Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 29.10.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 13
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



HALAS NEGIRAO DA JE PRIMIO MITO OD 10.000 EVRA

SUĐENjE GRUPI GORANA KNEŽEVIĆA ZA MALVERZACIJE S GRAĐEVINSKIM ZEMLjIŠTEM

Načelnik Odeljenja za poslove urbanizma Zrenjanina, trećeoptuženi Nikola Halas
negirao je juče da je učestvovao u malverzacijama s građevinskim zemljištem na
teritoriji tog grada. Iznoseći odbranu Halas je pred Posebnim odeljenjem
Okružnog suda u Beogradu rekao da nikada nije primio novac u postupku davanja
gradskog građevinskog zemljišta u zakup. On je negirao i izjavu koju je dao u
policiji nakon hapšenja u kojoj je naveo da je primio mito od 10.000 evra.
Optuženi je objasnio da je tu izjavu dao nakon hapšenja, pre nego što mu je
određen branilac. „Dao sam je naivno, verujuć i da neću ići u pritvor, jer sam
lošeg zdravstvenog stanja, a pritvora se inače plašim“, rekao je Halas, jedan
od 21 osobe kojima se od 26. oktobra sudi zbog malverzacija s građevinskim
zemljištem.
Predsedavajuća veću Maja Kovačević Tomić predočila je optuženom Halasu iskaz
koji je dao istražnom sudiji da se od tih 10.000 evra čije postojanje danas
negira, šest do sedam hiljada evra nalazilo u njegovoj kući i da je tada rekao
da je spreman da ih donese. Halas je danas, međutim, naveo da je policija u
njegovoj kući pronašla 3.900 evra, koje je zaplenila i da su to bile njegove
„porodične pare“. Prema njegovim rečima, odluka o ceni gradskog građevinskog
zemljišta od šest evra po kvadratnom metru, doneta je na osnovu odluke o
merilima i kriterijumima za davanje zemljišta u zakup koju je donela Direkcija
za izgradnju Zrenjanina. Pre davanja zemljiš ta u zakup o svakoj parceli je,
kako je naveo, rađen eleborat, sa kojim se izlazilo prilikom javnog
oglašavanja. Halas je negirao da je on donosio odluke i naloge za davanje
zemljišta kako se navodi u optužnici, navodeći da je, njegovo zaduženje bila
„samo organizacija posla“.
Za malverzacije sa građevinskim zemljištem u opštini Zrenjanin od 2006. do
2008. godine optužen je bivši gradonač elnik Zrenjanina Goran Knežević i još 20
osoba. Pripadnici takozvane građevinske mafije terete se da su zloupotrebili
službeni polož aj i oštetili budžet za oko 150 miliona dinara. Knežević i
njegovi saradnici uhapšeni su oktobra prošle godine, a optužnica Specijalnog
tužilaštva za organizovani kriminal, podignuta je aprila ove godine. Odbranu su
do sada izneli Knežević, Ivan Dević i Nikola Halas. Suđenje se danas nastavlja.
(Beta)

Antrfile :

============================




Datum : 29.10.2009
Novina : Pregled
Strana : 5
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



NASTAVLJENA RASPRAVA O TAJNOSTI PODATAKA

Beograd
Poslanici republičkog parlamenta nastavili su juče sednicu objedinjenom
načelnom raspravom o predlozima zakona o tajnosti podatka i izmenama i dopunama
zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ministarka pravde
Snežana Malović je, obrazlažući predloženi zakon o tajnosti podataka, rekla da
će on omogućiti da se jednim zakonom propišu kriterijumi na osnovu kojih će se
domaći, kao i strani podaci od interesa za Republiku Srbiju odrediti kao tajni.
„Predloženim rešenjima definisan je krug ovlašćenih lica za određivanje
tajnosti podataka, kao i pravila za određivanje stepena tajnosti, a precizno su
utvrđeni i rokovi i uslovi prestanka tajnosti podataka“, kazala je Malović.
Ministar kulture Nebojša Bradić kazao je juče da će predložene izmene građanima
još više olakšati pristup informacijama organa javne vlasti. Tanjug

Antrfile :

============================




Datum : 29.10.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 7
Autor : E. R. - S. S. R.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



TAJNE UZ PROVERU

PRED POSLANICIMA ZAKON KOJI REGULIŠE POVERLjIVOST PAPIRA

Četiri nivoa tajnosti koje će dodeljivati Vlada

USVAJANjEM zakona o tajnosti podataka, koji je pred narodnim poslanicima,
jednim dokumentom biće regulisano na koje papire može da se stavi "pečat" -
poverljivo. U ovom trenutku tu oblast "reguliše" čak 400 različitih propisa!
Šef radne grupe, koja je napisala predlog zakona, mr Vladimir Cvijan,
objašnjava da je osnovni kvalitet zakona u tome što će svako imati pristup
tajnim podacima iz svoje nadležnosti.
- To znači da niko u državi neće imati pristup svim tajnim podacima zato što
niko nije nadležan za sve - kaže mr Cvijan. - Čak i predsednik Republike, Vlade
ili parlamenta imaju pristup samo onim podacima koji su iz njihove nadležnosti.
Sve bi informacije - u zavisnosti od toga kolika bi opasnost za državu nastala
njihovim objavljivanjem - bile podeljene u četiri stepena tajnosti: državna
tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Koji će od ovih "pečata" biti
stavljen na koju informaciju, odlučiće Vlada. Za ocenu "državna tajna" i
"strogo poverljivo", prethodno će pribaviti mišljenje Saveta za nacionalnu
bezbednost, dok će u ostala dva slučaja zatražiti stavove nadležnih ministara.
Ministarstvo pravde, koje je i formiralo radnu grupu, predložilo je amandman -
da pravo na pristup tajnim podacima, bez bezbednosne provere, imaju državni
organi i rukovodioci državnih organa koje bira parlament, sudije Ustavnog suda
i sudije ostalih sudova. Uslov je da su im informacije potrebne za obavljanje
poslova iz njihove nadležnosti.
- Sve osobe koje traže pristup podacima sa najvišim stepenom tajnosti dužne su
da prođu bezbednosnu proveru - objasnila je Malovićeva. - Predviđeno je i da
tim podacima mogu samo lično da pristupe. Pored toga, uvedena je i obaveza za
sve koji imaju pristup tajnim podacima da ih moraju zaštititi.
Iz teksta zakona biće izbrisan član koji je povereniku za informacije i
zaštitniku građana branio pristup tajnim podacima pod istim uslovima kao što
imaju političari.

