Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 19.10.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : TAMARA SPAIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



RAČUN

„Blic“ komentar

Tamara Spaić novinar

Demokratske i moderne države odavno su uvele praksu da su svi podaci o radu
njihove administracije javni i dostupni svima u svakom trenutku. Svaki njihov
građanin može u svakom trenutku da proveri šta dobija za svoj novac i kako se
on troši, koliko ljudi je zaposleno u njegovoj državi i gde, kolike su im
plate, ko radi kakav posao i, naravno, da pogleda krajnji račun.
Srbija je još daleko od toga, mada joj ne bi trebalo mnogo da zasluži neki od
demokratskih epiteta. Nikakav veliki dodatni posao ni trošak u budžetu.
Potrebni su samo osećaj i svest da je minimum pristojnosti da podaci o tome
kako se troši naš zajednički novac i ko ga troši budu javni u svakom trenutku,
a ne da se kriju. Na to vlast i državnu administraciju neprestano i uzaludno
podsećaju eksperti, predstavnici nevladinih organizacija, Evropska komisija,
građani.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić nedavno ih je
podsetio da imaju zgodnu priliku da konačno ispune osnovni demokratski uslov.
Dovoljno je da u Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj
administraciji unesu odredbu da pored broja zaposlenih treba objaviti i kolike
su im plate i koliko imaju honoraraca, kao i koliki im je honorar. Tu je
prilika, a gde je pristojnost.

Antrfile :

============================



Datum : 19.10.2009
Novina : Politika
Strana : A4
Autor : OLIVERA POPOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : DA
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



FARMAKOMAFIJA KOD NAS IPAK POSTOJI

Ogroman je uticaj kompanija na lekare

Milena Jauković lekar specijalista u Urgentnom centru u Beogradu

Nevenka Dimitrijević lekar specijalista u Domu zdravlja „Voždovac” u Beogradu

Optužbe o korupciji trojice beogradskih lekara, koji su navodno primili novac
da bi prepisivali određeni lek, a koje su nedavno stigle iz slovenačkog
tužilaštva, bile su povod da „Politika” pokuša da razjasni osetljiv i
specifičan odnos farmaceutske industrije i lekara. Jasno je da bez efikasnih
lekova nema uspešnog lečenja i da je povezanost farmaceutskog i zdravstvenog
sektora neophodna. Međutim, pomenute optužbe i glasine da farmaceutske kuće
potkupljuju srpske lekare i da su oni pod njihovim velikim uticajem, ozbiljno
narušavaju poverenje građana u doktore, a na čitavu lekarsku profesiju bacaju
mrlju. O tome su mišljenja suočile dr Milena Jauković, lekar specijalista sa
dugim stažom u hirurškim ustanovama, i dr Nevenka Dimitrijević, specijalista
opšte prakse iz beogradskog Doma zdravlja „Voždovac”, pi-ar Sekcije opšte
medicine SLD-a.

Politika: Koliko je uticaj farmaceutske industrije na lekare?
Jauković: Ogroman, u nekim situacijama i neograničen. Prvo, uticaj se vrši na
one koji imaju najveću moć i donose odluke. Druga meta su profesori
univerziteta, koji su se dokazali u svom stručnom radu i čije se mišljenje
poštuje. Treća grupa su lekari po domovima zdravlja, koji pišu recepte.

Politika: Kako se ogleda taj uticaj?
Jauković: Moram da kažem da farmaceutske kuće ne mogu bez lekara. Ali, ta veza
je prerasla u patološku, nedozvoljenu simbiozu.

Politika: Šta se sve nudi lekarima?
Jauković: Od olovke i bloka, najlon kese, kišobrana, do velikih putovanja,
nezavisno od toga da li ima kongresa ili nema.

