|
Mediji o korupciji u Srbiji
Datum : 12.11.2009
Novina : Vreme
Strana : 18
Autor : J. LAZIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
ŠPRIC POD MIKROSKOPOM
Zašto nije nabavljena na vreme, zašto moramo da potpisujemo i ako hoćemo i ako
nećemo da je primimo, koliko je korisna, a koliko štetna vakcina koja nam
uskoro stiže
Vakcinacija protiv gripa H1N1 u Srbiji bi mogla da počne sredinom decembra,
pošto bi prvih 500.000 vakcina trebalo da stignu do 10. decembra. Na tenderu
koji je raspisao Republički zavod za zdravstveno osiguranje pobedila je
švajcarska farmaceutska kompanija "Novartis", koja je jedina na vreme podnela
svu potrebnu dokumentaciju i jedina je od tri pozvane firme (osim nje, RZZO je
na tender pozvao i "Glakso Smit Klajn" i "Sanofi Paster") u mogućnosti da
vakcine za Srbiju obezbedi do kraja godine. Na tender su se javili i Institut
za imunologiju i virusologiju "Torlak" i kompanija "Bakster". Institut
"Torlak", koji bi sredinom sledeće godine trebalo da proizvodi vakcinu protiv
svinjskog gripa, ponudio je tenderu vakcinu kineskog proizvođača "Zheijang
tjanjan", po ceni od 3,8 evra po dozi. Međutim, nije na vreme podneo svu
potrebnu dokumentaciju, a ponuđena vakcina, iako ima potrebne ateste, nema
dozvolu za prodaju na evropskom tržištu. Kompanija "Bakster" nije prošla tender
zato što proizvodi vakcinu koja ne može da se koristi za decu mlađu od osam
godina.
Zašto vakcine nisu nabavljene na vreme, zašto je RZZO pozvao samo "GSK",
"Novartis" i "Sanofi Paster", zašto vakcinu možemo kupiti samo od jednog
ponuđača, zašto moramo da potpisujemo ukoliko nećemo da primimo vakcinu, zašto
moramo da potpisujemo ako hoćemo da je primimo, koliko nam vakcina može doneti
koristi, a koliko štete, samo su neka od pitanja kojima se javnost bavi ovih
dana.
Do sada dobijeni odgovori su:
1. Vakcina se nije mogla ranije nabaviti pošto nam ih niko nije mogao i nije
želeo isporučiti;
2. RZZO je tražio da firme koje učestvuju na tenderu ispune tri uslova: da je
vakcina registrovana u EU, da nam ponuđač može isporučiti bar 500.000 doza do
15. decembra i da ostalih 2,5 miliona isporuči do marta sledeće godine;
3. Vakcinu možemo kupiti samo od jednog ponuđača jer tako nalaže Zakon o javnim
nabavkama;
4. Logično je da potpisom potvrdimo odgovornost ako ne želimo da se pelcujemo,
međutim, nema baš logičnog objašnjenja zašto se zahteva potpis i onih koji na
vakcinaciju pristaju. Jedno od ponuđenih objašnjenja je da vakcinacija nije
obavezna zakonom, pa da zato moramo da potpisujemo pristanak.
5. Korist, odnosno štetu, možemo da uvidimo kada analiziramo sastav vakcine
koji nam je ponuđen, između ostalog, i na sajtu Svetske zdravstvene
organizacije (mada od toga vajdu imaju stručnjaci za hemiju i farmakologiju).
Savez sindikata lekara i farmaceuta zatražio je od Ministarstva zdravlja da se
u svim sredstvima javnog informisanja objave moguća neželjena dejstva vakcine.
Do utorka, 10. novembra, to nije učinjeno.
"Novartisovu" vakcinu "focetria adjuvanted H1N1" mogu primati sve osobe starije
od šest meseci.
Jedna doza vakcine sadrži:
Aktivna supstanca:
Površinski antigeni virusa influence (hemaglutinin i neuraminidaza) soj:
A/California/7/2009 (H1N1)v sličan soju (X-181) 7,5 mikrograma** u 0,5 ml doze
Adjuvans:
Vakcina sadrži adjuvans (MF59C.1) koji poboljšava imunološki odgovor. MF59C.1
sadrži 9,75 mg skvalena, 1,175 mg polisorbata 80 i 1,175 mg sorbitan trioleat u
citratnom puferu. Količine su izražene za 0,5 ml doze vakcine.
Ostali sastojci:
tiomersal, natrijum-hlorid, kalijum-hlorid, kalijum-dihidrogenfosfat,
natrijum-hidrogenfosfat dihidrat, magnezijum-hlorid heksahidrat,
kalcijum-hlorid dihidrat, natrijum-citrat, limunska kiselina i voda za
injekcije.
Pročišćeni antigeni virusa gripa, hemaglutinin i neuraminidaza, uz dodatak
adjuvansa MF59, koji poboljšava imunološki odgovor, osiguravaju bolji klinički
učinak i štite protiv šireg spektra virusnih sojeva. Važno je znati da su i kod
novih vakcina sa andjuvansom virusi uzgajani na jajima, zbog čega ih ne smeju
primati osobe alergične na jaja.
Jedan od sastojaka vakcine je i timerozal, organsko jedinjenje na bazi žive.
Prema rečima dr Ranka Dakića, direktora Instituta za imunologiju i virusologiju
"Torlak", timerozal ulazi u sastav svake vakcine i nije toksičan, kako se to
navodi na brojnim sajtovima na internetu. Da bi timerozal ili neko drugo
jedinjenje iz vakcine bilo otrovno za ljudski organizam, potrebno je odjednom
da se primi 1000 doza. Ranije je bilo pokušaja da se vakcine naprave bez
timerozala, ali su takve vakcine imale manje dejstvo i mogle su da se
kontaminiraju.
Iako je predstavnik "Novartisa" istakao da je ovu vakcinu do sada primilo 42
miliona osoba širom sveta bez propratnih simptoma, njen kvalitet, efikasnost i
bezbednost ispitaće Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).
Prednost u vakcinaciji imaće najugroženije grupe stanovništva: trudnice,
hronični bolesnici i zdravstveni radnici, a iz vakcinacije će biti izuzeti deca
mlađa od šest meseci i trudnice do trećeg meseca.
Participacija će biti naknadno utvrđena, a neće je plaćati oni koji je i inače
ne plaćaju.
Ostalih 2, 5 miliona doza biće isporučeno u tri tranše – 30. januara, 27.
februara i 20 marta.
Antrfile : Bez vakcina i zemlje u okruženju
U Hrvatskoj je do ove nedelje obolelo 453, a umrlo dvoje ljudi. Iako je
Hrvatska naručila 1,5 milion doza vakcine, prva pošiljka od 500.000 doza stići
će tek krajem ovog i početkom sledećeg meseca. Hrvatski zavod za javno
zdravstvo (HZJZ) ranije je objavio da vakcina neće biti dostupna svima, već
samo hroničnim bolesnicima, zdravstvenim radnicima i ukućanima beba mlađih od
šest meseci i teških bolesnika, koji ne mogu da prime vakcinu. U HZJZ-u ne
preporučuju vakcinaciju zdrave dece i mladih jer, prema dostupnim podacima, oni
infekciju prebole bez posledica i uz blažu kliničku sliku.
U Crnoj Gori je zabeleženo 28 obolelih. Ministar zdravlja Crne Gore Miodrag
Radunović najavio je da će Vlada do kraja godine obezbediti vakcine za sve
građane i da bi vakcinacija mogla da počne početkom januara. Prvo će biti
vakcinisana deca i trudnice.
U Republici Srpskoj registrovano je 11 obolelih. Ministar zdravlja i socijalne
zaštite Republike Srpske Ranko Škrbić rekao je da je ovo ministarstvo poslalo
zahtev i narudžbinu jednom od tri evropska proizvođača za nabavku 30.000 doza
vakcine protiv novog gripa.
U BiH je obolelo 46 ljudi, nema smrtnih slučajeva. Vlada Federacije BiH je,
pored već naručene interventne količine od 30.000 doza koje se očekuju početkom
iduće godine, spremna da finansira nabavku dodatnih 150.000 doza vakcine protiv
gripa AH1N1, što će zavisiti od kapaciteta proizvođača.
U Sloveniji je obolelo 304 ljudi, jedna žena je umrla. U tu zemlju je do sada
stiglo 58.000, od ukupno naručenih 800.000 vakcina protiv novog gripa.
Vakcinacija je počela 2. novembra.