Antrfile : BEZ ZAŠTITE

PEČAT "poverljivo", inače, nikako neće moći da se stavi na informacije kojima
bi se prikrila krivična dela, prekoračenje i zloupotreba nečijeg službenog
položaja.

============================




Datum : 29.10.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : P. V. - M. B.
Tema : Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ISTI I U SLAVLJU

POSLE UPOZORENjA KRKOBABIĆA, SPS PRIZNAJE ULOGU PUPS I JS

Obradović: Ponekad zaboravimo da pomenemo partnere

SOCIJALISTI razumeju ljutnju Jovana Krkobabića zbog njegovog utiska da je samo
SPS zaslužan za odlične izborne rezultate na lokalnom nivou i poručuju da će
ubuduće isticati doprinos cele koalicije. To je odgovor partnera na upozorenje
lidera penzionera izneto u ”Novostima”, da više ne potenciraju samo uspeh SPS,
jer je to neodrživo i nije put za buduću saradnju. Zatražio je ravnopravan
tretman PUPS i JS, kako u kampanji, tako i kad se otvara šampanjac.
Potpredsednik Dačićeve partije Žarko Obradović priznaje da im se ponekad omakne
da u javnim nastupima ne pomenu partnere i da su dobri rezultati plod rada svih
partnera:
- Nema tu zle namere, već često i sami novinari u pitanjima pominju samo SPS,
pa tako sugerišu naš odgovor, iako uvek mislimo na celu koaliciju - objašnjava
Obradović za ”Novosti”. - Zato je Krkobabić u pravu, ali ne verujem da njegova
dobronamerna primedba može da dovede u pitanje dalju saradnju.
A upravo je dobra serija trojnog bloka na lokalnim izborima podstakla
takmičenje unutar koalicije i istovremeno demantovala ankete. Dok su im
istraživači javnog mnjenja ”davali” tek nešto više promila da prebace cenzus,
koalicija oko socijalista ”na lokalu” beležila je sve bolji rezultat. Od
Kovina, preko Kosjerića, Voždovca, Zemuna, pa do Vrbasa, oni su ”rasli” od
sedam do čak skoro 19 procenata glasova.
Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS, kaže za ”Novosti” da su najbolje
sondaže javnog mnjenja upravo izbori.
- Naša koalicija je dobila duplo više glasova na vanrednim lokalnim izborima
nego na prošlogodišnjim redovnim, u istim gradovima. To je kontinuirani trend
rasta zasnovan na ispunjavanju ciljeva ove vlade. Izvesno je da smo treća
politička snaga u zemlji - rekao nam je Ružić.
Dragan Marković Palma, predsednik JS, tvrdi da su istraživanja javnog mnjenja
naručena i plaćena da nekog predstave jačeg nego što jeste, a druge da potcene.

Antrfile : SLABA OPOZICIJA HRANI ”PATULjKE”

USPEH socijalista na lokalnom nivou pripisao bih i slabosti opozicionih
stranaka - rekao nam je Vladimir Goati, politički analitičar. - Ipak, daleko od
toga da koalicija SPS-JS-PUPS može na republičkom nivou da se primakne SNS i
DS. Socijalisti su još u grupi od tri ili četiri ”patuljaste” partije u našem
političkom sistemu koji se sve više približava dvopartizmu.
Marko Blagojević, programski direktor CeSID, kaže da SPS uvek postiže bolje
rezultate ”na lokalu” nego na republičkom nivou:
- Prema istraživanjima, njihova snaga je oko sedam procenata.

============================




Datum : 29.10.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 32
Autor : E. B. R.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NABAVKE BEZ TENDERA

