Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 18.10.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



NAPREDAK

MINISTARKA pravde Srbije Snežana Malović izjavila je juče da je zadovoljna
izveštajem Evropske komisije o procesu evropskih integracija u Srbiji, u kome
je ocenjeno da je postignut značajan napredak u reformi pravosuđa i borbi
protiv organizovanog kriminala i korupcije.
- Zadovoljna sam izveštajem Evropske komisije, jer je ovog puta percipiran
napredak koji je Srbija napravila u pogledu reforme pravosuđa i borbe protiv
organizovanog kriminala i korupcije - istakla je Malovićeva.

Antrfile :

============================




Datum : 18.10.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 3
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



NAPREDAK U REFORMI PRAVOSUĐA

BEOGRAD - Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je juče da je
zadovoljna izveštajem Evropske komisije o procesu evropskih integracija u
Srbiji, u kome je ocenjeno da je postignut značajan napredak u reformi
pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
- Jako sam zadovoljna izveštajem Evropske komisije, jer je ovog puta percipiran
napredak koji je Srbija napravila u pogledu reforme pravosuđa i borbe protiv
organizovanog kriminala i korupcije - istakla je Malovićeva. Ona je podsetila
da su to bili jedni od osnovnih ciljeva Vlade Srbije prilikom njenog
formiranja. Tanjug

Antrfile :

============================




Datum : 18.10.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : MILENKO VASOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



LOŠA STRANA HAPŠENJA

komentar nedelje

milenko vasović urednik „Blica nedelje“

Dobro je da je neko konačno uhapšen zbog arčenja narodnih para a bez poštovanja
procedure o javnim nabavkama i uslugama.
Reč je o bivšoj direktorki beogradskih gradskih pijaca Gordani Matijašević.
Sumnjiče je da je olakšala državu za milion evra. Njeno hapšenje bi moglo biti
opomena i drugima.
Bivša direktorka je iz stranke Vojislava Koštunce i njene partijske kolege
odmah su imale objašnjenje da je reč o političkom obračunu!?
Uhapšena Gordana će morati na sudu da dokaže nevinost. Možda će ona u tome i
uspeti, ali ostaje činjenica da je u vreme dok je Koštunica bio premijer
korupcija cvetala u Srbiji kao nikad ranije.
Šta je loše u hapšenju pomenute direktorke? Pa to što su pare već nestale.
Organi koji bi trebalo da čuvaju državu i njenu kasu uglavnom reaguju po
okončanju sumnjivih poslova, nikad ne spreče malverzaciju.
Samo ono što je stiglo kroz medije do javnosti dovoljan je razlog da se privedu
pravdi i neki od aktuelnih direktora javnih preduzeća kako u Beogradu, tako i
na lokalnom i republičkom nivou.
Lažna je nada da će ovi što sada kradu i kraduckaju biti pohapšeni kada se
promeni vlast. Neće, tačnije, većinom neće, jer nepisani dogovor između vlasti
i opozicije o nediranju funkcioniše savršeno. Zato nam je Srbija ovakva.

Antrfile :

============================




Datum : 18.10.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



NEPRAVDA BOLNIJA OD BEDE

INTERVJU Nenad Čanak

Nije građanima problem da stegnu kaiš, nego im je problem da gledaju kako oni
koji su se obogatili na njihovoj bedi i jadu devedesetih sada predstavljaju
krem ovog društva

Suština svih problema ove zemlje je u tome što nikada nije sprovedena
lustracija. Nije građanima problem da stegnu kaiš, nego im je problem da
gledaju kako oni koji su se obogatili na njihovoj bedi i jadu devedesetih sada
predstavljaju krem ovog društva. Ne boli siromaštvo, nego nepravda. Nije bilo
pravde ni posle petog oktobra! Ali, za pravdu nikad nije kasno – kaže u
razgovoru za „Blic nedelje“ Nenad Čanak, lider LSV.

