izveštaju pozvala Srbiju da ispuni preostale uslove za
dobijanje belog šengena. Očekuje se da Savet ministara donese pozitivnu odluku
u decembru. To će biti jaka preporuka za dobijanje režima bez viza i od drugih
zemalja koje nisu u šengenskom sistemu.

Antrfile : Ocene Evropske komisije

Pozitivno

- jednostrana primena prelaznog trgovinskog sporazuma
- Vlada i Skupština usvojili većinu potrebnih reformskih zakona, pored ostalog
i Zakon o političkim partijama
- napredak u saradnji sa Hagom
- saradnja sa Euleksom
- napredak u oblasti pravosuđa, slobode i bezbednosti (uslov za ukidanje viza)
- rad Kancelarije za evropske integracije
- borba protiv korupcije

Negativno

- primena reformskih zakona
- sporo pravosuđe
- spora reforma javne administracije
- jezik mržnje i napadi na novinare i aktiviste koji se bave zaštitom ljudskih
prava
- Ratko Mladić i Goran Hadžić na slobodi
- nepromenjen izborni zakon
- privatizacija i nedovoljni napori na uspostavljanju tržišne privrede
- borba protiv organizovanog kriminala
- nezavisno sudstvo


============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



NOVAC ZA AGENCIJU

vlada

Vlada Srbije obezbediće sve uslove za rad Agencije za borbu protiv korupcije,
dogovoreno je na jučerašnjem sastanku ministarki fanansija Dijane Dragutinović
i pravde Snežane Malović sa direktorkom te agencije Zoranom Marković. . Za rad
te institucije za borbu protiv korupcije u 2010. godini predviđeno je 160
miliona dinara.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Blic
Strana : 11
Autor : D. P. V.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



MEDIJI DA PODSTIČU ODGOVORNOST

Iako je u Srbiji pre devet godina srušena autoritarna vlast i nasleđen
koruptivni sistem, korupcija je i danas najveći društveni problem. Zato bi
mediji morali da budu partneri u podsticanju društvene odgovornosti preduzeća i
da ukazuju na društveno neodgovorna ponašanja, rečeno je juče u Asocijaciji
medija na okruglom stolu o ulozi medija u izveštavanju o društveno odgovornom
ponašanju.

Jogeš Čoen, glavni savetnik za odgovorno poslovanje BBC, rekao je da BBC kao
nekomercijalni državni servis sa oko 23.000 zaposlenih veoma drži do društvene
odgovornosti, od toga da ima humanitarni fond, preko ulaganja u „pametne“
poslovne zgrade, do upošljavanja osoba sa invaliditetom.
- Postoji kriza inteligencije u medijima, forsira se čista zabava poput
„Velikog brata“, „Pop idola“, nema sadržaja koji mogu da utiču na obrazovanje
gledalaca i čitalaca. Mediji moraju da izveštavaju o aktivnostima kompanija u
oblasti društvene odgovornosti - kaže Čoen.
Jelena Krstović, direktor korporativnih komunikacija u „Delta holdingu“,
naglašava da je ova firma integrisala društvenu odgovornost u svoju poslovnu
filozofiju, od odnosa prema zaposlenima do humanitarnih fondova i vođenja
računa o emisiji zračenja.
Siniša Đurić iz Balkanskog fonda za inicijative ističe da je angažovanje
kompanija u sferi društvene odgovornosti dobrovoljno i ukazuje da kompanije
zameraju medijima da daju prioritet skandalima nad dobrim vestima, da reaguju
zakasnelo i da većina informacija o društvenoj odgovornosti završava u
uredničkim „kantama za otpatke“.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : I. A.
Tema : Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZA KAMPANJU 50.000 DINARA

Goati: Finansijski izveštaji o troškovima za vanredne lokalne izbore u
Kosjeriću, Zemunu i na Voždovcu manjkavi

