Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 30.10.2009
Novina : Danas
Strana : 19
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna



PROTEST ZBOG KORUPCIJE U ROMSKIM INSTITUCIJAMA I MEDIJIMA

Nekoliko desetina Roma okupilo se juče ispred zgrade Izvršnog veća Vojvodine na
protestu zbog, kako navode, korupcije u institucijama i u medijima koji se bave
romskom problematikom. Okupljeni su razvili crno platno dugačko dvadesetak
metara, koje je, kako su objasnili, „simbol žalosti“ zbog položaja Roma. Nosili
su i transparente „Vratite deci stipendije“, „Hoćemo posao“ i „Tijaniću, očisti
RTS“. Nosili su i više transparenata na kojima je pisalo „Dule i Pero -
dželati“, „Dule i Pero - dosta nam je tamnice“. Kako su objasnili, „Dule“ je
direktor Kancelarije za inkluziju Roma u Vojvodini Dušan Jovanović, a „Pera“ je
Petar Novica Nikolić, urednik programa na romskom jeziku na Radioteleviziji
Vojvodine.
Predsednik Romske partije Srđan Šajn rekao je novinarima na protestu da je u
poslednjih godinu i po dana proces integracije Roma u Vojvodini zaustavljen.
Dodao je da su Jovanović i Nikolić potpuno privatizovali taj proces i naveo da
su njih dvojica pritom još i bliski rođaci, odnosno „braća od tetke“.
„Kancelarija za inkluziju Roma, RTV i Radiotelevizija Srbije, umesto da budu
inicijalna kapisla za integraciju Roma, danas su zapravo centri korupcije“,
kazao je Šajn. On je upitao gde je nestao sav novac iz republičkog i
pokrajinskog budžeta, kao i donacije iz inostranstva namenjene programima za
integraciju Roma. Prema njegovim rečima, u Vojvodini više nema stipendije za
srednjoškolce Rome, kao ni zapošljavanja za Rome. „Govori se o tome da je
20.000 ljudi zaposleno u Vojvodini, a među njima je svega četrdesetak Roma. Ako
u Vojvodini ima osam odsto Roma, gde je onda 1.600 radnih mesta za Rome“,
upitao je Šajn. Beta

Antrfile :

============================




Datum : 30.10.2009
Novina : Press
Strana : 6
Autor : S. GAVRIĆ
Tema : Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



SVI PRIHODI NA JEDAN RAČUN

Od 1. januara svi prihodi budžetskih korisnika slivaće se na jedinstven račun
Trezora. Tako će se konačno kontrolisati trošenje novca, ali i likvidnost
državnih institucija poput fakulteta, agencija, bolnica...

BEOGRAD - Prihodi svih budžetskih korisnika od 1. januara 2010. godine slivaće
se na jedinstveni račun Trezora. Tako će oko 130 milijardi dinara prihoda
agencija, ustanova kulture, fakulteta, zavoda, zdravstvenih ustanova i sličnih
institucija, ali i sredstva razvojne pomoći EU, konačno biti pod jedinstvenom
kontrolom, odnosno na oku Ministarstva finansija, koje kroji budžet.

Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da bi sprovođenjem novog zakona o
budžetskom sistemu trebalo da se najveći deo ovih sredstava slije na jedinstven
račun Trezora. Ona objašnjava da je tek ovim zakonskim aktom, usvojenom u julu
ove godine, stvoren pravni okvir za uključivanje ovih prihoda u takozvani
konsolidovani račun Trezora.
Ogromna sredstva
- To je i tehničko pitanje, i ono će se izvršiti fazno. Tako će Trezor moći
efikasnije da upravlja likvidnošću i dugom, ali i da efikasnije vrši kontrolu
trošenja novca - kaže ministarka.
Dragutinovićeva ističe da u budžetu nije prikazano oko 70 milijardi dinara
sopstvenih i namenskih prihoda raznih državnih agencija, regulatornih tela i
drugih ustanova i oko 30 milijardi dinara prihoda zdravstvenih ustanova. Do
sada nije prikazivana ni upotreba novca iz razvojnih fondova Evropske unije.
Istina, upotreba većine ovih sredstava definisana je posebnim zakonima, ali
jednostavno nije evidentirana na jednom mestu, što je otvaralo mogućnosti za
nenamensko trošenje.
Na primer, Ministarstvo finansija mogla da kontroliše davanja iz budžeta za
neku instituciju, ali ne i da kontroliše potrošnju prihoda koje je ta
institucija sama ostvarila.
- Korisnici budžetskih sredstava, između ostalih, jesu i škole, ustanove
kulture, fakulteti, SANU, klinički centri, zavodi... Ove ustanove imaju pravo
na sopstvene prihode, koje ostvaruju prodajom roba ili vršenjem usluga, i
namenske prihode, čije je korišćenje utvrđeno posebnim zakonima, na primer
zakonom o vodama, šumama, poljoprivrednom zemljištu, putevima, rudarstvu... -
naglašava ministarka, i dodaje da se o upotrebi sredstava ovih institucija
odlučuje van budžetskog procesa.
I pomoć u budžetu
Novim zakonom o budžetskom sistemu stvoren je i pravni okvir za korišćenje
razvojne pomoći EU, za koju se pretpostavlja da je u toku ove godine iznosila
oko 30 milijardi dinara. Dragutinovićeva naglašava da su bespovratna sredstva
po ovom osnovu bila usmerena na razne projekte - jačanje kapaciteta poreske
uprave, podršku razvoju interne finansijske kontrole, kontrolu državne pomoći
izbeglim i raseljenim licima, rekonstrukciju mostova i slično.
- Ti prihodi su evidentirani, ali nisu prikazani u budžetu - zaključuje
ministarka.
Član Ekonomskog saveta premijera Milojko Arsić kaže da će usvojeni zakon o
budžetskom sistemu početi da se primenjuje sledeće godine.
- Ovaj zakon ne može se primeniti retrogradno za ovu godinu, već će se, sa
usvajanjem budžeta za 2010. godinu, odnositi na sledeću godinu - ističe Arsić.

