Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 8.11.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : T. N. ĐAKOVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NEUSPEŠNI SE U POLITICI NAJBOLJE SKRIVAJU

Političar - zanimanje, status ili posebna klasa

Gredelj: Ti opasni ljudi kada se dokopaju pozicija čine sve da ih zadrže.
Goati: Politika je privlačno zanimanje, posebno u siromašnim zemljama

T. N. Đaković

On uopšte ne spava. Radi 24 i po sati dnevno, na… istorijski važnim nacionalnim
pitanjima. Postiže i što je fizički nemoguće. Pred zakonom je zaštićen.
Arogantno veruje da je nezamenljiv, a ta arogancija proizilazi iz iskrenog
uverenja da je to istina. Ima vozača na raspolaganju koji ne mora da se
pridržava baš uvek pravila u saobraćaju. Nikada ne čeka u redu. On je –
političar.

Ulaguju mu se tajkuni, deca dobijaju stipendije. Koristi stranku, a, stranka
koristi njega. U tom odnosu, uzajamno se izrabljuju kako bi dobili što više
moći. Njegov dobitak nije samo plata, uspešno ostvaruje čitav niz od sitnih do
krupnih privilegija uz koje se jako lepo živi. Kada ga pitaš koji su njegovi
rezultati, gomilaće rečenice koje sasvim smisleno zvuče. U suštini, ne ulazi u
politiku da bi pomogao društvu u celini, već da bi ostvario interes za sebe.
Menja stranke, kako se one pozicioniraju u društvu. Njegova profesija zove se
politika.
U siromašnoj zemlji poput Srbije, u toj profesiji on je uvek na dobitku. To je
ovde najprofitabilniji biznis. I čini sve da taj posao i privilegije nikako ne
izgubi. Jer, druga profesija za njega ne postoji. Zato u Srbiji na političkoj
sceni nema smene. Već deceniju, dve, njom dominiraju ista imena, bilo da je reč
o poziciji ili opoziciji.
Stjepan Gredelj, direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže da
i u drugim zemljama ima političara za koje je to profesija, ali retko kome od
njih je visoka državna funkcija bila i prvo radno mesto, što je u Srbiji
postalo gotovo pravilo.
– Nikada se nisu bavili svojom profesijom, ali eto, dolaze na najvažnija
državna mesta. Ti opasni ljudi, u smislu svog neznanja, kada se dokopaju tih
pozicija čine sve samo da ih ne pomere. Devojčice i dečaci iz Titovog i
Miloševićevog vremena naučili su se biznisu kako bez motike i oranja doći
lagodno do ’leba – navodi Gredelj.
Odgovor na pitanje zašto političari u Srbiji nastoje da se ovekoveče na svojim
funkcijama, za Gredelja sasvim je jednostavan i glasi da ako su tu toliko dugo,
znači da su nezamenljivi, da boljih nema.
– Tužan zaključak, i netačan – kaže on.
Odmah potom dodaje da je to moguće jer u Srbiji, osim što je politika
najunosniji biznis, ona nije umetnost mogućeg nego umešnost nemogućeg.
– U prevodu – pravimo nešto ni od čega. To vam ovako izgleda. Ja samo gledam,
osvrćem se, ko bi od mene bolje mogao da vodi spoljnu politiku, finansije. Vrlo
sam skroman, evo gledam, ali nema boljeg. A o njegovoj poziciji moglo bi se
sanjariti, o saradnji sa biznis klubovima, tajkunima, 60 odsto diskontnih cena
na avio karte, za letovanja, sekretarice koje znaju kakvu kafu pije i koje su
mu strasti… Moglo bi se još sanjariti na tu temu – kaže Gredelj.
Zoran Živković, bivši premijer Srbije, jedan je od retkih koji ima svoj posao
nakon povlačenja iz politike. Zašto drugi tako retko slede njegov primer posle
isteka određenog vremena, on objašnjava da je to verovatno zbog toga što ne
znaju da rade ništa drugo, a ubeđeni su da taj posao rade dobro.
– Voleo bih da zamisle čitaoci čime bi se bavili neki političari da nisu u
politici i da li bi mogli da žive od toga što bi radili, da zarađuju normalno,
ne za život na ovako visokoj nozi. Da li bi neko poslao dete Jeremiću da ga
sprema iz fizike, Koštunicu ili Vučića izabrao za advokata, da li bi čitao
tekstove u časopisu koji uređuje Ivica Dačić, da li bi slušao Dinkića kao svog
ličnog finansijskog savetnika, da li bi smeo da živi u kući koju je izgradio
Mrkonjić… Ako je odgovor na sva pitanja da, onda oni ne treba da se plaše da
izađu iz politike i da se bave svojim poslom. Ako su odgovori negativni, jasno
je zašto po svaku cenu žele da ostanu u politici – navodi Živković.
On priznaje da su u državama razvijene demokratije političari profesionalci,
oni koji ulaze u politiku da bi u njoj ostali do kraja života. Ali, ističe da
su to uređena društva u kojima je politika posao kao svaki drugi. Zašto je to
neprihvatljivo za siromašnu zemlju u tranziciji?
On smatra da ovo vreme iziskuje maksimum koji jedan čovek može da pruži, i da
taj maksimum nije neiscrpan.
– Rezultati u ovom vremenu moraju da budu brzo vidljivi, promene moraju da
slede jedna drugu, a ako ih nema, političar mora da se povuče i pomeri da bi
neka nova energija nastavila da menja društvo. U uređenim državama duge
tradicije društva se susreću s manje problema i zato je politika kod njih posao
kao i svaki drugi – zaključuje Živković.
Vladimir Goati, analitičar, slaže se s Gredeljom i Živkovićem da ne možemo da
poistovećujemo sve političare. I da čak i ako većina praktično radi samo za
sebe, ima i onih koji se daju potpuno ostvarivanju nacionalnih državnih ciljeva
i interesa društva u celini.
– Politika je i inače privlačno zanimanje, a izrazito privlačno u siromašnim
zemljama poput Srbije. Političari u takvim zemljama drže nadmoćnu snagu
ekonomsku i svaku drugu. Oni gospodare nad karijerama drugih – kaže Goati.