Ima li vlast iskrenu nameru da smanji administraciju, i zašto neke nepotrebne
institucije, poput načelnika okruga, u potpunosti opstaju?
– To ni ja ne razumem. Načelnici okruga i uopšte okruzi su bili Miloševićev
pokušaj da uništi Vojvodinu. Pitanje okruga je zapravo bilo pitanje
decentralizacije vlasti po gubernijskom sistemu carske Rusije. A to nam
apsolutno ne treba. Siguran sam da postoji iskrena namera za smanjenje
administracije, ali sam siguran i da to prate određene teškoće.
Ipak, ova vlada je brojnija od vlade Mirka Marjanovića.
– Mi nemamo nijednog ministra, a podržavamo Vladu. O drugima ne bih govorio,
jer ko sam ja da tuđim slugama sudim. Ipak, sigurno je da smanjenju
administracije ne bi doprinelo samo smanjenje broja ministarstava, nego ukupno
manje zaposlenih, a tu postoji jako puno prepreka.
Kako ocenjujete Zakon o nadležnostima, postoji li u ovoj vladi volja za
decentralizaciju?
– Vojvodina bi morala da ima izvorne nadležnosti na svojoj teritoriji, a ne
poverene, kao što piše u Predlogu zakona i koje mogu svaki čas da joj se
oduzmu. Videćemo šta će do kraja od svega toga biti. Dok tih izvornih
nadležnosti nema, sve je samo mrtvo slovo na papiru. Ne mogu da pronađem puno
toga što bi me uverilo da postoji ukupna volja za decentralizaciju, ali
osnivanje Nacionalnog saveta za decentralizaciju je svakako korak u dobrom
pravcu i korak koji uliva nadu.
Zašto je borba protiv korupcije sporadična?
– Ne mislim da je borba protiv korupcije sporadična, nisam siguran da je u ovom
trenutku uopšte moguće efikasno je sprovesti. Korupcija je ogromno zlo koje
postoji svugde. U nedovoljno čvrstim pravnim sistemima kao što je Srbija, lako
se stvori plodno tlo za postojanje i trajanje koruptivnih odnosa. Zemlja u
kojoj se vrlo često pojavljuju dupli aršini, a to je da anarhosindikalisti zbog
dve pivske flaše bačene na ambasadu sede u zatvoru, a za paljenje američke
ambasade sa smrtnim posledicama je samo jedna osoba izvedena pred lice pravde,
a niko od podstrekača. Kada se preti smrću stranim državljanima, za to se
dobije po 15 meseci zatvora, a za pretnje smrću državljanima Srbije se izriču
uslovne kazne. Ti dupli aršini su upravo ono što Srbiju čini plodnim tlom za
buktanje korupcije.
Nasilje je proteklih nedelja buknulo u Srbiji, pa se, na sreću, sada primirilo.
Mislite li da u tome ima političke pozadine?
– Sasvim sigurno ima političke pozadine i tu su u pitanju kombinacija
klerofašizma, s jedne strane, takozvanih patriotskih snaga iz devedesetih, s
druge, i zaklanjanja iza Rusije, s treće strane.
Zašto za sve ovo vreme nije uspostavljena civilna kontrola nad službama
bezbednosti?
– Da je bilo lustracije, bilo bi i toga. Međutim, za lustraciju se kao ni za
decentralizaciju, kao ni za suočavanje s realnošću, nije našlo dovoljno snage.
Ali Srbija je jedina država koju imamo i na nama je da je popravljamo.
Kada će se Mladić naći u Hagu?
– Verujem da postoji duboka namera da se to učini, ali kada će se to desiti ne
bih znao da kažem.
Statut AP Vojvodine je do sada trebalo da bude završena stvar, a evo već godinu
dana je u fioci. Zašto se čeka i u kojoj se fazi trenutno nalazi?
– Statut je završena stvar, zbog toga što je pre godinu dana o njemu odlučivala
Skupština Vojvodine. Zašto on nije potvrđen u Skupštini Srbije, ne mogu da
odgovorim. Kada god sam postavljao pitanje predsednici Parlamenta, on je
odgovorila da još nije ušao u skupštinsku proceduru jer ga Vlada nije uputila.
Ne znam kada će Statut biti usvojen, ali znam da pitanje Statuta nije pitanje
volje vlade, već pitanje ustavne obaveze.
Hoćete li odreći podršku Vladi ukoliko Statut ne bude uskoro donet?
– Ne. Iz dva razloga. Najpre, ovo je trenutno najmanje loša vlada i svaka druga
bi bila samo gora. Drugi razlog je taj što Statut donosi vrlo malo, jer u
njemu nema ni zakonodavne, ni izvršne vlasti, izvornih nadležnosti, imovine
niti prihoda. Ono što je potrebno Vojvodini da bi imala punu autonomiju jeste
njen ustav. I to nema nikakve veze sa separatizmom, kao što neki viču čim to
kažem, nego s tim što se ustav donosi i menja po proceduri koja između ostalog
uključuje i neposredno izjašnjavanje građana, dok se statut usvaja i menja
prostom većinom u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To znači da svaki saziv
u republičkom parlamentu može da Statut AP Vojvodine stavi van snage, ako za to
glasa 126 poslanika.
Koga onda smatrate odgovornim za blokadu Statuta?
– Ukupno nesnalaženje kompletne politike u Srbiji u odnosu prema Vojvodini.

