Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 21.10.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 12
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna



PROFESOR PURIĆ SE NE SEĆA SINOVLJEVOG ISPITA

NA SUĐENjU OPTUŽENIMA U AFERI „INDEKS”

Pred Okružnim sudom u Smederevu juče je nastavljeno suđenje optuženima za
korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, u aferi nazvanoj „indeks“.
Optužena Branislava Stojković, bivša referentkinja za studentska pitanja na
Pravnom fakultetu u Beogradu, negirala je krivicu za zloupotrebu službenog
položaja i falsifikovanje službene isprave, rekavši da nije radila nezakonito.
– Da je tačno išta od navedenog optužnici, na vreme bih otišla kod sina u SAD,
izbegla bih suđenje i sudskih spor – rekla je optužena.
Branislava Stojković je optužena da je u junu 2004. godine, na zahtev profesora
Pravnog fakulteta u Kragujevcu Svete Purić a, u ispisnici njegovog sina Novaka
Purića napisala da je polož io ispit Nacionalna istorija države i prava na
Pravnom fakultetu u Beogradu, iako je znala da nije položio. Novak Purić se, po
optužnici, s tom ispisnicom upisao na Pravni fakultet u Kragujevcu i taj
navodno položeni ispit mu je priznat. Branislava Stojković je rekla je da je,
pošto je uvidom u studentski karton utvrdila da ispit nije položen, tražila od
Sveta Purića da dostavi sinovljev indeks da bi se utvrdila ocena, što joj je on
obećao, ali nije uradio. Optuženi Sveto Purić je rekao da se ne seća, ali da su
navodi Branislave Stojković verovatno tačni. On je dodao da je sudbina indeksa
njegovog sina verovatno ista kao i svih ostalih dokumenata koje je „policija u
džakovima“ odnosila s fakulteta da bi ih prenela u Smederevo.
U aferi „indeks“ optužena su 22 profesora, 33 studenta i više od 30 posrednika
koji se terete za korupciju, zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje
dokumenata. Profesori se terete za ukupno 159 krivičnih dela, od kojih je 114
dela primanja mita i 45 dela zloupotrebe službenog položaja. Po optužnici,
korupcija na kragujevačkom Pravnom fakultetu otkrivena je kada je autolimar
Saša Jovanović (38) iz Donje Livadice ponudio policijskom inspektoru Tomislavu
Spasić u da mu „završi Pravni fakultet“ ako odustane od daljeg istraž ivanja
krivičnih dela u vezi s registracijom i prodajom automobila. Nastavak suđenja
je zakazan za 28. oktobar. (Beta)

Antrfile :

============================




Datum : 21.10.2009
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



NOVO OSVETLJENJE

SKUPŠTINA

Uprava za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove Beograda
objavila je javni poziv za nabavku opreme, adaptaciju i sanaciju postojećeg
dekorativnog osvetljenja Doma Narodne skupštine, saopštila je juče Gradska
uprava. Glavni projekat izradilo je preduzeće „Svetlost teatar“ iz Beograda.

Antrfile :

============================




Datum : 21.10.2009
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : RODOLJUB ŠABIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



MOŽE BOLJE

gost komentator

Rodoljub Šabić,
poverenik za informacije

Sa stanovišta slobode pristupa informacijama, jedna odredba predloga zakona o
određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, koji je
nedavno Vlada Srbije utvrdila i dostavila Narodnoj skupštini na usvajanje,
zaslužuje posebnu pažnju. Reč je o odredbi čl. 6 koja predviđa da su podaci o
broju zaposlenih i angažovanih lica javni. Čak predviđa i da su organi državne
uprave, javne agencije i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja dužni da
te podatke objavljuju na svojim internet prezentacijama. A više i od toga,
predviđa postojanje posebnog registra o broju zaposlenih i angažovanih lica u
svim ovim organima, koji treba da uspostavi i vodi Ministarstvo finansija, uz
obavezu da ga objavi na svojoj Internet prezentaciji.
Neko će, možda, reći da je ova odredba suvišna, da je reč o podacima koji su,
po jednom drugom zakonu, i inače javni. Ali, mada nema sumnje da podaci o broju
zaposlenih u organima vlasti po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od
javnog značaja, jesu apsolutno legitiman predmet interesovanja javnosti, ipak
je ova odredba dobra i potrebna. Naime, nema spora da je po zakonu o slobodnom
pristupu informacijama, na zahtev građana i novinara, svaki organ vlasti dužan
da da te podatke. Međutim, nije izričito predviđena i obaveza njihovog
objavljivanja na proaktivnoj osnovi, bez konkretnog zahteva, a pokušaj
poverenika za informacije da donošenjem uputstva o objavljivanju informatora
uspostavi tu obavezu, dao je samo delimične rezultate. Zato zakonsko rešenje o
obaveznom objavljivanju na internetu treba pozdraviti, a nakon usvajanja zakona
insistirati na njegovoj doslednoj primeni.
Ali bi svakako valjalo da prethodno, sama Vlada ili poslanici, odgovarajućim
amandmanom dopune ovu odredbu i obavezom objavljivanja finansijskih iznosa
budžetskih sredstava koja se potroše za plate i honorare zaposlenih odnosno
radno angažovanih lica. Zar nije očito da bi tek tako ta odredba dobila pun i
pravi smisao?