Antrfile : Poreklo reči

*(političar (grč. politikos javni, državni) čovek koji se praktično ili
teorijski bavi državnim poslovima, veštak i znalac upravljanja državom,
državnik; fig. snalažljiv, vešt, okretan, lukav i oprezan čovek).

============================




Datum : 8.11.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : LJUBINKA MALEŠEVIĆ
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



DOKLE ĆE(MO) SE PRAVITI ENGLEZI?

KODEKS I „POLUBOGOVI“

G radonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma ruskoj prestonici poklonić e dva,
a Privrednoj komori Moske 1,5 hektar zemljišta uz Koridor 10 iako to Zakon o
uređenju prostora i izgradnji izričito zabranjuje.
„Ako je to tačno, ja ću taj zakon i ubuduće da kršim“, poručuje Palma, koji je
ne samo prvi čovek Jagodine, već i narodni poslanik koji je pomenuti zakon
usvojio i za koji je dao svoj glas. Da bi se ovaj - a i svi drugi politič ari u
Srbiji -upristojio i shvatio važnost javne funkcije na kojoj se trenutno
nalazi, potrebno je između ostalog i da Srbija usvoji kodeks ponašanja
političara na najvišim javnim funkcija. Za početak, JUKOM predlaže sedam
standarda preuzetih iz engleske prakse. Komitet pravnika za ljudska prava
preuzeo je sedam definisanih (britanskih) standarda javnog života i od njih
napravio priručnik za srpske politič are sa primerima kršenja tih normi kod nas
i narednih meseci pokušaće da kroz javnu debatu pridobije javnost kako bi se
napokon sprski partijski polubogovi, kako ih naziva profesor dr Vladimir Goati,
konač no upristojili. Iako svesni da će to biti veoma težak i dug put
stručnjaci JUKOM-a žele da se u kodeksu naših političara nađu integritet,
nesebičnost, odgovornost, objektivnost, otvorenost, poštenje i lični primer.
Predsednica ove nevladine organizacije Biljana Kovačević Vučo objašnjava da
standardi javnog života u Srbiji jesu nova stvar, ali da je došlo vreme da se
ponašanje najviš ih državnih funkcionera na etički način izloži sudu javnosti.
Ovde se radi o moralnoj odgovornosti. Svako ko zastupa javni, ne sme da dozvoli
da na njega utiču privatni interesi. Primer Velike Britanije gde su ovi
standardi najrazvijeniji jasno pokazuje tu primenu. Poslanici iz Doma lordova
su morali da daju ostavke zbog sumnje da su primili novac kako bi lobirali u
parlamentu iako policija nije imala dovoljno dokaza čak ni da pokrene istragu.
Nisu krivično odgovarali, ali jesu odgovarali za svoje postupke. To je moralna
norma koju svako mora da poštuje radi svog kredibiliteta i zaštite javnog
interesa. Veće poštovanje standarda dovodi do većeg otvaranja države,
demokratizacije, većeg poštovanja ljudskih prava. Naši standardi su prilično
niski, a za to treba da „zahvalimo“ ratovima i matrici koja kaže da je
korupcija u redu – objasnilaje Biljana Kovačević Vučo i kao primer niskih
standarda u Srbiji navela izjavu „možće da se kraducka, ali ne da se krade“,
kao ogledalo tog pogrešnog moralnog sistema.
Iako ne spori da je potreban kodeks ponašanja političara, profesor dr Vladimir
Goati ocenjuje da ni on ne bi doveo do toga da nam javni delatnici budu
pošteniji i moralniji. - Politika nikada i nigde nije u dobrim odnosima sa
etikom, tako da i naše društvo spada u „obična“ društva (možda su neke stvari
malo kritičnije). Čak i u zapadnim državama politika je negde na dnu. Ono po
čemu se naši parlamentarci razlikuju najviše od poslanika recimo Velike