U Makedoniji je obolela 71 osoba. Makedonija očekuje da vakcine protiv novog
gripa budu isporučene krajem novembra. Isporuka vakcina kasni zato što, kako
kažu u Ministarstvu zdravlja, proizvođač zbog ogromne potražnje ne može da
isporuči sve potrebne količine.
U Mađarskoj je od gripa umrla jedna osoba. Vakcine proizvedene u Mađarskoj
(koje Slovaci masovno kupuju "na svoju ruku") nemaju međunarodni, već samo
nacionalni sertifikat. Mađarska Vlada je naručila četiri miliona doza vakcine.
U Rumuniji je do ove nedelje od novog gripa obolelo ukupno 555 ljudi. Rumunija,
za sada, prema rečima državnog sekretara, raspolaže dovoljnom količinom
antivirusnih vakcina, a u planu je kupovina još 1.375.000 doza. Vakcinacija bi
trebalo da počne 26. novembra, a prve doze će se iskoristiti za imunizaciju
pripadnika pogranične policije na granici sa Ukrajinom, kao i stanovništva koje
živi u toj oblasti.
Bugarska je 6. novembra objavila epidemiju novog gripa. Do tada je u toj zemlji
100.000 ljudi obolelo, a četvoro umrlo od posledica novog gripa H1N1. Bugarska,
kako izveštavaju glasila u Sofiji, nema dovoljno vakcina protiv novog gripa i
stoga je vlada uputila poziv za pomoć ostalim članicama Evropske unije i
farmaceutskim kompanijama.
Maske
U zemlji vlada nestašica maski protiv novog gripa. Situacija je, daj šta daš, a
mušterije po apotekama kupuju i hirurške maske. Njih je moguće nabaviti za
deset do 20 dinara po komadu, dok pakovanje od tri epidemiološke maske košta
oko 120 dinara. Gornjomilanovačka firma "9. septembar" počela je 9. novembra
distribuciju 200.000 zaštitnih maski, koje bi trebalo da se nađu u apotekama
širom Srbije.
Nošenje maske nema smisla u svakom slučaju. Kako biste sebe i druge sačuvali od
virusa, masku treba nositi u zatvorenom prostoru, kada ste u kontaktu sa osobom
koja ima simptome slične influenci, tokom negovanja bolesnog člana porodice.
Važno je znati da nepravilna upotreba maske može povećati rizik od transmisije
virusa. Maska se, dakle, stavlja pažljivo tako da prekrije usta i nos i sigurno
vezuje tako da se minimalizuje svaki prostor između lica i maske. Neophodno je
izbegavati dodirivanje maske koja se koristi. Kad god se dodirne upotrebljena
maska potrebno je oprati ruke sapunom i vodom ili ih obrisati vlažnim
maramicama na bazi alkohola. Čim korišćena maska postane vlažna mora se
zameniti novom čistom, suvom maskom. Nikako ne upotrebljavati već korišćenu
masku za jednokratnu upotrebu, već je baciti odmah nakon skidanja.
Lekovi
Virus H1N1 je osetljiv na dva leka: oseltamivir (komercijalno poznat kao
tamiflu) i zanamivir (komercijalno poznat kao relenza), koji mogu da ublaže
težinu i trajanje bolesti, a mogu se primeniti i preventivno (kod bliskih
kontakata). Upotreba antivirusnih lekova i antibiotika sprovodi se samo po
preporuci lekara, a zvaničnici tvrde da za sada imamo dovoljne količine lekova.
Stručnjaci nikako ne preporučuju preventivno uzimanje ovih lekova kako se ne bi
razvila rezistentnost.
Kućna apoteka
Namirnice kojima možemo da prkosimo naletu novog gripa su beli i crni luk,
cvekla, kiseli kupus, turšija, kisele paprike, limunada, domaća pileća supa,
ali i kuvano crno vino i rakija, naravno u malim količinama.
Kiseli kupus ima dosta metanamin-hidrorodanina, koji može biti efikasna
supstanca protiv ptičjeg gripa.
Beli luk razgrađuje masnoće, usporava razvoj bakterija i uništava viruse.
Pileću supu zovu i prirodni penicilin, jer pročišćava disajne puteve.
Preporučljivo je kuvati je sa dosta povrća.
Paprika je, kao i citrusi (limun, pomorandža), bogata vitaminom C. Naravno,
samo konzumiranje ovih namirnica ne vredi ništa ukoliko se ne pridržavate
preporučenih načina zaštite protiv gripa.
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : NIN
Strana : 12
Autor : DRAGANA PEJOVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
SRPSKI JURIŠ NA VETRENJAČE
Kako su u Srbiji prošli usamljeni borci protiv korupcije, koji su poverovali da
je njihova moralna dužnost da raskrinkaju lanac krađa, i kako su upravo oni
postali okrivljeni i bili kažnjeni, a odgovorni za malverzacije nagrađeni.
Kad čuje da je borba protiv korupcije državni interes iznad evropskih
integracija, Goran Milošević iz Smedereva uzima tabletu za visok pritisak. Jer,
stanje njegovog zdravlja je pogoršano zahvaljujući junačkoj, a uzaludnoj borbi
protiv tog fenomena još pre četiri godine kada je samostalno otkrio aferu
poznatu kao „drumska mafija“. Kao nagradu što je obavio posao policije,
Milošević je dobio otkaz, visok pritisak i strah, a ništa bolje nisu prošli ni
drugi usamljeni borci protiv kriminala. Za razliku od običnih pojedinaca sa
izraženim moralnim karakteristikama, sumnjivi tipovi su za dragocene
informacije protiv drugih sumnjivaca dobili status svedoka saradnika, amnestiju
od sopstvenih dela i doživotno izdržavanje. Ni ova vlast kao ni prethodne nije
pokazala spremnost ne samo da se bori protiv, nego da u korupciji ne učestvuje.
Pre četiri godine, naime, Goran Milošević iz Smedereva odlučio se za jedan
patriotski poduhvat, na koji danas gleda sa kajanjem. Zato što je pozajmio 50
evra da bi otišao u Niš i Beograd i u jednom danu raskrinka lanac krađa na
naplatnim rampama, tri godine je bio bez posla. Mukotrpan trud je uložio da
celu aferu, kasnije nazvanu „drumska mafija“, sam dokaže, a da je obraćajući se
institucijama države, nadležnim da zaustave korupciju i kriminal, nailazio na
nezainteresovanost. Nakon velikog pritiska medija, uhapšeno je više od pedeset
ljudi, naravno ne i najodgovornijih, pod sumnjom da su oštetili državu za 6,5
miliona evra. Tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić javno je,
umesto da pohvali, omalovažavao Miloševića. Proces za „drumsku mafiju“ još
traje, a Miloševićev video-snimak, krunski dokaz koji prikazuje ceo proces
krađe, izgubio je jedan nesavesni kurir suda.
„A ja, u međuvremenu, ne samo da nisam imao posao, nego živim u konstantnom
strahu. Ne pitam se više da li će, nego kada će mi se nešto desiti,“ ogorčen je
Milošević. „Samo deo umešanih su optuženi, uz to je većina njih na poslu dok se
ne dokaže da su krivi. A gde su njihove porodice, prijatelji, celi lanac ljudi.“
Opet zahvaljujući medijima i povereniku za informacije od javnog značaja,
Milošević je vraćen na mesto inkasanta u JP „Putevi Srbije“. „Poverenik je
uradio i ono što nije morao. Taj trud mi je vratio veru u ljude. Ali, ja sam
sada na vetrometini. Na tom radnom mestu mogu da nestanem za tren oka. Osim
toga, u unutrašnjoj kontroli, dakle među ljudima koji mene sada kontrolišu su
oni koji tada navodno nisu videli šta se dešava. Primećujem zadršku i među
kolegama, ali na taj osećaj sam se navikao gde god bih odlazio da tražim posao
poslednjih godina.“
Prvo mesto na koje je tada otišao sa snimkom bila je Narodna kancelarija
predsednika Republike. Nakon što je uspeo da ih ubedi da pogledaju snimak, a
ovi se zainteresovali da ga uzmu, nikada više nije mogao da stupi u kontakt s
njima.
„U Smederevu sam, za vreme predizborne kampanje, uspeo čak i da se probijem da
Borisu Tadiću u ruke dam deo dokaza. Ali više ne verujem nikome. Njima je svima
u interesu da se takve afere nikada ne otkriju. Posle mi kažu da nema
zaštićenih. Kako nema? A šta su oni?“, pita se Milošević.
