Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 6.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 11
Autor : T. I.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna



KO JE TAJNI „REKETAŠ„ IZ NBS?

BEOGRAD - Bivši predsednik izraelske kompanije TBI Šalom Špilman izjavio je
juče na suđenju bivšem viceguverneru NBS Dejanu Simiću i funkcioneru SPS
Vladanu Zagrađaninu, optuženima za mito, da je akcija „kofer“ izvedena po
zamisli policije Srbije posle prijave da predstavnici NBS traže mito od dva
miliona evra.
Špilman je pred Okružnim sudom svedočio putem video-linka sa sudom u Tel Avivu.
Na početku svog iskaza on je naglasio da su njegova saznanja posredna i da su
ga o tom događaju obaveštavali saradnici u Srbiji Vladimir Cizelj i Zev Hadar.
Takođe, da optuženog Simića ne poznaje, dok je sa guvernerom Radovanom
Jelašićem održao dva sastanka.
- Cizelj mi nije naveo ko iz NBS traži dva miliona evra, ali mi je preneo da je
Sekula Pjevčević (bivši direktor Kreditno-eksportne banke, koja je poslovala u
sastavu TBI grupe) prijavio MUP „pokušaj ucene“ 29. decembra 2005. godine i da
ga je policija savetovala da organizuje isporuku novca koju će oni nadzirati.
Rečeno mi je i da će novac biti u koferu isporučen Simiću preko Zagrađanina, a
da ja pošaljem faks sa instrukcijama kako da se kofer otvori - posvedočio je
Špilman.
On je dodao i da ga je Cizelj zvao 11. januara, na dan hapšenja Simića i
Zagrađanina, i rekao mu da je novac u koferu donela policija i da „ima samo
100.000 evra“.
- Onda sam Jelašiću i Simiću poslao isti faks, kojim ih obaveštavam da sam na
službenom putu i da ću biti dostupan na telefonskom broju čije su poslednje tri
cifre zapravo bile šifra za otvaranje kofera. Inače, mito od dva miliona evra
tražen je da bi NBS dozvolio TBI grupi da ponovo uđe u bankarski sektor Srbije.
Uslovi su bili da povučemo krivične prijave protiv Jelašića i tri kontrolora
NBS i pokrenemo dobrovoljnu likvidaciju KEB - objasnio je svedok.

Antrfile :

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 5
Autor : G. R.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Negativna



ZLOUPOTREBE SA TENDEROM

BEOGRAD - Izvršni odbor SPS Zubin Potok saopštio je da su prilikom sprovođenja
postupka javne nabavke za nabavku ogreva za potrebe škole, manastira i
ugroženog stanovništva na teritoriji Kosova učinjene zloupotrebe i da je
društvena zajednica oštećena za iznos od preko 220.000 evra.

Antrfile :

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Danas
Strana : 11
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna



ŠPILMAN: AKCIJU SMISLILA POLICIJA

Nastavak procesa protiv Dejana Simića i Vladana Zagrađanina

Beograd - Bivši predsednik izraelske kompanije TBIH Šalom Špilman izjavio je
juče da je akcija „kofer“ izvedena po zamisli policije Srbije posle prijave da
predstavnici NBS traže mito od dva miliona evra. Špilman je u nastavku suđenja
bivšem viceguverneru NBS Dejanu Simiću i funkcioneru SPS Vladanu Zagrađaninu,
svedočio da je policija savetovala bivšeg direktora Kreditno-eksportne banke
(KEB) Sekulu Pjevčevića da organizuje isporuku novca koju će nadzirati
policajci. Špilman je na suđenju pred Okružnim sudom u Beogradu svedočio putem
video konferencijske veze sa sudom u Tel Avivu. Svedok je ispričao da su
njegova saznanja posredna i da su ga o događajima obaveštavali Vladimir Cizelj,
zaposlen u njegovoj kompaniji, i predstavnik TBIH u Srbiji Zev Hadar. Dodao je
da Cizelj nije naveo imena ljudi iz NBS koji su tražili dva miliona evra i da
je Pjevčević policiji prijavio „pokušaj ucene“ 29. decembra 2005. godine.
Svedok je naveo da je mito od dva miliona evra tražen da bi NBS dozvolio TBIH
grupi da ponovo uđe u bankarski sektor Srbije preko nove banke, uz uslove da ta
izraelska kompanija povuče krivične prijave protiv Jelašića i tri kontrolora
NBS. Beta

Antrfile : Faks sa šifrom za otvaranje kofera

„Vlada (Cizelj) mi je rekao da će novac biti u koferu isporučen Simiću preko
Zagrađanina, a da ja pošaljem faks sa instrukcijama kako da se kofer otvori“,
rekao je Špilman. Dodao je da ga je Cizelj zvao 11. januara, na dan hapšenja i
preneo mu da je novac u koferu donela policija i da „ima samo 100.000 evra“.
„Onda sam Jelašiću i Simiću poslao faks kojim ih obaveštavam da sam na
službenom putu i da ću biti dostupan na telefonskom broju čije su poslednje tri
cifre zapravo bile šifra za otvaranje kofera“, ispričao je Špilman.

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Press
Strana : 8
Autor : R. Ž. M.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



BIVŠI MINISTAR ŠUMARAC PRIMA TRI PLATE, POSTUPAK PROVERE U TOKU

BEOGRAD - Protiv bivšeg ministra građevine Dragoslava Šumarca trenutno se vodi
postupak pred Republičkim odborom za sprečavanje sukoba interesa i to zbog
gomilanja funkcija, saznaje Press. Šumarac je trenutno predsednik UO PTT-a,
predsednik Inženjerske komore Srbije i profesor na Građevinskom fakultetu.

Član Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa Milovan Dedijer potvrdio
nam je da se protiv Šumarca vodi postupak zbog nagomilavanja funkcija i da bi
odbor uskoro trebalo da odluči o tome.
- Utvrđeno je da je on funkcioner u UO PTT-a i predsednik Inženjerske komore
Srbije. S obzirom na to da je zabranjeno da se gomilaju funkcije u državnim
institucijama, trenutno ispitujemo da li je komora esnafsko društvo ili
državno. Pošto je postupak u toku, ne mogu da kažem kakva će biti odluka -
rekao je Dedijer. Ukoliko se utvrdi da postoji nagomilavanje funkcija,
Dragoslav Šumarac će morati da napusti jedno mesto.
- Prvo će biti izrečena nejavna mera, odnosno poziv da se oslobodi jedne od
funkcija. Ukoliko se to ne desi, onda će biti podnet zahtev za razrešenje -
objasnio nam je Milovan Dedijer.
Dragoslav Šumarac juče nam je rekao da ne smatra da je u sukobu interesa jer
Inženjerska komora Srbije nije na državnom budžetu.
- Ja sam bio predsednik Inženjerske komore Srbije pre nego što sam postavljen
za predsednik UO PTT-a, tako da verujem da je Vlada znala da li bi bio u sukobu
interesa. S druge strane, komora nije na budžetu i finansira se od članarina.
Ne znam šta će odbor reći, ali smatram da ništa nije u suprotnosti sa zakonom -
kaže Šumarac. Pored ove dve funkcije, on je i profesor na Građevinskom
fakultetu. Kako nam je objasnio, u PTT-u prima nadoknadu od 45.000, dok o
iznosima u komori i fakultetu nije hteo da priča.
- Sve je to red veličine 1,5 do dva puta u odnosu na ono što primam u PTT-u -
kratko je prokomentarisao.

Antrfile :

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Press
Strana : 11
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ŠPILMAN: AKCIJA „KOFER“ IZVEDENA U SARADNJI SA SRPSKOM POLICIJOM

BEOGRAD - Šalom Špilman, bivši predsednik izraelske kompanije „TBIH“, svedočio
je juče u nastavku suđenja bivšem viceguverneru NBS Dejanu Simiću i funkcioneru
Socijalističke partije Srbije Vladanu Zagrađaninu, optuženima za mito u aferi
„Kofer“. Špilman je na suđenju pred Okružnim sudom u Beogradu svedočio putem
video-konferencijske veze sa sudom u Tel Avivu.