Politika: Da li su tačne glasine da lekari dobijaju određeni procenat prema
propisanom leku?
Dimitrijević: Kategorički tvrdim da to kod nas ne postoji, jer nijedan lekar
opšte medicine, ni izabrani lekar, koji propisuje terapiju, ne dobija procenat
od vrednosti propisanog leka. Ako posmatramo putovanje na kongres, konferenciju
ili organizaciju neke kontinuirane edukacije koje farmaceutske kuće
finansiraju, ne bih rekla da je to korupcija. Prosto, u pitanju je saradnja
između farmaceutskih kompanija i lekara koji moraju da budu obavešteni o svemu.
O korupciji bismo mogli da govorimo ako farmaceutska kuća utiče direktno na one
ljude koji mogu da utiču da lek bude stavljen, recimo, na listu i da se
propisuje na recept. To je jedna vrlo škakljiva tema. Javna je tajna da i
farmaceutske kuće pokušavaju da utiču na te osobe koje umeju da postave
ultimatume kada je u pitanju njihov potpis za nešto.

Politika: Hoćete da kažete da je procenat koji lekari dobijaju od prepisanog
leka zapravo urbana legenda, da to u praksi ne postoji?
Dimitrijević: Kod nas u Srbiji u praksi to ne postoji.

Politika: Direktori farmaceutskih kompanija tvrde da postoje liste prepisivanja
gde lekari bukvalno traže po dva ili pet evra po kutiji svakog leka. Vi tvrdite
da tako nečega kod nas nema?
Dimitrijević: Ja ne tvrdim da to ne postoji, ali to je stvar ličnih osobina i
karaktera osobe koja se time bavi.
Jauković: Ne može da se tvrdi da apsolutno ne postoji uzimanje procenta. Znači,
vi možete da kažete da biste želeli da to ne postoji, da je to vaša želja i da
se vi projektujete kao lekar, lekar sa moralom. Nažalost, nemamo čvrstu
lekarsku komoru koja vodi računa da li je lekar u sukobu interesa i kako
prikuplja bodove za obnavljanje licence. Još pre 30 godina, meni je kao lekaru
farmaceut iz jedne poznate firme koja sada ne postoji rekao: „Molim te, Milena,
možeš li da prepisuješ ovaj antibiotik, dobićeš 10 odsto od leka?” Ja to nisam
uradila. Postojalo je tada, postoji i sada. Za mene je neprijatno da tako nešto
saznam iz Slovenije, jer je verovatno neko progovorio.

Politika: Da li ste vi mogli da platite putovanja na kongrese u inostranstvo?
Da li znate da u Kodeksu inovativnih kompanija stoji odredba da lekar sme da
prihvati put samo u materijalnom iznosu koji može sam da isfinansira?
Dimitrijević: Delimično sam mogla. Priznajem da ne znam da postoji ta odredba,
ali znam da postoji zakon po kojem je lekar obavezan da se edukuje, uz stručno
usavršavanje.

Politika: Da li je tačno da farmaceutske kuće imaju liste svih lekara sa kojima
sarađuju i da se na kraju godine dobija određeni procenat ili poklon u
zavisnosti od toga koliko su propisali njihovih lekova?
Jauković: To ne mogu da kažem, ali znam da farmaceutske firme ipak imaju
spiskove lekara. Radeći na nekakvoj edukaciji, spisak lekara u Srbiji dobila
sam od jedne velike farmaceutske firme. To je bila najpotpunija evidencija.
Prava saradnja sa farmaceutskim kućama je preko projekata da se novac investira
u aparate, u edukaciju mlađih lekara, a ne onih koji su obišli zemaljsku kuglu
50 puta.
Dimitrijević: Vrlo je neodgovorno tvrditi da se neko nalazi na nečijem platnom
spisku ako nemate realne dokaze za to.
Jauković: Kako ćete doći do tih dokaza?
Dimitrijević: Treba neko da nam pomogne.

Politika: Ko? Novinari? Tužilaštvo? U Nemačkoj je državno tužilaštvo podiglo
istragu protiv 3.000 lekara zbog korupcije.
Jauković: Ako je u Nemačkoj tako veliki procenat, kod nas je još veći, jer smo
društvo u kojem je moral takoreći potpuno nepoznata i izgubljena kategorija.
Dimitrijević: Ja, naprotiv, mislim da lekari nemaju mnogo prostora da se bave
korupcijom. Niko vam ne nudi neke pare. Mnogo je veća korupcija na tenderima za
nabavku opreme i materijala. Ne mogu da prođu ni na jednom tenderu dok ne daju
bar 10 odsto od cene.