Antrfile : „Transparentnost“: Biće bolja kontrola

Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“ naglašava da
je dobro rešenje da se prihodi budžetskih korisnika slivaju na jedan račun, što
je predviđeno novim zakonom o budžetskom sistemu.
- Tako će biti bolji i pregled i kontrola tih sredstava. Lakše će se videti gde
ide novac, i da li je nepotrebno potrošen - smatra Nenadić.

============================




Datum : 30.10.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



MOŽE SE SAMO SUMNJATI

Pet godina od početka primene Zakona o finansiranju političkih stranaka može se
samo nagađati, na osnovu posrednih dokaza ili spekulacija, da li je u Srbiji
bilo kršenja tog zakona, izjavio je izvršni direktor „Transparentnosti Srbije”
Nemanja Nenadić. Marko Blagojević iz CeSID-a izjavio je, pak, da je Srbiji
potrebno potpuno novo zakonodavstvo iz oblasti finansiranja političkih stranaka
koje će uspostaviti sistem za sprečavanje nezakonitog trošenja i sankcije za
takvo ponašanje.

Antrfile :

============================




Datum : 30.10.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 23
Autor : S. J. MATIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



PROGRAM SAMO SA LICENCOM

TVRDNJE bivšeg sekretara za zdravstvo Dragane Jovanović su neistinite i
predstavljaju nepoznavanje problematike licenciranja i informatičko-
komunikacionih poslova. To je kao da ja kažem da nije potrebno kupovati
antibiotike, jer se upala pluća i visoka temperatura mogu lečiti guščijom masti
i jabukovim sirćetom, koji se mogu jeftino kupiti na Kalenić pijaci.
Ovako odgovara Slobodan Karanović, direktora gradskog Zavoda za statistiku i
informatiku, na optužbe Jovanovićeve da je kupio licence koje nisu bile
potrebne.
- U pitanju je zaštita inetelektualne svojine i autorskih prava na korišćenje
"Majkrosoftovih" softvera. Kada sam došao na ovu funkciju većina javnih
preduzeća koristila je piratske softvere - objašnjava Karanović. - Inicirao sam
2006. godine kod tadašnjeg gradonačelnika Nenada Bogdanovića, da grad, kao
državni organ ne može da krši zakon i koristi pirateriju. Tada su potpisana tri
ugovora kojima je dogovoreno strateško partnerstvo o legalnom korišćenju
licenci za potrebe gradske uprave, gde je grad dobio najveće povoljnosti.
Karanović navodi da su na osnovu toga - grad, uprava, opštine i javna preduzeća
zakonito počela da koriste licence i ne krše više Zakon o autorskim pravima.
- Kada je 1. januara 2007. godine 27 zdravstvenih institucija
došlo pod ingerenciju grada, "Majkrosoft" je predložio da se i oni uvedu u
sistem - priča direktor Zavoda za statistiku. - Zavod je bio ovlašćen da
organizuje sprovođenje javne nabavke, a saglasnosti su dali Služba za javne
nabavke, gradsko prvobranilaštvo, Sekretarijat za zdravstvo i kabinet
gradonačelnika. U svih 27 zdravstvenih ustanova poslali smo dopis koji računari
treba da budu licencirani, a koji ne, upravo da bismo izbegli da se ne kupi
nešto što ne treba. Jasno smo precizirali da po licenciranje ne potpadaju
računari koji na sebi imaju aplikativni softver, preko koga se obavlja određeni
poslovni proces, što Dragana Jovanović meša, kada kaže da za zdravstveni karton
ne treba licencirani računar. Zdravstvene ustanove su se izjasnile šta im treba
i ništa niko nije kupio po svojoj volji.
Karanović objašnjava da se po Zakonu o javnim nabavkama roba može direktno
poručiti, ukoliko se kupuje od proizvođača ili jedinog isporučioca, ali uz
saglasnost Uprave za javne nabavke.
- Oni su nam i dali tu saglasnost na bazi dva dokumenta. Prvi je ugovor kojim
je "E-smart sistem" jedini isporučilac "Majkrosofta" za jugoistočnu Evropu i
zemlje koje nisu članice EU za korisnike - državu, banke, vojsku, policiju.
Licence koje su plaćene po 49.000 dinara su profi licence. Zato je ta licenca
skuplja. Kupljene licence na računarima su prenosive sa računara kojima istekne
vek trajanja na nove. I to nije računar koji se može kupiti u hipermarketima
bez ofisa.

Antrfile : IZGUBLJENA LICENCA

KARANOVIĆ objašnjava da je treću ratu trebalo platiti 5. septembra, a pošto to
nije učinjeno grad gubi pravo na licencu, koje se moraju skinuti sa svih
računara.
- Načelnica gradske uprave Vesna Ivić je tražila da se prolongira plaćanje, ali
je centrala "Majkrosofta" za Evropu to odbila - kaže Karanović. - U
knjigovodstvu su te licence knjižene kao imovina i sada se, verovatno moraju
isknjižiti. Ne znam šta će dalje biti, vratićemo se u stanje od pre tri godine.

RADNA GRUPA

U SKUPŠTINI grada formirana je radna grupa za utvrđivanje činjeničkog stanja
oko kupovine licenci. Predsednicu ove komisije predložila je Dragana Jovanović.
Karanović kaže da je ova komisija utvrdila da u celom ovom poslu nema ništa
sporno.

============================