Antrfile : Izdajničko delovanje

– Poseta Medvedeva dolazi u lošem trenutku i mislim da je sada neprikladna,
zato što se sve ekstremističke grupe u državi pozivaju na Rusiju, pa se čak
formira i stranka Moja Rusija. To je protivustavno, jer je to stranka koja se
bavi time da se ukine suverenitet republike Srbije. To je izdajničko delovanje
i tako treba i da bude tretirano, jer teško da će se naći neki ekstremista u
ovoj zemlji koji nema negde u ormaru majicu s Putinovim likom.

============================




Datum : 18.10.2009
Novina : Kurir
Strana : 6
Autor : R. B. - M. L.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NESPREMNI

Vlada Srbije u poslednji čas odrešila kesu za kupovinu respiratora za najteže
bolesnike mada je pandemija meksičkog gripa već pred vratima

BEOGRAD - Bez obzira na to što je u Srbiji „eksplozija“ meksičkog gripa pitanje
dana, naše medicinske ustanove još nemaju svu neophodnu opremu za zbrinjavanje
najtežih slučajeva!
Ministarstvo zdravlja tek sad je raspisalo tender za nabavku respiratora -
mašina za veštačko disanje i monitora za praćenje stanja bolesnika, ali će u
najboljem slučaju ti uređaji biti dostupni pacijentima tek u drugoj polovini
novembra. Uređaji su neophodni bolesnicima sa, na primer, teškom upalom pluća,
kao što je to slučaj s Kraljevčankom koja već danima leži u bolnici u
Kragujevcu „prikačena“ na respirator.
Prema informacijama koje je Kurir dobio u Ministarstvu zdravlja, u četvrtak je
raspisan tender za nabavku 64 respiratora ukupne vrednosti od 70 miliona dinara
i 33 monitora u vrednosti od 10 miliona dinara.
- Objavili smo poziv u Službenom glasniku. Rok za predaju dokumentacije je 30
dana od dana objavljivanja, a otvaranje ponuda obavićemo 16. novembra - rekli
su u Ministarstvu.
Kako za Kurir kaže dr Predrag Kon, predsednik Radne grupe za praćenje pandemije
gripa, nedavno je predlog za nabavku 60 respiratora i 30 monitora „otišao
nadležnima“, uz obrazloženje da je taj broj „mašina za disanje“ minimum koji
mora da se nađe u zdravstvenim ustanovama.
- Ne mogu da kažem koliko trenutno ima respiratora u Srbiji, ali na osnovu
izveštaja koji je naša radna grupa dobila, taj broj mogao bi da bude 352. Mi
smo na osnovu iskustva stručnjaka u Velikoj Britaniji predložili da se
respiratori nalaze u onim zdravstvenim ustanovama u kojima postoji medicinski
kadar obučen da njima rukuje. To, međutim, nije i jedini uslov, jer svaka
zgrada mora da ima valjan izvor kiseonika kroz posebne instalacije ili da
poseduje velike boce s kiseonikom - kazao je dr Kon.

Antrfile : Milosavljević: Ubrzana kupovina!

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je ovih dana za RTS „da se
ubrzano kupuju respiratori za opremanje što više odeljenja intenzivne nege“.
- Rizik od pandemije je veliki, može da se desi da imamo veću potrebu za
intenzivnom negom i respiratorima na više dana i zbog toga ih ubrzano kupujemo
- rekao je ministar.
On je dodao da je Srbija već „u redu za kupovinu vakcina“, ali nije precizirao
kada će one stići u zemlju.

============================




Datum : 18.10.2009
Novina : Kurir
Strana : 7
Autor : PRENETO
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



GUŽVA NA TENDERU ZA DEONICU KORIDORA 10

DIMITROVGRAD - Zbog velikog interesovanja za izgradnju obilaznice oko
Dimitrovgrada, prve deonice na istočnom kraku Koridora 10 od Niša do
Dimitrovgrada, očekujemo veliki broj ponuda, izjavio je član Upravnog odbora
preduzeća „Koridor 10“ Nenad Ivanišević. Tačan broj ponuđača znaće se 22.
oktobra, kada se otvaraju ponude.
Tender za izgradnju obilaznice ukupne dužine 8,67 kilometara raspisan je 20.
avgusta, a tendersku dokumentaciju je do sada otkupilo više od 30 potencijalnih
izvođača.
Interesovanje su pokazale firme iz Španije, Italije, Slovenije, nekoliko njih
iz Austrije, kao i preduzeća iz Hrvatske, Makedonije, Grčke, Mađarske i Češke,
rekao je Ivanišević. (TANJUG-EKOS)

Antrfile :

============================




Datum : 18.10.2009
Novina : Politika
Strana : A17
Autor : PRENETO
Tema : Javne nabavke
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