Špilman je izjavio da je akcija „Kofer“ izvedena po zamisli policije Srbije
posle prijave da predstavnici Narodne banke Srbije traže mito od dva miliona
evra. On je rekao da je policija savetovala Sekulu Pjevčevića, bivšeg direktora
Kreditno-eksportne banke da organizuje isporuku novca koju će nadzirati
policajci.
- O događajima u Srbiji obaveštavali su me Vladimir Cizelj, zaposlen u
kompaniji Pjevčevića, i predstavnik TBIH u Srbiji Zev Hadar. Optuženog Simića
ne poznajem, dok sam sa guvernerom NBS Radovanom Jelašićem održao dva sastanka
- rekao je Špilman, i dodao:
- Cizelj nije naveo imena ljudi iz NBS koji su tražili dva miliona evra i da je
Pjevčević policiji prijavio pokušaj ucene 29. decembra 2005. Cizelj mi je 9.
januara 2006. u Tel Avivu preneo da je policija Pjevčevića savetovala da
organizuje isporuku novca. Cizelju sam rekao da ne mogu da obezbedim novac, a
da Pjevčević nađe način sa policijom kako da se on obezbedi. Vlada Cizelj mi je
posle rekao da će novac biti u koferu isporučen Simiću preko Zagrađanina, a da
ja pošaljem faks sa instrukcijama kako da se kofer otvori.
Dodao je da ga je Cizelj zvao 11. januara, na dan hapšenja Simića i
Zagrađanina, i preneo mu da je novac u koferu donela policija i da „ima samo
100.000 evra“.
- Onda sam Jelašiću i Simiću poslao isti faks kojim ih obaveštavam da sam na
službenom putu i da ću biti dostupan na telefonskom broju čije su poslednje tri
cifre zapravo bile šifra za otvaranje kofera - ispričao je Špilman.
Svedok je naveo da je mito od dva miliona evra tražen da bi NBS dozvolila TBIH
grupi da ponovo uđe u bankarski sektor Srbije preko nove banke, uz uslove da ta
izraelska kompanija povuče krivične prijave protiv Jelašića i tri kontrolora
NBS i pokrene dobrovoljnu likvidaciju Kreditno-eksportne banke (KEB), koja je
bila vezana za TBIH grupu.
Špilman je ispričao da je krivična prijava protiv Jelašića podneta pošto je NBS
oduzela dozvolu za rad KEB, i podsetio da je TBIH u Srbiji poslovala i preko
penzionog fonda TBI-Dunav osiguranje i TBI lizinga. Špilman je svedočio na
engleskom jeziku više od dva i po sata, a početak suđenja je kasnio oko sat
vremena zbog problema sa uspostavljanjem video-konferencijske veze. (Beta)

Antrfile : fakti

Dejan Simić, bivši viceguverner NBA, i funkcioner SPS-a Vladimir Zagrađanin
optuženi su za uzimanje mita radi vraćanja dozvole za rad Kreditno-eksportne
banke (KEB)
Simić je uhapšen 11. januara 2006. zbog sumnje da je u svom stanu u Beogradu
primio mito od 100.000 evra
Novac je bio u koferu, zbog čega je slučaj dobio naziv afera „Kofer“.
Zagrađanin, koji je uhapšen zajedno sa Simićem, optužen je za pomaganje pri
davanju mita
Sekula Pjevčević, bivši direktor KEB banke, optužen je 2006. kao član
„stečajne mafije“

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



„KONČAR” OBARA BEOGRADSKE TRAMVAJE

ŽALBA HRVATSKE KOMPANIJE

Hrvatska firma “Končar”, koja je učestvovala na tenderu za nabavku tramvaja za
Beograd, najavila je da će rušiti rezultate tendera svim raspolož ivim
sredstvima. “To mi se u karijeri nije dogodilo”, izjavio je predsednik Uprave
“Končar-Elektroindustrije” i predsednik Udruženja hrvatskih izvoznika Darinko
Bago, prenosi sajt Seebiz.eu. “Kriterijum na takmič enju bila je cena, a
’Končar’, koji je imao najpovoljniju ponudu, nije prošao zbog nekakvih
tehničkih uslova. Bago je istakao da su zakoni o javnoj nabavci u Srbiji slični
hrvatskim i da je “Končar” poštovao pravila Evropske investicione banke. Na
tenderu za nabavku tramvaja pobedila je španska kompanija CAF, s kojom je
gradska uprava potpisala ugovor o nabavci 30 novih tramvaja, vrednosti oko 81
milion evra.

Antrfile :

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 12
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



KOFER SA 100.000 EVRA DONELA POLICIJA SRBIJE

JUČE SVEDOČIO ŠALOM ŠPILMAN, BIVŠI PREDSEDNIK IZRAELSKE KOMPANIJE TBIH

Bivši predsednik izraelske kompanije TBIH Šalom Špilman izjavio je juče da je
akcija "Kofer" izvedena po zamisli policije Srbije posle prijave da
predstavnici Narodne banke Srbije traže mito od dva miliona evra. Špilman je u
nastavku suđenja bivšem viceguverneru NBS-a Dejanu Simiću i funkcioneru
Socijalističke partije Srbije Vladanu Zagrađaninu, optuženima za mito, svedoč
io da je policija savetovala bivšeg direktora Kreditnoeksportne banke Sekulu
Pjevčevića da organizuje isporuku novca koju će nadzirati policajci.
Špilman je na suđenju pred Okružnim sudom u Beogradu svedočio putem
video-konferencijske veze sa sudom u Tel Avivu. Svedok je ispričao da su
njegova saznanja posredna i da su ga o događajima u Srbiji obaveštavali
Vladimir Cizelj, zaposlen u njegovoj kompaniji, i predstavnik TBIH-a u Srbiji
Zev Hadar, a da optuženog Simića ne poznaje, dok je s guvernerom NBS-a
Radovanom Jelašićem održao dva sastanka. Dodao je da Cizelj nije naveo imena
ljudi iz NBS-a koji su tražili dva miliona evra i da je Pjevčević policiji
prijavio "pokušaj ucene" 29. decembra 2005. godine. Špilman je naveo da mu je
Cizelj 9. januara 2006. godine u Tel Avivu preneo da je policija Pjevčevića
savetovala da organizuje isporuku novca, i dodao da je Cizelju rekao da ne može
da obezbedi novac, a da Pjevčević nađe način s policijom kako da se pare
obezbede.
– Vlada Cizelj mi je posle rekao da će novac biti u koferu isporučen Simiću
preko Zagrađ anina, a da ja pošaljem faks s instrukcijama kako da se kofer
otvori – rekao je Špilman. Dodao je da ga je Cizelj zvao 11. januara, na dan
hapšenja Simić a i Zagrađanina, i preneo mu da je novac u koferu donela
policija i da "ima samo 100.000 evra".
– Onda sam Jelašiću i Simiću poslao isti faks kojim ih obaveštavam da sam na
službenom putu i da ću biti dostupan na telefonskom broju čije poslednje tri
cifre su zapravo bile šifra za otvaranje kofera – ispričao je Špilman. On je
rekao da je sve u vezi s novcem i koferom radio po Cizeljevim instrukcijama i
da mu je rečeno da je policija smislila da se novac stavi u kofer. Svedok je
naveo da je mito od dva miliona evra tražen da bi NBS dozvolio TBIH grupi da
ponovo uđe u bankarski sektor Srbije preko nove banke, uz uslove da ta
izraelska kompanija povuče krivične prijave protiv Jelašića i tri kontrolora
NBS-a i pokrene dobrovoljnu (prijateljsku) likvidaciju Kreditno-eksportne banke
(KEB), koja je bila vezana za TBIH grupu.
Špilman je ispričao da je krivična prijava protiv Jelašića podneta pošto je NBS
oduzeo dozvolu za rad KEB-u, i podsetio na to da je TBIH u Srbiji poslovao i
preko penzionog fonda TBI – Dunav osiguranje i TBI lizinga. Svedok je naveo da
je TBIH grupu osnovao 1993. godine i da je na njenom čelu bio do početka 2007.
godine.
Špilman je svedočio na engleskom više od dva i po sata, a početak suđenja je
kasnio oko sat zbog problema s uspostavljanjem video-konferencijske veze.
Sekula Pjevčević optužen je 2006. godine kao član kriminalne organizacije
poznate kao "stečajna mafija". Simić i Zagrađ anin optuženi su za uzimanje mita
radi vraćanja dozvole za rad KEB-u. Simić je uhapšen 11. januara 2006. godine
zbog sumnje da je u svom stanu u Beogradu primio mito od 100.000 evra. Novac je
bio u koferu, zbog čega je slučaj dobio naziv "afera kofer". Zagrađanin, koji
je uhapšen zajedno sa Simićem, optužen je za pomaganje pri davanju mita. (Beta)