Antrfile :

============================




Datum : 21.10.2009
Novina : Blic
Strana : 8
Autor : IVAN MIŠKOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



PACIJENTI OSTAJU BEZ VEŠTAČKIH KUKOVA

Zloupotrebe u tenderskim procedurama

Od Nove godine može biti stopirana ugradnja za nekoliko hiljada građana

Ivan Mišković
Ako se u najkraćem roku ne okonča prva faza tendera za nabavku veštačkih
kukova, takozvana kvalifikacija, nekoliko hiljada pacijenata koji čekaju na
njihovu ugradnju mogli bi od Nove godine da ostanu bez proteza! Trenutno,
problem je što pojedini distributeri veštačkih kukova zloupotrebljavaju
zakonska prava i ulažu žalbe poslednjeg ili pretposlednjeg dana roka za
dostavljanje ponuda, što je veoma česta zloupotreba ponuđača u tenderskim
procedurama u zdravstvu.

Zdravstveni centri u Srbiji godišnje ugrade oko 10.000 veštačkih kukova.
Najviše tih složenih intervencija uradi se u Specijalnoj ortopedsko-hirurškoj
bolnici „Banjica“ u Beogradu, zatim u Vojnomedicinskoj akademiji, u Institutu
za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije... Zbog
nesavesnih ponuđača, odnosno distributera kukova, ove intervencije su dovedene
u pitanje, a zalihe će potrajati najdalje do Nove godine.
- Republički zavod za zdravstveno osiguranje sprovodi prvu fazu, odnosno
kvalifikaciju. Jedan od ponuđača uložio je prigovor na uslove tendera, i to dan
pre isteka roka od mesec dana. Ovo nije prvi put, a ponuđači to često rade.
Neki od razloga jesu ti što nemaju registrovan proizvod, pa hoće da dobiju u
vremenu - kaže Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora RZZO.
Takve ponuđače, iako nisu imali registrovan proizvod a konkurisali su, nije
moguće sankcionisati i zato su zloupotrebe i odugovlačenja tendera veoma česti.
Nakon što se završi prvi krug tendera, zdravstvene ustanove sklapaju ugovore sa
kvalifikovanim ponuđačima. U ovom slučaju sporan je prvi krug, a u međuvremenu
je rasformirana i Komisija za zaštitu prava ponuđača pri Ministarstvu finansija
koja bi mogla da utiče na ponuđače.
- Ovo su sve zakonska prava ponuđača. Ipak, oni često previde da je ljudski
život ipak iznad profita i da je najvažniji. Ako se ovo oduži do Nove godine,
zdravstvene ustanove će same pokrenuti postupke za nabavke malih količina
proteza jer pacijenti ne smeju da čekaju - smatra Ignjatović.
Svakog dana u proseku se ugradi 15 ovakvih proteza u Specijalnoj
ortopedsko-hirurškoj bolnici „Banjica“. Prema rečima portparola ustanove dr
Branka Sbutege, ne bi trebalo da bude problema pred Novu godinu, ali može da
bude problematično ako se novi tender ne okonča veoma brzo.
Načelnik VMA prof. dr Miodrag Jevtić kaže da je u ovoj ustanovi trenutno
slabiji intenzitet intervencija i da su rezerve veštačkih kukova smanjene.
- Radimo planski, ali za neki dodatni rad kako bismo smanjili listu čekanja
nema kukova. Kao i u ostalim ustanovama gde se radi ova složena intervencija,
liste čekanja su od tri meseca do godinu dana. To nije mnogo jer se, primera
radi, na ugrađivanje veštačkog kuka u Velikoj Britaniji čeka i do tri godine -
kaže za „Blic“ prof. dr Miodrag Jevtić.
Veštačkih kukova ima još za kraći period i u Institutu za ortopedsku hirurgiju
i traumatologiju KCS. Ipak, prema rečima prof. dr Marka Bumbaširevića, neće
biti dobro ni po koga ako se kvalifikacioni tender oduži još mesec ili dva.