VELIKA KONKURENCIJA ZA IZGRADNJU DEONICE KORIDORA 10

Dimitrovgrad – Veliko je interesovanje za izgradnju obilaznice oko
Dimitrovgrada, prve deonice na istočnom kraku Koridora 10 od Niša do
Dimitrovgrada, pa očekujemo veliki broj ponuda, izjavio je za Tanjug član
Upravnog odbora preduzeća „Koridor 10“ Nenad Ivanišević.
On je dodao da će se tačan broj ponuđača znati 22. oktobra, kada će sve
prispele ponude biti otvorene. Tender za izgradnju obilaznice oko
Dimitrovgrada, ukupne dužine 8,67 kilometara, raspisan je 20. avgusta, a
tendersku dokumentaciju je do sada otkupilo više od 30 potencijalnih izvođača.
Javni oglas za prikupljanje ponuda izazvao je veliko interesovanje u celoj
Evropi. Javio se veliki broj domaćih, ali i ponuđača iz okruženja i evropskih
zemalja. Interesovanje su pokazale firme iz Španije, Italije, Slovenije,
nekoliko firmi iz Austrije, kao i preduzeća iz Hrvatske, Makedonije, Grčke,
Mađarske i Češke, rekao je Ivanišević. Deonica za koju je raspisan tender
sastoji se iz tri dela. Prvi je sama obilaznica oko Dimitrovgrada sa autoputem
do graničnog prelaza Gradina, ukupne dužine 5,8 kilometara, sa rokom izgradnje
od 720 dana. Drugi deo su sedam mostova na obilaznici, dužine od 20 do 500
metara i raspona od 30 do 35 metara, sa istim rokom izgradnje, dok treći deo
čine dva tunela, sa po dve tunelske cevi i po dve saobraćajne trake, ukupne
dužine 1,7 kilometara. Rok za izgradnju je 900 dana. Zainteresovani mogu da
dostave ponude za izgradnju jednog ili više delova planirane deonice, a sve
ponude moraju da sadrže garanciju od 700.000 evra za svaki „lot“.
Međunarodni tender je, po odobrenju Svetske banke, raspisan po skraćenoj
proceduri, što znači da nema pretkvalifikacionog postupka.
Tanjug

Antrfile :

============================




Datum : 18.10.2009
Novina : Preduzeće
Strana : 18
Autor : KATARINA MARKOVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



GLAS BEZ ODJEKA

Koliki je uticaj privrednika na političare.

Većina srpskih privrednika kaže da ne uspeva da izdejstvuje promenu „loših“
propisa. Pomoć ne traže u Skupštini jer veruju da su poslanicima „vezane ruke“
u donošenju zakona. Ni strukovna udruženja kojima pripadaju, kažu privrednici,
nisu dovoljno jaka da izdejstvuju promene. Ipak, niti javnost, niti političari
ne veruju da su privrednici, pogotovo oni krupniji, bez uticaja

Srećni su i retki privrednici koji uspeju da, manje ili više, „proguraju“ neku
od svojih ideja tokom stvaranja novih propisa.

Tako kažu domaći privrednici i dodaju da je njihov uticaj na donosioce
političkih odluka zanemarljiv. Zato što, vele, oni koji pišu zakone i stvaraju
pravila srpskog tržišta nemaju dovoljno sluha da oslušnu probleme svih aktera
kojih se propisi tiču.

To je i razlog što su mnogi zakoni, kako kažu privrednici, skrojeni nakaradno.
Oni svoj glas pokušavaju da artikulišu preko Privredne komore Srbije, raznih
udruženja i okruglih stolova prilikom predstavljanja zakonskih predloga.
Vlastima zameraju i to što pojedina akta ugledaju svetlost dana, a da pri tome
nije urađen nikakav „stres test“ u praksi.

Posećivanje poslaničkih grupa u Skupštini privrednici ne navode kao alatku za
dolazak do cilja. Direktno lobiranje od strane privrednika kod šefova
poslaničkih grupa nema ni zakonski osnov.

Političari u Srbiji, slično kao i javnost, ne misle baš da privrednici,
naročito pojedini, nemaju nikakav uticaj na državne donosioce odluka.


Ruku na srce, oni koji sede u prestonici srpskog parlamentarizma priznaju da se
pri donošenju zakona gotovo ništa i ne pitaju. Poslanici kažu da se za svaku
odluku lobira u Vladi. Priznaju ipak da se desilo i da vlasnik velike kompanije
zatraži pomoć kod jedne parlamentarne grupe. Ovakav gest, Slobodan Maraš,
poslanik LDP-a, tumači kao nepromišljenost tog privrednika da veoma vidljivo
nastupi u Skupštini, jer se vrlo brzo pokazalo da je promašio adresu.

“Sve se lobira u Vladi, potom zakon kao takav stiže u skupštinu, nakon čega
vladajuća većina uvek namakne 126 glasova“, objašnjava Maraš.