Antrfile :

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Politika
Strana : A19
Autor : Đ. SMILJANIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



SVE SMO URADILI PO ZAKONU

Slaviša Zlatanović, pomoćnik ministra omladine i sporta, isključuje bilo kakvu
mogućnost nameštanja tendera za izgradnju druge faze Sportskog centra
Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi

Pomoćnik ministra omladine i sporta Slaviša Zlatanović kategorički odbija bilo
kakvu mogućnost da se namesti tender za drugu fazu izgradnje zatvorenih
objekata Sportskog centra Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi. Podsetimo,
posao vredan oko tri miliona evra dobila je firma „SMB gradnja” iz Subotice, pa
su se u javnosti pojavile spekulacije da je tender namešten i za pobednika
proglašen Predrag Petričević, bliski prijatelj predsednika FSS Tomislava
Karadžića.
– Zaista ne znam da li su oni prijatelji. Pretpostavljam da jesu, jer su iz
istog grada, a Subotica ipak nije Njujork. Nekome sa strane možda to izgleda
sumnjivo, ali odgovorno tvrdim da je sve urađeno transparentno, čisto i po
Zakonu o javnim nabavkama. Ne postoje nikakve šanse da je bilo šta namešteno.
Uostalom, mi ništa nismo ni birali, pošto je ponuda „SMB gradnje” bila jedina
za obe partije – odnosno i za izvođene grubih radova i za fasadu– rekao nam je
Slaviša Zlatanović koji nam je dao na uvid kompletnu dokumentaciju vezanu za
tender.
Tenderom je rukovodilo Ministarstvo omladine i sporta. Komisija je raspisala
prethodni raspis, na osnovu materijala dobijenog od projektanta pripremila
tendersku dokumentaciju, vodila postupak i predložila „pobednika”.
– Svi su imali jednake uslove i od starta su u trku krenuli ravnopravno, sa
iste linije. Pobedio je onaj ko je imao najpovoljniju ponudu. U ovom slučaju to
je „SMB gradnja” iz Subotice, čija je ponuda za izvođenje grubih radova za oko
14 miliona dinara niža od sledeće – objasnio je pomoćnik ministra.
Zlatanović ne zna kome idu u prilog spekulacije:
– Verovatno su u pitanju neki neraščišćeni odnosi, tendenciozne sumnje i
pretpostavke tih ljudi. Nema potrebe za tim. Ovo je maliciozno, tendenciozno i
sigurno nije dobronamerno. Ukoliko bude neophodno mi ćemo kompletnu
dokumentaciju da dostavimo nadležnim organima i institucijama, kao što smo to
učinili i za „Politiku”.
Po rečima pomoćnika ministra proces je izgledao ovako: raspisan je prethodni
raspis, pa javni poziv za preuzimanje tenderske dokumentacije (objavljen u
Službenom glasniku i jednom dnevnom listu) koji je po Zakonu o javnim nabavkama
trajao 30 dana. Tendersku dokumentaciju preuzelo je 16 firmi, ali se nisu
odazvali svi. Njih sedam je predalo zapečaćenu ponudu, od kojih su dve stigle
sa zakašnjenjem par sati, tako da nisu ni otvarane, a ni uzete u razmatranje
(firme Lemić grup i novosadska Dezena). Međutim, od pet konkurenata samo je
pobednička ponuda obuhvatala izvođenje svih radova, tako da pravog izbora nije
ni bilo.
– Komisija je u prisustvu svih zainteresovanih ponuđača, ili njenih ovlašćenih
predstavnika, otvarala jednu po jednu ponudu i kontrolisala validnost svakog
akta. Konstatovano je da svi ispunjavaju svih 26 uslova. Niko nije imao ni
jednu primedbu, što su potvrdili potpisima zapisnika na licu mesta. Ponavljam,
ne postoji nikakva šansa da je neko ranije video ponude. Niko ništa ne može da
oduzme, ili da doda, ili nikome nešto javi. Kada je proverena ispravnost svih
akata čitane su cene iz svih ponuda. Ponuda „SMB gradnje” bila je najniža za
izvođenje grubih radova i jedina za fasadu. Ostali ponuđači tražili su iste
uslove, ali je njihova cena bila različita. Odlučujući kriterijum bio je
najpovoljnija ponuda, mada su praktično ponuđači sami izabrali pobednika.
Uostalom, ništa drugo nismo ni mogli da učinimo nego da po Zakonu o javnim
nabavkama odaberemo onu koja je najpovoljnija. To što se desilo da je ona baš
iz Subotice mi nismo birali. Nema nečije dobre volje, već čista matematika i
praktično jedina prava kompletna ponuda.

Antrfile : Subotičani najjevtiniji i najkonkretniji

Od pet firmi čije su ponude konkurisale za izvođenje takozvanih grubih radova
cena „SMB gradnje” je najniža. Evo i iznosa svih ponuda sa uračunatim PDV-om:

„SMB gradnja” iz Subotice 234.180.686
„Graditelj” iz Novog Sada 248.068.821
„Ratko Mitrović” iz Beograda 257.753.145
„MBA Miljković” iz Beograda 266.437.608
„Gradina” iz Beograda 279.196.284

Subotička firma obavezala se na rok izgradnje od 200 kalendarskih dana i traži
avans u iznosu 30 odsto. Kao i ostali ponuđači dala je dvogodišnju garanciju na
objekat, a za fasadne radove dostavila je cenu od 49.399.709 dinara.

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Politika
Strana : A8
Autor : PRENETO
Tema : Javne nabavke
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PONUDE ZA VAKCINE U PONEDELJAK

Direktorka Republičkog zavoda za javno zdravlje Srbije Svetlana Vukajlović
rekla je da je raspisan tender za kupovinu vakcine protiv novog gripa, a da će
u ponedeljak biti otvorene ponude. Tada će se znati od kojeg proizvođača i po
kojoj ceni će Srbija nabaviti vakcine protiv novog gripa. Posle izbora
proizvođača vrlo brzo će se sprovesti nabavka, kako bi što pre počela
vakcinacija, istakao je dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja juče u Novom
Sadu, dodavši da je to najbolji vid prevencije. Beta

Antrfile :

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Danas
Strana : 17
Autor : B. I.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ĐILAS: ŽALBA „KONČARA“ JE BESMISLENA

Gradonačelnik tvrdi da je tender za kupovinu 30 tramvaja sproveden po svim
pravilima Evropske investicione banke

