Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 16.10.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 6
Autor : A. VIDANOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NE SME SE ŽMURITI

Uborbi protiv korupcije, što je jedna od ključnih pretpostavki na putu Srbije
ka EU, najvažnija karika zapravo je prijavljivanje takvih slučajeva. Međutim,
kada sistem ne funkcioniše, i najhrabriji se teško odlučuju na to da obelodane
kako im je neko zavukao ruku u džep. Kada je, recimo, u pitanju obrazovanje,
Republička prosvetna inspekcija u poslednjih godinu dana primila je samo 16
prijava što je, po oceni državne sekretarke u Ministarstvu obrazovanja i sporta
Tinde KovačCerović – neverovatno malo. Kako je objasnila, na osnovu toga može
da se zaključi i da su svi ostali slučajevi rešeni na nižem nivou, jer lokalna
inspekcija direktno šalje nadležnom MUP-u da oni provere navode, te se onda ide
u tužilaštvo, ali o epilogu niko ne obaveštava Ministartvo.
– Tek oni slučajevi kada učesnici u postupku nisu zadovoljni, te misle da
sistem nije funkcionisao, stignu na republički nivo. Tako je stiglo 16 prijava:
sedam za fakultet, četiri za srednje škole, četiri za osnovne škole i jedna u
vezi sa predškolskom ustanovom. Naravno, svi oni se prosleđuju dalje, ali mi
nemamo povratnu informaciju. Ovo govori u prilog tome da taj način obrade žalbi
ima jako puno manjkavosti. Ministarstvo nema neposredan mehanizam kako da
registruje problem i nema ni mehanizam praćenja šta je od tih slučajeva rešeno
i na koji način. Zbog toga nemamo jasnu informaciju o tome koliko je prijava o
mitu ili čemu sličanom, iako u obrazovanju ima puno prostora gde može da
postoji finansijska korupcija – objašnjava Tinde Kovač-Cerović. Kad govorimo o
prijavi slučajeva korupcije, Biro za društvena istraživanja je merio
antikoruptivni aktivizam. Kako je istakao izvršni direktor Biroa Zoran
Gavrilović, 36 procenata ispitanika je reklo da bi prijavilo slučaj korupcije
samo ukoliko bi se garantovala anonimnost. Kada je u pitanju razlog zašto neko
ne bi prijavio korupciju, u prvom redu radi se o tome, kako Gavrilović
zaključuje, da ispitanici ne veruju da će korupcija biti sankcionisana, odnosno
da je teško dokaziva.
– Problem je što tražite ljude koji žele da budu anonimni, a s druge strane sam
proces dokazivanja korupcije je jako težak. Kada smo radili drugo istraživanje
sa profesorima u Nišu u fokus grupi, na jednom od fakulteta, bio je aktuelan
incident da je studentkinja zatrudnela s profesorom. Kraj priče je više nego
bio tužan. Profesor nije sankcionisan, vratio se na katedru, a majka
studentkinjina je rekla:”U redu, mi ćemo sve da zaboravimo, samo da ona dobije
šest”– ispričao je Gavrilović.

Antrfile :

============================




Datum : 16.10.2009
Novina : Danas
Strana : 10
Autor : I. RADAK
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



UMEREN NAPREDAK NAJČEŠĆA OCENA

Ekonomski deo izveštaja Evropske komisije o učinku Srbije na putu ka Evropskoj
uniji