U kampanji za lokalne izbore na Voždovcu Lista za evropski Voždovac potrošila
je 47.399 dinara, SNS 49.975 a DSS–NS–NP 171,197 dinara, navedeno je u
finansijskim izveštajima tih stranaka. Za izbore u Zemunu samo četiri od deset
stranaka podnele su finansijske izveštaje, a samo dve, SNS i SRS, navele su na
šta su trošile novac.
Finansijski izveštaji o troškovima izbornih kampanja za vanredne lokalne izbore
u junu prošle godine na Voždovcu, u Zemunu i Kosjeriću su manjkavi, a vidno je
i kršenje Zakona o finansiranju političkih stranaka, rekao je Vladimir Goati,
predsednik Transparentnost Srbija na jučerašnjoj konferenciji za medije. Goati
je dodao da se o ovim izveštajima nisu oglasili Odbor za finansije Skupštine
Srbije i Republička izborna komisija, koje su do sada bile nadležne, a da
Agencija za borbu protiv korupcije počinje da radi 1. januara naredne godine.
Stranke su u izveštajima za troškove kampanje na Voždovcu, u Zemunu i
Kosjeriću, u javne izvore navodile ukupna sredstva koja se daju iz lokalnog
budžeta – deo koji se uplaćuje pre izbora ali i deo koji se daje na osnovu
ostvarenih rezultata i broja odborničkih mesta. Kako je objasnio Goati, stranke
su tačno toliko i potrošile, pa ostaje pitanje kako su znale koliko će
odborničkih mesta osvojiti. Pored toga stranke su u izveštaju navodile da su
trošile novac koji dobijaju iz budžeta za redovno finansiranje što je
nezakonito. Iz izveštaja se vidi i da su neke stranke zbog visine sredstava iz
javnih izvora više „potrošile” za kampanju u Kosjeriću nego na Voždovcu.
Sve stranke koje su učestvovale na izborima još nisu dostavile izveštaje o
troškovima u kampanji, a one koje su to učinile nisu navele prikupljena
sredstva iz privatnih izvora i troškove. Nemanja Nenadić, programski direktor
organizacije Transparentnost Srbija, rekao je da Odbor za finansije i RIK nisu
dobro kontrolisali finansijske izveštaje partija.

Antrfile :

============================




Datum : 15.10.2009
Novina : Danas
Strana : 6
Autor : NEMANJA NENADIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



DIJALOG O BUDŽETU

Nemanja Nenadić
Lični stav

Pre desetak dana se preko saopštenja vodila rasprava između dva državna organa
- Agencije za borbu protiv korupcije u formiranju i Ministarstva finansija.
Tema je bio novac, budžetski, ali nije dovoljno jasno objašnjeno koja je veza
novca sa onim što njime treba postići. Pogotovo nije trebalo da ta rasprava
bude predstavljena kao što je ponegde učinjeno, kao nekakav lični „sukob Diane
i Zorane“. A da ne pričam o tome da je trebalo imati sluha da se dijalog
(razgovor u kojem učestvuju dve strane) otvori bez čekanja na alarmantne izjave
Žaka Baroa, pa makar se odvijao i preko medija.
O čemu se zapravo radi? Zakon o Agenciji je usvojen krajem 2008, ali je
određeno da počinje da se primenjuje od 1. januara 2010. Tih 14 meseci je bilo
namenjeno da se predlože i izaberu članovi Odbora, da oni na konkursu izaberu
direktora i zamenika, da direktorka donese sistematizaciju i podzakonske akte,
da se obezbede prostorije za rad i kupi oprema, da se nakon toga zaposle ljudi
i da spremno krenu da rade od dana početka primene zakona. Zašto od početka u
punom kapacitetu? Pa zato što baš na početku ima najviše posla: treba napraviti
bazu podataka sa imenima svih funkcionera, pripremiti objavljivanje podataka o
imovini za nekoliko hiljada nosilaca važnih funkcija, početi sa proverom
prijavljenih podataka o imovini čak i kada ne postoji sumnja da je nešto
prijavljeno netačno, razrešiti ko zna koliko situacija nespojivosti funkcija,