GRADSKA uprava - Sekretarijat za zdravstvo Beograda i E-Smart sistem sklopili
su 27. jula 2007. godine ugovor o nabavci licenci za 2.700 Microsoft računara
za zdravstvene ustanove u prestonici i Upravu javnih prihoda, u ukupnoj
vrednosti od 186.714.853,53 dinara (što je tada iznosilo tri miliona evra).
Ugovor, koji je potpisao Slobodan Karanović, direktor Zavoda za informatiku i
statistiku, ovlašćen od Gradske uprave, sklopljen je pogađanjem, bez prethodnog
objavljivanja tendera od strane Zavoda.
Ovo, u razgovoru za "Novosti", otkriva prof. dr Dragana Jovanović, doskorašnji
gradski sekretar za zdravstvo, koja je prošle nedelje podnela ostavku.
- Ugovorom je predviđeno plaćanje u tri rate, u septembru 2007, 2008, i 2009.
godine - objašnjava Jovanovićeva. - Moji prethodnici su platili prve dve rate.
Plaćanje treće rate sam lično stopirala, jer sam uvidom u dokumentaciju
ustanovila da je ugovor sklopljen bez javnog tendera, direktnim pogađanjem, a
da pri tom nabavku licenci za "Microsoft" proizvode može pružiti više od deset
drugih preduzeća.
Jovanovićeva je, kako kaže, više puta načelnici Gradske uprave Vesni Ivić, kao
i na grupnim sastancima oko rebalansa budžeta, objasnila da nema ništa protiv
toga da se plati preostala, treća rata, ali da ne može i ne sme da ide na teret
zdravstvenog budžeta. Naime, za kompjutere koji treba da budu u ambulantama
radi korišćenja aplikacije elektronskog kartona, smatra Jovanovićeva, nema
opravdanja kupovati skupe licence, koje su nepotrebne.

- Postoji niz nedoslednosti i nelogičnosti u listingu kupovine ugovorenih
licenci, čudna raspodela naručenih i kupljenih programa, što, svakako mora da
se ispita - kategorična je naša sagovornica. - Ja sam navela osnovne razloge
mog odbijanja isplaćivanja treće rate, ovog suštinski problematičnog ugovora,
koji je štetan po Sekretarijat za zdravstvo i gradski budžet. Nije mi jasno
zašto gospodin Slobodan Karanović, koji je
bitno uticao na taj proces, još ima i smelosti da javno, na kolegijumu u mom
odsustvu, sat vremena drži govor o tome.
Pored navedenog dopisa o odbijanju plaćanja treće rate, upućenom Vesni Ivić,
Jovanovićeva iznosi još nekoliko činjenica - kupac je, prema ugovoru u trenutku
potpisivanja, stekao pravo licenci, ali je isporuka sprovedena godinu dana
kasnije. Ostaje, dakle, nejasno zašto nije ugovorno pravo realizovano odmah po
zaključenju ugovora?
- Ono što je još važnije, postoji zaključak bivšeg gradonačelnika Beograda, od
29. juna 2007. godine, pre kupovine navedenih licenci, po kojem je ovlašćen
član Gradskog veća dr Vladan Šubarević da potpiše protokol sa Republičkim
zavodom za zdravstveno osiguranje (RZZO) kojim se definišu koraci dalje
saradnje grada - Gradske uprave i RZZO na implementaciji rešavanja
informacionog sistema grada - ističe bivša sekretarka. - Tada je direktor
Zavoda za informatiku i statistiku Slobodan Karanović zadužen za realizaciju
koraka predviđenih protokolom o saradnji. On je trebalo i da definiše elemente
ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji Gradske uprave i RZZO.
- Od 22. septembra ove godine, na mene se vrši pritisak od gospodina Slobodana
Karanovića i nekih pojedinaca da Sekretarijat za zdravstvo mora da prebaci
treću ratu od "svega" 62 miliona dinara na ime duga po navedenom ugovoru, što
sam ja odbila - dodaje Jovanovićeva.

Antrfile : SLOBODAN KARANOVIĆ: ČIST GUBITAK

- NEIZVRŠAVANJEM plaćanja treće rate, Dragana Jovanović je direktno nanela
štetu gradskom budžetu i imovini grada u iznosu od 124.476.569,02 dinara, jer
je neplaćanjem poslednje rate nepovratno "propao" novac koji je uplaćen za prve
dve rate - objašnjava Slobodan Karanović, direktor Zavoda za informatiku i
statistiku. - Prve dve rate grad je uredno platio, a preostalu treću, kao
prenesenu obavezu, Jovanovićeva nije ni planirala, niti je opredelila u budžetu
za ovu godinu.
Prema njegovim rečima, osim navedene direktne novčane štete, navedene su i
indirektne, kao što je gubitak vlasništva nad licencama, gubitak prava
korisnika istih, sve zdravstvene ustanove koriste piratske softvere, sva
dokumentacija koja se izrađuje na informatičkoj opremi koja nije licencirana je
nevalidna, a gube se i prava na obuke i usavršavanje informatičkog kadra u
zdravstvenim ustanovama. Gubimo, takođe, i pravo na sve nove verzije softvera
koje je Microsoft u međuvremenu izbacio na tržište, a zdravstvene ustanove su
izgubile i pravo da im se sada bez naknade instaliraju novi operativni sistemi.
Neplaćanjem ove rate, sve zdravstvene ustanove u gradu vraćene su u stanje od
pre tri godine.

RZZO: LICENCE NISU POTREBNE

U REPUBLIČKOM zavodu za zdravstveno osiguranje ističu da u ovom slučaju nije
bila potrebna nikakva licenca za kompjutere.
- Da bi se instalirao i efikasno radio operativni program u zdravstvenim
ustanovama, licenca nije potrebna - kažu u RZZO.

============================



Datum : 29.10.2009
Novina : Vreme
Strana : 37
Autor : JASMINA LAZIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



MORAL NA SKUPOM ČIVILUKU

Rasplet događaja u vezi sa hapšenjem direktora beogradskih zdravstvenih
ustanova, sa zdravstvene i kriminalne skliznuo je u političku sferu. Primedbe
na gaženje principa morala i etike o čemu svako malo slušamo kada je o
zdravstvenim radnicima i ovoga puta su nadjačane

Kada je pre tačno godinu dana objavila imena direktora zdravstvenih ustanova u
Beogradu optuživši ih za nezakonite radnje i nenamensko trošenje novca, bivša
gradska sekretarka za zdravstvo dr Dragana Jovanović uspela je pošteno da
uzburka i esnaf i političku strukturu na nivou grada (i države), ali i širu
javnost koju je sve teže ubediti da je masovna korupcija kod lekara samo privid
i da su joj skloni pojedinci.