u fokusu

Beograd - Ekonomski deo izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu
ka Evropskoj uniji ne daje kreatorima ekonomske politike naše zemlje puno
pozitivnih ocena. U komentarima učinjenog najčešće se upotrebljava odredba
„umeren napredak“ koja, imajući u vidu na kojem se nivou nalaze pojedini
sektori, ne bi mogla da se uzme u razmatranje kao pozitivna.
Još jedan u nizu izveštaja opominje Vladu da su potrebne strukturne reforme,
restrukturiranje i privatizacija državnih kompanija. Takođe, navodi se da i
dalje nije došlo do reforme penzijskog, obrazovnog i zdravstvenog sistema.
Poseban kritika izrečena je i na račun razvoja privatnog sektora. Konstatuje se
da je udeo privatnog sektora u srpskoj ekonomiji i dalje mali, privatne
kompanije su i dalje slabe i imaju veliki udeo u trgovini, a manji u
proizvodnji. „Nije uspostavljen konkurentan i dinamičan privatni sektor, koji
je krizom dodatno oslabljen“, navodi se u izveštaju, u kojem ipak postoji
razumevanje za usporavanje u procesu privatizacije jer je slabijem
interesovanju investitora najviše doprinela globalna kriza. Evropska komisija
konstatuje da je registrovan napredak kod procedura za ulazak i izlazak
kompanija sa tržišta, ali da i dalje postoje preterani birokratski zahtevi i
kompleksni zakoni koji opterećuju poslovni ambijent. Ponovo su značajno
naglašene slabosti u pravosudnom sistemu koje ograničavaju pravnu predvidivost
i podrivaju poverenje kompanija u pravni sistem.
Evropska komisija pozitivno ocenjuje dalji razvoj bankarskog sektora Srbije,
kao i integraciju naše zemlje sa tržištem EU u sektoru trgovine uz opasku da se
blago poboljšala izvozna konkurentnost. Međutim, naglašava se i da je Srbija
sporo napredovala na polju slobodnog protoka robe. Takođe je istaknuto i da
Srbija mora da obrati veću pažnju na zaštitu potrošača koja je prioritet u
procesu integracije, a potrebno je i da administrativni kapaciteti i saradnja
među državnim institucijama bude ojačani. Umeren napredak ostvaren je na polju
slobodnog protoka ljudi, usluga i kapitala. Nerezidenti su ometeni velikim
brojem dozvola koje moraju da pribave za kupovine imovine. Dobre ocene naša
zemlja dobila je za reforme u oblasti carine i poreske administracije gde smo
„daleko odmakli“ u ispunjavanju obaveza. Ipak, naglašava se da se Srbija nije
suočila sa problemom sive ekonomije.
Posebno važno pitanje za Evropsku komisiju jeste i regulisanje pitanja državne
pomoći gde se navodi da novi zakon o državnoj pomoći mora da prati i
organizovanje nezavisnog tela koje će biti zaduženo za nadzor u toj oblasti.
Umeren napredak primetan je i u oblasti javnih nabavki. Ista ocena data je kada
je reč o pripremi zakonskih propisa u oblasti zaštite intelektualne svojine.
Tom prilikom naglašeno je i da ne postoji nacionalna strategija u toj oblast.
Nezaposlenost ostaje razlog za zabrinutost, konstatuje Evropska komisija, a kao
veoma važna oblast istaknuta je i bezbednost hrane gde se od Srbije očekuje da
pojača implementaciju propisa, kao i da se obezbedi institucionalna
koordinacija u kontroli lanca proizvodnje hrane i unaprede inspekcije i
laboratorije. Očekuje se i bolja implementacija zakona u oblasti zaštite
životne sredine gde je Srbija zaradila još jednu ocenu „umeren napredak“, kao i
u energetici, a kao relativan ocenjen je napredak u sektoru transporta gde je
naglašeno da su povećani problemi u primeni Sporazuma o otvorenom nebu.
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je juče na
predstavljanju ekonomskog dela izveštaja da je naša zemlja ostvarila napredak u
razvoju zakonodavnog okvira u brojnim sektorima, ali je naglasio potrebu
adekvatne implementacije propisa. On se posebno osvrnuo na Zakon o državnoj
pomoći kao veoma važan za građane jer se ta pomoć deli od novca koji izdvajaju
kroz poreze. Dežer je podsetio da za subvencije Srbija izdvaja 1,8 odsto BDP
što je znatno više u odnosu na EU gde je prosek između 0,5 i jedan odsto BDP.
Kao veoma značajno naveo je i usvajanje zakona o zaštiti potrošača, koji je u
izradi. Dežer je ponovio i neke od ključnih stavki iz izveštaja kao što su
potreba za smanjenjem birokratije, jačanje administracije i poverenja u pravni
sistem gde je posebno naglasio potrebu kvalitetnog rada trgovinskih sudova, kao
i kontrolnih tela poput Državne revizorske institucije, na čemu, kako je rekao,
Evropska komisija institira. Od Srbije se očekuje da po jenjavanju krize
nastavi sa procesom privatizacije državnih preduzeća. „Srbija je snažno
pogođena krizom i umanjena je makroekonomska stabilnost. Zato je ostvaren
ograničen napredak ka formiranju funkcionalne tržišne ekonomije“, zaključio je
Dežer.