Politika: Imate li dokaze za to?
Dimitrijević: Ja ne, a nijedna farmaceutska kuća to neće javno da iznese.

Politika: Jesu li se lekari prodali farmaceutskim kućama?
Dimitrijević: Mali broj lekara možda jeste, ali većina nije.

Politika: Predstavnici farmaceutskih kuća se žale da lekari traže da im se
uplate letovanja i zimovanja za porodicu?
Dimitrijević: Apsolutno verujem da je tako. Jedan farmaceutski predstavnik kaže
da ne može da uđe na jedno odeljenje, jer ga odmah salete doktori i pitaju kuda
ćemo da putujemo. Ako neće da kaže kuda će da putuju, oni ga izbace i kažu
nećemo ni da te slušamo.
Jauković: Na kongres odleti pun avion lekara. Zamislite onda kolika je dobit
farmaceutske firme kada oni to toliko plaćaju. Ne bi oni radili sa gubitkom, ne
bi ulagali u to da im se ne vraća.

Politika: Da li dolaze da vam nude pomoć ili putovanja?
Jauković: Meni nikada niko nije platio put, ali da bih malo popravila izgled
ustanove u kojoj radim obraćam se firmama da pomognu donacijama, koje su za
mene uvek velike, ali su jeftinije od običnog putovanja za Beč. Ali, kada sam
od jedne veoma poznate farmaceutske firme zamolila sredstva za televizor za
bolesničku sobu, nastala je jedna prilično neprijatna polemika. Televizor je
koštao oko 6.000 dinara. Šef je rekao da nema para. Kada sam mu rekla da je
njegova firma nedavno odvela 150 doktora na kongres odgovorio je da mu je bolje
da plaća doktore zato što od njih ima korist nego televizor. Odgovorila sam mu
da je televizor za bolesničku sobu i da oni žive od pacijenata.

Politika: Da li zaista pacijent dobija lek koji mu je potreban ili lekar bira
lek pod uticajem farmaceutske kuće?
Dimitrijević: Uticaj farmaceutskih kuća je i te kako prisutan. One agresivnije
imaju bolju prođu svojih lekova u odnosu na one koje imaju manje sredstava. To
znači da oni koji imaju para mogu da finansiraju kampanje i medijsku
prezentaciju lekova. Nekolicina stručnjaka u Srbiji sarađuje sa velikim brojem
farmaceutskih kuća, pa se dešava da jedan isti profesor obavlja prezentaciju
svih lekova iz određene grupe medikamenata.

Politika: Da li pacijent onda dobija u tom slučaju pravi lek?
Dimitrijević: To zavisi od morala lekara. Verujte, 70 odsto lekova mi
propisujemo na zahtev specijalista.
Jauković: Jedna poznanica me je nedavno zvala da mi kaže da joj je dete bilo
bolesno. Na prvoj klinici lekar joj je rekao da ide u „tu i tu” apoteku i uzme
određeni lek. Lekar u domu zdravlja joj je rekao: „Bože sačuvaj, šta je to!”
Zatim je, ne znajući koga da posluša, zvala trećeg, privatnog lekara. Ovo je
samo jedan od primera potpune konfuzije. U jednom periodu svoje karijere bila
sam u Ministarstvu zdravlja kao pomoćnik, savetnik onda kada je ministarka bila
dr Nada Kostić. Videla sam kakva je najezda bila raznih farmaceutska kuća, koje
je ona sve odbila. Na sve moguće načine su pokušavali da ministarka primi ovog
ili onog predstavnika farmaceutskih kompanija i to i preko drugih ministara i
predsednika vlade. To je bilo strašno. Nije htela da primi nikoga i zbog toga
je veoma mnogo trpela. I bila je kratko ministar. Menjali su se ministri posle
toga, poslednji ministar je podugo tu i ja ne znam kakvo je njegovo iskustvo
povodom toga. To je politika farmaceutskih kuća – vrlo je važno prodreti do
ministra.

