Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 2.11.2009
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : NN
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



KAKO UPRISTOJITI PARTIJSKE POLUBOGOVE

Jukom predlaže kodeks ponašanja političara na najvišim javnim funkcijama i za
početak preporučuje poštovanje sedam standarda preuzetih iz engleske prakse

Kada su ga svojevremeno kritikovali da se ne ponaša parlamentarno, da radi i
govori stvari koje lord Gledston nikada ne bi, predsednik srpske vlade Nikola
Pašić je odgovorio: „Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston.” Da li će
danas srpski političari, posebno oni koji su na najvišim javnim funkcijama,
isto reći na pokušaj da im se nametnu standardi javnog života koji su propisani
za njihove engleske kolege?
Upravo je iz engleske prakse Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom) preuzeo
sedam definisanih standarda javnog života i napravio priručnik za njihovo
poštovanje, sa primerima kršenja tih normi kod nas. Reč je o integritetu,
nesebičnosti, odgovornosti, objektivnosti, otvorenosti, poštenju i ličnom
primeru. Namera je, kako objašnjava predsednica Jukoma Biljana Kovačević-Vučo,
da se otvori rasprava o njima, kako bi se prilagodili našim prilikama i
zaživeli u Srbiji.
Navodeći da već postoje dva kodeksa ponašanja (za državne službenike i lokalne
funkcionere) koji se ne poštuju, Biljana Kovačević-Vučo kaže da se Jukom zalaže
za uvođenje kodeksa ponašanja za najviše državne funkcionere, koji bi ih na
etički način izložio sudu javnosti.

Sa prve strane – Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati smatra da
nivo poštovanja ovih standarda nije veliki i da treba doneti kodeks ponašanja
(izabranih) političkih funkcionera, ali smatra da će tu biti najviše teškoća u
primeni. On kaže da su i na Zapadu i u Srbiji, na osnovu istraživanja javnog
mnjenja, političari i politika po ugledu pri samom dnu lestvice, ali da je
situacija u Srbiji lošija zbog posrednog proporcionalnog izbornog sistema kakav
ne postoji u Evropi.
„Partijski funkcioneri posle posrednih proporcionalnih izbora od onih 250
kandidata biraju 30–40 srećnika. Šta tu jedan kodeks o ponašanju političkih
funkcionera može da kaže – čime će se u izboru poslanika rukovoditi ti
’polubogovi’, gospodari karijera – bojom očiju, visinom, težinom… Zbog toga sam
sumnjičav u uspeh takvog kodeksa”, kaže on.
Standardi su, prema njegovim rečima, vrlo korisni, ali su nedovoljni za sistem
u kojem postoje blanko ostavke i posredni proporcionalni izbori. Kada bi se to
promenilo, posao političkih funkcionera bi bio neuporedivo lakši, iskušenja
neuporedivo manja, a mogućnost kontrole daleko veća, i tada bi imalo smisla
govoriti o ovim standardima i očekivati od njih da ih poštuju.
Biljana Kovačević Vučo smatra da i u Srbiji treba da postoji neka vrsta etičkog
komiteta: „Ti javni standardi svuda postoje, samo su negde kodifikovani, negde
ne. Mislimo da to treba da bude i kod nas institucionalizovano kao u Engleskoj,
mada smo jako daleko od toga. Etika javnih standarda prvo mora da se ’primi’ u
javnosti. Javnost mora da shvati da mora da ima uticaj na ponašanje državnih
funkcionera koji se finansiraju iz javnih prihoda.”#B. Baković