Antrfile : Potrebno više privatnih firmi u proizvodnji

Dimitrije Stanković iz delegacije EK izjavio je da Komisija želi da vidi
razvijeniji proizvodni sektor u Srbiji jer su do sada za to uglavnom bile
„zadužene“ državne i društvene kompanije, a posebno je potrebno više
proizvodnje za izvoz. On je naglasio da je svake godine veći interes za
politički deo izveštaja iako se proces integracije više tiče ekonomskih
pitanja. Stanković je istakao da se očekuje inflacija od osam ili devet odsto u
2009. i da u Evropskoj komisiji očekuju pozitivan ishod pregovora Srbije sa
MMF-om.

Slabo razumevanje za regulatorna tela

Savetnik za trgovinske odnose u delegaciji EK Jelena Zekić pojasnila je da EU
ne zabranjuje državnu pomoć preduzećima već samo nastoji da bude kanalisana
kako pojedina preduzeća ne bi zahvaljujući toj pomoći sticala bolju tržišnu
poziciju. Kada je reč o sistemu javnih nabavki Zekić je podsetila da se u
Srbiji potroši četiri milijarde evra za nabavke i da bi uštede mogle da idu do
10 odsto što bi našoj zemlji u ovom trenutku puno značilo umesto da od EU uzima
100 miliona evra pomoći i još 200 miliona evra u vidu zajma. „Ono gde Srbija
pokazuje najslabije razumevanje i najmanje napreduje jeste jačanje regulatornih
tela, kao što su Komisija za zaštitu konkurencije, Državna revizorska
institucija i druge“. Ta tela, nažalost, imaju puno problema da obezbede
osnovna sredstva za rad, stolove, stolice, ljude...“, rekla je Zekić.

============================




Datum : 16.10.2009
Novina : Danas
Strana : 8
Autor : MARINA MAKSIMOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



KORUPCIJA I DALJE VLADA BALKANOM

KIOSK

Nedovoljno efikasna borba protiv korupcije - kritika je, koju je Evropska
komisija u svom godišnjem izvještaju o napretku u procesu evrointegracija,
uputila na račun gotovo svih zemalja Zapadnog Balkana.
Godišnji izvještaj Evropske komisije o napretku zemalja u procesima
evrointegracija ima svoj tehnički i politički značaj. Takvi iz-vještaji, po
pravilu, nikada nisu apsolutno pozitivni ni za jednu zemlju u procesu
priključivanja, i zapravo predstavljaju pritisak na vlade zemalja kandidata i
potencijalnih kandidata, da rade na oblastima koje su, vrlo transparentno,
označene kao problematične.
Ono što se može već na prvi pogled vidjeti kao zajednička i to negativna stavka
u izvještajima o napretku gotovo svih zemalja Zapadnog Balkana, jesu loši
rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Predsjednik grupe
država Savjeta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) Drago Kos, komentariše
za Dojče vele navode Evropske komisije o nedovoljno efikasnoj borbi protiv
korupcije na Zapadanom Balkanu:
„Evropska komisija je potpuno u pravu. Sve ove zemlje imaju dosta velike
probleme sa korupcijom. To nije situacija samo danas, to proizilazi i iz
istorije. Razlike, međutim, postoje kada pogledamo šta te zemlje rade povodom
problema korupcije. Srbija je osnovala Agenciju za sprječavanje korupcije, koja
bi tek trebalo da počne da daje rezultate. Kosovo takvu agenciju ima već dugo,
ali ona bez praktičnih uslova za rad ne može ništa da postigne. Bosna i
Hercegovina je tu u najtežoj poziciji, jer nema ni odgovarajuću instituciju,
niti išta drugo što bi moglo da se uhvati u koštac sa korupcijom. Samo rad
policije u ovom slučaju nije dovoljan.“
Najveći problem, kada je borba protiv korupcije u Srbiji u pitanju, Drago Kos
vidi u
činjenici da kad god policija ozbiljno počne da radi svoj posao po tom pitanju,
uvijek se nađe neki razlog da se ili jedinice rasformiraju ili smjene čelni
ljudi.
„Tako svi vrlo brzo shvate lekciju. U Srbiji ima malo motiva i volje za borbu
protiv korupcije, pogotovo na političkom nivou.“
Ovu tvrdnju potkrepljuju i analitičari iz Srbije koji ocenjuju da, iako su
aktivnosti na suzbijanju korupcije u zemlji porasle, one se i dalje svode na
lokani nivo i ne zahvataju najviše države funkcionere. U Izveštaju EK, posebna
pažnja skrenuta je na nedovoljno transparentno finansiranje političkih stranaka
u Srbiji.
Ako iko može da utiče na efikasniju borbu zemalja Zapadnog Balkana protiv
korupcije, onda je to EU, smatraju u GRECO. EU ima moćno oružje, a to je proces
približavanja i evropska perspektiva koja se ukazuje drugim zemljama. Zauzvrat
EU je u poziciji da traži reforme i postavlja uslove.
Problem, međutim, nastaje zbog toga što većina zemalja kandidata na svom putu
ka EU samo proforme ispunjava zadate uslove kako bi postale članice Unije.
Praktični rezultati kasnije izostanu. Iz GRECO poručuju da EU trenutno radi na
ovom ozbiljnom problemu u cilju da se nađe način kako bi se osiguralo da
sprovedene reforme prilikom integracionih procesa ne ostanu samo slovo na
papiru, već da nastave da ostvaruju konkretne rezultate.