Politika: Mislite li da građani greše kada kažu da su lekari i farmaceuti
povezani i da čine jednu vrstu mafije?
Dimitrijević: Ako pričamo o jednoj pojavi uopšteno, računam i sebe, ne želim da
budem član farmakomafije. A s druge strane moram da priznam da ta pojava
postoji. Ogleda se u potrebi lekara da dođu do dodatnih finansijskih sredstava.
Finansije su nešto što stoji kao krajnji cilj svake takve relacije. Koliko neko
uspeva, koliko ne, to je pitanje javnosti da zaključi. Činjenica je da postoje
ljudi koji su privilegovani nekim statusom i položajem i mogu da traže određenu
finansijsku naknadu za usluge koje oni čine zauzvrat farmaceutskim kućama.
Putovanja, to je nešto „sitno”. Problem je ako vi „okrenete” Klinički centar
Srbije i vidite da u jednom trenutku nema 150 kardiologa, svi su na kongresu
preko okeana ili u Barseloni. Sve se to reperkutuje na opštu medicinu i domove
zdravlja, jer smo mi u celom sistemu najmanje eksponirani i najmanje možemo da
utičemo.
Jauković: Ja bih se složila sa koleginicom, da nisu svi lekari interesantni
farmaceutskim kućama.

Politika: U kojim oblastima medicine su najinteresantniji?
Jauković: To su pre svega ginekologija, kardiologija, dermatologija,
endokrinologija i ortopedija zbog proteza... U svim granama gde se koristi
veliki broj lekova i gde oni jedan drugog sustižu. Da ne spominjem i
antibiotike. I naravno, onkologija i citistatici, koji su svuda u svetu skupi.
Farmaceutskim kućama je najmanje interesantna fizikalna terapija.

Politika: Da li je tačno da se mnogi lekari koji krenu na kongres uopšte i ne
pojave na stručnim predavanjima, već da idu samo, takoreći, turistički?
Dimitrijević: Nije tačno, bar što se mojih kolega tiče. Ipak, verujem da ima i
toga, da su neki otišli na kongres u Bazel samo da vide Švajcarsku.

Politika: Da li su vam korisni odlasci na kongrese, da li nešto naučite tamo?
Dimitrijević: Jesu. U kontaktu sa kolegama mnogo toga naučite.
Jauković: Kongresi su korisni, pre svega zbog razmene iskustava ljudi iz sveta.

Politika: Da li je pošteno da desetine pacijenata čekaju ispred ordinacija dok
farmaceuti „pregovaraju” sa lekarima?
Jauković: Ja to nisam doživela. Ja sam nailazila na pristojnije farmaceute koji
su birali momenat. Ja sam hirurg, nismo interesantni, osim kada su antibiotici
u pitanju.
Dimitrijević: To su mladi ljudi koji su pristojni, koji su odgovorni svojim
šefovima za svoje ponašanje na terenu. Često čekaju ispred da izađe pacijent,
pa uđu da pitaju da li mogu samo da ostave propagandni materijal. Nemamo toliko
problema koliko je to izvikano. Teško je pacijentima da čekaju ispred
ordinacija.

Politika: Da li ste u vašem Domu zdravlja ograničili vreme ulaska farmaceutskog
predstavnika ili on može u bilo koje doba da uđe u vašu ordinaciju?
Dimitrijević: To zavisi od stanja u čekaonici. U svakom slučaju, farmaceut ne
može da dođe na moje radno mesto i da mi drži predavanje, ali zašto ne bi mogao
da mi da kratku informaciju, jer nama su one neophodne.