Povodom najavljene žalbe „Rade Končar“ na tender za kupovinu 30 tramvaja koji
je dobio španski proizvođač „Kaf“, oglasio se i gradonačelnik Dragan Đilas.
Prema rečima Đilasa tender na kome je izabran proizvođač od koga će Beograd
kupiti tramvaje sproveden po svim pravilima Evropske investicione banke (EIB).
„Dobili smo dve ponude. Jednu od španskog „Kafa“, drugu od hrvatskog „Končara“.
Cena jednog tramvaja, koje kupujemo direktno od „Kafa“ bez posrednika, je
2.125.964 evra. Cena tramvaja koju je ponudio „Končar“ iznosi 2.159.000 evra.
Na tu cenu dodaju se troškovi rezervnih delova, specijalnih alata, obuke,
isporuka, kontrola. Pre svega zbog većih cena transporta i obuke, ukupna cena
„Kafa“ jeste 81.361.032 evra sa porezom, a cena „Končara“ 79.038.804 evra“,
rekao je Đilas.
- Da bismo izabrali zaista najbolji tramvaj, oformio sam Komisiju koju su
činili profesori Mašinskog i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu,
zajedno sa stručnjacima iz GSP. Bodovano je više parametara i imajući u vidu
ocene stručnjaka, opredelili smo se za kupovinu kvalitetnijih tramvaja od
proizvođača čiji se tramvaji inače nalaze na ulicama Malage, Hjustona u SAD,
Valensije, Edinburga i drugih gradova, dok se „Končarovi“ tramvaji voze samo u
Zagrebu. Sa našom odlukom saglasila se i EIB. Što se tiče najavljene žalbe
„Končara“, oni na to imaju pravo, ali jasno je da je ona besmislena. „Končar“
je imao ravnopravan tretman na tenderu i ja bih bio veoma srećan kada bi takav
tretman imale i srpske kompanije u Hrvatskoj - zaključio je Đilas.

Antrfile :

============================



Datum : 6.11.2009
Novina : Akter
Strana : 16
Autor : ALEKSANDAR SAVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



DA LI JE MIŠKOVIĆ JAČI OD DRŽAVE?

DILEMA

Da li je Mišković jači od države?Intenzivno skretana pažnja zvaničnicima Vlade
Srbije od strane Saveta za borbu protiv korupcije očigledno je više pažnje
privukla u EU nego u Beogradu

Danas je gotovo svima u Srbiji jasno da je velika količina novca u stanju da
proizvede ozbiljne društvene i državne probleme koji se ogledaju u korupciji i
ispoljavanju dominantnog uticaja na sve društvene, ekonomske i političke tokove
u zemlji. Jedan od problema koji se stavlja pred Srbiju kao uslov za
napredovanje u evrointegracionom procesu i kao jedan od uslova koji se
pojavljuju u vezi sa prihvatanjem kandidature Srbije za prijem u EU jeste i
intenzivnija borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Vlada je u
proteklim godinama u manjoj ili većoj meri unapređivala zakonsku i
institucionalnu regulativu po tom pitanju.
Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijska obaveštajna služba (FOS – FIU
– Financial Inteligence Unit) Republike Srbije, nadležna za sprovođenje Zakona
o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Pranje novca je proces prikrivanja nezakonitog porekla novca ili imovine
stečene kriminalom. U slučajevima kada je imovinska korist nastala izvršenjem
krivičnog dela, osumnjičeni ili organizovana kriminalna grupa traže način da
koriste stečeni novac. Stoga vrše čitav niz transakcija sa krajnjim ciljem da
se navedeni novac ili imovina prikažu kao zakonito stečni. Novac u tom procesu
često menja svoj oblik i prebacuje se sa jednog na drugo mesto. Pranje novca je
proces koji prevazilazi nacionalne granice, te i mehanizmi borbe protiv tog
oblika kriminala moraju imati međunarodni karakter, smatraju u Upravi za
sprečavanje pranja novca.

Da opštepoznate ličnosti, za koje cela zemlja zna da su među najbogatijim
građanima Srbije, ne zarađuju mnogo, bar ne po poreskim prijavama za porez na
dohodak građana, najbolje govore podaci da je zvanično najbogatiji građanin ove
zemlje zarađivao mesečno oko 30 hiljada evra ili tačnije po poreskoj prijavi
295.773.984 dinara godišnje, za šta je platio 45 miliona dinara poreza. Više je
nego jasno da u Srbiji među onima koji su obveznici tog poreza, a kojih je
2007. godine bilo 18.727, nema mnogo poznatih imena, kao ni vlasnika ofšor
kompanija koje upravljaju stotinama miliona evra i ostvaruju milionske dobiti,
bar sudeći po završnim računima njihovih kompanija. To govori da je smisao
ofšor poslovanja, pored pranja novca, i utaja poreza, jer sva ona fizička lica
koja ostvaruju prihode po osnovu kapitala, dividendi, akcija, dobiti u
kompanijama, kao i neraspoređenu dobit, u obavezi su da taj dohodak prijave u
skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, ukoliko su rezidenti Srbije - a
mnogi od njih to jesu. Smisao osnivanja ofšor kompanija je upravo u tome da
pravi vlasnik, fizičko lice, bude nepoznato organima i institucijama države
Srbije, a samim tim da na taj način pokuša da izbegne plaćanje zakonom
propisanih poreza i prikrije pravo poreklo kapitala. Ono što zvaničnicima u
Srbiji i Evropskoj uniji uskoro predstoji kao prioritetna agenda jeste i
pitanje vaninstitucionalnog političkog i ekonomskog uticaja koji ostvaruju lica
ili grupe lica u našoj zemlji. Intenzivno skretana pažnja zvaničnicima Vlade
Srbije od strane Saveta za borbu protiv korupcije očigledno je više pažnje
privukla u EU nego u Beogradu kad je u pitanju aktivnost Miroslava Miškovića,
čoveka koji upravlja najvećim privatnim poslovnim sistemom u Srbiji. Sve to na
trenutke implicira pitanje da li je država zaista jača od njenog pojedinca.