Reagujući na optužbe, u "prozvanim" institucijama su odlučno negirali navode
gradske sekretarke. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević i gradska uprava
saopštili su da prvo treba sačekati rezultate nadležnih službi. Gradonačelnik
Beograda Dragan Đilas je od gradske sekretarke za zdravstvo zatražio dodatne
informacije o osnovanosti njenog zahteva, a reagovao je i dr Vladan Šubarević,
član Gradskog veća zadužen za zdravstvo. Iznenađen zahtevom dr Dragane
Jovanović da se smene direktori pet zdravstvenih ustanova zbog zloupotreba u
radu, dr Šubarević je istakao da ne zna ama baš ništa o nenamenskom trošenju
budžeta Grada, da je procedura trošenja sredstava gradskog budžeta jako složena
i da – dok se ne izvrše sve zakonom propisane radnje – nijedna ustanova u gradu
ne dobija blanko sredstva. Dr Šubarević je tom prilikom ukratko objasnio i
proceduru za transfer sredstava iz budžeta. Kako je rekao, ustanova dobija
zaključak, čeka se da prođu svi rokovi za žalbe svih učesnika u javnoj nabavci,
i tek onda se obraća upravi Grada, odnosno nadležnom sekretarijatu, da bi se
izvršio transfer sredstava. "Svi papiri se proveravaju i nema prostora za
mahinacije u oblasti javnih nabavki", zaključio je tada dr Šubarević i dodao da
sve optužene poznaje kao časne ljude, profesore univerziteta i da mu je "teško
da poveruje" u optužbe koje je gradska sekretarka za zdravstvo iznela na njihov
račun.

Tako je dr Vladan Šubarević govorio 21. oktobra 2008. godine. Tačno godinu i
jedan dan kasnije, 22. oktobra 2009. godine, bivši član Gradskog veća u
Beogradu zadužen za zdravstvo, dr Vladan Šubarević, uhapšen je zbog sumnje da
je organizovao kriminalnu grupu čijim je malverzacijama budžet Grada oštećen za
65,5 miliona dinara. Istoga dana gradska sekretarka za zdravstvo dr Dragana
Jovanović je podnela neopozivu ostavku. Neke opozicione stranke su (bezuspešno)
pozvale resornog ministra da uradi isto, a gradonačelnik je poručio da u
Beogradu nema zaštićenih.

"NAMEŠTANJE": Pored Šubarevića, 22. oktobra su uhapšeni i suvlasnik i direktor
preduzeća Recipe medikal suplajz iz Zemuna – Slobodan Paunović, direktor
predstavništva Kedrion SPA u Srbiji – Đovani Akroljan, direktor KBC-a
"Bežanijska kosa" – dr Nikola Milinić, i njegova pomoćnica za nemedicinske
poslove – Dobrila Vekić, direktor specijalne bolnice "Sveti Sava" – dr Milan
Savić, direktorka Doma zdravlja "dr Milutin Ivković" Palilula – Jasminka Jelić,
i direktor KBC "Zvezdara" – dr Zoran Ivanković. Njima je dr Vladan Šubarević,
navodno, omogućio dobijanje sredstava za nabavku nameštaja iz budžeta Skupštine
grada, a jedino je dr Milan Savić, direktor Specijalne bolnice za
cerebrovaskularne bolesti, prvi put pomenut u ovoj aferi. Pod istragom se
nalazi još nekoliko osoba, među kojima i direktor KBC "Zemun" dr Ivo Berisavac.

Prema navodima policije, dr Vladan Šubarević je kao član veća Gradske uprave
zadužen za zdravstvo, tokom 2007. i 2008. godine pohapšene direktore povezao sa
Slobodanom Paunovićem i Đovanijem Akroljanom, posrednicima italijanske firme
Vernipol, preko koje su nabavljani nameštaj i oprema za bolnice.

Zatim je od pohapšenih direktora bolnica i domova zdravlja zahtevao da postupke
nabavke medicinskog nameštaja sprovedu što hitnije, čime je omogućio povlašćeni
položaj u postupku javne nabavke zastupnicima italijanske firme Vernipol i
direktore naterao da prekrše Zakon o javnim nabavkama.

Pretpostavlja se da su Šubarević, Paunović i Akroljani imali veliku proviziju
od ugovorenih poslova, dok je direktorima bila namenjena manja zarada.

Gradski budžet je najviše oštećen opremanjem KBC-a "Bežanijska kosa". Prema
izveštaju budžetske inspekcije, samo za nabavku nameštaja u ovoj zdravstvenoj
ustanovi utrošeno je 106 miliona dinara. Između ostalih komada nameštaja,
navedeni su papreno skupa garnitura za sedenje "ginevra", koja se sastoji od
sofe i dve fotelje od bambusa sa jastucima, koja je plaćena čak 805.665 dinara,
zatim čajna kuhinja od 750.000 dinara, vešalica za odela sa držačem od 13.535
dinara, pisaći sto od 42.271 dinar, baštenski suncobran od 279.869 dinara...
Nije se štedelo ni na udobnosti pacijenata. Klupa u čekaonici je, na primer,
plaćena 200.000 dinara. Kada su svojevremeno ovi podaci izašli u javnost,
privedeni direktori su se pravdali činjenicom da je reč o specijalnim
antibakterijskim materijalima i da je to razlog što su cene tolike. Ako ove i
još neke sitnije artikle pomnožimo nekoliko puta, doći ćemo do cifre od 50
miliona dinara, koliko iznose malverzacije u KBC-a "Bežanijska kosa". Međutim,
tih 50 miliona dinara "otpadaju" samo za nameštaj, dok se medicinska oprema,
nabavka aparata i medikamenata tek ispituju, pa je vrlo realno da bude još
proširenja istrage.