početi istinsku kontrolu tačnosti izveštaja o finansiranju stranaka, primiti
lavinu pritužbi na korupciju od strane građana srećnih što su dobili još jedan
organ kojem mogu da kažu šta im je na srcu, proslediti njihove dopise i pratiti
šta se po njima zbiva, pripremiti se za treći krug evaluacije GRECO, utvrditi
sve šta je urađeno na sprovođenju zaboravljene Strategije za borbu protiv
korupcije i Akcionog plana i inicirati njihovo prilagođavanje sadašnjoj
situaciji.
Svesni tih potreba, i okolnosti da će prvog januara Agencija naslediti tek
desetak ljudi od Republičkog odbora koji su ranije obavljali samo mali deo
posla koji Agenciju čeka, predlagači zakona su uneli u obrazloženje i proračun
potrebnih sredstava - 39 miliona dinara odmah za nabavku opreme, 108 miliona
godišnje za plate zaposlenih itd. Da podsetimo, nacrt je izradilo Ministarstvo
pravde, na njega je zbog finansijskih aspekata moralo da da mišljenje i
Ministarstvo finansija, a predložila ga je Vlada. Međutim, mesec dana kasnije
(decembar 2008), u budžetu za 2009. godinu, koji predlaže ista vlada i usvaja
ista skupština, osvane cifra od 12,5 miliona, koja je rebalansom smanjena za
četvrtinu. Sve to uz obrazloženje da će Agencija tokom 2009. imati kao
zaposlene samo direktora i zamenika jer počinje sa radom tek u 2010. Kao da će
se prvog januara odjednom stvoriti i zaposleni i oprema i sve što je potrebno
pa da Agencija počne da radi u punom kapacitetu.
Međutim, ni za sledeću godinu stvari ne stoje sjajno. Memorandum o budžetu
Ministarstva finansija iz juna 2009, kako bi se „olakšao proces pregovaranja“,
postavlja institucijama limite u okviru kojih bi trebalo da se kreću njihovi
predlozi finansijskih planova. Limit za Agenciju je utvrđen na nivou potrošnje
iz ove godine. Onaj ko ga je na tom nivou utvrdio otkrio je svoje nepoznavanje
zakona koje je Narodna skupština usvojila, ali i nedovoljnu smislenost
sadašnjeg sistema planiranja budžetskih rashoda. Na primer, na spisku
institucija kojima su limitirani rashodi u 2010. godini nalazi se i Republički
odbor za rešavanje o sukobu interesa koji u toj godini uopšte neće postojati, a
na njemu nema Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
koja je trebalo da bude formirana još jula ove godine.
Verujem da će Agencija, nakon svega što se dešavalo, dobiti novca za 2010.
koliko bude tražila. Međutim, uopšte nije poenta u tome. Svaka institucija mora
dobiti iz budžeta onoliko koliko je minimalno potrebno da bi ispunila svoje
zakonske obaveze. Utemeljenost procene institucija o tim potrebama mora se
proveravati, a i plan i nalazi provere moraju biti dostupni javnosti. Tek kada
se nađu sredstva za ovaj, nazovimo ga „obavezni“ deo budžeta, valja razmatrati
da li ima novca za sprovođenje drugih korisnih programa, za davanje subvencija
ili za drugi vid potrošnje radi ostvarivanja politike Vlade u nekoj oblasti.
Država koja ne obezbedi da njene institucije ispune svoje zakonske obaveze
relativizuje obaveznost zakona i gubi moralno pravo da od pojedinaca i firmi
traži da se zakonima povinuju. O tome hoće li biti dovoljno novca za ispunjenje
zakonskih obaveza treba da se razmišlja kada se zakoni donose, a ne kada treba
da se sprovode. Kada novca nema, treba smanjivati obim državne intervencije i
menjati propise, a ne da kao sada, prilikom svakog donošenja budžeta,
političari prećutno određuju koji će se zakoni poštovati a koji ne i hoće li
neki politički profitabilan izdatak dobiti prednost nad ostvarivanjem principa
pravne države.
Autor je programski direktor organizacije Transparentnost - Srbija