Otac je dve ćerke, od 4 i od 6 godina. Živeći u svakodnevnom strahu, njegova
porodica i prijatelji su počeli čak i da ga osuđuju što se trudi da bude
patriota u nepoštenoj državi. Nisu dobili niti jednu vrstu zaštite. Pa, čak i u
samom procesu, Milošević smatra da se nijedna institucija ne trudi da tom
slučaju pristupi valjano. On nije pripreman kao svedok, a tužioca je prvi put
video na suđenju.
„Običnom je čoveku sve prepoznatljivo, ali šta mi ovako očajni možemo da
promenimo. Ja nikome ne bih preporučio to što sam učinio. Izgubio sam sve, a
dobio samo teret, breme neizdrživo, konstantan strah za sebe i porodicu i
tablete koje moram da uzimam iz dana u dan.“ Paradoksalno, Miloševiću je ostala
i jedna tužba koju je protiv njega podneo Branko Jocić, tadašnji direktor
„Puteva“.
Afera za aferom - drumska, profesorska, železnička, ona sa aerodroma, pa
lekarska, procesuiraće se godinama. Još nismo videli ostavku nijednog ministra,
odgovornog makar zato što se pravdao da nije znao ništa, a bila mu je dužnost
da zna. Deset godina nakon „demokratskih promena“ borba protiv korupcije još
uvek se samo najavljuje. Jer su u međuvremenu stvorena antikorupcijska tela
kojima nisu date nadležnosti (Savet za borbu protiv korupcije, Republički odbor
za sprečavanje sukoba interesa, Komisija za zaštitu konkurencije), ili su im
date predimenzionirane nadležnosti (Poverenik za informacije od javnog
značaja). Ako im je zakonski, ipak, obezbeđeno pravo i mehanizam da kontrolišu
finansije, nikada im nisu dati i elementarni uslovi za rad, ni prostorije, ni
kadrovi (Državna revizorska institucija, Ombudsman). Ili je, pak, celokupni rad
tih tela poništavan s ciljem da se stvori neko bolje telo. Kao što je
dugogodišnji rad na prikupljanju podataka o imovini javnih funkcionera poništen
kada je Odbor za sprečavanje sukoba interesa pripojen Agenciji za borbu protiv
korupcije.
Kod nas očigledno funkcioniše samo partokratija. Za Vericu Barać, predsednicu
Saveta za borbu protiv korupcije sve institucije države, počev od policije i
tužilaštva, postupaju po političkoj, pre nego zakonskoj osnovi. Ona tvrdi da se
donose loši zakoni, a efikasnost tužilaštva, takoreći opstruiše. „Korupcija
može da se reši samo dugoročnim reformama koje će podrazumevati dobre propise,
rad tužilaštva i sudstva, a ne držanje tužioca u neizvesnom v.d. statusu sedam
godina. A institucije se tako formiraju da ne mogu da rade svoj posao, nemaju
ni integritet ni ovlašćenja. Ako svaki novi ministar menja zakone u svojoj
oblasti, to je uvod u potpunu pravnu nesigurnost. Ali, mi nemamo ni opoziciju
da pomogne, jer se sve stranke finansiraju na isti, tajanstven način.“
Pošto je poslednja u Evropi Srbija dočekala formiranje državne revizije, ovo
telo ni dve godine nakon tog istorijskog trenutka nije počelo sa radom, jer
njegovi članovi nisu dobili i prostorije u kojima bi se kontrolisali tokovi
državnog i partijskog novca. Ilustracije radi, čak 41 odsto mera Odbora za
sprečavanje sukoba interesa, od čijih odluka najsnažnije dejstvo imaju javne
opomene, odnosi se na nespojivost funkcija, dok se 59 odsto odnosi na
nedostavljanje izveštaja. Što će reći, na hiljade nosilaca javnih funkcija ni
šest godina pošto ih je zakon obavezao nisu dostavili izveštaje o imovini. U
krugu ovlašćenja koje imaju poverenik i ombudsman najsnažnije dejstvo imaju
rešenje i žalba. Ali je od 2005. godine do danas Ustavnom sudu podneto šest
tužbi protiv kancelarije poverenika, dok je protiv rešenja poverenika podneto
čak 76 tužbi. Funkcionerima je, dakle, jednostavnije da se dugovečno
procesuiraju sa poverenikom nego da učine svoj rad javnim. Agenciju za borbu
protiv korupcije mnogi unapred smatraju političkim projektom, makar zato što
brojnošću zaposlenih daleko prevazilazi preporuke Saveta Evrope koje kažu da
tela za borbu protiv korupcije moraju da budu mala da ne bi i sama postala
izvor korupcije. Ako su antikorupcijska tela u Srbiji sprečena da ostvare svoje
zakonske nadležnosti i prava, da li je iluzorno očekivati bolji tretman prema
pojedincima koji nošeni građanskim moralom razotkrivaju kradljivce državnog
novca? Milan Cvejić, nekadašnji predsednik sindikata železničara, a tako i član
upravnog odbora u tom javnom preduzeću nije želeo da svojim potpisom učestvuje
u aferi nabavke preplaćenih švedskih vozova. Zato je kao i Goran Milošević tri
godine bio bez posla.
Slobodan Beljanski, predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa, kaže za
NIN da ukoliko uistinu želi sprečavanje korupcije, država mora da zaštiti žrtve
korupcionaških afera, što izmene Zakona o krivičnom postupku sada dozvoljavaju.
„Ali se pri tome mora uzeti prava mera kojom će se izbeći lažni svedoci, lovci
na nagrade. S druge strane, ako želi da se obračuna sa korupcijom, vlast mora
sprečiti odmazdu protiv tih svedoka. Osim fizičke, oni bi morali da imaju
materijalnu i zaštitu socijalnog statusa. Reč je o komplikovanoj materiji, u
kojoj se mora pronaći umerenost. Ali svedoci, svakako, ne smeju da trpe
odmazdu.“
Među takvim svedocima najviše je radnika loše privatizovanih preduzeća. Ne tako
usamljenih boraca za pravdu, čiji novi vlasnici, u dogovoru sa nadležnim
organima, izbegavaju da poštuju odredbe kupoprodajnog ugovora, a neretko čine i
krivično delo namernog izazivanja stečaja. Za takve slučajeve je premijer Mirko
Cvetković u razgovoru sa članovima Saveta za borbu protiv korupcije kazao da
ima puno nerešenih poslova u Srbiji još od 1804. godine i da su baš svi njemu
zapali da ih reši, te da je stvar svakoga ko je kupio nešto da se bori da što
više dobije iz te kupovine.
„Pod izgovorom privatizacije sprovodi se često prava pljačka“, kaže Baraćeva.
„A od mnogo primera - Šinvoz Zrenjanin, Sartid, Ce market, najkarakterističniji
je slučaj Luke Beograd za koji smo svu eksplicitnu dokumentaciju dostavili
tužilaštvu, a da nijedna institucija nije reagovala. Uprava Luke je, s druge
strane, protiv mene podnela dve krivične prijave koje se procesuiraju veoma
brzo. Premijer je na tu temu s nama razgovarao sa izuzetnim nipodaštavanjem
činjenica.“
Na lošu privatizaciju, na namerno izazivanje stečaja, falsifikovanje
dokumenata, nezakonito otpuštanje i još mnoge krivične radnje za koje optužuju
novog vlasnika, radnici KMG Trudbenik žalili su se bar na desetak nadležnih
javnih adresa. Agencija za privatizaciju jedva je pristala na razgovor tek
nakon sedamdeset i nekog dana štrajka. Baš tad protivno Zakonu o radu,
predsedniku sinidkata ovog preduzeća Milanu Živkoviću njegovom zameniku
Vladimiru Novakoviću i svim članovima štrajkačkog odbora uručen je otkaz. Kao i
većina drugih, od nekoliko hiljada štrajkača u Srbiji danas, želeli su da
zadrže posao. Ali i da sačuvaju „zdravu firmu“ od propasti. Živković i
Novaković primer su radnika koji su imali hrabrost da otkriju mutne poslove
loših privatizacija. Za to su dobili otkaz, bez šanse da ih država u tome
zaštiti.