Pripadali poziciji ili opoziciji, parlamentarci se slažu da nosioci krupnog
biznisa svoje želje ostvaruju „prečicom“, tj. neformalnim vezama sa nosiocima
političke vlasti. Da je uticaj neformalnih grupa na donošenje ključnih odluka
preveliki tvrdi i Slobodan Vučićević koji se nalazi na čelu Srpske asocijacije
menadžera. „Ne verujem ni da će takva vrsta uticaja biti u potpunosti
iskorenjena, što bi bilo potrebno da se desi. Interesi pojedinaca i pojedinih
kompanija ne bi smeli da budu oni koji će da kreiraju zakone, treba slušati
privredu i struku“, priča Vučićević za Preduzeće.
Srpska narav


U situaciji kada ne može da ostvari uticaj na donosioce odluka, a sa druge
strane je suočen sa nakaradno skrojenim propisom, preduzetnik biva potpuno
„paralisan“. Strategija srpskog privrednika se u takvoj situaciji gotovo po
pravilu se svodi na pretnju da će ukoliko se „nešto ne preuzme o tom pitanju“
blokirati određeni deo autoputa. Retko koji privrednik se odlučuje da angažuje
usluge lobi agencija.

Razlog za takvu poslovnu logiku Ivan Milošević, direktor MC2 agencije za odnose
sa javnošću koja već nekoliko godina organizuje lobističke kampanje, vidi u
protoku određenog perioda da bi kampanja mogla da da efekte. Ako do rešenja ne
može da dođe odmah, vlasnik srpske firme koja trpi zbog posledica loše državne
odluke, ne želi da čeka. Milošević pak objašnjava da se za svoje interese
predstavnici biznisa mogu izboriti samo ako deluju „korak po korak“. I naravno,
ujedinjeni.

“Male kompanije mogu da ostvare cilj samo udružene, ali pod okriljem neke
velike kompanije i to ako imaju komplementarne ciljeve. Ako postoji skup
kompanija koje su manje-više ravnomerne, nastaje problem i ruši se front. Kada
je u igri jedan veliki igrač, on postavlja pravila i lakše se održava
jedinstvo“, objašnjava Milošević. Pri tome, smatra da bi kampanje najbolje bilo
finansirati srazmerno učešću na tržištu.

Da su se ovog pravila pridržavali i domaći optičari, možda se više naočare po
Pravilniku o medicinskim sredstvima ne bi tretirale kao medicinsko sredstvo.
Naime, po ovom pravilniku, naočare se tretiraju kao medicinsko sredstvo, i
optičari su dužni da svoje radnje registruju u Ministarstvu zdravlja, pri čemu
je za dobijanje dozvole neophodno mnogo para. Pravilnik istovremeno nalaže i da
u svakoj veleprodaji u kojoj se prodaje optika mora da bude zaposlen po jedan
farmaceut ili neki drugi medicinski radnik. Optičari su, kako u MC2 kažu,
tražili pomoć agencije za lobiranje, ali nisu uspeli međusobno da se dogovore
oko finansiranja kampanje. Zato optičari u veleprodajama moraju da imaju po
jednog zaposlenog farmaceuta ili, na primer, ginekologa.

Domaći privrednici retko koriste usluge lobi agencija pod izgovorom da problem
moraju rešiti istoga trena
Ne mora samo veličina da bude „jabuka razdora“ kada privrednici pokušavaju da
utiču na donosioce vlasti. Čelnici firmi bi trebalo da budu obazrivi i sa
ciljevima. Ukoliko im je cilj da stacioniraju fabriku u sam centar grada, ne bi
ni trebalo da kreću u kampanju. Ciljevi se mogu postići samo ako su saglasni
opštim vrednostima koje su prihvaćene u zajednici.

Ako su želje opšteprihvatljive, i ako su se učesnici kampanje usaglasili koliko
će ko iz svog džepa da uloži ne bi li aktivnost uspela, potrebno je strpljenje.

„Bitno je znati koje su ciljne javnosti, (sa kime komuniciraš) i onda njima
šalješ poruke“, poručuje Milošević. Ova lobistička alatka najpoznatija je
vlasnicima stranog kapitala kada žele da se izmeni neki loš propis.

„Samo ako bi se ova odluka izmenila zaposlili bismo mnogo veći broj ljudi“,
poruka je koju stranci često upućuju domaćoj javnosti. Lobistička aktivnost
posle izvesnog vremena svoj epilog zasigurno dobija u zakonu, poručuju u MC2
agenciji.
Ima li vajde od lobiranja?


Nekolicina domaćih biznismena, kako objašnjavaju sagovornici Preduzeća, u
ostvarivanju svojih ciljeva „igra mimo pravila“.