Britanije ili Nemač ke jeste da su naši poslanici samo delegati, produžene ruke
svojih stranaka, bez autonomnosti, samostalnosti koja bi im dozvoljavala da po
sopstvenoj svesti donose odluke, pa tako parlament nije autonomna institucija
jer se već unapred zna kako će ko da glasa. Političke stranke po nekim svojim
nepoznatim pravilima biraju ko će biti poslanik, nisu glasači ti koji biraju –
zakon to dozvoljava, a čak ni nekakav etički kodeks tu ništa ne bi mogao. A
kada postanu poslanici oni dobijaju imunitet za gotovo bilo šta, osim ubistva,
dok sa druge strane u parlament ulaze ljudi sa sumnjivom finasijskom prošlošću,
koja tako dobija imunitet. To je trenutno stanje našeg parlamenta, ali na
izmeni toga treba raditi – rekao je profesor Goati. Analitičar Cvijetin
Milivojević ukazuje da kodeksi ponašanja ne mogu promeniti ljude, ali takvu
inicijativu svakako treba podržati...
Ideja je dobra i u svakom slučaju to može da bude jedna vrsta početka nečega
što bi trebalo da unese neke nove običaje, nove vrste ponašanja koje su
neprimerene u politici u ovom trenutku. Kod nas postoji drugi problem: politika
je odraz stanja u društvu jer ne mogu se neki vrednosni sudovi u politici i
parametri vrednosti menjati ukoliko se to nije učinilo i u samom društvu.
Politič ari su nusprodukt onoga što jesu građani Srbije. Nisam toliki fatalista
da tvrdim da svako ima vlast kakvu zaslužuje, pa tako i građani Srbije, ali da
postoji veza između njih tu sumnje nema. Mi smo u jednom vremenu od 1945. u
vreme jednostranač ja imali nešto što se zove indoktrinacija pa su od vrtića,
osnovne škole, preko srednje i fakulteta ljudi stalno bili indoktrinirani za
nešto: to nešto je bila socijalistič ka ideja. Ako odbacimo ono što je u tome
negativno, ima u tome i pozitivnog: neki sistemi vrednosti koji su kao što se
vidi i sada prepoznatljivi u onome čemu mi težimo kada sebi za cilj postavljamo
Evropsku uniju kao modernu civilizaciju. Onda su postojale vrednosti koje su na
neki način stvarale kao idole mlade uspešne đake, studente, radnike ...
Onda su došle devedesete kada su neki novi idoli i novi totemi nastali, a to su
oni koji su se obogatili na brzinu, voze skupe automobile i postali su „nova
elita“. U ovom trenutku kod nas ne postoji neki sistem, već je sve
„strančarenje“, pa čak i ta priča o kodeksu jer će deo političkih stranaka
takvu ideju koja je dobra odbaciti samo zato što predlog dolazi od JUKOMa -
kaže Milivojević. Profesor Ljubiša Rajić podseć a da ljudi i inače treba da
budu upristojni, pa bili oni politič ari ili sasvim „obični“ građani...
Političare možemo naterati kodeksom na određeni način ponašanja pod uslovom da
oni to hoće da poštuju, što kod nas nije slučaj, ili kada bi bili kažnjeni
prilikom izbora, što takođe kod nas nije slučaj. Ne verujem mnogo u taj kodeks
čak ni kada bi bio donet jer ovde se niko ničega ne pridržava i ovde se vidi
naklonost prema jednoj finoj rečenici koja se mogla čuti i kada je usvajan
Zakon o informisanju: „Ma pusti, ovde se i ovako nikakav zakon ne primenjuje pa
neće ni ovaj“. Možemo doneti kodeks, ali ga se niko neće pridržavati. Ne vidim
ko će jednog Velju Ilića kodeksom ili bez njega naterati da bude pristojan.
Pravilo ponaš anja treba da imaju ljudi u sebi kao domaće vaspitanje, a javnost
može da ih natera tako što će im mediji sedeti stalno za vratom i ukazivati na
to, a birači glasati protiv njih – istič e profesor Rajić.