„Potpuno smo naivno ušli u ovo“, priča Živković. „Verovali smo da institucije
rade svoj posao, da zakon mora da se poštuje i da smo, uostalom, kao građani
dužni da štitimo interes države i da ukažemo na nepravilnosti privatizacije i
nedozvoljene postupke novog vlasnika.“
Na njihove pozive inspekcija rada nije dolazila. A sve institucije, počevši od
Trgovinskog suda, posmatrale su ih, kažu, kao potpune naivce zato što su
očekivali primenu zakona. Štaviše, savetovano im je da od toga odustanu, jer
će, kako su rekli u Trgovinskom sudu, procesi trajati predugo. „Osećamo se
izneverenim“, kaže Novaković. „Obojica imamo dvoje dece. Strahujemo za svoje
porodice, da ne govorim o ekonomskoj nesigurnosti i stanju u kome su sada naše
porodice i porodice drugih štrajkača, ali ne možemo odustati. Ni mrava neće
biti tako lako zgaziti“, još uvek je optimista.
Odavde iz realnosti, čini se kao da upravni odbori i komisije za javne nabavke,
ti nepresušni rudnici zlata, nikada neće biti dostupni telima onesposobljenim
za rad, ni javnosti kojoj se sve više čini da u Evropu putuje preko Bangladeša.
Iz te perspektive, teško je poverovati da i afere nisu farbikovane. Da se,
recimo, o platama direktora u javnim preduzećima nije pričalo samo da bi se
sakrila suština problema - javne nabavke, projekati na kojima angažuju svoje
privatne firme ili zapošljavanje partijskih kadrova. U proizvodnji mafija,
istina, ponekad se pojavi neka koju, nošen verom u predsednikove reči,
razotkrije običan idealista iz naroda. Ali, veliki pozivi na borbu protiv
korupcije, tek tad je kristalno jasno, samo su deklarativne fraze, dok je
efekat koji se želi postići sasvim suprotan značenju tih reči.
Gotovo svi analitičari slažu se da u Srbiji, uprkos velikim zalaganjima,
apelima i obećanjima, ima malo političke volje za borbu protiv korupcije. A bez
istinske volje države, nema borbe protiv korupcije. Zato mnogi savesni građani
koji su poverovali da je borba protiv korupcije njihova moralna dužnost deluju
kao Don Kihoti koji se uzalud bore sa vetrenjačama. Jer, ako je opšte mesto da
recimo Savet za borbu protiv korupcije dostavlja vladi gomilu izveštaja o
slučajevima korupcije, a da od nje ne dobije čak ni odgovor, da se vlada ogluši
o naloge poverenika za informacije od javnog značaja, da finansijski i
kadrovski kapaciteti i tehnička opremljenost ograničava funkcionisanje, na
primer, Uprave za javne nabavke ili Komisije za zaštitu prava ponuđača, da
Državna revizorska institucija kao i da ne postoji, kakve su šanse onda
građanina da u jurišu na bedeme korupcije ne razbije glavu.
Opravdano je pitanje zbog čega je država formirala kontrolna tela kada ih
istinski ne podupire, kad se njihove odluke i drugi akti ne izvršavaju i kad se
svesno ili nesvesno onemogućava njihov rad? Nezavisna tela tako deluju, samo
kao nužna i neizbežna demokratska dekoracija.
Antrfile : Sizifova posla
I pojedinačni pokušaji da se spreči korupcija završavaju neuspešno. Nakon što
je u oktobru prošle godine sa mesta direktorke Instituta za plućne bolesti, a
na predlog Liberalno-demokratske partije, postala gradski sekretar za
zdravstvo, Dragana Jovanović je svojim postupcima iznenadila sve svoje poslušne
kolege u gradskoj vlasti, a i javnost Srbije kada je pre nekoliko dana iz
moralnih razloga podnela ostavku na to mesto. Zbog nemogućnosti da utiče na
promene Zakona o zdravstvenoj zaštiti i kako je rekla „stalnog ometanja rada
Sekretarijata“, učinila je redak gest. U demokratskoj Srbiji, u kojoj moralni
čin ostavke još nije viđen u upravljačkim strukturama, javnost je posumnjala da
je Jovanovićeva podnela ostavku pod pritiscima zbog svoje usamljene borbe
protiv korupcije. Po dolasku u gradsku službu je, naime, zatražila smenu
direktora zdravstvenih ustanova zbog nelegalnih poslova. Potom je otkrila
malverzacije u KBC „Bežanijska kosa“ u vrednosti od milion evra, a pošto nije
štedela ni samog ministra, njena upozorenja nisu prihvaćena sa odobravanjem.
Neki direktori kliničkih centara su uhapšeni, ali je i Dragana Jovanović, čini
se, odustala od borbe sa brojnijim neprijateljem.
„Uslov pod kojim sam pristala da me LDP predloži na ovo mesto bio je da u moj
posao ne bude nikakvih stranačkih upliva. Dogovor je bio da radim onako kako
moram i kako mi moja profesija nalaže. Morala sam da imam slobodu svog rada,“
priča Jovanovićeva. „ Mnogo toga što sam imala priliku da vidim na višim
pozicijama uvredljivo je za naše dostojanstvo. Mi znamo i za bolja vremena i u
materijalnom i u duhovnom smislu. Ovaj narod ne zaslužuje da živi tako
ponižavan“, objašnjava svoj postupak.
Nije želela da se skriva iza bilo koje stranke, pa nije očekivala ni zaštitu.
Zatražila je smenu nekoliko direktora, jer je smatrala da ako mogu da se
postavljaju i smenjuju iz političkih razloga, „onda mogu i zato što su
nesavesni“.
„Nisam očekivala da me bilo ko zaštiti, ali ni da me spreče da uradim ono što
moram. U zavisnosti od toga šta se stavi pred čoveka, on i odlučuje. Ja sam
pokušala da donesem prave odluke. Nemam tu vrstu narcisoidnosti da očekujem
bilo kakvu zaštitu i podršku, jer su i bolji ljudi od mene prolazili gore nego
ja. Verujem da većina ljudi na želi da učestvuje i posmatra korupciju i ne bih
mogla da zamerim nikome što ćuti da bi sačuvao svoj posao.“
Po povratku u Institut imala je, kaže, neočekivane, neprijatne situacije. Ni
pretnje nisu izostale. „Šta god da bude, ja ću naći svoj način. Puno puta čovek
posumnja i u sebe, ali se ne kajem, jer ne vidim da sam mogla da postupim
drugačije. Želela sam da ostanem u ovoj državi, a sad više nisam sigurna u to.
Ljudi koji odlaze odavde, ulaze u sistem koji funkcioniše, a to nama najviše
nedostaje.“
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Vreme
Strana : 18
Autor : J. LAZIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
ŠPRIC POD MIKROSKOPOM
Zašto nije nabavljena na vreme, zašto moramo da potpisujemo i ako hoćemo i ako
nećemo da je primimo, koliko je korisna, a koliko štetna vakcina koja nam
uskoro stiže
Vakcinacija protiv gripa H1N1 u Srbiji bi mogla da počne sredinom decembra,
pošto bi prvih 500.000 vakcina trebalo da stignu do 10. decembra. Na tenderu
koji je raspisao Republički zavod za zdravstveno osiguranje pobedila je
švajcarska farmaceutska kompanija "Novartis", koja je jedina na vreme podnela
svu potrebnu dokumentaciju i jedina je od tri pozvane firme (osim nje, RZZO je
na tender pozvao i "Glakso Smit Klajn" i "Sanofi Paster") u mogućnosti da
vakcine za Srbiju obezbedi do kraja godine. Na tender su se javili i Institut
za imunologiju i virusologiju "Torlak" i kompanija "Bakster". Institut
"Torlak", koji bi sredinom sledeće godine trebalo da proizvodi vakcinu protiv
svinjskog gripa, ponudio je tenderu vakcinu kineskog proizvođača "Zheijang
tjanjan", po ceni od 3,8 evra po dozi. Međutim, nije na vreme podneo svu
potrebnu dokumentaciju, a ponuđena vakcina, iako ima potrebne ateste, nema
dozvolu za prodaju na evropskom tržištu. Kompanija "Bakster" nije prošla tender
zato što proizvodi vakcinu koja ne može da se koristi za decu mlađu od osam
godina.
Zašto vakcine nisu nabavljene na vreme, zašto je RZZO pozvao samo "GSK",
"Novartis" i "Sanofi Paster", zašto vakcinu možemo kupiti samo od jednog
ponuđača, zašto moramo da potpisujemo ukoliko nećemo da primimo vakcinu, zašto
moramo da potpisujemo ako hoćemo da je primimo, koliko nam vakcina može doneti
koristi, a koliko štete, samo su neka od pitanja kojima se javnost bavi ovih
dana.