Antrfile : Bilans

- 10.000 veštačkih kukova ugradi se godišnje
- najviše intervencija uradi se u Beogradu u Specijalnoj ortopedsko-hirurškoj
bolnici „Banjica“, na VMA i u Institutu za ortopedsku hirurgiju i
traumatologiju KCS
- liste čekanja za intervenciju su od tri meseca do godinu dana

Problem sa pejsmejkerima

Problematičan je bio i tender za nabavku pejsmejkera, gde se nekoliko ponuđača
žalilo više puta, što je ugrozilo ugradnje pejsmejkera.
Još duži je bio tender za nabavku komponenti za dijalizu bubrežnih bolesnika.
Ti problemi rešavani su manjim nabavkama po hitnom postupku.

============================


Datum : 21.10.2009
Novina : Objektiv
Strana : 32
Autor : VLADAN ALIMPIJEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



ANATEMA ZAPADA JE PALA

Tomislav Nikolić

Talas politizacije, koji je zahvatio Srbiju krajem osamdesetih, devedesetih je
doveo do situacije da se politika vodi na ulici, a da ulični maniri uđu u
politiku. Bila je to i politička inicijacija Tomislava Nikolića

K?k? sam lider naprednjaka kaže, da nije bilo „događanja naroda" nikada ne bi
ušao u politiku. Dve decenije kasnije Tomislav Nikolić je jedna od
najznačajnijih političkih figura u našem društvu. Njegova specifična težina
veća je nego kada je bio opozicija Miloševiću ili potpredsednik Miloševićeve
Vlade. Prvi put u svom političkom životu Nikolić je prvi čovek stranke. Da bi
došao u tu poziciju, nije bilo druge nego da napravi stranku. Naprednjaci
međutim još nisu prošli kroz čistilište izbora. Zato izbore prizivaju i nemaju
razloga da se plaše rezultata, jer, za prvi put, biti drugi je uspeh, a to
mesto im teško ko može ugroziti.

Stičem utisak da se Vaša stranka sprema za izbore. Jeste li u kampanji?
- Stranka se politički sprema da izađe na izbore iduće godine, pošto je
nemoguće da izbora ne bude. Zaista ne znam kako bi to moglo da se organizuje da
Srbija nema izbore u ovakvom odnosu snaga i stanju društva. A Srpska napredna
stranka je isto tako i u zamahu da završi svoje organizacione poslove zato što
je konačno prešla preko 150.000 članova. Znači, stranka je spremna za svoje
izbore i istovremeno se sprema i za izbore na svim nivoima. Svakih nekoliko
meseci imamo testove na lokalnim izborima, pošto DS nikako da poveruje da smo
jači od nje i stalno izmišlja neke nove lokalne izbore, priželjkujući da nas
negde pobedi.

Izbora će biti u onom času kada DS bude odučila to.
- Ako tako mislite o Srbiji, onda će ih biti tek za tri godine, pošto je
predsednik DS-a rekao da će Vlada da ostane ceo mandat. E sad, kad bi sve
zavisilo od demokrata, Srbija bi odavno nestala. Ovde se nešto dogada i mimo
volje DS, tako da će ti izbori biti mimo njihove volje, ali očigledno po volji
naroda.
Možemo da gledamo na to i drugačije: do Nove godine je završena priča o Hagu,
od Nove godine beli šengen, do 1. marta predata, recimo, zvanična kandidatura
za EU i to je pristojan trenutak da Vlada kaže uradili smo to, to i to.
Ja se nadam da će to da ih ponese da naprave grešku da raspišu izbore. Ima više
razloga zašto mislim da će ti izbori za njih biti težak poraz, bez obzira na to
šta se desi. Najpre, sve što ste naveli to je uspeh cele Srbije. Beli šengen,
uspeh cele Srbije, Sporazum o pridruživanju, skidanje holandskog veta biće
uspeh cele Srbije. Deset godina su isti ljudi na vlasti, došlo je vreme da budu
zamenjeni. E, sad je samo pitanje zašto vlast to nije shvatila na vreme, pa
zašto nije menjala ljude i stvarala privid da se menja vlast. Oni su ostavili
iste ljude, isti način, istu tehnologiju, onda ćemo mi da ih zamenimo iduće
godine.