Antrfile : Prihvatanje - samo deklarativno?
Odbor za sukob interesa je javno objavio da postoji bar pet poslanika Skupštine
Srbije koji ne prihvataju preporuku da je nespojiva funkcija narodnog poslanika
i gradonačelnika, odnosno predsednika opštine. Oni se o to oglušuju jer im se
može. A da ne govorimo o radikalnom sukobu interesa kroz nameštanje poslova
preko tendera. Ako naši političari nisu u stanju da poštuju jednu takvu
instituciju kao što je Odbor, sutra će se pojaviti neka druga koju takođe neće
poštovati i tako redom. Sasvim je moguće da političari deklarativno prihvate
kodeks ponašanja kao poslovni bonton ali od toga vajde biti neće. Niko razuman
od političara neće reći da je protiv kodeksa ponašanja u politici, ali primena
je sasvim druga priča - ističe Milivojević.

============================




Datum : 8.11.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 3
Autor : E. G - E. K.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



PRIKUPLJENO VEĆ 1.000 POTPISA

GraĐani i javne liČnosti u sve veĆem broju pruŽaju podrŠku RodiĆu i KaČareviĆu

Akciji Glasa javnosti i Kurira kojom se od nadležnih organa u Srbiji zahteva da
omoguće Radisavu
Rodiću i Slavoljubu Kačareviću da se zbog lošeg zdravstvenog stanja brane sa
slobode pridružuje
se veliki broj građana. Nije izostala ni podrška istaknutih javnih ličnosti i
političara