Realna cena ovih proizvoda je, naravno, drastično manja. Kod nekih proizvoda
cene su i udesetostručene, fakture su naduvavane preko svake mere, predavana je
fiktivna dokumentacija... Samo je naplata bila stvarna.

Isti model "opremanja prostora" je, sudeći prema izvorima iz MUP-a, primenjivan
i u drugim zdravstvenim ustanovama čiji su direktori takođe pohapšeni.

Međutim, malverzacije direktora drugih bolnica nisu ni blizu saldu koji je
napravljen u KBC-u "Bežanijska kosa" i iznose maksimalno od milion do pet
miliona dinara. Dr Jasminka Jelić je, na primer, pod istragom zbog sumnje da je
bez znanja nadležnih izdavala prostor pod kiriju u DZ "dr Milutin Ivković"
Palilula i da je za to u 2008. uzeto 3,6 miliona dinara, kao i da je više od 13
miliona potrošeno za prekovremeni rad, što je budžetska inspekcija ustanovila
kao prekršaj.

RASKRINKAVANJE: Očigledno upoznata sa detaljima ovako raskalašnog opremanja
zdravstvenih ustanova u kojima se decenijama ništa nije micalo sa mrtve tačke,
dr Dragana Jovanović je samo nedelju dana nakon što je stupila na dužnost
gradske sekretarke za zdravstvo (kao nestranačka ličnost na predlog LDP-a)
uputila zahtev Gradskom veću da se inicira smena direktora kliničko-bolničkih
centara (KBC) "Bežanijska kosa" i "Zvezdara" i domova zdravlja "Palilula" i
"Zvezdara". Kako je navela na konferenciji za novinare 20. oktobra 2008.
godine, pomenuti direktori su nenamenski trošili budžet i nisu poštovali Zakon
o javnim nabavkama.

Na pitanje novinara kako je za samo sedam dana od dolaska na tu funkciju uspela
da prikupi i iznese u javnost podatke o navodnim zloupotrebama, dr Jovanović je
objasnila da je po stupanju na dužnost pregledala dokumentaciju koja je duže
vreme bila sporna.

Na osnovu dokumentacije koja je dostavljena gradskom sekretarijatu za zdravstvo
sačinjen je Izveštaj u kome se detaljno navodi ko je šta i kada protivzakonito
uradio.

Odlukom od 15. avgusta 2007. godine, koja je doneta na osnovu zahteva KBC-a
"Bežanijska kosa", javna nabavka bolničkog nameštaja i opreme je obavljena po
hitnom postupku. Tim zahtevom predviđena vrednost planirane nabavke bila je 80
miliona dinara, da bi 6. septembra iste godine bila zatražena dopuna zahteva da
se obezbedi još 20 miliona dinara.

Kako se navodi u dokumentaciji, "posebno je interesantno" da se kupac obavezao
da plaćanje po ovom ugovoru izvrši 100 odsto avansno. Čim je sačinjen aneks
ugovora, odobren je rabat od 5,78 odsto, u iznosu od 5,2 miliona dinara, pa je
tako vrednost ugovora iznosila 99 miliona. Sve je ovo kontradiktorno sa izjavom
koju je ponuđač dao pri otvaranju ponuda, a to je da ne odobrava nikakve
dodatne pogodnosti.

Na osnovu ovoga, gradska sekretarka za zdravstvo je zaključila da je izigran
Zakon o javnim nabavkama i da su napravljeni prekršaji prilikom sklapanja
osnovnog ugovora na veću vrednost od investicione, koja je kasnije dovedena u
tu, predviđenu vrednost. Aludirajući na KBC "Bežanijska kosa", dr Dragana
Jovanović je rekla da je teško objasniti kako je za opremanje nekoliko
odeljenja potrebno milion evra. Bivši direktor KBC-a "Bežanijska kosa" dr
Nikola Milinić objasnio je tada da je reč o medicinskom nameštaju i da je to
njegova cena, a da je ceo postupak odobravanja novca prošao stroge
administrativne procedure.

Agencija za budžetsku inspekciju grada Beograda je u februaru ove godine
kontrolisala poslovanje KBC-a "Bežanijska kosa" i tada je, navodno, našla neke
nepravilnosti. Između ostalog, za ukupnu vrednost javnih nabavki od oko 54
miliona dinara, postojala je samo jedna ponuda ili samo jedna ispravna ponuda.
Zakon o javnim nabavkama nije ispoštovan ni kod adaptacije i rekonstrukcije
prostora za endoskopiju, jer su aneksi ugovora podrazumevali radove koji nisu
bili obuhvaćeni osnovnim ugovorom.