U kakvoj se to situaciji nalazi Srbija pa da sad neka opozicija može nešto da
joj ponudi?
- Srbija se nalazi u teškoj situaciji i biće iz dana u dan sve teže i teže, i
dolazi u situaciju u kojoj je bila kad se Milošević udaljavao od Republike
Srpske i Srpske krajine, do dana kad nije rekao, a šta sad može drugo da se
učini. Znači mi iz dana u dan tonemo sve dublje, jednog dana će nam vlast reći,
a šta drugo može da se učini. Pa može da se učini ono što rade druge države.
Vlade padaju ne zato što su loše, nego zato što je kriza u zemlji. Kad je u
zemlji kriza onda nema izgovora. Nek je ceo svet u krizi, građanin gleda da li
on jede, da li on može da školuje decu, da li on ima zaposlenje, da li on ima
novo odelo, da li mu je toplo danas, kada je tempertura pala ispod nule. Baš
njega briga šta se dešava sa svetom. Kad je svet živeo izvanredno, ta vlast za
osam godina svoje vladavine nije uspela da nas dovede u taj bolji život.

I vaša kampanja će se oslanjati naravno, kao i svaka druga kampanja, na
obećanja živećemo bolje, imaćemo više zaposlenih?
- I niko neće moći da nam kaže lažete, zato što smo videli da vi to ne umete da
uradite. Svi ostali će pasti ako tu priču budu govorili. Svaki građanin može da
im kaže, izvini zašto lažeš, bio si na vlasti, znam kako si radio. Znači ostali
su samo naprednjaci koji mogu da obećaju, a da građani sa njima nemaju loše
iskustvo.

Meni se čini međutim da građani imaju percepciju da je najveći problem u
korupciji i selektivnoj primeni zakona. Šta biste vi tu mogli da ponudite?
- Korupcija je više zamerka onih koji prate procese u Srbiji, koji znaju kako
izgleda uređena država i koji o tome brinu, pre svega mislim na OEBS. Građani
to posmatraju na neki drugi način. Dakle, on zna da je to problem, on ga rešava
na svoj način, podmićivanjem. I zna da to mora da plati i tako živi već
godinama. Mislim da reforma u pravosuđu, ta državna pitanja, svakog od nas
pojedinačno manje interesuju nego što se misli. Zato što je srozavanje
egzistencije, dovođenjem građana u niži socijalni status od onoga u kome su
bili još prošle godine, nametnulo potpuno nove teme. Nažalost banalne, koje već
dve decenije prate Srbiju: nezaposlenost, siromaštvo, propast seljaka, bela
kuga, korumpirana lopovska vlast, vlast koja ne misli na ljude, mnogo bogatih
ljudi koji su se ni na čemu obogatili i sad ne misle da to treba da vrate
građanima. U ovih 19-20 godina jedne iste teme muče građane Srbije. Kao što je
2000. godina, kao što je nažalost bila i '89. bila ohrabrenje za ljude koji su
mnogo voleli Srbiju i bili spremi sve da joj daju i bili su spremni da prestanu
da se ponižavaju, i videli u Miloševiću čoveka koji će to da omogući, pa su
neka njihova obećanja posle toga bila izneverena. Isto, 2000. godina je bila
spas za neke ljude koji su želeli da žive mnogo bolje, da potisnu u sebi osećaj
da su mnogo toga izgubili i ne znaju da li je ova vlast spremna da im to vrati,
ali da je najverovatnije sposobna da im omogući bolji život. Sad, 10 godina
kasnije i oni su. razočarani. Tako da u Srbiji, pretpostavljam da je vrlo malo
ljudi koji se ne osećaju razočarano u poslednjih 20 godina.