BEOGRAD - Akcija Glasa javnosti i Kurira kojom se od nadležnih organa u Srbiji
zahteva da omoguće Radisavu Rodiću i Slavoljubu Kačareviću da se zbog lošeg
zdravstvenog stanja brane sa slobode nailazi na sve veću podršku građana. Tokom
jučerašnjeg dana veliki broj građana potpisao je peticiju u galeriji Glas u
Vlajkovićevoj ulici, dok je na adresu naših redakcija stiglo oko 300 potpisa
naših čitalaca. Tako smo za samo tri dana, koliko traje naša akcija, uspeli da
prikupimo više od 1.000 potpisa.
Nije izostala ni podrška istaknutih javnih ličnosti i političara.
Lider Socijalno-demokratskog pokreta Dušan Janjić istakao je da vlast i
pravosudni organi moraju da poštuju zakon.
- Zakon kaže da zbog zdravstvenog stanja Rodić i Kačarević treba da se brane sa
slobode. Očigledno je da je reč o pritisku na medije, ali i o ugrožavanju
života porodica onih koji žive od Glasa i Kurira. Ovo je, nažalost, samo jedna
od sve učestalijih kampanja vlasti protiv neplaćanja poreza, organizovanog
kriminala i narkomafije, koje se svode na hapšenje poslovnih ljudi. Desetine
firmi su trenutno pod pritiskom političara i pravosudnih organa koji
onemogućavaju njihov rad. Vlast nije imala dokaze i nije morala da ih hapsi da
bi preko isleđivanja dobijala priznanja - kaže Janjić.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać kaže da daje punu
podršku našoj akciji.
- Nema nikakvog razloga da Rodić i Kačarević budu u pritvoru. Naravno da ih
treba pustiti da se brane sa slobode. Ovakve posebne mere primenjuju se
restriktivno nad kriminalcima i ljudima sklonim agresiji. Apsurdno je da Rodić
i Kačarević i dalje ostanu u pritvoru.
I politički analitičar Đorđe Vukadinović „apsolutno podržava“ inicijativu da se
Rodić i Kačarević brane sa slobode.
- Naravno da podržavam vašu akciju, ali to ne znači da ne treba da se razjasne
sve nejasnoće i kontroverze u vezi sa poslovanjem Kurira. Sve treba da bude
ispitano u jednom fer procesu bez političkih pritisaka i presuda pre suđenja -
poručuje Vukadinović.
Podsetimo, osim redakcija Glasa javnosti i Kurira i Udruženje novinara Srbije
hitno je zatražilo od državnih organa da Slavoljubu Kačareviću omogući uvid u
dokumentaciju koju je poreska policija 26. septembra ove godine zaplenila iz
naših prostorija. Peticija tog udruženja, koju je potpisalo 536 urednika i
novinara, predata je predsedniku Okružnog suda Siniši Važiću.

Antrfile : Jovan Ranković: Plus za državu

Profesor Jovan Ranković kaže da nije upoznat sa činjenicama u vezi sa istragom
koja se vodi protiv Rodića i Kačarevića, ali podržava našu akciju.
- Na bazi dnevnih izveštaja vidim da je obojici zdravlje ugroženo. Mislim da
nema razloga da ostanu u pritvoru i da bi odluka da se brane sa slobode bila
samo jedan plus za državu - smatra Ranković.

Marko Jakšić: Kosovo je uz vas

Jedan od lidera Srba sa severa Kosova i Metohije Marko Jakšić podsetio je da je
Skupština srpskih opština još u septembru donela rezoluciju kojom podržava naše
redakcije Glasa i Kurira.
- Srbi sa Kosova upućeni su u dešavanja u vezi sa Kurirom i Glasom i vašim
pokretačem Radisavom Rodićem. Imate našu apsolutnu podršku za akciju da se
Rodić i kačarević brane sa slobode. Tragedija je kakav medijski mrak uvode u
Srbiju i na koji način to sprovode. Kurir i Glas javnosti su prve žrtve iz samo
jednog razloga - narodu su otvarali oči i pisali istinu, što je nekima
zasmetalo - poručuje Jakšić.

============================