OD „C MARKETA“ DO „DELTA MAKSIJA“

Da li je Mišković jači od države?Prema izveštaju Saveta za borbu protiv
korupcije, privatizacija “C marketa” istakla je u prvi plan brojne nedostatke
našeg političkog, pravnog i ekonomskog sistema, koji u velikoj meri doprinose
opštem rastu korupcije u zemlji.
“Pre svega, pada u oči činjenica da je jedan socijalistički direktor, koji je
upravljao preduzećem u kome nije bilo velikog raspona plata, obezbedio sebi
dominantno učešće u vlasništvu kapitala. Taj kapital je, prema ocenama samog
direktora, vredeo više stotina miliona evra“, stoji u izveštaju Saveta kojim je
opisan Slobodan Radulović.
Sam proces preuzimanja „C marketa“, koji je rezultirao potpisivanjem
Memoranduma o razumevanju, zaključen je na inicijativu predsednika Vlade dr
Vojislava Koštunice, a sada već optuženi Slobodan Radulović, bivši direktor „C
marketa“ koji se nalazi u bekstvu, tvrdi u pismu koje je dostavio Savetu za
borbu protiv korupcije, da je, kako navodi, to uradio pod pritiskom: “Nikada ne
bih pristao da potpišem Memorandum o razumevanju niti bilo kakav drugi dogovor
sa gospodinom Miroslavom Miškovićem oko privatizacije ‘C marketa’ da me na to
nije naterao predsednik Vlade gospodin Koštunica”, tvrdi Radulović u pismu od
9. 9. 2007. godine i objašnjava: “Samo kratko da iznesem zašto nisam imao
mogućnosti i hrabrosti da odbijem nalog gospodina Koštunice da potpišem
Memorandum o razumevanju. Krajem juna ili početkom jula meseca 2005. pozvan
sam od strane ministra policije Dragana Jočića na razgovor. Razgovor je
obavljen u ministrovom kabinetu, a u njemu su pored Jočića i mene učestvovali
generalni sekretar Vlade Republike Srbije gospodin Mihajlov i šef UBPOK-a
gospodin Spasić. Tema je bila privatizacija ‘C marketa’ i mogućnost da ‘C
market’ kupi ‘Merkator Ljubljana’. Spasić je na tom sastanku rekao da policija
‘kao ima neka saznanja da ja, preko firme mojih ćerki iz Madrida, radim velike
nelegalne poslove, pa da su za te poslove zainteresovane i druge države. Isto
mi je tako rekao da je policija saznala da moje ćerke poseduju fabriku droge u
Španiji sa još jednom Srpkinjom, kao i za još neka podla podmetanja u vezi sa
ćerkama, koja su sasvim ličnog karaktera. Sve te neistine koje mi je saopštio
Spasić pre tog sastanka objavljene su u dnevnom listu ‘Press’ od strane
novinara Marjanovića, a sve u dogovoru sa Miškovićem koji je na taj način hteo
da me upozori na šta je sve spreman. Na to je ministar policije Jočić
‘velikodušno’ rekao Spasiću da obustavi svako bavljenje policije ‘C marketom’
dok traje proces privatizacije. Tada mi je ministar Jočić saopštio da ne smem
dozvoliti da ‘C market’ kupi ‘Merkator Ljubljana’, da radi opšteg interesa ne
smem dozvoliti nijednoj stranoj kompaniji da kupi ‘C market’. Rečeno mi je da
‘C market’ može da bude privatizovan samo od strane domaće kompanije. Još mi je
rekao da je to stav Vlade Srbije“, stoji u pismu Slobodana Radulovića
dostavljenom Savetu za borbu protiv korupcije. Da iza tih nacionalnih interesa
ne stoji domaći kupac, bar formalno-pravno, vidi se iz teksta samog Memoranduma
koji su zaključile “Laderna B. V.” iz Lihtenštajna i “Delta M”, čiji je osnivač
kiparska kompanija “Hemslejd trejding limitid”. Savet za borbu protiv korupcije
je u svom izveštaju na navedene okolnosti konstatovao: ”Kada su političari
zainteresovani za ishod pregovora poslovnih ljudi o prometu vlasničkih prava,
tada se najčešće radi o korupciji. O tome jasno govore domaća i inostrana
iskustva, te gotovo uvek interes u poslovnoj radnji ispoljavaju političari koji
sami, ili preko partija kojima upravljaju, očekuju materijalnu korist“. S
obzirom na to da je ministar za privatizaciju u nekadašnjoj Vladi Aleksandar
Vlahović pokrenuo proces privatizacije „C marketa“ iako je transformacija
urađena po prethodnom zakonu, nameće se zaključak da je reč o sukobu interesa
budući da je Vlahović bio partner i Danku Đuniću i suvlasnik „Eki Investmenta“,
firme koja je bila organizator realizacije potpisivanja Memoranduma o
razumevanju i preuzimanja „C marketa“ od strane „Delte“. Kad se na navedene
okolnosti doda i izjava malih akcionara „C marketa“, predata Vladi Srbije pod
brojem 07-3755/2007 od 26. juna 2007. godine, stiče se utisak da pojedinci u
Srbiji imaju snagu koja zvaničnicima EU signalizuje da u Srbiji postoje
ozbiljni problemi kad je reč o primeni zakona. U toj izjavi, koju je potpislo
16 ljudi pod materijalnom i krivičnom odgovornošću stoji: “Izjavljumo da smo
dana 19. 8. 2005. godine, kao delegacija malih akcionara ’C marketa’,
prisustvovali sastanku sa Miroslavom Miškovićem, održanim
u prostorijama ’Delta M’. Tema sastanka je bilo preuzimanje akcija ’C marketa’
u vlasništvu malih akcionara koju je dala ’Delta M’.

Da li je Mišković jači od države?Gospodin Mišković je rekao da direktor ’C
marketa’ Slobodan Radulović i gospodin Milan Beko vrše jak uticaj na državne
organe da se spreči trgovanje akcijama malih akcionara, kako bi Milan Beko
ostvario svoju nameru da preuzme ’C market’ dokapitalizacijom. S tim u vezi,
gospodin Mišković nam je sugerisao da bi bilo u zajedničkom interesu da mali
akcionari od ponedeljka, 22. avgusta 2005. godine počnu sa javnim protestima na
kojima bi od institucija tražili da odobre trgovanje našim akcijama. Sastanak
je zaključen dogovorom da mali akcionari uđu u proteste u cilju pritiska na
institucije da odobre preuzimanje akcija ’C marketa’ po ponudi ’Delta M’. Na
istom sastanku gospodin Mišković nam je dao usmeno obećanje da će nakon
preuzimanja vratiti na posao sve radnike koje je nezakonito otpustila uprava
Slobodana Radulovića. Tokom vikenda, gospodin Mišković je, preko našeg
punomoćnika, obavestio učesnike sastanka da neće biti potrebe za organizovanjem
javnih protesta i pozvao nas da se ponovo sastanemo u prostorijama ’Delta M’ u
ponedeljak, 22. avgusta. Na sastanku tog dana gospodin Mišković nas je izvestio
da je preko predsednika Vlade Vojislava Koštunice uspeo da izdejstvuje
preuzimanje većinskog paketa akcija ’C marketa’ i da je održan sastanak između
Koštunice, Miroslava Miškovića, Slobodana Radulovića i Milana Beka na kojem je
dogovoren način preuzimanja akcija ’C marketa’ i cena po kojoj će biti
preuzete.“ Sam način pridruživanja „C marketa“ poslovnom sistemu „Delte“, kao i
okolnosti pod kojim se privatizovala „Luka Beograd“, Srbija će prvo morati da
razjasni sama sa sobom da li je Mišković jači od Srbije, a onda i sa EU -
ukoliko ima nameru da postane njen član i ispuni sve standarde koji se
zahtevaju od kandidata za članstvo.

Antrfile : LDP – MIŠKOVIĆ: od neprijateljstva do milionskog prijateljstva

Da je nekadašnji stav LDP o Miroslavu Miškoviću i „Delti“ očigledno promenjen
usled nekog čudnovatog uticaja koji bi nabolje mogao da objasni Čedomir
Jovanović, danas je više nego jasno. Novembra meseca 2007. godine LDP je podneo
krivičnu prijavu ni manje ni više nego za zločinačko udruživanje optuživši
Miroslava Miškovića i drugih 12 lica, među kojima su i neki ministri iz
sadašnjeg saziva Vlade. U obrazloženju te prijave LDP se pozvao između ostalog
i na dokument policije, izveštaj Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu,
UKP-II odeljenje, broj Po-392/01 od 8. 6. 2001. godine, u kome je navedeno da
je „Delta banka“, u vlasništvu Miroslava Miškovića, bila vlasnik 50% kompanije
„Interspid“ u vreme kad se ta kompanija devedesetih godina, prema policijskom
izveštaju, bavila švercom cigareta. Danas je LDP važan faktor u vlasti grada
Beograda, kojem je upravo taj faktor manjinske podrške omogućio značajan uticaj
na funkcionisanje grada i javnog sektora. Javno preduzeće, koje je pod
kontrolom LDP-a, „Apoteka Beograd“ danas odlično posluje sa kompanijom
Miroslava Miškovića, što se vidi u prilogu izvoda, a reč je o kompaniji
„Jugohemija farmacija“ d.o.o., u vlasništvu „Jugohemije“ a.d., čiji je direktor
Smiljka Mileusnić-Ađić, rođena sestra Milke Forcan. Inače, 60% „Jugohemije“
a.d., pripada „Delta Holdingu“, koji je i njen osnivač, dok je 40% u vlasništvu
nezaobilazne ofšor kompanije, ali ovog puta „Form Communication LLC“,
registrovane u Delawareu, SAD.