Antrfile :

============================





Datum : 15.10.2009
Novina : NIN
Strana : 11
Autor : STOJAN DRČELIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



KONTROLA

Silviju Berluskoniju, predsedniku vlade, najbogatijem i medijski najuticajnijem
Italijanu današnjice, oduzet je imunitet i, kako stvari trenutno stoje, na sudu
će morati da se suoči sa pitanjima vezanim za podmićivanje i utaju poreza.
Pravosuđe zemlje, koja je po špagetima poznata makar koliko i po mafiji,
odlučno je da odgovori čoveku koji je javno izjavio da je „u redu da svi budemo
jednaki pred zakonom, ali ja sam više jednak, jer me je izabrala narodna
većina".
U Srbiji ne samo da je teško zamislivo da se predsednik vlade pojavi u sudu,
sem ako ga uz prigodni govor svečano ne otvara, već je za armiju sitnih
stranačkih apartčika upravo ulazak u politiku izuzetna prilika da se stekne
imunitet, da se obezbedi dugoročna amnestija, te da se partijskom pripadnošću
„našima" kupi oprost za grehe prošle i buduće.
Imunitet se čuva poput zenice oka svog, a eventualno ukidanje bilo kome i pod
bilo kakvim okolnostima tretira se kao uvod u prvorazrednu državnu i političku
dramu. I kad se naizgled baš ni u čemu ne slažu, partijski lideri saglasni su
da je imunitet sveta krava, običajno pravo, takoreći zajedničko opšte dobro i
da bi njegovo ukidanje bio opasan presedan.
Pravilo bez izuzetka važi i za generala koga u kafani na Ibarskoj magistrali
zatiču u „intimnom" razgovoru sa američkim obaveštajcem, kao i za stranačke
lidere koji treba da odgovore na pitanja kako su se tako brzo obogatili, odakle
novac i brojni telohranitelji ... Ovde se korupcija tretira kao nacionalni
brend, crta mentaliteta i znak raspoznavanja uspešnih i tržišno uvek
prilagodljivih. Zato ovde Domanović nikada ne izlazi iz mode, a omerta, zakon
ćutanja, deluje kao da je patentiran u Šumadiji, a ne na Siciliji.
Koalicioni kapacitet, formalna stranačka pripadnost ili interesno
simpatizerstvo mnoge su u Srbiji sačuvali sudskog progona. Sa druge strane,
pretnja tužbom iz kakve prašnjave fioke uspešno je korišćena u međustranačkim
obračunima, ali i za disciplinovanje mangupa iz sopstvenih redova.
Direktna posledica takve prakse najvidljivija je kroz činjenicu da najveći broj
afera u Srbiji počinje i završava se u medijima, umesto pred sudovima. Čvrstina
zagrljaja kojim, preko izvršne vlasti, stranke drže pod kontrolom sudsku vlast,
sa stanovišta uspostavljanja kakvogtakvog privida pravne države, za društvo je
smrtonosna.
USrbiji je zato, svi se deklarativno i naročito pred izbore slažu, reforma
pravosuđa u pravcu veće efikasnosti i nezavisnosti neophodna. Opšte je mesto da
je pretpostavka uspešne borbe protiv organizovanog kriminala i utvrđivanje
njegove sprege sa politikom i ekonomijom nemoguća bez reforme sudstva i
tužilaštva.
O efikasnosti govore podaci da je u poslednjih pet godina samo u domenu
krivičnih predmeta zastarelo više od 4.300 postupaka. Kad je tako u delima
krivice, niko se ne čudi što se ovde po pet godina u običnom brakorazvodnom
postupku utvrđuje da li je šporet kupila mladoženjina ili ženina familija.
Razloga za nespokojstvo je još i više ako se procenjuje ono što bi trebalo da
je aksiom nezavisnost sudske vlasti. Poslednju reč o izboru Vrhovnog saveta
pravosuđa dala je Skupština Srbije (čitaj stranke). Sad ovo telo sprovodi
reizbor starih i predlaže izbor novih sudija. Stranke su tako opet u poziciji
da utiču na konačnu listu, oni tvrde najboljih, deo stručne i šire javnosti,
smatra, najpodobnijih sudija.
Olako se prešlo preko upozorenja da reizbor sam po sebi nije garancija za
stvaranje dobrog sudijskog kadra i da bez jasnih i svima poznatih merila može
da se pretvori u čistku.
Zato mnogima neubedljivo deluje objašnjenje ministarke pravde da nije u pitanju
sprovođenje tihe lustracije, da motiv nije u revanšizmu već da je suština u
ideji da se menja sistem, a ne, po svaku cenu, ljudi. A Srbija je inače
apsolutni šampion u jalovim nastojanjima da se menja, i da se niko ponaosob i
ništa konkretno ne promeni. Da se ne menja do tragičnih posledica, do one
linije kad se društveni organizam sam, uplašen za meru golog opstanka ne
suprotstavi beskompromisno i po svaku cenu.
Da nema unutrašnje snage i validnog kontrolora svedoči činjenica da opomena
bahatoj i rasipnoj državi na tajne kanale kojima se novac javnih preduzeća i iz
sive zone transferiše strankama, ne stiže iz srpskih tužilaštava i sudova, već
iz Svetske banke i MMF.
Koliko je ovde vlast uporna u nastojanju da očuva postojeći red stvari svedoči
sudbina institucija koje bi uz pravosuđe morale da predstavljaju osnovne poluge
kontrole izvršne vlasti. Savet za borbu protiv korupcije, zaštitnik građana,
Državna revizorska institucija, Uprava za javne nabavke i poverenik za
informacije od javnog značaja, nažalost su finalni proizvod međustranačke
trgovine. Bez dovoljno kadrova i bez ikakvog autoriteta zapravo su i
najupečatljiviji dokaz da vlast nema nameru da ozbiljno demontira osnovne
poluge korupcije.
Ipak, po perspektivu zaštite javnog interesa najgore je uporno sprečavanje da
se finansiranje stranaka učini transparentnim i prikrivanje interesa
pojedinaca ili interesnih grupa koje ih doniraju. I formiranje Agencije za
borbu protiv korupcije ne uliva dodatno poverenje i uglavnom se ocenjuje kao
još jedan manevar, kao samo još jedna u nizu dimnih zavesa iza kojih će se
sakriti i tajkuni i njihovi politički žiranti.
Nema sumnje, politizacija pravosuđa je dugoj i teškoj istoriji bolesti srpskog
društva dala nemerljivo veliki doprinos. Ali generator korupcije nisu sudovi,
nego političke stranke.
U izveštaju "Antikorupcijska borba u tranziciji ko uspeva i zašto?" koji
razmatra trendove u korupciji u centralnoj i istočnoj Evropi, Čeril Grej, jedan
od koautora izveštaja i saradnik Svetske banke, primetio je da je „snažno
rukovodstvo ključno oružje u borbi protiv korupcije. Svaka zemlja u kojoj je
ostvaren primetan napredak u smanjivanju korupcije imala je snažnog predvodnika
kome su prioritet bili transparentnost i odgovornost".
Jel' prepoznajete takvog lidera u Srbiji?

Antrfile :

============================