Do sada dobijeni odgovori su:
1. Vakcina se nije mogla ranije nabaviti pošto nam ih niko nije mogao i nije
želeo isporučiti;
2. RZZO je tražio da firme koje učestvuju na tenderu ispune tri uslova: da je
vakcina registrovana u EU, da nam ponuđač može isporučiti bar 500.000 doza do
15. decembra i da ostalih 2,5 miliona isporuči do marta sledeće godine;
3. Vakcinu možemo kupiti samo od jednog ponuđača jer tako nalaže Zakon o javnim
nabavkama;
4. Logično je da potpisom potvrdimo odgovornost ako ne želimo da se pelcujemo,
međutim, nema baš logičnog objašnjenja zašto se zahteva potpis i onih koji na
vakcinaciju pristaju. Jedno od ponuđenih objašnjenja je da vakcinacija nije
obavezna zakonom, pa da zato moramo da potpisujemo pristanak.
5. Korist, odnosno štetu, možemo da uvidimo kada analiziramo sastav vakcine
koji nam je ponuđen, između ostalog, i na sajtu Svetske zdravstvene
organizacije (mada od toga vajdu imaju stručnjaci za hemiju i farmakologiju).
Savez sindikata lekara i farmaceuta zatražio je od Ministarstva zdravlja da se
u svim sredstvima javnog informisanja objave moguća neželjena dejstva vakcine.
Do utorka, 10. novembra, to nije učinjeno.
"Novartisovu" vakcinu "focetria adjuvanted H1N1" mogu primati sve osobe starije
od šest meseci.
Jedna doza vakcine sadrži:
Aktivna supstanca:
Površinski antigeni virusa influence (hemaglutinin i neuraminidaza) soj:
A/California/7/2009 (H1N1)v sličan soju (X-181) 7,5 mikrograma** u 0,5 ml doze
Adjuvans:
Vakcina sadrži adjuvans (MF59C.1) koji poboljšava imunološki odgovor. MF59C.1
sadrži 9,75 mg skvalena, 1,175 mg polisorbata 80 i 1,175 mg sorbitan trioleat u
citratnom puferu. Količine su izražene za 0,5 ml doze vakcine.
Ostali sastojci:
tiomersal, natrijum-hlorid, kalijum-hlorid, kalijum-dihidrogenfosfat,
natrijum-hidrogenfosfat dihidrat, magnezijum-hlorid heksahidrat,
kalcijum-hlorid dihidrat, natrijum-citrat, limunska kiselina i voda za
injekcije.
Pročišćeni antigeni virusa gripa, hemaglutinin i neuraminidaza, uz dodatak
adjuvansa MF59, koji poboljšava imunološki odgovor, osiguravaju bolji klinički
učinak i štite protiv šireg spektra virusnih sojeva. Važno je znati da su i kod
novih vakcina sa andjuvansom virusi uzgajani na jajima, zbog čega ih ne smeju
primati osobe alergične na jaja.
Jedan od sastojaka vakcine je i timerozal, organsko jedinjenje na bazi žive.
Prema rečima dr Ranka Dakića, direktora Instituta za imunologiju i virusologiju
"Torlak", timerozal ulazi u sastav svake vakcine i nije toksičan, kako se to
navodi na brojnim sajtovima na internetu. Da bi timerozal ili neko drugo
jedinjenje iz vakcine bilo otrovno za ljudski organizam, potrebno je odjednom
da se primi 1000 doza. Ranije je bilo pokušaja da se vakcine naprave bez
timerozala, ali su takve vakcine imale manje dejstvo i mogle su da se
kontaminiraju.
Iako je predstavnik "Novartisa" istakao da je ovu vakcinu do sada primilo 42
miliona osoba širom sveta bez propratnih simptoma, njen kvalitet, efikasnost i
bezbednost ispitaće Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).
Prednost u vakcinaciji imaće najugroženije grupe stanovništva: trudnice,
hronični bolesnici i zdravstveni radnici, a iz vakcinacije će biti izuzeti deca
mlađa od šest meseci i trudnice do trećeg meseca.
Participacija će biti naknadno utvrđena, a neće je plaćati oni koji je i inače
ne plaćaju.
Ostalih 2, 5 miliona doza biće isporučeno u tri tranše – 30. januara, 27.
februara i 20 marta.
Antrfile : Bez vakcina i zemlje u okruženju
U Hrvatskoj je do ove nedelje obolelo 453, a umrlo dvoje ljudi. Iako je
Hrvatska naručila 1,5 milion doza vakcine, prva pošiljka od 500.000 doza stići
će tek krajem ovog i početkom sledećeg meseca. Hrvatski zavod za javno
zdravstvo (HZJZ) ranije je objavio da vakcina neće biti dostupna svima, već
samo hroničnim bolesnicima, zdravstvenim radnicima i ukućanima beba mlađih od
šest meseci i teških bolesnika, koji ne mogu da prime vakcinu. U HZJZ-u ne
preporučuju vakcinaciju zdrave dece i mladih jer, prema dostupnim podacima, oni
infekciju prebole bez posledica i uz blažu kliničku sliku.
U Crnoj Gori je zabeleženo 28 obolelih. Ministar zdravlja Crne Gore Miodrag
Radunović najavio je da će Vlada do kraja godine obezbediti vakcine za sve
građane i da bi vakcinacija mogla da počne početkom januara. Prvo će biti
vakcinisana deca i trudnice.
U Republici Srpskoj registrovano je 11 obolelih. Ministar zdravlja i socijalne
zaštite Republike Srpske Ranko Škrbić rekao je da je ovo ministarstvo poslalo
zahtev i narudžbinu jednom od tri evropska proizvođača za nabavku 30.000 doza
vakcine protiv novog gripa.
U BiH je obolelo 46 ljudi, nema smrtnih slučajeva. Vlada Federacije BiH je,
pored već naručene interventne količine od 30.000 doza koje se očekuju početkom
iduće godine, spremna da finansira nabavku dodatnih 150.000 doza vakcine protiv
gripa AH1N1, što će zavisiti od kapaciteta proizvođača.
U Sloveniji je obolelo 304 ljudi, jedna žena je umrla. U tu zemlju je do sada
stiglo 58.000, od ukupno naručenih 800.000 vakcina protiv novog gripa.
Vakcinacija je počela 2. novembra.
U Makedoniji je obolela 71 osoba. Makedonija očekuje da vakcine protiv novog
gripa budu isporučene krajem novembra. Isporuka vakcina kasni zato što, kako
kažu u Ministarstvu zdravlja, proizvođač zbog ogromne potražnje ne može da
isporuči sve potrebne količine.
U Mađarskoj je od gripa umrla jedna osoba. Vakcine proizvedene u Mađarskoj
(koje Slovaci masovno kupuju "na svoju ruku") nemaju međunarodni, već samo
nacionalni sertifikat. Mađarska Vlada je naručila četiri miliona doza vakcine.
U Rumuniji je do ove nedelje od novog gripa obolelo ukupno 555 ljudi. Rumunija,
za sada, prema rečima državnog sekretara, raspolaže dovoljnom količinom
antivirusnih vakcina, a u planu je kupovina još 1.375.000 doza. Vakcinacija bi
trebalo da počne 26. novembra, a prve doze će se iskoristiti za imunizaciju
pripadnika pogranične policije na granici sa Ukrajinom, kao i stanovništva koje
živi u toj oblasti.
Bugarska je 6. novembra objavila epidemiju novog gripa. Do tada je u toj zemlji
100.000 ljudi obolelo, a četvoro umrlo od posledica novog gripa H1N1. Bugarska,
kako izveštavaju glasila u Sofiji, nema dovoljno vakcina protiv novog gripa i
stoga je vlada uputila poziv za pomoć ostalim članicama Evropske unije i
farmaceutskim kompanijama.
Maske
U zemlji vlada nestašica maski protiv novog gripa. Situacija je, daj šta daš, a
mušterije po apotekama kupuju i hirurške maske. Njih je moguće nabaviti za
deset do 20 dinara po komadu, dok pakovanje od tri epidemiološke maske košta
oko 120 dinara. Gornjomilanovačka firma "9. septembar" počela je 9. novembra
distribuciju 200.000 zaštitnih maski, koje bi trebalo da se nađu u apotekama
širom Srbije.
Nošenje maske nema smisla u svakom slučaju. Kako biste sebe i druge sačuvali od
virusa, masku treba nositi u zatvorenom prostoru, kada ste u kontaktu sa osobom
koja ima simptome slične influenci, tokom negovanja bolesnog člana porodice.