„Kada si toliko veliki, nema potrebe da se zamajavaš oko lobiranja, već svoju
poziciju koristiš da sebi obezbediš rezultat kakav ti odgovara prečicom. U toj
prečici učestvuju svi, i vlast i opozicija. To je jedina stvar oko koje su
složni i gde ne otkrivaju mehanizme“, objašnjava sagovornik Preduzeća koji je
želeo da ostane anoniman. Sa ovakvim opisom stvari donekle se slaže i Dragan
Vujadinović, poslanik vladajuće Demokratske stranke.

„Oni koji imaju određene monopole uvek su bili glavni prolaznici na „zeleno
svetlo“ u Vladu i mislim da su još uvek. To je i razlog što je konkurentnost
domaće privrede opala, veći je stepen kriminala i korupcije. Na rang-listi
zemalja po konkurentnosti Srbija je pala sa 88. na 93. mesto. Ove činjenice sve
govore, bez obzira kojoj stranci ko pripadao“, objašnjava ovaj poslanik za
Preduzeće.

Da li će ovakav odnos snaga ostati uvođenjem lobiranja u zakonske okvire,
ostaje da se vidi. Sagovornici Preduzeća, bilo da je reč o poslanicima,
privrednicima ili političkim analitičarima gotovo da su jednoglasni pri stavu
da uvođenjem profesionalnog lobiste sprega krupnog biznisa i politike neće biti
manja. Poslanici su ovakvog mišljenja jer nisu vlasnici svojih mandata, te
stoga glasaju po nalogu partijskog vrha i samim tim gotovo nizašta se ne pitaju.

Pa i ako se desi da postanu vlasnici svojih mandata, malo je optimista koji
veruju da bi se stvari pomerile sa mrtve tačke. Kako Vujadinović kaže, sama
činjenica da su stvoreni monopoli u mnogim oblastima privrede znači „da smo svi
podložni nekom sistemu džepa“, pa je stoga i nebitno u čijim rukama se nalaze
mandati parlamentaraca. Privrednici su, ruku na srce, ipak podeljenih
shvatanja. Optimističniji kažu da će koristiti usluge lobi agencija ukoliko
budu transparentne, dok drugima tako nešto ne pada na pamet jer nemaju novca za
takav angažman. Analitičari pak veruju da bi lobiranje moglo da ima efekta samo
ako bi ovlašćeni lobisti bili akreditovani u vrhovima političkih stranaka, a ne
u parlamentu!
Teško neodlučnima

Bilo da se krupni privrednici oko svojih interesa olako dogovaraju sa čelnicima
političkih stranaka ili ne, analitičari kažu da nosioci krupnog kapitala svoju
ekonomsku moć ne bi tako lako mogli pretočiti u političku. Naprotiv. Vladimir
Goati, direktor organizacije Transparentnost Srbija, neuspeli pokušaj Bogoljuba
Karića da postane politički lider, navodi kao dokaz da je ekonomska moć loš
zalog za sticanje političkog prestiža.

“Ključna moć se nalazi u rukama vladajućih političkih partija koje sastavljaju
vladu, dok su nosioci krupnog kapitala pratioci. Ako se usude da pređu na teren
politike, bivaju vrlo lako eliminisani. Ono što mi vidimo jeste nekakav
ortakluk, ali on nije ravnopravan“, priča za Preduzeće Vladimir Goati.


Pošto je reč o ljudima koji imaju više od jedne mrlje u biografiji, Goati tvrdi
da takve „fleke“ izlaze na videlo u trenutku kada ekonomski moćnici žele da
ostvare transfer ekonomske u poličku moć. Filmskom brzinom, objašnjava on
„vrhovi političkih vlasti iskopaju afere koje su se događale u vremenu kada su
svi kršili zakon, i principom selektivne pravde samo neki bivaju pogođeni“. Da
bi uspeli da sačuvaju svoju imperiju, nosioci ekonomske moći stoga su i
prinuđeni da finansiraju izborne kampanje, ali i druge potrebe stranaka i
partijskih vrhova.

Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda kaže da „tajkuni“ time
zadužuju političare.

„Obavezuju ih da posle dolaska na vlast čine konkretne usluge svojim sponzorima
tako što pojedina zakonska rešenje prilagođavaju njihovim potrebama“, priča on
za Preduzeće. Nije ovo praksa karakteristična samo za Srbiju. Istu sudbinu dele
„tajkuni“ u gotovo svim postkomunističkim zemljama. U Rusiji je bilo slučajeva
da su ekonomski najmoćniji ljudi pokušavajući da pridobiju politički uticaj
završili ili u zatvoru ili u inostranstvu. Ne treba zaboraviti da je u Srbiji
veliki broj onih koji nikada nisu ni pokušavali da pređu ovaj rubikon, a koji
su tokom tranzicije povlačili dosta nezakonitih poteza. Iako im nisu izrečene
presude, postavlja se pitanje da li će i njihove mrlje biti zaboravljene.