Kada je reč o rekonstrukciji KBC-a "Zvezdara", prema gradskoj dokumentaciji, ne
slažu se ni obim radova ni ugovorene cene. Navodno je Ministarstvo zdravlja,
suprotno Zakonu o investicionoj izgradnji, davalo naloge za naknadne radove, a
da prethodno nije obezbedilo sredstva, pa je taj iznos od 55,8 miliona dinara
prebačen na grad Beograd, čime je bio umanjen i oštećen gradski budžet. Prema
dokumentaciji, kada je grad Beograd preuzeo suosnivačka prava nad zdravstvenim
ustanovama, u KBC-u "Zvezdara" je bilo nezavršenih građevinskih radova vrednih
5,1 milion dinara. Grad se onda obavezao da će obezbediti sredstva, a samim tim
i da će platiti već završene radove. Tako je Sekretarijat za zdravstvo prebacio
oko 55 miliona dinara izvođaču.

Direktor ove zdravstvene ustanove prof. dr Zoran Ivanković je, međutim, tražio
i dodatna sredstva za završetak radova na objektima hitnog prijema u iznosu od
469.142 evra i Interne klinike – 418.909 evra, pozivajući se upravo na protokol
o završetku radova i na ugovor. Nakon toga je uputio i zahtev za obezbeđenje
novčanih sredstava za kupovinu medicinskog nameštaja za Urgentnu medicinu sa
specijalističkom poliklinikom, i to u vrednosti od 40 miliona dinara. Inače,
građevinski radovi nisu bili gotovi na ovom objektu u tom trenutku. Na tom
tenderu, koji je kasnije prof. dr Ivanković sam zaustavio, javile su se samo
tri firme sa italijanskim antibakterijskim nameštajem, kao i u domovima
zdravlja "Palilula", "Zvezdara" i u KBC "Bežanijska kosa".

SMENE I OSTAVKE: Smene koje je dr Dragana Jovanović zatražila u oktobru prošle
godine dogodile su se nekoliko meseci kasnije. Direktorka doma zdravlja
"Zvezdara" dr Branka Grujić je smenjena 15. decembra, a direktorka Doma
zdravlja "Palilula" je podnela ostavku, dok su direktor Zemunske bolnice dr Ivo
Berisavac i direktor KBC-a "Bežanijska kosa" dr Nikola Milinić smenjeni 11.
februara ove godine.
KBC Zvezdara

Dr Zoran Ivanković je sam podneo ostavku, iako komisija nije otkrila
nepravilnosti u njegovom radu. Svoju ostavku obrazložio je time da "ne može da
sarađuje sa sekretarkom u atmosferi obostranog nepoverenja". Ostavku je podneo
i član Gradskog veća zadužen za zdravstvo dr Vladan Šubarević.

Dragana Jovanović se 11. februara nije pojavila na sednici gradske skupštine na
kojoj su smenjeni dr Berisavac i dr Milinić. Dan kasnije ministar zdravlja
Tomica Milosavljević je protiv nje podneo krivičnu prijavu, zbog "neistinitih"
i "neosnovanih" optužbi i tvrdnji na račun pojedinih direktora, koje je iznela
u medijima. Naime, osim direktora, Dragana Jovanović je za učešće u
zloupotrebama direktno optužila i resornog ministra, pa je on u Prvom
opštinskom sudu podneo privatnu tužbu protiv nje, a predmet je u julu prebačen
u Drugi opštinski sud.

Ministar zdravlja je, inače, 19. februara ove godine inicirao sastanak sa
gradonačelnikom Draganom Đilasom i sekretarkom Draganom Jovanović kako bi se
razjasnile nejasnoće oko projekata rekonstrukcije kliničko-bolničkih centara
"Zemun" i "Zvezdara". Prema njegovim rečima, tokom sastanka je detaljno
objašnjeno da su kliničko-bolnički centri "Zemun" i "Zvezdara", zajedno sa
Narodnim frontom i Institutom za majku i dete, "četiri od 20 bolnica u hitnoj
rekonstrukciji Ministarstva zdravlja sredstvima Evropske investicione banke".
Milosavljević je dodao da je u završetak tih radova uložen značajan novac iz
Nacionalnog investicionog plana i delom iz gradskog budžeta i da je to
"precizirano Protokolom o završetku radova", koji su potpisali, u ime grada
Beograda, tadašnji v.d. gradonačelnika Zoran Alimpić i ministar zdravlja. Osim
Protokola, ministar se osvrnuo i na Ugovor, koji precizno definiše međusobne
obaveze i prava o završetku radova, koji su potpisali tadašnja sekretarka za
zdravstvo Snežana Stevanović i ministar zdravlja. Što se tiče ministra, na tom
sastanku su rešeni svi detalji oko spornih projekata, na koje, kako je tada
rekao, nema razloga da "padne senka". Što se tiče dr Dragane Jovanović,
očigledno – nije bio uverljiv.

U međuvremenu, dr Vladan Šubarević se vratio na mesto specijaliste ORL-a u
Institut za majku i dete i postao predsednik upravnog odbora KBC-a "Dr Dragiša
Mišović", a bivša direktorka doma zdravlja "Palilula", dr Jasminka Jelić,
postala je direktorka jedne privatne farmaceutske kuće.

Samo nekoliko sati nakon njihovog hapšenja, 21. oktobra, dr Dragana Jovanović
je podnela neopozivu ostavku na mesto gradskog sekretara za zdravstvo. Kako je
nekoliko dana kasnije rekla, ta ostavka nema nikakve veze sa hapšenjem bivših
direktora. Ostavku je, kaže, podnela iz dva razloga – jedan je nemogućnost
promene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a drugi je konstantno ometanje rada
Sekretarijata raznim podmetanjima, koje ide na štetu zdravstvene zaštite
građana.