Važno je znati da nepravilna upotreba maske može povećati rizik od transmisije
virusa. Maska se, dakle, stavlja pažljivo tako da prekrije usta i nos i sigurno
vezuje tako da se minimalizuje svaki prostor između lica i maske. Neophodno je
izbegavati dodirivanje maske koja se koristi. Kad god se dodirne upotrebljena
maska potrebno je oprati ruke sapunom i vodom ili ih obrisati vlažnim
maramicama na bazi alkohola. Čim korišćena maska postane vlažna mora se
zameniti novom čistom, suvom maskom. Nikako ne upotrebljavati već korišćenu
masku za jednokratnu upotrebu, već je baciti odmah nakon skidanja.
Lekovi
Virus H1N1 je osetljiv na dva leka: oseltamivir (komercijalno poznat kao
tamiflu) i zanamivir (komercijalno poznat kao relenza), koji mogu da ublaže
težinu i trajanje bolesti, a mogu se primeniti i preventivno (kod bliskih
kontakata). Upotreba antivirusnih lekova i antibiotika sprovodi se samo po
preporuci lekara, a zvaničnici tvrde da za sada imamo dovoljne količine lekova.
Stručnjaci nikako ne preporučuju preventivno uzimanje ovih lekova kako se ne bi
razvila rezistentnost.
Kućna apoteka
Namirnice kojima možemo da prkosimo naletu novog gripa su beli i crni luk,
cvekla, kiseli kupus, turšija, kisele paprike, limunada, domaća pileća supa,
ali i kuvano crno vino i rakija, naravno u malim količinama.
Kiseli kupus ima dosta metanamin-hidrorodanina, koji može biti efikasna
supstanca protiv ptičjeg gripa.
Beli luk razgrađuje masnoće, usporava razvoj bakterija i uništava viruse.
Pileću supu zovu i prirodni penicilin, jer pročišćava disajne puteve.
Preporučljivo je kuvati je sa dosta povrća.
Paprika je, kao i citrusi (limun, pomorandža), bogata vitaminom C. Naravno,
samo konzumiranje ovih namirnica ne vredi ništa ukoliko se ne pridržavate
preporučenih načina zaštite protiv gripa.
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : NIN
Strana : 12
Autor : DRAGANA PEJOVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
SRPSKI JURIŠ NA VETRENJAČE
Kako su u Srbiji prošli usamljeni borci protiv korupcije, koji su poverovali da
je njihova moralna dužnost da raskrinkaju lanac krađa, i kako su upravo oni
postali okrivljeni i bili kažnjeni, a odgovorni za malverzacije nagrađeni.
Kad čuje da je borba protiv korupcije državni interes iznad evropskih
integracija, Goran Milošević iz Smedereva uzima tabletu za visok pritisak. Jer,
stanje njegovog zdravlja je pogoršano zahvaljujući junačkoj, a uzaludnoj borbi
protiv tog fenomena još pre četiri godine kada je samostalno otkrio aferu
poznatu kao „drumska mafija“. Kao nagradu što je obavio posao policije,
Milošević je dobio otkaz, visok pritisak i strah, a ništa bolje nisu prošli ni
drugi usamljeni borci protiv kriminala. Za razliku od običnih pojedinaca sa
izraženim moralnim karakteristikama, sumnjivi tipovi su za dragocene
informacije protiv drugih sumnjivaca dobili status svedoka saradnika, amnestiju
od sopstvenih dela i doživotno izdržavanje. Ni ova vlast kao ni prethodne nije
pokazala spremnost ne samo da se bori protiv, nego da u korupciji ne učestvuje.
Pre četiri godine, naime, Goran Milošević iz Smedereva odlučio se za jedan
patriotski poduhvat, na koji danas gleda sa kajanjem. Zato što je pozajmio 50
evra da bi otišao u Niš i Beograd i u jednom danu raskrinka lanac krađa na
naplatnim rampama, tri godine je bio bez posla. Mukotrpan trud je uložio da
celu aferu, kasnije nazvanu „drumska mafija“, sam dokaže, a da je obraćajući se
institucijama države, nadležnim da zaustave korupciju i kriminal, nailazio na
nezainteresovanost. Nakon velikog pritiska medija, uhapšeno je više od pedeset
ljudi, naravno ne i najodgovornijih, pod sumnjom da su oštetili državu za 6,5
miliona evra. Tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić javno je,
umesto da pohvali, omalovažavao Miloševića. Proces za „drumsku mafiju“ još
traje, a Miloševićev video-snimak, krunski dokaz koji prikazuje ceo proces
krađe, izgubio je jedan nesavesni kurir suda.
„A ja, u međuvremenu, ne samo da nisam imao posao, nego živim u konstantnom
strahu. Ne pitam se više da li će, nego kada će mi se nešto desiti,“ ogorčen je
Milošević. „Samo deo umešanih su optuženi, uz to je većina njih na poslu dok se
ne dokaže da su krivi. A gde su njihove porodice, prijatelji, celi lanac ljudi.“
Opet zahvaljujući medijima i povereniku za informacije od javnog značaja,
Milošević je vraćen na mesto inkasanta u JP „Putevi Srbije“. „Poverenik je
uradio i ono što nije morao. Taj trud mi je vratio veru u ljude. Ali, ja sam
sada na vetrometini. Na tom radnom mestu mogu da nestanem za tren oka. Osim
toga, u unutrašnjoj kontroli, dakle među ljudima koji mene sada kontrolišu su
oni koji tada navodno nisu videli šta se dešava. Primećujem zadršku i među
kolegama, ali na taj osećaj sam se navikao gde god bih odlazio da tražim posao
poslednjih godina.“
Prvo mesto na koje je tada otišao sa snimkom bila je Narodna kancelarija
predsednika Republike. Nakon što je uspeo da ih ubedi da pogledaju snimak, a
ovi se zainteresovali da ga uzmu, nikada više nije mogao da stupi u kontakt s
njima.
„U Smederevu sam, za vreme predizborne kampanje, uspeo čak i da se probijem da
Borisu Tadiću u ruke dam deo dokaza. Ali više ne verujem nikome. Njima je svima
u interesu da se takve afere nikada ne otkriju. Posle mi kažu da nema
zaštićenih. Kako nema? A šta su oni?“, pita se Milošević.
Otac je dve ćerke, od 4 i od 6 godina. Živeći u svakodnevnom strahu, njegova
porodica i prijatelji su počeli čak i da ga osuđuju što se trudi da bude
patriota u nepoštenoj državi. Nisu dobili niti jednu vrstu zaštite. Pa, čak i u
samom procesu, Milošević smatra da se nijedna institucija ne trudi da tom
slučaju pristupi valjano. On nije pripreman kao svedok, a tužioca je prvi put
video na suđenju.
„Običnom je čoveku sve prepoznatljivo, ali šta mi ovako očajni možemo da
promenimo. Ja nikome ne bih preporučio to što sam učinio. Izgubio sam sve, a
dobio samo teret, breme neizdrživo, konstantan strah za sebe i porodicu i
tablete koje moram da uzimam iz dana u dan.“ Paradoksalno, Miloševiću je ostala
i jedna tužba koju je protiv njega podneo Branko Jocić, tadašnji direktor
„Puteva“.
Afera za aferom - drumska, profesorska, železnička, ona sa aerodroma, pa
lekarska, procesuiraće se godinama. Još nismo videli ostavku nijednog ministra,
odgovornog makar zato što se pravdao da nije znao ništa, a bila mu je dužnost
da zna. Deset godina nakon „demokratskih promena“ borba protiv korupcije još
uvek se samo najavljuje. Jer su u međuvremenu stvorena antikorupcijska tela
kojima nisu date nadležnosti (Savet za borbu protiv korupcije, Republički odbor
za sprečavanje sukoba interesa, Komisija za zaštitu konkurencije), ili su im
date predimenzionirane nadležnosti (Poverenik za informacije od javnog
značaja). Ako im je zakonski, ipak, obezbeđeno pravo i mehanizam da kontrolišu
finansije, nikada im nisu dati i elementarni uslovi za rad, ni prostorije, ni
kadrovi (Državna revizorska institucija, Ombudsman). Ili je, pak, celokupni rad
tih tela poništavan s ciljem da se stvori neko bolje telo. Kao što je
dugogodišnji rad na prikupljanju podataka o imovini javnih funkcionera poništen
kada je Odbor za sprečavanje sukoba interesa pripojen Agenciji za borbu protiv
korupcije.