Antrfile :

============================





Datum : 16.10.2009
Novina : Akter
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



MINISTRI POD LUPOM ZAKONA

SUKOB INTERESA

Od 1. januara 2010. godine zakon će obavezivati političare da u istupanjima
jasno razgraniče da li govore kao državni funkcioneri ili stranačke ličnosti. U
odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u delu o sukobu
interesa, propisano je da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove
na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju
političkih stranaka. Navodi se i da je funkcioner dužan da uvek nedvosmisleno
predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu
funkciju ili stav političke stranke. Izuzetak će biti samo korišćenje javnih
resursa radi lične bezbednosti, ako je to određeno propisima iz te oblasti ili
odlukom službi koje brinu o bezbednosti funkcionera. Za kršenje tih odredaba
propisana je kazna od 10.000 do 50.000 dinara.

Antrfile :

============================




Datum : 16.10.2009
Novina : Akter
Strana : 16
Autor : Đ. G. GAVRILOVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije,
Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



KORUPCIJA DRŽAVNI NEPRIJATELJ BROJ JEDAN

BOLEST TRANZICIJE

U Srbiji se odnedavno sve više govori o potrebi donošenja zakona koji bi
zaštitio prava „duvača u pištaljke“. Naime, radi se prevashodno o zaposlenima u
državnoj administraciji i javnim preduzećima, čija saznanja mogu biti od
neprocenjive koristi za otkrivanje korupcije

Autoput Horgoš - Požega: primer političke korupcijeSudeći po istraživanjima
međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije „Transparensi internešenal“,
prema kojoj je Srbija na čak 85. mestu, koje između ostalih deli sa Albanijom,
Indijom i Panamom, može se zaključiti da je korupcija i dalje ogroman problem
kako države, tako i njenih građana. Poslednjih decenija malo je stanovnika naše
zemlje koji se mogu pohvaliti da oni ili bar njihovi bližnji ili prijatelji
nikada nisu učestvovali u nekom obliku korupcije iako neki od njih toga nisu
svesni. U svakodnevnom životu korupcija je na mala vrata ušla u sve pore
društva, pacijenti „časte“ lekare kako bi preskočili predugačke liste čekanja,
policajci umesto da pišu kazne od nesavesnih vozača uzimaju „hiljadarke“,
studenti „plaćaju“ za prelazne ocene, a građani mitom dolaze do potrebnih
papira...