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Akter
Strana : 22
Autor : GORDANA LUKIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NAŠI PROTIV NAŠIH

ZRENJANINSKE AFERE

“Goran Knežević je moj prijatelj i to će tako i ostati jer nisam čovek koji se
bilo kada iz bilo kojih razloga odriče prijatelja, a nadam se da će na suđenju
uspeti da dokaže svoju nevinost”, kaže predsednik gradske Skupštine u
Zrenjaninu Aleksandar Marton

Zrenjanin kao retko koju opštinu u poslednjih godinu dana potresaju razne
političke afere. Još se nisu stišale strasti oko prošlogodišnjeg hapšenja
gradonačelnika Gorana Kneževića, a na scenu su stupile oštre kritike rada
predsednika gradske Skupštine Aleksandra Martona. Politička sudbina Martona
postala je glavna tema zrenjaninske svakodnevice. Na zasedanju zrenjaninske
Skupštine sa dve različite strane stigli su zahtevi da Aleksandar Marton (LSV)
ne bude više na čelu parlamenta. Potpredsednica Skupštine Srbije i visoka
funkcionerka stranke LDP Judita Popović zatražila je od Martona da podnese
ostavku kao moralni čin. Uz to, pismeni zahtev za smenu Martona podneli su SRS
i DSS. Zahtev za smenu Martona potpisala su 24 od 67 zrenjaninskih odbornika iz
redova SRS-a i DSS-a. Oni Martonu zameraju negativan stav u vezi sa izgradnjom
pravoslavnog hrama u zrenjaninskom naselju Bagljaš. Najozbiljnija zamerka
odnosi se na Martonovu podršku postavljanju spomen--obeležja na mestima na
kojima su početkom devedesetih bili sabirni centri za hrvatske zarobljenike u
Stajićevu i Begejcima, sadašnjem Torku. Pre tri meseca Marton je primio
predstavnike Udruženja pravnika „Vukovar 1991“ i podržao njihov zahtev za
postavljanje spomen-obeležja u Banatu. Marton kaže da je inicijativu za
postavljanje spomen-obeležja pokrenulo Ugruženje logoraša iz Hrvatske. “Bio
sam upoznat sa njihovom idejom, i kao čovek sam je prihvatio. Svima je
poznato da su ti logori postojali, između ostalog, Slobodana Miloševića i
Gorana Hadžića haško tužilašvo baš tereti po osam tačaka optužnice za ono što
se dešavalo na tim mestima.
Kao mlad čovek ne želim da zatvaram oči nad tim i zato i podržavam postavljanje
spomen-ploče”, kaže Marton dodajući da isto tako treba uraditi na svim mestima
u bivšoj Jugoslaviji gde su činjena zlodela, bez obzira na to koje
nacionalnosti bili stradalnici.

U CILJU POMIRENJA

Komentarišući tvrdnje da je on, kao predsednik jedne lokalne zajednice, tim
činom izašao iz svojih ingerencija, Marton kaže da nije ništa učino mimo svojih
nadležnosti. Prema njegovoj oceni, Zakon o lokalnoj samoupravi dozvoljava
sastanke sa građanima i udruženjima, bez obzira na temu razgovora. “Svaki dan
primam građane iz Zrenjanina,Vojvodine, Srbije pa i inostranstva. Rekao sam kao
političar, ali pre svega kao čovek šta mislim o toj ideji. Ustav i nekoliko
Zakona daju mi pravo na mišljenje i mislim da zaista ovo nije pitanje o kome se
ne sme govoriti ili imati mišljenje. Možda se mnogima moj gest nije svideo, ali
on je zaista u cilju pomirenja Srba i Hrvata. To sam ponovio i u razgovoru sa
hrvatskim ambasadorom u Srbiji gospodinom Kuprešakom, i složili smo se da se
zločini moraju osuditi i da obe Vlade moraju raditi u tom pravcu”, objašnjava
Marton.

OSUDA RATNIH INVALIDA

Ipak, Martonov stav nisu podržali ni iz Udruženja veterana Srbije koji su
saopštili da je predsednik Skupštine Zrenjanina ispoljio ekstremizam i
nepoštovanje srpskih boraca i države. Prvom čoveku zrenjaninskog parlamenta
zamerili su i članovi Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije u Zrenjaninu, te
su u znak protesta štrajkovali i glađu. I oni su zatražili Martonovu smenu
zbog njegove podrške inicijativi udruženja „Vukovar 1991“ za postavljanje
spomen-obeležja ratnim zarobljenicima iz Hrvatske u okolnim selima Stajićevo i
Begejci. Ratni invalidi iz Zrenjanina navode da su nezadovoljni dosadašnjim
odnosom javnosti i zvaničnika prema tako ozbiljnoj temi kao što je rat koji je
potresao prostor nekadašnje Jugoslavije tokom devedesetih godina i podsećaju da
je na prostoru Hrvatske bilo više od 220 logora, gde su „mučeni, zlostavljani,
silovani i ubijani Srbi, Mađari, Rumuni i pripadnici drugih naroda“, kažu u
Udruženju ratnih invalida. Svoje negodovanje ratni invalidi uputili su
predsedniku Izvršnog veća Vojvodine dr Bojanu Pajtiću i javnosti, ističući da
je neoprostivo da jedan čovek poput Aleksandra Martona primi predstavnike
udruženja „Vukovar 1991“ i da im obeća postavljanje spomen-obeležja u Stajićevu
i Begejcima, selima u kojima se tvrdi da su bili sabirni centri za
zarobljenike. Za ideju postavljanja spomen-obeležja Marton je dobio podršku od
Gradskog odbora Liberalno demokratske partije, ali su ga odmah nakon te podrške
prozvali u vezi sa zapošljavanjem u javnim preduzećima. “U jeku ekonomske krize
i naloga Republičke Vlade da se prestane sa zapošljavanjem u javnom sektoru,
Martonova supruga zaposlena je u JP Vodovod i kanalizacija. Indikativno je da
je svemu prethodilo zaposlenje dugogodišnje devojke Bojana Kostreša, zamenika
predsednika LSV, i supruge Dušana Jakovljeva, člana Političkog saveta LSV i
potpredsednika Izvršnog veća AP Vojvodine, u zrenjaninskim javnim preduzećima
krajem prošle godine, takođe u vreme važenja naloga Republičke Vlade o
prestanku zapošljavanja u javnom sektoru”, navode u zrenjaninskom LDP-u. Ne
negirajući da su tri dame dobile posao, Marton kaže da su one kvalifikovane za
dodeljeno radno mesto i da takve osobe treba da rade. “Neka dežurni kritičari
upitaju direktore tih preduzeća kako pomenute dame rade. Odgovoriće vam da se
radi o odgovornim i vrednim osobama a očito je njihova krivica što su supruge
ili devojke visokih funkcionera LSV”, objašnjava Marton. Kritike na račun svog
rada Marton vidi u pokušaju slabljenja pozicije LSV-a u Zrenjaninu.
“Indikativno je da optužbe dolaze baš u vreme kada istraživanja javnog mnjenja
u gradu govore da je rejting LSV prešao 23 procenta i da smo na samom vrhu
liste političkih partija”, naglašava Marton.

NISAM KRIV

Osim Martona ovih dana ponovo je u žiži javnosti uhapšeni gradonačelnik
Knežević. Naime, njemu i ostalim optuženim počelo je suđenje u Specijalnom
sudu u Beogradu. Bivši gradonačelnik Zrenjanina uhapšen je 1. oktobra 2008.
godine, zajedno sa još nekoliko zrenjaninskih funkcionera. Optužnica je
podignuta u aprilu ove godine i tereti grupu od 21 osobe za malverzacije sa
građevinskim zemljištem u Zrenjaninu i protivpravno prisvajanje gotovo dva
miliona evra. Pored Kneževića, koji je označen kao vođa „mafije”, optuženi su i
koordinator za oblast privrede opštine Zrenjanin Ivan Dević, zrenjaninski
načelnik Odeljenja za poslove urbanizma Nikola Halas, vlasnik agencije
„Gvozden” Uglješa Grgur i još 17 bivših gradskih funkcionera i biznismena. Sve
njih optužnica tereti i za zločinačko udruživanje, zloupotrebu službenog
položaja, primanje i davanje mita. Kako se navodi u optužnici, Knežević i
ostali optuženi državno zemljište davali su u zakup suprotno odredbama Zakona o
planiranju i izgradnji bez raspisivanja javnih tendera, neposrednom pogodbom sa
zainteresovanim licima, a visina ugovorene zakupnine i troškova na ime uređenja
građevinskog zemljišta utvrđivani su u iznosima znatno nižim od propisanih.
Okrivljenima se stavlja na teret i da su organizovali javne tendere za dodelu
usluge obezbeđenja pojedinih objekata na području grada Zrenjanina, na kojim je
kao najpovoljniji ponuđač posao dobijala agencija „Gvozden”, čiji je vlasnik
okrivljeni Uglješa Grgur. „Tenderi su bili unapred dogovoreni, a privid
legalnosti obezbeđen je tako što je vlasnik agencije “Gvozden” dostavljao još
dve ponude u ime drugih agencija i preduzeća, bez njihove saglasnosti i
ovlašćenja”, navodi se u optužnici.