Branko Ružić (SPS), narodni poslanik: Ne znam koliko je ostvariva ideja Jukoma
u Srbiji, ali je u svakom slučaju dobrodošlo da se na neki način bar
preventivno utiče na one koji možda ne baštine te vrednosti, da se barem na
neki način unapredi njihovo ponašanje tim vidom prevencije, a model po kome bi
se to sprovodilo jeste pitanje o kojem se može raspravljati.
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a: U Srbiji se niko ne ponaša
dovoljno odgovorno, niko se ne ponaša u skladu sa principima ne samo
objektivnosti, već i časti, poštenja, ozbiljnosti, bilo da je reč o
političarima, bilo o medijskim poslenicima, bilo o nekom drugom. Izdvajati samo
političare bilo bi nepošteno. Mora se nešto učiniti, ali to neće da se uradi
Jukomovim predlozima, već drugačijim vaspitanjem, obrazovanjem, odnosom medija,
napretkom ekonomije, drugačijim životom.
Željko Ivanji (G17 plus), narodni poslanik: Treba podržati svaku ideju koji će
uticati na funkcionere da budu moralniji, bolji. Važno je definisati neke
standarde za početak, jer mora se od nečega početi, stvoriti slika idealnog
funkcionera i težiti tome, ali funkcionera koji preuzima odgovornost. Po meni
je suština u tome da prvo podignete stubove demokratije koja je u Srbiji
postojala i pre, koja ne počinje od danas i voditi se primerima ljudi kao što
su bili Ristić, Garašanin, Nikola Pašić, Mihailo Obrenović.
Zoran Šami (DSS), narodni poslanik: Sigurno je da treba afirmisati neke
elementarne moralne norme i uopšte norme pristojnog ponašanja. To vrlo često
nedostaje našem miljeu uopšte – mi ćemo radije pisati i pričati o nekim
bizarnostima, nego o nečijem uspehu na bilo kom polju. Ako je reč o politici,
mnogo češće se izvlače neke bizarnosti, neke neumesne izjave ili uvrede koje
političari često jedni drugima upućuju, nego nešto što je normalno, neke
osobine koji bi svaki čovek trebalo da ima. Mislim da je i uloga medija u svemu
tome vrlo važna.

Antrfile :

============================




Datum : 2.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 5
Autor : M. DOBROMIROVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



EPP KORUPCIJA

Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije od sledeće godine političarima će
biti zabranjeno korišćenje državnih funkcija u svrhu promovisanja svoje stranke

BEOGRAD - Političari od sledeće godine više neće smeti da se u svojim javnim
istupanjima kao državni funkcioneri bore za stranački rejting! Naime, od 1.
januara 2010. godine zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije obavezivaće
političare da u istupanjima jasno razgraniče da li govore kao državni
funkcioneri ili kao stranačke ličnosti. U suprotnom, Agencija će prvo izricati
upozorenja, a onda podnositi prekršajne prijave i novčano kažnjavati
političare, pa i tražiti njihovo razrešenje državnih funkcija!
Zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Vladimir Janković u izjavi
za Kurir kaže da je vrlo važno naglasiti da se ovaj član zakona nalazi pod
stavkom „sukob interesa“.
- Time će biti onemogućeno korišćenje javnih resursa u političke svrhe. Dakle,
funkcioneri će biti obavezni da na početku nekog javnog nastupa jasno iskažu da
li govore u svojstvu državnog ili stranačkog funkcionera. Postupaćemo i po
prijavama - kaže Janković. Upitan kako će praktično izgledati mehanizam ove
provere, naš sagovornik odgovara:
- Malo je preuranjeno govoriti o mehanizmu po kojem će se ovo odvijati, ali
ćemo i to rešiti. Odredićemo i jasne kriterijume. Neće postojati nikakva
posebna komisija, već će Agencija to raditi pomoću svojih organa. Prvo ćemo
dati upozorenje, a ako se to ponovi, Agencija može da podnese i prekršajnu
prijavu. Ukoliko neki političar to stalno radi, što je neprimereno, možemo
zahtevati i njegovo razrešenje. Novčane kazne iznosiće od 10.000 do 50.000
dinara - ističe Janković.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen ističe da podržava ovu
ideju.
- Mora se stati na put korišćenju državnih resursa i sredstava u stranačke
svrhe. Konkretno, tokom izbornih kampanja pojedini funkcioneri koristili su
službena vozila za putovanja na stranačke skupove. S tom praksom se mora
prestati - kaže Homen.
Ministar za rad i socijalnu politiku i lider SDPS Rasim Ljajić kaže da nema
ništa protiv toga.
- Apsolutno podržavam takvu ideju jer bi trebalo prestati sa zloupotrebama -
naglašava Ljajić.
Prvi čovek Ministarstva za dijasporu i potpredsednik SPO Srđan Srećković takođe
ocenjuje da je ovo dobra ideja.
- Podržavam je ali je potrebno definisati jasne kriterijume da se ne bi
dešavale zloupotrebe ili različita tumačenja ovih ograničenja. Verujem da smo
demokratsko i civilizovano društvo i da ćemo se izboriti sa ovim problemom -
ističe Srećković, i dodaje da je „bilo takvih zloupotreba i to najčešće tokom
izbornih kampanja“.
I ministar za KiM Goran Bogdanović, predsednik Pokrajinskog odbora DS za
Kosovo, apsolutno se slaže sa ovim.
- Oni koji su na državnim funkcijama moraju da misle o građanskim, a ne o
stranačkim interesima ili popularnosti svoje stranke. Bilo je ranije tih
zloupotreba i tome bi trebalo stati na put - kaže Bogdanović.