Ipak, veoma je malo žrtava koje odluče da policiji pomognu u hapšenju
korumpranih, a još manje onih koji u razumnom roku budu osuđeni. Početkom
godine, javnost je bila šokirana hapšenjem načelnika Odeljenja operacionog
bloka Instituta za neurohirurgiju Eugena Slavika (63) koji je od Žarka
Miloševića uzeo pare kako bi njegovom jedanaestogodišnjem sinu operisao tumor
na grudnom košu. Lekar je bio optužen da je krajem 2008. i početkom 2009.
godine nekoliko puta tražio od Miloševića da ga “nešto časti”. Na kraju je od
dečakovog oca uzeo 300 evra za operaciju. Samo nekoliko meseci kasnije, Slavik
je osuđen na tri godine i četiri meseca robije i zabranu obavljanja lekarskog
poziva šest godina po izlasku iz zatvora. Nažalost, to je jedan od retkih
primera u kojem su svi bili savesni, Milošević koji je prijavio da lekar traži
mito, policija koja je efikasno reagovala, ali i sudija koji je veoma brzo
doneo presudu. Ipak, ne uspevaju sve žrtve korupcije da se izbore za pravdu,
neki od njih se godinama razvlače po sudovima, rizikujući da postanu predmet
šikaniranja a ponekad i da izgube posao. Tako je radnik „Puteva Srbije“ Goran
Milošević, jedan od ključnih svedoka u procesu „drumskoj mafiji“, ostao bez
posla samo zato što je otvoreno počeo da priča o kriminalu i korupciji u tom
preduzeću. Za tri godine, koliko nije radio, na radna mesta u to preduzeće
vraćali su se neki od optuženih protiv kojih se vodio sudski proces.

STRAH OD ODMAZDE

Sagovornici „Aktera“ smatraju da građani vide korupciju samo onda kada njih
direktno ugrožava, ali i da imaju odgovornost da ukažu na konkretne slučajeve
korupcije. Zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Vladimir
Janković objašnjava da su uzroci korupcije različiti i da se kreću od
istorijskih i kulturnih do političkih i ekonomskih.

„Korupcija je odnos između korumpatora i korumpiranog. Dakle, dokle god budu
postojale mogućnosti za zasnivanje takvih odnosa, oni će se i zasnivati,
pogotovo ako ne postoji rizik od sankcionisanja korumptivnog ponašanja.
Odgovornost države leži u tome što reformama u svim oblastima mora da spreči
ili minimizira mogućnost korupcije. Odgovornost građana leži u njihovoj obavezi
da se ne mire sa korupcijom, već da ukazuju na sve konkretne slučajeve i da
kroz civilno društvo utiču na nosioce vlasti da reformišu društvo i time
onemogućavaju korupciju. Prijavljivanje korupcije od građana, ali i zaštita
prijavljivača od odmazde, treba da poveća rizik bavljenja korupcijom“, navodi
Janković.

U nevladinoj organizaciji „Transparentnost Srbija“ kažu da građani korupciju
uglavnom prepoznaju kad vade razne dozvole, koriste usluge u zdravstvu,
školstvu, pokušavaju da nađu posao...

„Korupcija se javlja kao reakcija na loše funkcionisanje državnog aparata. U
sistemu koji je sam sebi svrha, a ne servis građana razvija se alternativni
model rešavanja problema koji podrazumeva potezanje veza, korupciju, sistem
usluga za uslugu. Ono što je normalno postaje nenormalno, a ono što je i sa
moralne i zakonske strane nenormalno postaje normalno. Korupcija se pojavljuje
svuda, ali je najveća tamo gde se vrte velike pare, kod velikih državnih
projekata, bilo da su u pitanju infrastrukturni projekti, javne nabavke,
privatizacije i slično“, navode u organizaciji „Transparentnost Srbija“.

KRŠENJE ZAKONA

Bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić: Osumnjičen za zloupotrebu u nabavci
vojne opremeZa uspešnu borbu protiv korupcije od presudnog značaja je efikasan
sistem javnih nabavki koji je u Srbiji počeo da se primenjuje 2002. godine. Taj
zakon ujedno je i jedan od prvih sistemskih antikorupcijskih zakona, koji ima
za cilj da kontroliše nabavku svega što se finansira iz budžeta Srbije.
Međutim, mnogobrojni slučajevi kršenja tog zakona ukazuju da sistem javnih
nabavki u potpunosti nije zaživeo. U prilog tome govori i činjenica da je
neposredno po donošenju zakona, i Vlada donela odluku da iz sistema javnih
nabavki izuzme policiju kada kupuje sredstva za posebne namene.