Ima analitičara, pogotovo onih spolja, koji govore o takozvanoj „velikoj
koaliciji" poneseni idejom koja se ostvarila u Nemačkoj u prošlom mandatu,
govore da bi možda za stabilnost političkog sistema u Srbiji bilo najbolje da
vaše dve stranke podele vlasti i podele odgovornost.
- Ja mislim da je tu tezu demonstrirala DS. Ta teza je u pitanjima novinara
bila zastupljena i posle svakog mog odgovora da je to nemoguće. Ponavljalo se
po tri, četiri puta isto pitanje od drugog novinara, od drugog medija sve dok u
DS nisu shvatili da time ustvari prave priču za Srpsku naprednu stranku, jer
ako se dokaže da je i DS želi sa nama, onda to znači da ćemo mi da vladamo
sigurno i da je moja priča o tome, kako smo partner za skoro svaku političku
stranku u Srbiji, za svaku zemlju u svetu. Osim tri, četiri sa kojima će teško
to ići, ta priča je potpuno istinita i opravdana. Dakle, ako vam nije vredelo
to što sam ja non-stop govorio da formiram blok koji je suprotstavljen bloku
Demokratske stranke, ??r vam nije dovoljno to što me u poslednjem broju jednog
nedeljnika predsednik Demokratske stranke otvoreno napao i otvoreno rekao da
nikada ne može u koaliciju sa ovakvom SNS, za koju misli da je samo umivena
Radikalna stranka. Šta znači velika koalicija? Šta bi to predstavljalo za
Srpsku naprednu stranku? Utapanje u stranku koja je upropastila Srbiju.
Utapanje u njen program. Ne bismo mi nestali kao stranka, a možda bismo nestali
i mi i oni, možda bi nas narod posle toga sve počistio. Šta onda ja zameram i
Tadiću, i Đeliću, i Dinkiću, i Jelašiću, i Vlahoviću, i Pitiću, čitavoj plejadi
promašenih, iščašenih ministara kad pristajem sa njima da budem u Vladi? Mogu
li ja da kažem Borisu Tadiću, znaš, pravimo vladu ali taj, taj i taj čovek ne
mogu da budu u njoj. Ne mogu. Ko sam ja? Ta stranka ne može da bude u toj
vladi. Ko sam ja da to kažem? Šta ako na njegovoj listi bude 15 stranaka kao
sada? Jesam li ja spreman da svakoj od njih obezbedim ministarstvo? Uticaj,
moć, mogućnost ucene velike koalicije. Šta znači velika koalicija? Ko bi ostao
u opoziciji? Ko bi nas kritikovao? Ko bi nas vraćao na pravi put? Ko bi tražio
u predlozima zakona ono što nismo dobro videli, ono što će loše da se pokaže,
ono što nije trebalo da piše ili je trebalo da piše drugačije? Uopšte ne
postoji način da budemo u koaliciji. Ja ne kažem za lokalnu samoupravu, tu
nisam nikada postavljao ograničenje svojim članovima, neka biraju partnere. Ali
na republičom nivou, taman posla. I na Istoku i na Zapadu čujem tu ideju, što
mi je jako zanimljivo. Ali poznajući Demokratsku stranku, ja vam sada kažem,
čak ni na lokalnoj samoupravi nigde neće ići sa nama u koliko smo mi jači
partneri. Oni traže koaliciju u kojoj su prvi.

Ako posle sledećih izbora, kad god oni bili, budete u poziciji da nema vlade
bez dogovora između dve stranke, hoćemo li ući u ciklus izbora?
- Evo na Voždovcu nije bilo vlasti bez dogovora Demokratske stranke i Srpske
napredne stranke, i Demokratska stranka nije htela da učestuvuje u dogovoru.
Zato što je slabiji partner. I ne može da postavi svoje uslove. Dakle,
očekujem, prvo, neko mora da pobedi, neko može da skupi 51 odsto. Posle prošlih
izbora moglo je da dođe do nemoguće situacije, ali jedna mala stranka je
odlučila na koju će stranu. Znači, ako ne uspem da se Srbija dvoumi između ta
dva bloka onda će ući i male stranke u parlament. Možda im je tamo mesto, ako
osvoje 5%, dobro su došle. U takvim uslovima one odlučuju da bude vlasti. Na
ponovljenim izborima male stranke nemaju šta da traže.

Čini se međutim da oko spoljne politike, „četiri stuba", o kojima priča
predsednik Tadić, imate iste pozicije. Na dva stuba na koja je računao DOS:
Brisel i Vašington, sada su oni pridodali Moskvu i Peking, a dva stuba na koja
ste vi gledali: Moskva i Peking, vi ste pridodali Brisel i Vašington.
- Da, sad je samo pitanje kad je ko i zašto nešto uradio. Ja sam i u stranci u
kojoj sam bio i koju sam vodio, zastupao sva četiri stuba, rekao bih 160
stubova ali Vi izdvajate četiri, ne znam zašto ste ispustili, kada već govorimo
o velikoj Kini, onda na isti način treba da se govori o Indiji i Brazilu,
zemlji u strašnoj ekspanziji. Ali Demokratska strapka je potpuno podređena
Briselu i Vašingtonu i mislim da je u velikom stepenu iznudice, što bi rekli
šahisti, ta njena saradnja sa Moskvom i Kinom. Ja čak mislim da je do nje došlo
samo zbog kredita za podršku budžeta i zbog energenata, koji očigledno ne mogu
da stignu sa Zapada. Posle on? prolazne faze u kojoj je Boris Tadić odustao od
nekih svojih slogana, danas se ponovo vratio na imperativ da budemo u EU, što
jedno vreme nije koristio. A njegovi ministri se sve slobodnije vraćaju na
priču o povratku u NATO. Znači nije baš tako da su mu svi stubovi podjednako
važni, da su isti oslonci. Kod mene je to drugačije. Ja sam zastupao te stubove
pod uslovima od kojih nisam odustao. Dakle, i Brisel i Vašington znaju da mi ne
vidimo Srbiju izvan EU. Ali da je ne vidimo ni bez Kosova i Metohije. I to je
ono sa čime ćemo i mi i oni morati da živimo i da se složimo.
Zato što je očigledno da kad se SNS pridružila grupi stranaka koje otvoreno
govore o EU onda je i EU morala da počne da razmišlja o tome koji su sve srpski
uslovi. I nije baš sve jedno.