UHAPŠEN ZBOG KONCEPTA

Čekajući u zatvoru da počne suđenje, Knežević je optuživao Demokratsku stranku,
čiji je bio istaknuti funkcioner, da se finansira neprijavljenim donacijama u
gotovini, najviše iz NIS-a i vojvođanskog Fonda za kapitalna ulaganja. “Prvi
razlog što je proces protiv mene montiran jeste neslaganje sa političkim vrhom
Vojvodine, tačnije Bojanom Pajtićem oko koncepta razvoja Vojvodine u Srbiji.
Drugi razlog je moj otpor zapošljavanju supruga i prijateljica policijskih
inspektora u lokalnoj samoupravi. Posle mog hapšenja, zaposlene su četiri
supruge, a jedna od njih je i supruga policijskog inspektora koji me je
ispitivao i potpisao prijavu protiv mene”, bio je izričit Knežević. Nakon
hapšenja Kneževića, a i nedavno, pred početak suđenja njegove pristalice su
protestovale tvrdeći da je on nevin. Prvi čovek zrenjaninskog parlamenta kaže
da se nada da će Knežević uspeti da dokaže svoju nevinost na suđenju. “Goran
Knežević je moj prijatelj i to će tako i ostati jer nisam čovek koji se bilo
kada iz bilo kojih razloga odriče prijatelja”, kaže Marton. Govoreći o
stabilnosti lokalne vlasti Marton tvrdi da vlast funkcioniše dobro, te da nema
straha od opozicije. “ Demokratski, proevropski blok u gradu ima podršku preko
60 odsto glasača. To su pokazali i nedavni izbori za Savete mesnih zajednica
kada su radikali doživeli najteži poraz od kada se održavaju višepartijski
izbori”, kaže Marton.
Govoreći o privredi, koja je poslednjih godina naglo oslabila, Marton veruje u
dolazak stranih investicija i naglašava da će privredni razvoj zavisiti i od
statusa pokrajine. “Činjenica je da samo u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini
Zrenjanin može da se brzo i kvalitetno razvija”, kaže Marton. Zrenjanin je grad
koji je pre dvadeset godina bio jedan od značajnih industrijskih centara u
bivšoj Jugoslaviji, ali sada većina tih privrednih subjekata ne radi ili jedva
preživljava. Nekada poznata šećerana poklekla je pred konkurencijom, kao i
pivara koja nekoliko godina ne radi. Fabrika “Šinvoz” godinama je predmet
nezadovoljstva radnika zbog loše privatizacije.

Antrfile :

============================




Datum : 6.11.2009
Novina : Ekonomist
Strana : 20
Autor : IVANA PAVLOVIĆ - OLIVERA BOJIĆ
Tema : Javne nabavke, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



VAGA ZA SVAKI DINAR

Kako bi izgledao budžet po ukusu privrede.

Pojedini privrednici upozoravaju Vladu da se veliki deo BDP-a još uvek stvara u
sivoj zoni i da zbog mrklog mraka u sistemu javnih nabavki budžet gubi više od
800 miliona evra godišnje. Drugi tvrde da sve Vladine mere, osim
subvencionisanih kredita, negativno deluju na privredu. Čelnici srpskih
preduzeća predlažu da se više ulaže u infrastrukturu, da država troši onoliko
koliko prihoduje i da se ne zadužuje previše.

Kad bi privrednici i razne interesne grupe pravili budžet za 2010, svinjski
grip bi u poređenju sa tom vizijom državne kase, bio "mala maca" po zdravlje
ministara. Biznis krugovi traže konačni obraćun sa sivom ekonomijom, visokom
javnom potrošnjom, utajivačima poreza, ali i da se upali reflektor u procesu
javnih nabavki i dodeli državne pomoći. U isto vreme, privrednici ne propuštaju
da kažu da se tokom pregovora sa MMF-om u vezi sa vizijom fiskalne politike za
narednu godinu, Vlada našla na istoj talasnoj dužini sa poslovnim svetom.
Privrednici, bez obzira na poreklo kapitala i veličinu kompanije, zdušno
podržavaju kabinet premijera Mirka Cvetkovića u nameri da smanji tekuću
potrošnju, kao i da dizanje poreza bude poslednja opcija za povećanje
budžetskih prihoda. Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije kaže da
su predlozi PKS prosleđeni onima koji prave budžet. "Dobar deo toga bude
usvojen, a nešto bude ignorisano. Ali, to više posmatram kao nemogućnost da se
na naše zahteve odgovori na pravi način, kao i da su neke odluke rezultat
političkog kompromisa", objašnjava on. Predstavnici Saveta stranih investitora,
koji u Srbiji okuplja 120 kompanija, sastali su se direktno sa drugim glavnim
pregovaračem u pravljenju budžeta Misijom MMF. Kako kaže Aleksandar
Radosavljević, predsednik Saveta, ova poslovna asocijacija je naročito
zainteresovana za rashodnu stranu budžetu, te je u tom smislu podržala
smanjenje državne administracije. U suštini, nema direktora i udruženja kome
nije prijalo najavljeno smanjenje javne potrošnje. Međutim, ističu da taj
nepopularni posao treba temeljno sprovesti. To znači, predlaže Bugarin, da
"seča" ne sme da se završi na državnoj administradji, koja zapošljava 30.000
ljudi, već treba obuhvatiti ceo javni sektor sa više od pola miliona
zaposlenih. Kad je reč o najavljenom zamrzavanju plata i penzija u narednoj
godini, ima onih koji se oštro protive ovakvim potezima. Milan Knežević,
direktor Modusa i predsednik Unije tekstilaca smatra da će otpuštanja u
kombinaciji sa zamrznutim platama samo doneti štetu, jer će smanjiti tražnju za
domaćim proizvodima.

Atraktivnim porezima legalizovati sivu ekonomiju

Glavni predlog za veće prihode u državnoj kasi jeste suzbijanje sive ekonomije.
Milan Knežević, kaže da je pre dva meseca Unija pokušala da upozori premijera
Mirka Cvetkovića i ministarku finansija Dianu Dragutinović da se, kako tvrdi,
najmanje 50 odsto BDP-a stvara u sivoj zoni. Na taj deo BDPa ne plaćaju se
nikakve dažbine državi, a ukoliko bi i ta siva zona bila oporezovana prihodi
budžeta bili bi mnogo veći, objašnjava Knežević Prvi čovek PKS Miloš Bugarin
smatra da bi trebalo privući kompanije u „sivoj zoni" još atraktivnijim
poreskim nametima, kao što su to uradile zemlje u regionu. "Kad pitate
političare zašto nemamo rigidan pristup prema sivoj ekonomiji, oni kažu da je
to socijalni amortizer jer imamo 20 odsto nezaposlenih. To nije dobar pristup.
Ako ljudi već posluju u zoni sive ekonomije, treba im ponuditi varijantu da na
svoj profit plate niži porez nego što je sada i da legalizuju biznis", smatra
Bugarin. Poslovni krugovi upozoravaju da ne treba podizati poreze jer je to
uslov da država bude konkurentna, ne samo u odnosu na komšije, već i druge
rastuće ekonomije u svetu. Zato bi prioritetni zadatak trebalo da bude bolja
naplata poreza, a stručnjaci tome dodaju i ukidanje kojekakvih poreskih
oslobađanja. Milica Bisić, poreski savetnik u KPMG, tvrdi da brojni podsticaji
koji su uvedeni poslednjih godina malo šta donose korisniku, a mnogo oduzimaju
budžetu. Na primer, neoporezivanje 5.000 dinara zaposlenom donosi 600 dinara
mesečno, a budžet godišnje po tom osnovu izgubi oko 12 milijardi dinara.