Slučaj skandalozne nabavke vozova iz Švedske, koji su bez procedure određene za
javnu nabavku kupile „Železnice Srbije“, samo je jedan u moru primera „velike
korupcije“. Na udaru zakona našla se i bivša ministarka za saobraćaj i
telekomunikacije Marija Rašeta-Vukosavljević, koja je sa još 11 osoba optužena
da je pribavila višemilionsku korist, pri rekonstrukciji Terminala 2 i
opremanju Aerodroma Beograd. Javnost je ostala zatečena i takozvanom aferom
„Pancir“ u kojoj je između ostalih za zloupotrebu u nabavci vojne opreme
optužen bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić.

O korupciji u poslovanju sa državom ukazuje i slučaj izgradnje autoputa Horgoš
- Požega. U prilog tome govori izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije u
kojem piše da su političari i izvršna vlast koristili javna dobra kako bi
ostvarili partijske interese.

Vojna oprema: afera “Pancir” „Savet za borbu protiv korupcije smatra da
donošenje odluke o koncesiji za finansiranje, projektovanje, izgradnju,
korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege, kao i prekoračenje
nadležnosti tehničke Vlade prilikom zaključenja ugovora o koncesiji,
predstavljaju rečit primer političke korupcije, koji se svakako mora negativno
odraziti u svim ostalim oblicima društvene aktivnosti“, stoji u izveštaju
Saveta.

Inače, u poslednjih pet godina donet je značajan broj antikorupcijskih zakona,
kao i krovni dokument „Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije“. U
nevladinoj organizaciji „Transparentnost Srbija“ kažu da je u prošlosti
formirano nekoliko bitnih institucija, ali da sve pate od „hroničnog nedostatka
para, ljudstva, sredstava...“

“Doneti su brojni zakoni, doneta je strategija za borbu i akcioni plan,
ratifikovane su brojne međunarodne konvencije. Ma koliko papira izašlo iz
štampača vladinih službi, to neće smanjiti korupciju. Zakoni se primenjuju
delimično i konsekvence za njihovo kršenje su retke. Doslednija primena
postojećih zakona značajno bi smanjila korupciju“, navode oni i dodaju da ima
još zakona koji bi trebalo da budu usvojeni.

„Ali daljim usvajanjem zakona koji se ne poštuju ne bi se mnogo dobilo, to je
kao da pokušavate da popravite automobil sa probušenom gumom tako što ćete
isprazniti pepeljaru. Dosledna primena postojećih zakona je odgovor“,
objašnjavaju u „Transparentnosti Srbija“.

TAJKUNSKE PRIVATIZACIJE

Luka Beograd: istraga o korupciji u privredi i politiciJedna od oblasti o kojoj
se u kontekstu korupcije najviše priča jeste privatizacija, koja za cilj ima da
postojeću državnu i društvenu imovinu pretvori u privatnu. Analizirajući proces
privatizacije, Savet za borbu protiv korupcije zaključio je da postoje mnogi
problemi.

