Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 4.11.2009
Novina : Politika
Strana : A15
Autor : BOŠKO MIJATOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



IZBEGAVANJE TENDERA

Naše vlasti jako žele da realizuju atraktivne investicione poduhvate (mostove,
puteve, pruge...), ali je problem u tome što se namena para određuje onako na
brzinu, gotovo napamet

Boško Mijatović, direktor ekonomskih studija CLDS-a

U poslednje vreme širi se jedan manir u vezi sa izgradnjom velikih
infrastrukturnih objekata koji nije za pohvalu. Prave se velike investicije, a
bez tendera, onako političkim dogovorom, pa ruka ruci.
Naime, naše vlasti jako žele da realizuju atraktivne investicione poduhvate
(mostove, puteve, pruge...) kako bi zadovoljile očekivanja naroda o napretku,
ali slabo uspevaju da nađu pare na komercijalan način: kreditom kod ozbiljne
banke, izdavanjem obveznica na finansijskom tržištu i davanjem koncesija.
Stoga rado potežu za međudržavnim sporazumima, neko nam (Kinezi, Rusi) obezbedi
pare iz kojih se gradi ono što se želi. Naoko sve je u redu. Obično su ti
krediti čak finansijski povoljniji nego što bi bili na komercijalnom tržištu.
Tako potpredsednik Dinkić reče, mada to još nije ugovoreno, da će most preko
Dunava kod Zemuna biti finansiran iz kineskog kredita sa tri odsto kamate i
grejs periodom od tri godine.
Sličan posao pravi se sa Rusima. U toku su pregovori oko kredita i
infrastrukturnih projekata koji bi iz njega bili finansirani. Za sada nemamo
bližih detalja već se stvar radi daleko od očiju i stručne i opšte javnosti.
Samo će nam biti saopšteno o čemu se neki ministar dogovorio.
U čemu je problem? Problem je u tome što se namena para određuje onako na
brzinu, gotovo napamet, i što se cena izvođenja radova određuje dogovorom,
znači nekonkurentskim metodom, a ne tenderom, kako bi trebalo. Pogledajmo bliže.
Beograd hoće da gradi most preko Dunava između Zemuna i Borče. Do sada nisam
video neku argumentovanu analizu o potrebi gradnje tog mosta već samo vizije
arhitekte Bobića o razvoju banatskog dela Beograda. Budući da stanovništvo
Beograda već stagnira, malo je verovatno da nam treba naselje Novi Kotež
veličine Novog Beograda. A i obilaznica od novosadskog ka zrenjaninskom putu
nema previše smisla, pošto evropski saobraćaj može od Novog Sada skrenuti ka
Zrenjaninu bez prolaska kroz Zemun.
Hoću reći, spreman sam da se kladim da će saobraćaj novim mostom biti vrlo slab
u doglednoj budućnosti, a time velika investicija neopravdana. Šta će Zemunci u
Kotežu? Čak i da nije tako, trebalo je napraviti debelu studiju o opravdanosti
izgradnje mosta i prezentovati je javnosti, na uvid i diskusiju. Ne treba ići
na poverenje, jer ima nas koji baš ne verujemo u političke skaske.
Pomišljam da se nije pokušalo sa Evropskom investicionom bankom, koja finansira
velike infrastrukturne projekte, stoga što je postojala bojazan da ne bi
pozitivno procenila opravdanost gradnje mosta. Jer lepo je imati taj most, ali
postoje druge, urgentnije potrebe, kao što je završetak izgradnje te obilaznice
koja nikako da se okonča.
Drugi problem je izbor izvođača radova i ustanovljavanje cene mosta.
Preliminarnim sporazumom određeno je da izvođač bude kineska firma i da cena
bude 170 miliona evra. Pitanje je da li je cena razumna. Jer otkad je sveta i
veka poznato je da bi takve projekte trebalo dati na tender, pa neka takmičenje
odredi najboljeg izvođača i najnižu cenu. Ovako ostaje mesta razumnoj sumnji da
je cena previsoka, pošto je to prirodno kada se dogovaraju dve strane, i to obe
političke. (Neću pomenuti korupciju.)
Nema sumnje da će slično biti i sa ruskim kreditom. Namena će se odrediti
navrat-nanos, možda pogrešno, finansijski aspekt će biti povoljan, ali će
verovatno cena radova koju da ruski izvođač biti previsoka i na taj način će se
poništiti vrline povoljnog finansijskog aranžmana. Nažalost ili na sreću, sve
je u ceni. I brak je lep kada nije skup. Kada se, kao sa Rusima, mešaju ljubav,
politika i pare obično stradaju pare. A neko lepo zaradi.
Ostaje tugaljivo pitanje sistema javnih nabavki u Srbiji. Zašto se mučiti sa
tenderima za nabavku olovaka ili par kompjutera ili za krečenje nekoliko
kancelarija kada se o ogromnim investicijama dogovara u zatvorenim krugovima
bez vidljive analize opravdanosti i bez tendera.