Stvar se, naravno, nije na tome završila. Povodom optužbi koje je uputila na
račun ministra zdravlja u ponedeljak se oglasio Gradski odbor G17 plus,
ističući da su to sve neistine i pokušaji njene lične promocije. Iz gradskog
odbora ove stranke, čiji je potpredsednik Tomica Milosavljević, između ostalog
se navodi da nije Dragana Jovanović prva otkrila aferu vezanu za nenamensko
trošenje sredstava prilikom nabavke opreme za bolnice, već da su istražni
organi tri meseca pre nego što je ona postavljena na mesto sekretarke
ispitivali taj slučaj. Gradski odbor G17 plus ogradio se i od nedavno
pohapšenih lekara, ističući da nijedan od njih nije član G17 plus, već da su
svi iz Demokratske stranke ili su postavljeni u njeno ime. "Zato će G17 plus",
kako se dalje ističe, "zajedno sa koalicionim partnerom DS-om učiniti sve da
nadležni državni organi i dalje rade na otkrivanju svih nepravilnosti gde god
one postoje i da ne postoje nedodirljivi". Baš kao što reče i gradonačelnik.

U Gradskom odboru G17 plus posebno žale što "gospođa Jovanović umišlja da joj
G17 plus sprema hapšenje" i naglašavaju da ta stranka daje punu podršku
samostalnosti i profesionalnom radu policije i pravosudnih organa, ali da oni,
eto, nemaju ingerencije u ovim sektorima. Dr Dragana Jovanović je na to
postavila pitanje zašto je ministar Milosavljević uprkos priznanju da je znao
za istrage upravo nju optužio za iznošenje paušalnih ocena, pritom braneći
lekare, i zatražila da joj objasne zašto i dalje u Sekretarijatu za zdravstvo
njena dojučerašnja zamenica Božica Novaković iz G17 plus "već danima u panici
kopira dokumentaciju". Dr Dragana Jovanović ni ranije nije krila lošu saradnju
sa svojom zamenicom, koja takođe odlazi iz Sekretarijata i to na mesto nove
direktorke Doma zdravlja "Novi Beograd". Tomica Milosavljević je u utorak, 27.
oktobra tužio list „Kurir" zbog naslovne strane sa naslovom "Neko mora u
zatvor" uz koji se nalaze njegova i fotografija dr Dragane Jovanović. Ministar
je procenio da je pomenutom stranom i tekstom pod naslovom „Ko je u pravu?",
„Kurir" prekršio Zakon o informisanju.

Dok neki smatraju da će ovakav rasplet događaja, koji je sa zdravstvene i
kriminalne skliznuo u političku sferu, sasvim sigurno za posledicu imati smenu
ministra zdravlja, drugi procenjuju da bi ceo slučaj mogao da utiče na odnos
snaga u vladajućoj strukturi grada Beograda. Primedbe na gaženje principa
morala i etike o čemu svako malo slušamo kada su zdravstveni radnici u pitanju,
ovoga puta su nadjačane prebacivanjima o odgovornosti na relaciji Ministarstvo
– Gradski sekretarijat za zdravstvo.

Lekari koji su važili za vrhunske stručnjake su, prezaposleni skupocenim
renoviranjem, udarili još jedan šamar profesiji i poverenju koje građani u njih
imaju. To što su pacijentima za uzvrat omogućili da sede na klupama od 200.000
dinara dok čekaju pregled, teško da će im se uzeti kao olakšavajuća okolnost.

Antrfile :

============================




Datum : 29.10.2009
Novina : NIN
Strana : 19
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



BEZ POVERENJA NA REČ

Pretpostavka za efikasan rad Agencije je efikasan rad ostalih državnih organa i
institucija. Zato je jasno da ćemo biti uspešni onoliko koliko budemo imali
podršku i saradnju drugih državnih organa.