„Savet za borbu protiv korupcije bavi se pojedinačnim slučajevima jedino
ukoliko oni ukazuju na neku širu pojavu koja posebno ističe izvore krupne
korupcije u privredi i politici. Jedan od takvih slučajeva je koncentracija
vlasništva koja je obavljena u akcionarskom društvu „Luka Beograd“ krajem 2005.
godine. Taj slučaj je interesantan jer poseduje sve karakteristike sekundarne
privatizacije - procesa u kome dolazi do prenošenja akcija od zaposlenih na
najbogatije ljude u zemlji koji imaju dobar kontakt sa političarima i državnim
organima“, navodi se u izveštaju. Sličan slučaj, kojim se Savet takođe bavio,
odnosi se na preuzimanje akcija „C marketa“. Privatizacija „C marketa“, stoji u
izveštaju, u prvi plan je istakla brojne nedostatke našeg političkog, pravnog i
ekonomskog sistema, koji u velikoj meri doprinose opštem razvoju Vagoni iz
Švedske: kupovina bez procedure određene za javnu nabavkukorupcije u zemlji. U
javnosti se pojavio i dokument koji je bivši direktor „C marketa“ Slobodan
Radulović, inače optužen da je jedan od vođa stečajne mafije, dostavio
tužilaštvu. U tom dokumentu pod nazivom „Memorandum o razumevanju“ vidi se da
je na inicijativu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice potpisan dogovor
između Miroslava Miškovića, Milana Beka i Slobodana Radulovića uz posredovanje
Danka Đunića, kojim se „reguliše“ preuzimanje 70 odsto kapitala koje je bilo u
vlasništvu radnika akcionara. Na taj način volja tadašnjeg predsednika Vlade
bila je iznad zakona koji regulišu trgovinu akcijama, kao i Ustava koji
garantuje pravo privatne svojine. Šesnaest akcionara je u predstavci upućenoj
Savetu tvrdilo da im je Mišković na sastanku rekao da je posredstvom Koštunice
uspeo da izdejstvuje preuzimanje većinskog paketa „C marketa“. Takođe, Savet je
ukazao da je premijer Mirko Cvetković, dok je bio na čelu Agencije za
privatizaciju, bio u sukobu interesa pošto je Agencija često angažovala firmu
„Ces Mekon“, čiji je on bio izvršni direktor. Cvetković je te optužbe odbacio,
za razliku od Koštunice koji nikada u javnosti nije rekao ništa o nalazima iz
izveštaja Saveta.

S obzirom na to da je vidljivost afera u Srbiji veća posle 2000. godine, stiče
se utisak da je tek nakon petooktobarskih promena došlo do pojave korupcije.
Međutim, naši sagovornici tvrde da je taj problem mnogo stariji. Janković
objašnjava da je korupcija univerzalan problem u vremenu i prostoru.

„Korupcija kao istraživačka tema i oblik društvene patologije, koji zahteva
organizovan pristup države u pogledu sprečavanja i suzbijanja, ulazi u ’modu’
poslednjih dvadeset godina. Tome je posebno doprinela činjenica globalizacije
sveta koju prati naglašena mobilnost kapitala. Demokratizacija i otvorenost
društva od 2000. godine neminovno je u Srbiji otvorila i pitanje korupcije“,
navodi on. U „Transparentnosti Srbija“ smatraju da se korupcija kao prioritetna
društvena tema javlja posle promena 2000. godine sa većom otvorenošću javnog
prostora za kritiku društva i države.

MANJAK ANTIKORUPCIJSKE KULTURE

Premijer Mirko Cvetković: dok se nalazio na čelu Agencije za privatizaciju, u
isto vreme bio je i izvršni direktor “Ces Mekona”Borba protiv korupcije mora da
bude stalna i da niko ne bude izuzet od nje. Za to je prvenstveno potrebna
politička volja. Prema Jankovićevim rečima, kao prepreka u borbi protiv
korupcije često se vidi nedostatak političke volje.

„Bolje rečeno, sumnja se u postojanje takve volje. Politička volja za borbu
protiv korupcije postoji i dokazana je u radu zakonodavnog tela, policije i
tužilaštva. Kao ozbiljnu prepreku borbi protiv korupcije vidim nedovoljnu svest
građana, posebno državnih činovnika koji treba da ukažu na korumptivno
ponašanje. Manjak svesti uzrokovan je i viškom straha od odmazde i
neprijatnosti. U tom pravcu stvari je potrebno pomerati unapred kroz izmene
zakona kojima će se omogućiti zaštita onih koji osnovano ukazuju na korupciju.
Manjak antikorupcijske kulture ozbiljna je prepreka sa kojom se moramo
suočavati“, navodi zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije.

U Srbiji se odnedavno sve više govori o potrebi donošenja zakona koji bi
zaštitio prava „duvača u pištaljke“. Naime, radi se prevashodno o zaposlenima u
državnoj administraciji i javnim preduzećima, čija saznanja mogu biti od
neprocenjive koristi za otkrivanje korupcije. Donošenje takvog zakona zaštitilo
bi one koji prijave korupciju od gubitka posla, premeštanja na niža radna
mesta, kao i mobinga.