Antrfile : Član 29 zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije

Funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci i da učestvuje u njenim
aktivnostima ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom
zabranjeno.
Funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i
susrete koje ima u svojstvu funkcionera za promociju političkih stranaka.
Izuzetno od stava 2 ovog člana, funkcioner može da koristi javne resurse radi
zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena
propisima iz te oblasti ili odlukom službi koji se staraju o bezbednosti
funkcionera.
Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da
li iznosi stav organa u kojem vrši funkciju ili stav političke stranke.
Odredba stava 4 ovog člana ne odnosi se na funkcionere izabrane na neposrednim
izborima.

============================




Datum : 2.11.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : LJ. MALEŠEVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



„BELI MEDVEDI” U KLUPAMA?

POSLANICI USKORO RAZMATRAJU NOVI ZAKON O SKUPŠTINI

Do kraja godine poslanici Narodne skupštine trebalo bi da usvoje novi zakon o
Skupštini Srbije, a da li će se u njemu naći i neka nova pravila za poslanički
imunitet još uvek se ne zna. Predsedavajući poslaničkih grupa na početku priče
o izradi novog zakona o Skupštini bili su složni u oceni da Ustav Srbije
reguliše pitanje poslaničkog imuniteta i da to nije materija za zakon o
Skupštini dok su neke nevladine organizacije i eksperti ocenili da bi upravo
kroz najviš i pravni akt Skupštine trebalo suziti i pooštriti uslove za
korišćenje poslaničkog imuniteta. Naime, od trenutka kada se poslanicima
verifikuju mandati u Skupštini Srbije njih u svakom pogledu štiti poslanički
imunitet.
Tako im je ne samo omogućeno da ne odgovaraju pred sudom kao ostali građani,
već ih imunitet štiti i onda kada su optuženi za korupciju, kriminal,
zloupotrebu službenog položaja, saobrać ajni udes, a protiv njih se ne može
voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora bez
odobrenja Skupštine Srbije. Ukidanje imunita je moguće jedino ukoloiko tužilaš
tvo pokrene postupak za koji je predviđena zatvorska kazna veća od pet godina.
Jedino u tom slučaju Administrativni odbor raspravlja o ukidanju imuniteta.
Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić tvrdi da je suverna
volja Skupštine Srbije da odlučuje o ukidanju imuniteta poslanicima, osim u
slučajevima teških krivičnih dela dodajuć i da odredbe vezane za imunitet
narodnih poslanika u sadašnjem Ustavu Srbije nisu značajnije menjane u odnosu
na prošli najviši državni pravni akt. Programski direktor „Transparetnosti
Srbije“ Nemanja Nenadić smatra da bi poslanički imunitet trebalo suziti,
odnosno primenjivati ga samo na situacije vezane za parlament jer, kako kaže,
nema nikakvog razloga da se ono pokreće i u slučajevima krivič nog gonjenja
poslanika.
Praksa u mnogim evropskim državama upravo jeste da se poslanič ki imunitet
odnosi samo na izjave date tokom obavljanja javnih funkcija, a da se nakon
izlaska iz parlamenta poslanici ne mogu zbog svega i svačega pozivati na njega.
Istine radi, poslanički imunitet se različito reguliše u svetu, pa se tako
vidno razlikuje u kontinentalnom i anglosaksonskom pravu. Takođe, ovo pitanje
je negde rešeno ustavom kao najvišim pravnim aktom države, ali ima dosta država
koje ga reguliš u zakonom o parlamentu. U parlamentima Velike Britanije i
Kanade imunitet se primenjuje jedino na građanskopravne postupke. U parlamentu