Politika: Kako smanjiti uticaj farmaceutskih kuća na izbor u propisivanju
lekova?
Dimitrijević: Rešenje je u referentnoj listi na kojoj se nalazi jedan lek koji
je besplatan i jeftin, a svi ostali moraju da se doplate ili kupe, jer prema
mom mišljenju, ne mogu sve kategorije stanovništva, nažalost, da priušte sebi
najbolju terapiju. Pod najezdom farmaceutskih kuća i pritiskom na sve državne
institucije sada je napravljena lista lekova sa procentualnom participacijom,
gde je paušalno određeno da se plaća recimo 25 odsto ili 50 odsto ili 75 odsto.
Pa sad 25 odsto po ceni leka nije isto ako on košta 600 dinara ili 3.000
dinara. Verujte, veliki je pritisak na nas koji radimo u opštoj medicini, jer
mi imamo pravilnik Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje o propisivanju
lekova, koji moramo da poštujemo, s druge strane taj pravilnik je rađen na
osnovu rada ekspertskog tima koji se nalazi pri fondu. Pacijent odlazi na neke
više instance, gde mu lek propisuje specijalista određene oblasti. Mi ne možemo
mnogo da utičemo, niti da promenimo terapiju, a strah nas je i da mu napišemo
određeni lek, jer posledice snose lekari u domovima zdravlja. Ima slučajeva da
je fond sa računa ustanova „skinuo” novac za neke lekove za koje je smatrao da
su prekomerno propisivani, a da su posle direktori to naplatili od lekara koji
su propisivali. Da bi se to izbeglo, smatramo da stvarno moraju da budu stroga
pravila.
Jauković: Svojevremeno u jednoj klinici šef je doktorima specijalistima
zabranio da koriste jedan lek. On je to uradio jer je imao dogovor sa drugom
farmaceutskom kućom. Svi su prihvatili. I to je opet priča o nama. Ovo je
pitanje za Lekarsku komoru koja ima sve naše podatke. Komora jedino može da da
informaciju da li je neko od lekara u sukobu interesa, ko je koliko putovao, i
da to sve kontroliše. A ne samo da figurira. Ona mora da kontroliše i moral u
interesu profesije.

Antrfile :

============================




Datum : 19.10.2009
Novina : 24 sata
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PRITVOR ZA BIVŠU DIREKTORKU JKP „GRADSKE PIJACE”

Okružni sud u Beogradu odredio je pritvor od 30 dana bivšoj direktorki JKP
„Gradske pijace” Gordani Matijašević (54) i većinskom vlasniku i direktoru
komunalnog preduzeća „Zvezdara” Vladimiru Zoriću (51). Bivši direktor tog
preduzeća Dobre Arsić (60) pušten je da se brani sa slobode. Posle saslušanja
istražni sudija je pokrenuo istragu protiv Matijaševićeve, Zorića i Arsića zbog
sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja. Oni su
osumnjičeni da su oštetili „Gradske pijace” za više od 108,7 miliona dinara.
Policija sumnjiči Zorića i Arsića da su od 2006. do 2008. godine Matijaševićevu
podstrekavali da ugovara i plaća poslove komunalnog održavanja svih pijaca u
Beogradu sa njihovim preduzećem „Zvezdara”, po cenama koje su znatno više od
tržišnih. Kako se sumnja, Matijaševićeva nije sprovodila postupak javne nabavke
shodno Zakonu o javnim nabavkama i Zakonu o komunalnim delatnostima, a protivno
i odluci upravnog odbora JKP „Gradske pijace”, što je bila u obavezi da čini.
Sumnja se da je na taj način Matijaševićeva pribavila imovinsku korist
preduzeću „Zvezdara” u iznosu od preko 108,7 miliona dinara, a sve na štetu JKP
„Gradske pijace”, odnosno budžeta Beograda.

Antrfile :

============================




Datum : 19.10.2009
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : R. D.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PRITVOR GORDANI MATIJAŠEVIĆ

Okružni sud u Beogradu odredio je pritvor bivšoj direktorki preduzeća Gradske
pijace Gordani Matijašević i većinskom vlasniku i direktoru komunalnog
preduzeća Zvezdara Vladimiru Zoriću. Oni su osumnjičeni za zloupotrebu
službenog položaja kojom su oštetili Gradske pijace i budžet Beograda za više
od 100 miliona dinara.

Antrfile :

============================