Janković smatra da je u normativnom smislu u Srbiji učinjeno dosta toga.
Ratifikovani su međunarodni instrumenti koji su postali deo domaćeg pravnog
sistema i doneti su zakoni u kojima su usvojeni međunarodni standardi u
sprečavanju i suzbijanju korupcije.

„Poslednjih nekoliko godina otkriveno je i procesuirano više organizovanih i
kriminalnih grupa. Sprega između kriminala i korupcije je jaka. Osnovano je
nekoliko antikorupcijskih tela koja su kao organi nezavisni od nosilaca izvršne
vlasti i za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini. Korupcija postoji vekovima,
pa samim tim i rezultati u njenom sprečavanju i suzbijanju ne mogu doći preko
noći“, optimističan je on.

Inače, jedna od nadležnosti Agencije biće da organizuje istraživanja korupcije
kao društvenog fenomena. Priroda korupcije je takva da je dosta teško baratati
egzaktnim podacima, pa se pre može govoriti o percepciji korupcije koju opažaju
građani, državni službenici, političari ili pak akteri privrednog života.

„To znači da su opažanja različita u zavisnosti od ciljne grupe čija se
percepcija analizira. Nemojte sada da spekulišemo o stepenima korupcije po
sferama. Ostavimo to za vreme kada budu urađena prva istraživanja u
organizaciji Agencije. U svakom slučaju, tamo gde postoje glomazne i duplirane
procedure i diskreciona ovlašćenja državnih činovnika postoje i veće mogućnosti
za korupciju“, objašnjava zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije.

Agencija će analizirati stanje dosadašnje prakse realizacije Akcionog plana za
sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Prema Jankovićevim
rečima, praćenje sprovođenja Akcionog plana jedna je od nadležnosti Agencije
kao centralnog antikorupcijskog tela. U Agenciji očekuju da će takvu analizu
imati već u januaru naredne godine i da će na osnovu nje biti u mogućnosti da
Vladi predlože ažuriranje Akcionog plana.

I na kraju, da ne zaboravimo, iskustva novoprimljenih članica Evropske unije
govore da je bilo kakva integracija Srbije u Evropsku uniju bez prethodno
uspostavljenog efikasnog sistema u borbi protiv korupcije nezamisliva.

Antrfile : POLITIČARI NAJKORUMPIRANIJI

Prema istraživanju „Globalni barometar korupcije 2009.“ koje su sproveli
„Transparentnost internešenal“ i „Galup“, građani Srbije smatraju da najviše
korupcije ima u političkim partijama, čak 69 odsto, potom u javnim službama 65,
sudstvu 63, privatnom sektoru 62, parlamentu 57, a u medijima 53 odsto. Takođe,
Biro za društvena istraživanja sproveo je onlajn anketu među nevladinim
organizacijama u Srbiji koja je pokazala da su skupština i parlamentarne
stranke vlasti i opozicije glavni generator korupcije, a potom pravosuđe i
izvršna vlast.

NEEFIKASNOST PRAVOSUĐA

U prilog tvrdnji da je u Srbiji korupcija i dalje isplativa govori činjenica da
je veoma malo slučajeva dobilo sudski epilog. Da podsetimo, u tužilaštvu ili na
sudu i dalje su mnogobrojni slučajevi poput „C marketa“, „Sartida“, drumske
mafije, stečajne mafije, duvanske mafije, carinske mafije...

============================




Datum : 16.10.2009
Novina : Ekonomist
Strana : 36
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



KONTROLA

Građani Srbije će krajem novembra saznati da li je bilo zloupotreba u trošenju
novca iz budžeta za 2008. godinu, najavio je predsednik Saveta Državne
revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenović. On je naglasio da su za sada
svi rezultati kontrole državnih revizora tajna, ali će DRI posle dostave svog
izveštaja parlamentu javnost obavestiti o najvažnijim nalazima revizora.
Kontrola poslovanja 18 direktnih budžetskih korisnika je obuhvatila
funkcionisanje računovodstvenog sistema, sistema interne kontrole i revizije,
javnih nabavki, izveštaje o donacijama i javnom dugu i korišćenje državne
imovine, kao i poslovanje Narodne banke Srbije u delu koji se odnosi na
budžetska sredstva.

Antrfile :

============================