Kod nas očigledno funkcioniše samo partokratija. Za Vericu Barać, predsednicu
Saveta za borbu protiv korupcije sve institucije države, počev od policije i
tužilaštva, postupaju po političkoj, pre nego zakonskoj osnovi. Ona tvrdi da se
donose loši zakoni, a efikasnost tužilaštva, takoreći opstruiše. „Korupcija
može da se reši samo dugoročnim reformama koje će podrazumevati dobre propise,
rad tužilaštva i sudstva, a ne držanje tužioca u neizvesnom v.d. statusu sedam
godina. A institucije se tako formiraju da ne mogu da rade svoj posao, nemaju
ni integritet ni ovlašćenja. Ako svaki novi ministar menja zakone u svojoj
oblasti, to je uvod u potpunu pravnu nesigurnost. Ali, mi nemamo ni opoziciju
da pomogne, jer se sve stranke finansiraju na isti, tajanstven način.“
Pošto je poslednja u Evropi Srbija dočekala formiranje državne revizije, ovo
telo ni dve godine nakon tog istorijskog trenutka nije počelo sa radom, jer
njegovi članovi nisu dobili i prostorije u kojima bi se kontrolisali tokovi
državnog i partijskog novca. Ilustracije radi, čak 41 odsto mera Odbora za
sprečavanje sukoba interesa, od čijih odluka najsnažnije dejstvo imaju javne
opomene, odnosi se na nespojivost funkcija, dok se 59 odsto odnosi na
nedostavljanje izveštaja. Što će reći, na hiljade nosilaca javnih funkcija ni
šest godina pošto ih je zakon obavezao nisu dostavili izveštaje o imovini. U
krugu ovlašćenja koje imaju poverenik i ombudsman najsnažnije dejstvo imaju
rešenje i žalba. Ali je od 2005. godine do danas Ustavnom sudu podneto šest
tužbi protiv kancelarije poverenika, dok je protiv rešenja poverenika podneto
čak 76 tužbi. Funkcionerima je, dakle, jednostavnije da se dugovečno
procesuiraju sa poverenikom nego da učine svoj rad javnim. Agenciju za borbu
protiv korupcije mnogi unapred smatraju političkim projektom, makar zato što
brojnošću zaposlenih daleko prevazilazi preporuke Saveta Evrope koje kažu da
tela za borbu protiv korupcije moraju da budu mala da ne bi i sama postala
izvor korupcije. Ako su antikorupcijska tela u Srbiji sprečena da ostvare svoje
zakonske nadležnosti i prava, da li je iluzorno očekivati bolji tretman prema
pojedincima koji nošeni građanskim moralom razotkrivaju kradljivce državnog
novca? Milan Cvejić, nekadašnji predsednik sindikata železničara, a tako i član
upravnog odbora u tom javnom preduzeću nije želeo da svojim potpisom učestvuje
u aferi nabavke preplaćenih švedskih vozova. Zato je kao i Goran Milošević tri
godine bio bez posla.
Slobodan Beljanski, predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa, kaže za
NIN da ukoliko uistinu želi sprečavanje korupcije, država mora da zaštiti žrtve
korupcionaških afera, što izmene Zakona o krivičnom postupku sada dozvoljavaju.
„Ali se pri tome mora uzeti prava mera kojom će se izbeći lažni svedoci, lovci
na nagrade. S druge strane, ako želi da se obračuna sa korupcijom, vlast mora
sprečiti odmazdu protiv tih svedoka. Osim fizičke, oni bi morali da imaju
materijalnu i zaštitu socijalnog statusa. Reč je o komplikovanoj materiji, u
kojoj se mora pronaći umerenost. Ali svedoci, svakako, ne smeju da trpe
odmazdu.“
Među takvim svedocima najviše je radnika loše privatizovanih preduzeća. Ne tako
usamljenih boraca za pravdu, čiji novi vlasnici, u dogovoru sa nadležnim
organima, izbegavaju da poštuju odredbe kupoprodajnog ugovora, a neretko čine i
krivično delo namernog izazivanja stečaja. Za takve slučajeve je premijer Mirko
Cvetković u razgovoru sa članovima Saveta za borbu protiv korupcije kazao da
ima puno nerešenih poslova u Srbiji još od 1804. godine i da su baš svi njemu
zapali da ih reši, te da je stvar svakoga ko je kupio nešto da se bori da što
više dobije iz te kupovine.
„Pod izgovorom privatizacije sprovodi se često prava pljačka“, kaže Baraćeva.
„A od mnogo primera - Šinvoz Zrenjanin, Sartid, Ce market, najkarakterističniji
je slučaj Luke Beograd za koji smo svu eksplicitnu dokumentaciju dostavili
tužilaštvu, a da nijedna institucija nije reagovala. Uprava Luke je, s druge
strane, protiv mene podnela dve krivične prijave koje se procesuiraju veoma
brzo. Premijer je na tu temu s nama razgovarao sa izuzetnim nipodaštavanjem
činjenica.“
Na lošu privatizaciju, na namerno izazivanje stečaja, falsifikovanje
dokumenata, nezakonito otpuštanje i još mnoge krivične radnje za koje optužuju
novog vlasnika, radnici KMG Trudbenik žalili su se bar na desetak nadležnih
javnih adresa. Agencija za privatizaciju jedva je pristala na razgovor tek
nakon sedamdeset i nekog dana štrajka. Baš tad protivno Zakonu o radu,
predsedniku sinidkata ovog preduzeća Milanu Živkoviću njegovom zameniku
Vladimiru Novakoviću i svim članovima štrajkačkog odbora uručen je otkaz. Kao i
većina drugih, od nekoliko hiljada štrajkača u Srbiji danas, želeli su da
zadrže posao. Ali i da sačuvaju „zdravu firmu“ od propasti. Živković i
Novaković primer su radnika koji su imali hrabrost da otkriju mutne poslove
loših privatizacija. Za to su dobili otkaz, bez šanse da ih država u tome
zaštiti.
„Potpuno smo naivno ušli u ovo“, priča Živković. „Verovali smo da institucije
rade svoj posao, da zakon mora da se poštuje i da smo, uostalom, kao građani
dužni da štitimo interes države i da ukažemo na nepravilnosti privatizacije i
nedozvoljene postupke novog vlasnika.“
Na njihove pozive inspekcija rada nije dolazila. A sve institucije, počevši od
Trgovinskog suda, posmatrale su ih, kažu, kao potpune naivce zato što su
očekivali primenu zakona. Štaviše, savetovano im je da od toga odustanu, jer
će, kako su rekli u Trgovinskom sudu, procesi trajati predugo. „Osećamo se
izneverenim“, kaže Novaković. „Obojica imamo dvoje dece. Strahujemo za svoje
porodice, da ne govorim o ekonomskoj nesigurnosti i stanju u kome su sada naše
porodice i porodice drugih štrajkača, ali ne možemo odustati. Ni mrava neće
biti tako lako zgaziti“, još uvek je optimista.
Odavde iz realnosti, čini se kao da upravni odbori i komisije za javne nabavke,
ti nepresušni rudnici zlata, nikada neće biti dostupni telima onesposobljenim
za rad, ni javnosti kojoj se sve više čini da u Evropu putuje preko Bangladeša.
Iz te perspektive, teško je poverovati da i afere nisu farbikovane. Da se,
recimo, o platama direktora u javnim preduzećima nije pričalo samo da bi se
sakrila suština problema - javne nabavke, projekati na kojima angažuju svoje
privatne firme ili zapošljavanje partijskih kadrova. U proizvodnji mafija,
istina, ponekad se pojavi neka koju, nošen verom u predsednikove reči,
razotkrije običan idealista iz naroda. Ali, veliki pozivi na borbu protiv
korupcije, tek tad je kristalno jasno, samo su deklarativne fraze, dok je
efekat koji se želi postići sasvim suprotan značenju tih reči.
Gotovo svi analitičari slažu se da u Srbiji, uprkos velikim zalaganjima,
apelima i obećanjima, ima malo političke volje za borbu protiv korupcije. A bez
istinske volje države, nema borbe protiv korupcije. Zato mnogi savesni građani
koji su poverovali da je borba protiv korupcije njihova moralna dužnost deluju
kao Don Kihoti koji se uzalud bore sa vetrenjačama. Jer, ako je opšte mesto da
recimo Savet za borbu protiv korupcije dostavlja vladi gomilu izveštaja o
slučajevima korupcije, a da od nje ne dobije čak ni odgovor, da se vlada ogluši
o naloge poverenika za informacije od javnog značaja, da finansijski i
kadrovski kapaciteti i tehnička opremljenost ograničava funkcionisanje, na
primer, Uprave za javne nabavke ili Komisije za zaštitu prava ponuđača, da
Državna revizorska institucija kao i da ne postoji, kakve su šanse onda
građanina da u jurišu na bedeme korupcije ne razbije glavu.