Dva događaja, koja ne zavise mnogo od nas, a koja bi hipotetički mogla da se
dese, ozbiljno mogu da poremete političku situaciju u Srbiji. Prvi događaj koji
imam u glavi je povratak Vojislava Šešelja u Srbiju. Koliko bi takav potez
mogao da poremeti celu geometriju političkih stranaka?
- Pa, šta ja znam. Ja mogu o Vojislavu Šešelju da govorim danas kao o
predsedniku SRS, kao i o Vuku Draškoviću, Borisu Tadiću pošto je presekao sve
veze koje su postojale između nas, pa i one lične. Vojislav Šešelj je čovek
koji je 7 godina u Hagu. On misli da zna šta se dešava u Srbiji. Ima 5-6
informatora koji su upropastili SRS i njegov odnos prema meni.
On je naseo na te priče.
Godinu dana pre razlaza, radio je na tome da me isključi iz SRS. Pripremajući
se za povratak. Pre toga je na svim mogućim izborima obarao i moj lični uspeh i
uspeh SRS da bi nas držao na nekom nivou sa kog bi on pobedonosno mogao da vodi
stranku.

Ali prilično je izvesno da bi Šešeljev povratak u Srbiju značio skok radikala.
- Samo ne znam kako bi mogao da znači skok ako im je retorika sada po njegovom
nalogu, ako su im postupci po njegovom nalogu, ako je uveo te mlade ljude o
kojima je govorio, a rejting im pada. Šta znači povratak Vojislava Šešelja?
Hoće li on da obezbedi investicije? Hoće li on da obezbedi energente? Pa, nikad
nije bio prihvaćen u Ruskoj federaciji, nikad do kraja, a za EU je ratni
zločinac. Ako postoji građanin Srbije koji misli da tako može da se vodi Srbija
taj neka se kandiduje ali on uspeha neće imati. Dakle, mi se nikada više nećemo
boriti za isto biračko telo. Ja uopšte ne računam na ljude koji su ostali
privrženi Vojislavu Šešelju. Oni nikada neće promeniti svoje stavove. Vrlo ih
je malo u narodu, ostalo ih je dosta na funkcijama zato što to donosi neke
olakšice i privilegije. Ako nisu shvatili da treba da se menjaju, neka im je
kako im je.

Znači vi se borite za biračko telo koje je u jednom momentu glasalo za Zorana
Đinđića?
- Ja se borim za svakog građanina Srbije ali vrlo dobro znam gde su rezerve.