Antrfile :

============================




Datum : 4.11.2009
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : DRAGANA MATOVIĆ
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



IZBORI NA VOŽDOVCU ODREĐUJU STRANAČKI REJTING

U međuizbornom periodu rezultati „na lokalu” mogu biti indicija kakav je odnos
snaga na republičkom nivou, kaže Vladimir Goati

Učešće najviših stranačkih funkcionera u kampanji za vanredne lokalne izbore na
Voždovcu, zakazane za 6. decembar, „podiže cenu” izbornim rezultatima koji se,
kako tvrde analitičari, nikako ne mogu smatrati reprezentativnim, ali jesu
pokazatelj trenutnog raspoloženja građana. „Za pametnog čoveka i komarac je
muzika. Izbori deluju i pošto se prebroje glasovi, što znači da stranka koja
dobije većinu u narednom periodu privlači neopredeljene. Ljudi neće da glasaju
za slabe partije, oni hoće da budu pobednici. To se zove strateško glasanje.
Voždovac i Zemun, utoliko više što su u prestonici i imaju veću pažnju medija,
ali i Kosjerić i Vrbas u tom smislu imaju stravičnu pragmatičnu vrednost. U
tome je značaj tih izbora”, kaže Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti
Srbija.
Kakav efekat na glasanje i glasače može imati pobeda ili poraz direktor
Transparentnosti ilustrovao je događajem sa predsedničkih izbora 2008. godine.
Na ponovljenom drugom krugu glasanja u mestu Dobro Polje kod Boljevca,
ubedljivu pobedu, sa 114 glasova od ukupno dvestotinak, odneo je Boris Tadić.
Samo nekoliko dana ranije, u drugom krugu, na istom mestu pobedio je Tomislav
Nikolić i to sa jednim glasom više od Tadića. Preokret se lako razume ako se
ima u vidu da su između drugog kruga i ponovljenih izbora birači imali
informaciju više – Tadić je i bez Dobrog Polja već dobio predsedničke izbore.
Da lokalni izbori na Voždovcu prevazilaze značaj lokalnih izbora smatra i Rasim
Ljajić, ministar i lider SDPS-a, koji na ponovljene izbore u ovoj opštini
izlazi u koaliciji sa DS-om. „Rezultati ovih izbora mogu da utiču na rejting.
Dva gubitka zaredom na lokalu sigurno mogu da se odraze na rejting neke
stranke”, kaže Ljajić.
Iako je na izbore na Voždovcu 7. juna izašao samostalno sa partijom u kojoj je
sada samo član SDP-om, na ponovljenim izborima, sada kao lider nove SDPS, neće
rizikovati.
„Sa DS-om izlazimo jer kao nova stranka rizično je da idemo na izbore i stičemo
naklonost kao nova stranka. Nemamo novac za promociju, a želimo i da pošaljemo
poruku DS-u da nas ne doživljavaju kao protivnike, jer jedan deo DS-a nije bio
oduševljen što formiramo novu stranku”, kaže Ljajić koji će u kampanji
učestvovati „koliko to bude potrebno”.
G17 plus, koji je prvi put na Voždovcu išao u koaliciji sa DS-om, sada nastupa
samostalno. Iako analitičari spekulišu da ta odluka može biti posledica
poremećenih odnosa sa DS-om, Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus u
Skupštini Srbije, tvrdi da je motiv sasvim druge vrste i da oni „žele da
saznaju kako rade njihovi lokalni odbori”. G17 plus je loše prošao na izborima
u Vrbasu, a eventualni novi poraz neće se bitnije odraziti na rejting stranke,
smatra ona.
„Ovi izbori jesu preliminarno odmeravanje snaga ali nemaju značaj koji im se
pridaje i na osnovu njih se ne mogu praviti šire prognoze. Iako je Voždovac
nešto drugačiji od ostalih opština, rezultati neće ukazivati na to šta će biti
na republičkim izborima. Velike stranke će sasvim sigurno probati da daju na
značaju svojim rezultatima, a manje će probati suprotno”, kaže kaže Miodrag
Radojević iz Instituta za političke studije.
„Biće isto kao na prošlim sa manjim oscilacijama, možda blagi uzlet doživi
koalicija oko SPS-a, ne bi me iznenadio nešto bolji rezultat DS-a. Interesantno
će biti da li će SNS ostvariti dobar rezultat posle razočaranja u Vrbasu”,
prognozira naš sagovornik.
Zoran Lučić, izvršni direktor Cesida, smatra da upravo te manje oscilacije mogu
biti od ključne važnosti, jer su razlike među glavnim „igračima” protekli put
bile zanemarljivo male. „Ali greška bi bilo te rezultate projektovati na
republički nivo. Ono zbog čega se ovim izborima daje na značaju jeste činjenica
da nema drugih izbora”, objašnjava Lučić.
Iako, ne očekuje velika iznenađenja, ne samo na Voždovcu, već i na sledećim
parlamentarnim izborima i smatra da će se većina „deliti” između dve stožerne
stranke DS i SNS, Vladimir Goati upozorava da ponašanje birača u nekim
slučajevima može da bude krajnje neizvesno.
„To se desilo u Danskoj gde je mimo svih prognoza čak pet vodećih stranaka
nestalo iz parlamenta”, podseća Goati.

Antrfile :

============================