Više za infrastrukturu

Na rashodnoj strani, privrednici su naveli da je izgradnja infrastrukture jedan
od prioriteta kojim bi država trebalo da se pozabavi sledeće godine. Branimir
Bošković, generalni direktor Telefonije kaže da bi budžet za sledeću godinu
trebalo da bude razvojni, odnosno da se predvidi određeni iznos za
infrastrukturne projekte. "Nemamo razvijenu infrastrukturu pre svega
najosnovniju: vodovod, kanalizaciju, gasovod, distributivnu mrežu, telefonske
priključke, a takode su važne i saobraćajnice, Koridor 10 i železnica. Takvi
projekti doprineli bi upošljavanju više ljudi, umesto otpuštanja koja su
aktuelna zbog krize", uveren je Bošković. Predrag Vraneš, generalni direktor u
kompaniji S&T, takođe, predlaže da se novac iz budžeta usmeri na
infrastrukturne projekte i budući razvoj. Kad je u pitanju sektor informacionih
tehnologija, stalno se priča o razvoju, rade se strategije, a na kraju, kad se
potroši novac nema nekog velikog napretka. "Da sam član Vlade bio bih vrlo
restriktivan u vezi sa ulaganjima u IT sektor i pre bih ulagao u
infrastrukturu", kaže Vraneš. Privrednici ističu i značaj ulaganja u nauku i
tehnologiju jer bi se time podigao nivo konkurentnosti.

Mutni poslovi i javne nabavke

Poslovnom svetu naročito bodu oči javne nabavke i subvencije iz državnog
budžeta. Nije problem udeo subvencija u budžetu koje su u ovoj godini čak bile
21 odsto realno manje nego u 2008, a u sledećoj godini če verovatno biti još
manje. Sporan je način dodele subvencija, kome se dodeljuju i da li preduzeća u
koja uđe novac poreskih obveznika mogu jednog dana da otplate tu pomoć. Većina
nema ništa protiv da se i u 2010. nastavi Vladin program subvencionisanih
kredita, ali navode da bi trebalo izmeniti kriterijume za njihovo dobijanje.
"Zadovoljan sam Vladinim programom subvencionisanih kredita, ali krediti za
likvidnost nisu došli do svih kojima su bili potrebni. Pre svega mislim na
kompanije koje su bile pogođene kursnim razlikama zbog depresijacije dinara u
periodu od oktobra 2008. do februara 2009. Te firme, ni krive ni dužne, ne mogu
proći bankarsku klasifikadju", žali se Bugarin. U segmentu javnih nabavki,
Transparentnost Srbija skreće pažnju da na nabavke javnih dobara, radova i
usluga odlazi oko 16 odsto ukupnog BDP-a. Upravo ti veliki novčani iznosi
predstavljaju iskušenje i nude široke mogućnosti za korupciju u javnom sektoru,
ukazuju u toj nevladinoj organizaciji. Prema rečima Milana Kneževića, gubitak
budžeta samo zbog nekontrolisanog sistema javnih nabavki iznosi više od 800
miliona evra ili 74 milijarde dinara. To je više od dve trećine planiranog
budžetskog deficita za narednu godinu, zaključuje predsednik Unije tekstilaca.

Antrfile : Kakav budžet Srbija treba da ima?

Aleksandar Radosavljević, predsednik Saveta stranih investitora

Nama je bitno da imamo efikasniju administradju i da troškovi te administracije
budu u skladu sa onim što privreda može da finansira. Mi smo protiv uvođenja
novih i dodatnih poreza, ili povećanja postojećih. Više bismo voleli da se
poboljša naplata. Protiv smo i uvodenja jednokratnih akciza i poreza kao što je
porez na mobilnu telefoniju, a za koje ne znamo koliko će se dugo primenjivati.
Članice Saveta nisu koristile subvencionisane kredite, ali su oni dobra mera
jer su pomogli oporavak malih i srednjih preduzeća.

Slavko Carić, predsednik IO Erste banke

U Srbiji nije dovoljno uspostavljena finansijska disciplina. Tačno je da imamo
poresku polidju i razne represivne mere, ali nemamo poreske organe koji bi
uterivali poreze. U privatnim razgovorima sa MMFom predložio sam da je Srbiji
potreban fond koji bi pomagao preduzećima koja imaju problema, ali ispunjavaju
neke druge kriterijume. Redmo imaju menadžment koji je „budan", svestan krize i
da se sistem menja, da im je vrednost veča od duga i da imaju održiv biznis
model u smisli da se ne bave špekulativnom trgovinom zemljišta. Država bi
takvim preduzeđma mogla da daje garandje za dobijanje kredita, ali je odgovor
MMF a da bi to bio moralni hazard jer bi neki državni službenik odlučivao ko će
da dobije takvu garanciju.

Milan Knežević, direktor Modusa i predsednik Unije tekstilaca

Predložili smo Vladi mere koje bi mogle da poboljšaju budžet za milijardu evra.
Prvo treba smanjiti sivu ekonomiju i u izuzetno kratkom periodu moguće je da se
u budžet slije najmanje 300 miliona evra. Drugo, izvršiti centralizaciju javnih
nabavki jer bi se tako angažovao veliki deo srpske privrede i potendjalne
dobiti bile bi mnogostruko veće po osnovu zapošljavanja i stabilizadje
preduzeća. Treće, poboljšati efikasnost u naplati poreza.

Milenka - Mila Jezdimirović, generalna direktorka Dunav osiguranja

Svaki budžet mora da pokrije klasične troškove državnog aparata, a treba naći i
novac za podsticaj privrede. Treba sagledati poreski kapacitet rbije, odnosno
koliko prihoda ona može da proizvede, koji su to delovi sistema i naročito
dobro analizirati kojim delovima sistema je potrebno dati podstrek da bi mogli
da nastave svoj biznis. Time će biti postignut multiplikovan efekat koji
podrazumeva i zapošljavanje novih ljudi i prekvalifikaciju postojećih i
pregrupisavanje radne snage iz sektora u sektor, kao i punjenje budžeta.

Miloš Bugarin, predsednik PKS

Mora se subvencionisati kilogram proizvedene robe, a ne hektar neke zasejane
površine za koju se ne zna koliko će roditi. Onima koji ne mogu da plaćaju
porez po višoj poreskoj stopi, a posluju u zoni sive ekonomije, treba ponuditi
da plaćaju niži porez da bi ušli u legalne tokove.

Branimir Bošković, generalni direktor kompanije Telefonija

Bilo bi dobro ako bi se u budžetu za sledeću godinu predvideo određeni iznos za
izgradnju infrastrukture. Takvi projekti doprineli bi upošljavanju više ljudi,
umesto otpuštanja koja je aktuelno zbog krize. Ako ne budemo imali za
investicije ne možemo očekivati da će privrednid raditi, plačati PDV,
zapošljavati nove radnike, pa samim time puniti budžet od poreza na plata i
dohotke.

Predrag Vraneš, generalni direktor u kompaniji S&T

Ne trebaju nama moderni projekti koji lepo zvuče nego treba da obezbedimo dobru
infrastrukturu, elektronski opismenimo narod i administratiju jer IT sektor ne
može sam da donese boljitak. Treba, dakle, investirati u poboljšanje
infrastrukture i podizanje nivoa elektronske pismenosti.

============================