SAD imunitet članove parlamenta štiti samo od pritvora i zatvora ali ne u
slučajevima pokretanja postupka u vezi sa počinjenim ozbiljnim prestupima kao
što je remećenje javnog reda i mira, prevara. Takođe u SAD se imunitet
primenjuje na dela počinjena na putu ka parlamentu i u samom parlamentu. U
kontinentalnom evropskom pravu, pokazuju rezultatiti do kojih je došao Odsek za
informativno istraživačke poslove Skupštine Srbije, opseg parlamentarenog
imuniteta se razlikuje od zemlje do zemlje. Tako se u Francuskoj i Belgiji
parlamentarni imunitet primenjuje jedino na krivično pravne postpuke. Takođe, u
Francuskoj i Finskoj on štiti od pritvaranja i zatvaranja.
U Španiji i Švedskoj, parlamentarni imunitet se primenjuje i na građanskopravne
i na krivič nopravne postupke, pri čemu se u ovim zemljama imunitet članova
parlamenta u krivičnopravnim postupcima odnosi samo na povredu privatnosti i
reputacije. U Belgiji, Španiji i Danskoj imunitet štiti i od pokretanja istrage
i započinjanja krivičnopravnog postupka. Imunitet se ne primenjuje u slučaju
zaticanja člana parlamenta u počinjenju krivičnog dela u Belgiji, Danskoj,
Finskoj, Francuskoj, Španiji i Švedskoj. U Finskoj se u ovim situacijama
imunitet primenjuje samo ako je reč o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna
od najmanje šest meseci zatvora, a u Švedskoj ako je reč o krivičnom delu za
koje je zaprećenjna kazna od najmanje dve godine zatvora. Takođe u ovoj zemlji
se parlamentarni imunitet ne primenjuje ukoliko se član parlamenta proglasi
krivim. U Francuskoj se imunitet ne primenjuje ukoliko je već izrečena presuda
. U njoj se takođe imunitet od hapšenja i zatvaranja primenjuje automatski sve
dok se ne ukine, dok imunitet od istražnog postupka mora zatražiti sam član
parlamenta.
Razlikuje se i vremenski opseg primene parlamentarnog imuniteta. Tako u Španiji
imunitet štiti člana parlamentai ako je postupak protiv njega pokrenut pre
izbora za poslanika. U Belgiji, Luksemburgu i SAD imunitet se primenjuje samo
kada je parlament u zasedanju, dok se u Danskoj, Gračkoj, Italiji , Nemačkoj,
Portugalu i Španiji primenjuje i kada je parlament u zasedanju i tokom pauza
između zasedanja. Različito je donošenje odluke o ukidanju imuniteta. U Grčkoj,
Italiji, Portugalu i Španiji o tome da li će nekom poslaniku biti oduzet
imunitet glasa se tajno , dok je u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Švedskoj
javno, i za njeno usvajanje potrebno je od proste većine do dvotrećinske većine
prisutnih poslanika. Mandat za oduzimanje imuniteta u Francukoj ima
predsedništvo parlamenta, u Italiji, Mađarskoj i Španiji parlamentarni plenim.
U Kiptu to čini sud. U nekim državama ovakve odluke imaju snagu preporuke dok u
drugima su one konačne i dovoljne za oduzimanje poslaničkog mandata.

Antrfile : Skupštinska zaštita

U Srbiji Ustav propisuje da narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu
ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje. Takođe, poslanik koji
se pozvao na imunitet ne može da bude pritvoren, niti se protiv njega može
voditi krivični ili bilo koji drugi postupak u kome može da se izrekne kazna
zatvora bez odobrenja Narodne skupštine. Međutim, narodni poslanik koji je
zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora duža od
pet godina moće da se pritvori bez odobrenja parlamenta. Nepozivanje narodnog
poslanika na imunitet , stoji u Ustavu, ne isključuje pravo Skupštine da
uspostavi imunitet.

============================