”Izgleda da se izvuku, ali nije tako. Određeni postupci koje su ekonomski
najmoćniji ljudi sprovodili u tranziciji ostaju zapisani kao medved u snegu.
Društvo će to sankcionisati na svoj način, što se već sada dešava. Ono što je
nekad bilo opšteprihvaćeno, sada je ostalo ekskluzivno pravo za najveće
igrače”, zaključuje Ivan Milošević, direktor agencije MC2 koja se bavi
organizovanjem lobističkih kampanja.

Antrfile :

============================






Datum : 18.10.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 4
Autor : LJUBINKA MALEŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



NEMOGUĆA MISIJA

KAKO RAZDVOJITI DRŽAVNU OD PARTIJSKE FUNKCIJE?

Prema odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji stupa na snagu
prvog dana sledeće godine, ministri u Vladi Srbije moraće strogo da razdvoje
partijsku od državne funkcije, a svi državni zvaničnici neće moći da obavljaju
više od jedne funkcije. Oni koji se ogluše o ova pravila biće kažnjeni ne samo
novčano, već im preti i zatvor od šest meseci do pet godina. Ovako sročene
odredbe Agencije za borbu protiv korupcije, od koje se ovde možda i previše
očekuje, po oceni analitičara lepo zvuče, ali će biti teško ili gotovo nemoguć
e sprovodive u Srbiji gde je demokratski postupak još uvek u povoju i gde je
veoma teško razdvojiti državno od partijskog....
Vlada u Srbiji partijski je izabrana, pa je stoga i normalno da njeni članovi
imaju i neke stranačke funkcije. Međutim, ono što članovi Vlade nikako ne bi
smeli raditi jeste da koriste državne resurse zarad lične i partijske
promocije. Mislim da će javno mnjenje u Srbiji postepeno uticati na to da više
nemamo situaciju da se službeni automobili, obezbeđenje i ostale državničke
pogodnosti koriste za stranačke konvencije, odlazak na fudbalske utakmice,
slavu ili neki sličan događaj – ocenio je profesor Vladimir Goati, dodajući da
postoje državni i društveni interesi koji su izvan partijskih i da bi bilo
dobro da budu „udarene“ jasne granice koje funkcioneri ne smeju da prelaze.
Analitičar Đorđe Vuković smatra da sve što je zapisano u zakonu o Agenciji za
borbu protiv korupcije „lepo stoji na papiru“, ali da je u praksi neizvodljivo:
- Ako vi kažete ministru da ne ide u neko mesto zato što je tamo izborna
kampanja, on može reći da mu se ne dozvoljava da obavlja zakonom predviđ ene
funkcije. Mnogo zemalja je pokušalo to na ovakav način da reši, ali nisu
uspele. Očigledno da onaj ko je taj deo zakona napisao nije pročitao svetsku
praksu o toj temi. To je pre svega pitanje politič kog ukusa i političke
kulture da se ne ide u krajnosti, znači da se ne ekspoloatiše državna funkcija.
Zakonom to neće moći biti rešeno. Kad je u pitanju izborna kampanja, ljudi iz
izvršne vlasti uvek su se pojavljivali i tako će ostatiti i u budućnosti.
Saradnik Instituta za politič ke studije Miodrag Radojević takođe sumnja da će
ova dobra ideja biti ostvariva u Srbiji...
Pitanje razdvajanja državnih od partijskih funkcija nije novo i ono se
postavlja od početka uvođenja višestranač ja. Prvo se zameralo Slobodanu
Miloševiću što nije razdvojio funkciju predsednika države i predsednika
Socijalističke partije Srbije, ali su njegovi kritičari koji su posle došli na
vlast nastavili sa istom praksom. Pominjalo se „zamrzavanje“ funkcije, ali
realno od toga nije bilo ništa jer je prvi čovek države bio i dalje prvi čovek
svoje partije. Da su ministri hteli i do sada da razdvoje državne od partijskih
funkcija bilo je dovoljno da poštuju Zakon o sprečavanju sukoba interesa.
Suštinski se nikada ne mogu razdojiti državni od partijskih interesa jer je
priroda parlamentarnog sistema kod nas takva.
Mi nemamo ekspertsku vladu već imamo stranačku i sasvim sigurno je da ministri
tako birani uvek nastupaju i kao stranački funkcioneri. Prirodno je, takođe, da
se u tu istu vladu imenuju visoki stranački funkcioneri, a ne bilo koji njeni
članovi. Na kraju krajeva to nije neki naš izum već je to nešto što opstojava
decenijama u savremenim političkim sistemima – objašnjava Radojević. Naš
sagovornik ne spori da u razvijenim demokratijama državni funkcioneri u
trenutku izbora prestaju da obavljaju i partijske funkcije, te se kao primer
pominje predsednik SAD Barak Obama ili Francuske Nikola Sarkozi:
Dakle, moguće je razdvojiti jednu od drugih funkcija i to nije sporno, ali u
ovoj našoj partijskoj državi to ništa konkretno ne bi značilo. Mi se već dve
decnije borimo da zaustavimo stranačke mehanizme koji upravljaju državom i koji
su duboko u korupciji i inovirani su u državni apartat. Na kraju krajeva,
prosečan građanin Srbije koji je od početka višepartijskog sistema navikao da
poistovećuje državno sa partijskim, neće moći ni od Nove godine, kada ovaj
zakon stupi na snagu, da razlikuje kada, ko i u kom svojstvu priča, odnosno i
dalje će to poistovećivati, pa makar se sami funkcioneri trudili to da
razdvoje. Srbija je kao društvo još uvek u fazi političkog sazrevanja, još uvek
kod nas parlamentarne institucije tek hvataju koren. Parlamentarni sistem za
koji smo se opredelili nije praćen odgovorajućim nivom razvoja političke
kulture.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać tvrdi da od
najavljenih odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i strogog
razdvajanja partijskog o državnog neće biti ništa... - Nema bojazni za državne
funkcionere od novog zakona jer on zapravo ne donosi ništa novo niti
revolucionarno. Ni po postojećem Zakonu u sprečavanju sukoba interesa nije bilo
dozvoljena zloupotreba državne funkcije u partijske svrhe, a svi dobro znamo
šta je i kako bilo, kao što svi dobro znamo da nijedan visoki partijski
funkcioner nizašta nije odgovarao čak ni onda kada je uhvaćen u sukobu interesa
i kada je bilo jasno da je učestovao u korupciji.
Uostalom, da zaista postoji političke volje za borbu protiv korupcije bilo je
dovoljno postojećem Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa dati veća
ovlašćenja, a ne osnivati novo glomazno i skupo telo koje će tek početi da
radi, što znači da će poništiti četvorogodišnji rad jedinog nezavisnosg
antikorupcijskog tela. Značiće to da, ukoliko se političarima i vlasti koju oni
biraju ne svidi kako radi ta Agencija, da će je opet neko poništiti pa osnovati
treće i tako u nedogled - kaže Baraćeva.