Drugi događaj koji bi mogao da poremeti političku geometriju Srbije su odnosi u
BiH. Pokušaj izmene Dejtonskog sporazuma započet Butmirskim sastanakom je
najavio takvu mogućnost.
- Prvo, ne znam kako to može da poremeti odnose u Srbiji. Naime, od 1995.
godine, od Dejtona do danas, Republika Srpska u BiH je na nižem nivou nego što
je Vojvodina u Srbiji. A Kosovo i Metohija viša nego što je Republika Srpska
bila po Dejtonu u Bosni i Hercegovini. Znači svi srpski političari pomagani iz
Srbije polako su srozavali autonomnost, nezavisnost Republike Srpske u osnosu
na BiH. I došli do toga da više nema šta da se da. Nego jednostavno ili se
vraćaš potpuno u BiH, ili odlučuješ nešto o sudbini naroda. I pojavio se
Milorad Dodik koji u dve predhodne kampanje govori pozitivno o Republici
Srpskoj ali ne učini ništa kad ga izaberu. Koji je apsolutno privržen politici
Borisa Tadića i koji se čak direktno meša u kampanje protiv mene govoreći da
čak neće da sarađuje sa mnom ako budem izabran u Srbiji. Pa ni to nije
poremetilo moje odnose sa Miloradom Dodikom. Kao što ni danas kad me Boris
Tadić žestoko napada i ja imam jednu njegovu poruku u kojoj, pisao sam mu i
rekao da nema smisla da govore njegovi saradnici da mu od mene preti bilo kakva
opasnost po njegovu bezbednost zato što to nije tačno, imam poruku njegovu koja
kaže: „Nikada nisam tako mislio niti izgovorio da mi od tebe ili od bilo kog
tvog preti opasnost kao što ni od mene i bilo kog ne preti tebi i tvojoj
porodici opasnost". Dakle, to smo raščistili on i ja između sebe. Da bi on u
intervjuu prošle nedelje rekao: „Čak i kad mi je Tomislav Nikolić direktno
pretio ja sam ga nazvao da razgovaramo". Znači, ponavlja neko neprijateljstvo
prema meni veoma slično onome što Dodik pokušava da uradi. Nisam odlutao, hoću
da Vam kažem da su me njih dvojica jedno vreme apsolutno tretirali kao
neprijatelja. A ja ni tada nisam bio njihov neprijalj. Na mitingu ispred
Savezne skupštine u vezi sa KiM, Milorad Dodik je pitao da li može da stoji
pored mene. Ja sam rekao kako da ne. Pa kad su počeli da zvižde, kad su videli
da ja ne reagujem, ućutali su i prihvatili Dodika tu. Znam ja zašto je on došao
da stoji pored mene. Da mu ne bi zviždali. Znači, sad ima istorijsku šansu. I
sad ima moju podršku. Ako ima i Tadićevu što bi to menjalo klimu u Srbiji.
Znači, on mora da se izbori za Republiku Srpsku ili da ode sa političke scene.
Vreme mu je. Častan čovek je onaj koga sada smeni visoki predstavnik zato što
je branio Republiku Srpsku.

Jesam li ja to dobro razumeo da Vi i predsednik Tadić povremeno razmenjujete
SMS poruke?
- Da, pošto se ne viđamo, to su ona sitna ujedanja, zadevice, čačkanja i meni
je to simpatično. Taj običaj da, pošto zaista nemamo komunikaciju... onda mu
zameram neki intervju, on zameri meni i to tako ide dalje. S tim što on zaista
pokazuje neku dozu neprijateljstva izazvanog panikom od gubitka vlasti. A ja ne
pokazujem neku svoju preteranu ushićenost time što popularnost SNS raste.

Vi vrlo dobro znate za glasine, da ste napravili stranku i promenili retoriku i
politiku zato što ste, po jednoj čaršijskoj priči, bili ucenjeni, a po drugoj,
zato što ste bili plaćeni.
- Za plaćanje sam čuo, za ucenu nikad nisam čuo. Stranku možete da napravite
bez novca. Sa nešto novca koji imate. Sa nešto novca koji imaju vaši članovi.
Ne može bez entuzijazma, bez ljudi koji su u stranci. Stranka ima troškove i
sve troškove preuzima. I to nisu uopšte velike cifre. Da mi trošimo recimo
milion evra, pa da kažete plaćeni ste, ali jedini smo, čini mi se, mi predali
izveštaj u kojem smo pomenuli koliko je ko od nas dao novaca. To pričaju oni
koji su dobijali novacu u kešu.

Da li ste vi dobijali sa Zapada novac u kešu?
- Nikada ni od koga! Niti bi to bilo moguće da se sakrije. I to bi mogao da
bude osnov za neku ucenu. I to prihvatam. Znači, prvo bih morao da dobijem
novac pa sledi ucena. Zato mi je zanimljiva ta priča o uceni.

Upravo o toj uceni sam govorio da ste dobili pare sa Zapada...
- To nije tačno, prvo ja znam nešto što drugi ljudi koji su saradivali sa
Zapadom nisu znali. Ne postoji tajna u odnosima sa Zapadom.

Kada sedite na sastanku rukovodstva Vaše stranke i gledate Vaše kolege
razmišljate li ko će da Vas smeni?
- Stranka ne treba da ima večitog predsednika. Vučić i ja često razgovaramo na
tu temu i razmenjujem informacije. Njemu govore da ja pravim neki svoj tim, a
meni govore da on pravi neki svoj tim. Znate, ta policija nikad ne miruje. Ne
miruju ljudi željni nekakve sitne usluge kao onaj Pera pisar iz
administrativnog odeljena. Znači, uvek ste izloženi tome. I sad je pitanje samo
koliko istine postoji između recimo Vučića i mene. Naravno da nismo isti. Ja
imam dva sina koji ne misle isto kao ja.