Od prvog januara naredne godine svi funkcioneri u Srbiji obavezni su da
Agenciji za borbu protiv korupcije podnesu izveštaj o imovini i prihodima na
obrascu koji je Agencija propisala. Ovoj obavezi podležu sva izabrana,
imenovana i postavljena lica osim odbornika lokalnih skupština. Ovako širok
krug funkcionera znači da su sada obavezni da imovinu prijave i državni
sekretari i pomoćnici ministara, sudije i javni tužioci i njihovi zamenici,
čiji je izbor upravo u toku, ali i rektori univerziteta, dekani, direktori
bolnica, domova zdravlja, škola i drugih javnih ustanova.
Pretpostavka za efikasan rad Agencije u ovom smislu je, naravno, efikasan rad
ostalih državnih organa i institucija kao po onom pravilu da je svaki tim
onoliko jak koliko mu je jak najslabiji igrač. Zato je jasno da ćemo biti
uspešni onoliko koliko budemo imali podršku i saradnju drugih državnih organa.
Iako je Zakon o rešavanju sukoba interesa iz 2004. godine, prvi put u Srbiji
ustanovio obavezu funkcionera da prijavljuju imovinu i prihode, uočeno je da se
funkcioneri nisu tako rado pridržavali ove obaveze, da nisu svi podnosili
izveštaje i da su nedostajali efikasni mehanizmi koji bi ih na to primorali.
Novi zakon je, unoseći mnogo novina, imao u vidu ovo negativno iskustvo.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije proširio je krug funkcionera koji su
dužni da prijave svoju imovinu i prihode, ali je zato ograničio krug lica za
koja se imovinski podaci podnose, na bračnog ili vanbračnog druga i maloletnu
decu u istom domaćinstvu. Iako više nema obaveze da se prijavi imovina
roditelja, braće ili sestara, Agencija ima pravo da po potrebi zahteva od
funkcionera podatke i za ova ali i za druga povezana lica.
Obim imovine i prihoda koji se prijavljuju neznatno je promenjen u odnosu na
dosadašnje propise, pa se prijavljuje i korišćenje stana za službene potrebe,
jer se to smatra pogodnošću, a funkcioner može prijaviti i drugu imovinu ili
prihode u šta posebno spadaju podaci o dugoročnom zakupu nepokretnosti ili
korišćenje službenog automobila, na primer.
Funkcioner je samo prvi put, po stupanju na funkciju, dužan da podnese izveštaj
o ukupnoj imovini i prihodima. Za svaku narednu kalendarsku godinu tokom
trajanja funkcije Agenciji dostavlja izveštaj samo ukoliko dođe do bitnih
promena u imovini i prihodima, što znači samo ako se vrednost poveća ili umanji
za iznos jednak godišnjoj prosečnoj neto zaradi u Republici. Ovako detaljan
uvid u imovinu i prihode funkcionera od trenutka kada stupi na javnu dužnost ne
znači ni na koji način opasnost da njemu ili članovima njegove porodice bude
ugroženo pravo privatnosti ili lična bezbednost. Zakon je vrlo precizno
regulisao obim u kome su ovi podaci dostupni javnosti a Agencija odgovorno
stoji iza obezbeđivanja tajnosti i sigurnosti podataka koji joj se dostavljaju.
Ovo je važno istaći zbog već izraženog podozrenja i nerazumevanja. Javnost će
preko internet-sajta Agencije moći da zna da li funkcioner, njegov bračni ili
vanbračni drug i maloletna deca poseduju nepokretnosti, ali neće biti adrese,
znaće da li ima auto, čamac, jahtu ili avion ali bez registarskih oznaka, moći
će da zna koliko novca poseduje na bankarskim računima u zemlji i inostranstvu,
bez oznaka banke i broja računa a od ukupnih prihoda koje ostvaruje, javnosti
će biti dostupni podaci za one iz javnih izvora.
Ovo pravo javnosti, dakle, jeste važno zbog kontrole i transparentnog
obavljanja javnih funkcija i nema sumnje da je ovakva kontrola veoma efikasan
oblik prevencije korupcije i tekovina modernih demokratskih država. Obaveza
podnošenja detaljnog izveštaja o imovini i prihodima Agenciji međutim, važno je
i sredstvo zaštite integriteta i ličnosti samih funkcionera od neosnovanih
napada ili optužbi i u funkciji je jačanja poverenja građana u njega lično,
njegov rad, a posledično i rad institucije u kojoj vrši javnu funkciju.
No, kako je dosadašnje iskustvo pokazalo da su očekivanja jedno a ispunjavanje
obaveze sasvim drugo, Zakon je kao novinu predvideo dve važne stvari - proveru
podataka u podnetim izveštajima i sankcije za povredu ove obaveze. Više, dakle,
nema poverenja na reč u vezi s imovinom, a funkcioner koji je ne prijavi ili da
lažne podatke može biti kažnjen i zatvorom od šest meseci do pet godina. Uz to,
funkcija automatski prestaje a utvrđuje mu se i zabrana vršenja druge javne
funkcije u periodu od deset godina od pravosnažne osude.
Pre izricanja ovih najtežih kazni, Agencija sprovodi postupak provere kod
nadležnih organa kod kojih se odgovarajuće evidencije vode (poreska uprava,
katastar, MUP ali i banke, akcijski fondovi, registri Narodne banke ili
Agencije za privredne registre i sl) poziva funkcionera da podatke dostavi,
odnosno pruži razloge ako su podaci nesaglasni. U zavisnosti od utvrđenih
činjenica Agencija može izreći meru upozorenja, inicirati razrešenje sa
funkcije ali i podneti prekršajnu i krivičnu prijavu. Nema nikakve sumnje da će
Agencija u saradnji sa nadležnim državnim organima primenjivati sve mere koje
su zakonom propisane za slučajeve povrede Zakona i ovde je vrlo važno podsetiti
da su poslednjim izmenama krivičnopravnih propisa, krivična dela korupcije
visokih funkcionera svrstana u krivična dela organizovanog kriminala i
stavljena u nadležnost specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog
kriminala, što dodatno ukazuje na ozbiljnost kojom je država odlučila da
suzbije i sprečava korupciju u javnoj sferi.
Pomenimo na kraju još jednu važnu meru kontrole koju Zakon ustanovljava prvi
put, a to je obaveza funkcionera kojima je prestala funkcija da još dve godine
po prestanku funkcije Agenciji prijavljuju bitne promene imovine i prihoda. Za
ova lica je, inače, u istom periodu propisana i obaveza da od Agencije pribave
saglasnost za zasnivanje radnog odnosa i obavljanje druge delatnosti, čime je
jasno nastojanje zakonodavca da spreči slučajeve kada funkcioner po prestanku
funkcije pređe na rad u kompaniju koju je dotle kontrolisao. Imajući u vidu
registre funkcionera koje Agencija takođe ustanovljava od 1. januara, a na
osnovu obaveze državnih organa da dostave spiskove funkcija sa imenima lica
koji ih na dan 1. januara obavljaju, nema sumnje da će Agencija imati
mogućnosti da svoje obaveze i ovlašćenje izvršava efikasno i delotvorno. Ostaje
da i funkcioneri svoju obavezu ispune na isti način.

Zorana Marković direktorka Agencije za borbu protiv korupcije

Antrfile :

============================