Antrfile : Mrtvo slovo na papiru

Lepo je to što će se Agencija baviti sukobom interesa, mada je to dobro rađeno
i do sada samo su kazne i poštovanje izostajale, ali to nije trebalo da bude
njeno osnovni i jedini zadatak. Njoj nije dozvoljeno da se bavi onim mnogo
važnijim, pa će sada zavaravati građane pričom o kaznama, novčanim i
zatvorskim, za nerazdvajanje partijskog i državnog položaja, a korupcija će i
dalje nastaviti da cveta. Takođe, Agencija će pratiti imovinsku kartu tako što
će se baviti posledicama a ne uzrokom, odnosno ona će gledati šta funkcioneri
imaju na kraju, ali ništa neće moći da učini da oni ne udebljaju svoju imovinu
korupcijom. Kad na kraju, ako se to dogodi, i konstatuju da se nekom imovina
dobrano uvećala, teško će unazad moći dokazati korupciju. Umesto da sprečavaju
korupciju oni će se dakle baviti njenim posledicama. Tako je i sa svim drugim,
pa čak i dobrim zakonima. Oni se ovde donose ne da bi se sprovodili, već upravo
suprotno: da bi bili mrtvo slovo na papiru i da bi služili da sticanje dobiti
pojedinaca – kaže Verica Barać.

============================




Datum : 18.10.2009
Novina : Press
Strana : 13
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



MALOVIĆEVA: NAPREDAK U BORBI PROTIV KRIMINALA

BEOGRAD - Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je da je zadovoljna
izveštajem Evropske komisije o procesu evropskih integracija u Srbiji, u kome
je ocenjeno da je postignut značajan napredak u reformi pravosuđa i borbe
protiv organizovanog kriminala i korupcije.
- Nije moglo dublje da se uđe u sam proces reforme pravosuđa, jer se on u ovom
momentu odvija, ali sam sigurna da ćemo naredne godine upravo imati još
pozitivniji izveštaj - ukazala je Malovićeva.
Osvrćući se na ulogu pravosuđa u borbi protiv organizovanog kriminala,
korupcije i nasilja, Malovićeva je je ukazala da mora da postoji bliska veza
između policije i tužilaštva, što u ovom momentu i postoji kada su u pitanju
dela organizovanog kriminala.
- Ministar Dačić i ja smo nastojali da ta veza bude što čvršća, i ona sada
postoji - istakla je ministarka.
(TANJUG)

Antrfile :

============================