Da ne glasaju za neku drugu stranku?
- Ne, taman posla. Pa moji unuci su članovi stranke. To je njima čast. Za
dvadeset godina će izvaditi člansku kartu koju je dobio kada se rodio... Hoću
da kažem za Aleksandra Vučića i za mene. On je jedini čovek koji je u SRS
govorio šta misli o nekim mojim lošim potezima. Po njemu lošim. Ne šta misli
Vojislav Šešelj, nego šta on misli.
Kad bude popularniji odmah se sklanjam, i biološko dolazi vreme kada ću da se
sklonim. Jednostavno ja sam preterao preko 30-40 kampanja u životu. Sada Vučić
ide pet puta više od mene u kampanji u lokalne izbore. Ima mnogo više energije.

Ali zato Vučić najavljuje da ćete posetiti početkom iduće godine Ameriku
službeno.
- Pa on je išao u jednu vrstu prethodnice. Prvo, ja se uopšte ne bojim posete
Americi. Iako to nije zemlja u koju ću otići kao nekada u Rusiju. Sada kad sam
išao u Rusiju uopšte nisam lako išao. Ali se nisam bojao da odem. Iz Rusije su
stizale informacije koje su bile vrlo nepovljne za mene, za ruski odnos prema
meni. Čak su i neki uticajni ljudi u ruskoj administraciji, izvršavajući želju
SRS, govorili o meni jako loše. Meni je ovde jedan poslanik SRS, koji ima tesne
veze sa Rusijom, sa govornice rekao da ja nikad neću videti Moskvu. S druge
strane, mnogi političari iz Rusije su vezani za DSS, DS za stranke koje su
možda činile mnogo toga protiv mene, pa sam ja opet otišao i sad ćemo da
pravimo sporazum sa Rusijom.
U Americi su sigurno sve najlošije čuli o meni do osnivanja SNS. Ambasador
Manter je na mene gledao drugim očima. Odbijao moju politiku kao umivanje, što
bi rekao Tadić. Na svaku moju izjavu koja govori da sam normalan govorio, ne,
ne, on je samo radikal, on samo glumi.
Međutim, ne mogu ja da glumim godinu dana vodeći stranku za šta me sad Tadić
optužuje. Prvo sam morao Koštunici da dokažem da sam opozicija pa sad moram
Tadiću, da se nisam samo umivao, nego sam se potpuno transformisao. Dakle,
Vašingtonu nemam šta da dokazujem. Ovo sam ja.
Ja se borim za simpatije i za glasove građana Srbije. I meni ne treba ničija
podrška ali mi je strahovito smetalo to što su i Vašington i Brisel, a na
poslednjim izborima indirektno i Moskva, bili protiv mog izbora. Znači,
odlaskom u Vašington ću, a već sam odlaskom u Brisel potpuno otklonio tu
smetnju, koja se zvala „izjava visokih zvaničnika sa Zapada da ja ne smem da
pobedim". Jer to je građane Srbije ili ostavljalo kod kuće ili izvlačilo na
izbore od 16 popodne do 20 uveče da glasaju za Tadića, da ne bi došlo do
katastrofe ako ja pobedim.

Da li mislite da je ta anatema sad skinuta?
- Ja mislim da je potpuno skinuta. Treba još i u Vašingtonu isto onako da
otvoreno i iskreno nastupim sa sagovornicima kao što sam u Briselu i u Moskvi,
i mislim da će im biti potpuno jasno. Znači, ja neću da obećam ništa što ne
mogu da uradim. Što ne želim da uradim. Što građani Srbije ne bi dali da ja
uradim. Ali ono što budem obećao, to ću da uradim.

Po Vama, hoće li biti apsurd ako izbornom voljom građana budete premijer ili
predsednik u trenutku kada Srbija uđe u EU?
- Ja mislim da je to ustvari srpska slika i to bi bila prava srpska slika.
Dakle, ja sam uvek bio otprilike u onoj grupi, većinskoj grupi građana Srbije.
Kad smo bili apsolutno protiv EU, cela Srbija, pa onda kad smo bili
evroskeptici, pa onda kad smo želeli u EU. To je u stvari Srbija. To bi bio
znak da je EU ubedila Srbiju da hoće da je tretira kao državu, da Srbe koji su
narod u Srbiji tretira kao narod, da naša prava i naše obaveze tretira kao
svoja prava i svoje obaveze. Dakle ja jedino imam poverenja u ulazak u EU ako
SNS bude na vlasti. U druge stranke nemam poverenja.

Antrfile :

============================