Opravdano je pitanje zbog čega je država formirala kontrolna tela kada ih
istinski ne podupire, kad se njihove odluke i drugi akti ne izvršavaju i kad se
svesno ili nesvesno onemogućava njihov rad? Nezavisna tela tako deluju, samo
kao nužna i neizbežna demokratska dekoracija.
Antrfile : Sizifova posla
I pojedinačni pokušaji da se spreči korupcija završavaju neuspešno. Nakon što
je u oktobru prošle godine sa mesta direktorke Instituta za plućne bolesti, a
na predlog Liberalno-demokratske partije, postala gradski sekretar za
zdravstvo, Dragana Jovanović je svojim postupcima iznenadila sve svoje poslušne
kolege u gradskoj vlasti, a i javnost Srbije kada je pre nekoliko dana iz
moralnih razloga podnela ostavku na to mesto. Zbog nemogućnosti da utiče na
promene Zakona o zdravstvenoj zaštiti i kako je rekla „stalnog ometanja rada
Sekretarijata“, učinila je redak gest. U demokratskoj Srbiji, u kojoj moralni
čin ostavke još nije viđen u upravljačkim strukturama, javnost je posumnjala da
je Jovanovićeva podnela ostavku pod pritiscima zbog svoje usamljene borbe
protiv korupcije. Po dolasku u gradsku službu je, naime, zatražila smenu
direktora zdravstvenih ustanova zbog nelegalnih poslova. Potom je otkrila
malverzacije u KBC „Bežanijska kosa“ u vrednosti od milion evra, a pošto nije
štedela ni samog ministra, njena upozorenja nisu prihvaćena sa odobravanjem.
Neki direktori kliničkih centara su uhapšeni, ali je i Dragana Jovanović, čini
se, odustala od borbe sa brojnijim neprijateljem.
„Uslov pod kojim sam pristala da me LDP predloži na ovo mesto bio je da u moj
posao ne bude nikakvih stranačkih upliva. Dogovor je bio da radim onako kako
moram i kako mi moja profesija nalaže. Morala sam da imam slobodu svog rada,“
priča Jovanovićeva. „ Mnogo toga što sam imala priliku da vidim na višim
pozicijama uvredljivo je za naše dostojanstvo. Mi znamo i za bolja vremena i u
materijalnom i u duhovnom smislu. Ovaj narod ne zaslužuje da živi tako
ponižavan“, objašnjava svoj postupak.
Nije želela da se skriva iza bilo koje stranke, pa nije očekivala ni zaštitu.
Zatražila je smenu nekoliko direktora, jer je smatrala da ako mogu da se
postavljaju i smenjuju iz političkih razloga, „onda mogu i zato što su
nesavesni“.
„Nisam očekivala da me bilo ko zaštiti, ali ni da me spreče da uradim ono što
moram. U zavisnosti od toga šta se stavi pred čoveka, on i odlučuje. Ja sam
pokušala da donesem prave odluke. Nemam tu vrstu narcisoidnosti da očekujem
bilo kakvu zaštitu i podršku, jer su i bolji ljudi od mene prolazili gore nego
ja. Verujem da većina ljudi na želi da učestvuje i posmatra korupciju i ne bih
mogla da zamerim nikome što ćuti da bi sačuvao svoj posao.“
Po povratku u Institut imala je, kaže, neočekivane, neprijatne situacije. Ni
pretnje nisu izostale. „Šta god da bude, ja ću naći svoj način. Puno puta čovek
posumnja i u sebe, ali se ne kajem, jer ne vidim da sam mogla da postupim
drugačije. Želela sam da ostanem u ovoj državi, a sad više nisam sigurna u to.
Ljudi koji odlaze odavde, ulaze u sistem koji funkcioniše, a to nama najviše
nedostaje.“
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 6
Autor : R. B.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
ODLUČIVALA „JUGOHEMIJA“
beograd - Dr Paja Momčilov, predsednik Odbora za zdravstvo i porodicu u
Skupštine Srbije, kritikovao je juče kašnjenje vakcine protiv svinjskog gripa,
kao i to što je za sezonski grip kupljena mala količina vakcina. On je pitao ko
je nadležnima u RZZO dao slobodu da preskoče „Torlak“ kada su donosili odluku
da pošalju pozive određenim proizvođačima vakcina da učestvuju na tenderu.
- „Jugohemija“ zastupa i „Bakster“ i „Novartis“. Da li to znate? Vi ste
praktično dali jednom ponuđaču poziv da iznese ponudu. Zašto nema vakcina?
Zašto onih milion koje je trebalo da imamo za sezonski grip nema? Radna grupa
je radila svoj posao kako valja. Gospodin Kon je još u julu dao prognoze da
ćemo u decembru imati epidemiju gripa u Srbiji. Vi ste imali dovoljno vremena
da raspišete tender za nabavku vakcina. Ko je vama dao pravo da određujete
momenat kada ćete do da uradite? Ne dozvoljavate da se ravnopravno uključi
tridesetak proizvođača vakcine koji bi se možda prijavili. Zašto uzimate samo
jednu firmu, koja predstavlja dva proizvođača vakcina? - pitao je dr Momčilov.
On je još zatražio i objašnjenje o kineskim vakcinama protiv svinjskog gripa
jer je u stručnim krugovima objavljeno da je ona vrlo kvalitetna i da bez
rizika mogu da je dobiju i mala deca i trudnice.
Antrfile :
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Pregled
Strana : 1
Autor : LJ. M.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
JUMKO KROJI POSLOVE ZA TEKSTILCE
U vranjskom Pamučnom kombinatu idućih šest meseci namenska proizvodnja vredna
dva i po miliona evra
Od povezivanja s javnim sektorom zavisiće koliko će radnika raditi u kombinatu,
državni udeo u „Jumku“ raste na 80 odsto
Ljiljana Milić
Vranje
Povezivanje „Jumka“ s javnim sektorom u Srbiji važno je rešenje za njegov rad u
uslovima neizvesne privatizacije i svetske ekonomske krize, posebno krize u
tekstilnoj industriji, ocenio je novi predsednik Upravnog odbora ove vranjske
kompanije Dejan Trifunović, podsećajući na širi značaj „Jumka“ kao najveće
domaće tekstilne firme sa zaokruženom proizvodnjom. „Jumko“ je i inače
najspecijalizovaniji za namenski program, dodao je Trifunović, i može ispuniti
zahteve Vojske, Policije i drugih javnih službi, kako u zemlji, tako u
inostranstvu. Naravno, neće se zapostaviti ni komercijalni poslovi. Ali
namenska proizvodnja i javni sektor, o čemu su se saglasili još početkom godine
i država kao većinski vlasnik i fabrički sindikati i vranjska samouprava, biće
strateško opredeljenje i novoizabranog poslovodstva Pamučnog kombinata.
Trifunović je potvrdio da su potpisani ugovori s PTT Srbije, da se ugovaranje
posla za Vojsku Srbije privodi kraju, te da se čeka odluka za letošnji tender
za MUP i nekoliko preduzeća EPS-a. To bi u narednih pola godine kombinatu
obezbedilo poslove za dva i po miliona evra. „Jumko“ bi, po Trifunovićevom
mišljenju, mogao da popuni svoje kapacitete s petinom realizacije za javni
sektor Srbije.
Zajednički cilj ovakvog opredeljenja je da se preko vranjske tekstilne
kompanije uposli značajan deo domaće tekstilne industrije. (Uostalom, do
izbijanja krize u kombinatu pre desetak godina, on je vlastitim velikim
aranžmanima osiguravao posao za gro jugoslovenskih tekstilnih proizvođača. Ovim
se u izvesnom smislu slede ta dobra iskustva) „Jumko“ ima ključnu ulogu, navodi
Trifunović, u Vladinom traženju sistemskog rešenja za tekstilnu granu u Srbiji:
„Hrvatski model objedinjavanja tekstilne industrije za javne nabavke
funkcioniše i svi su zadovoljni. Zašto u Srbiji ne bi bilo tako? I kome
odgovaraju tašna-mašna firme i roba iz Kine ili belog sveta u uslovima krize i
besparice domaćih tekstilaca? „Jumko“ je spreman da bude stožer novog
pristupa.“ S druge strane, Trifunović upozorava na korupciju u javnim
nabavkama. „Poslove dobijaju firme koje zadovoljavaju formalne uslove svojim
čistim bilansima, ali su bez ikakvih kapaciteta i referenci. Na samom smo
početku realizacije ovog koncepta uz doslovnu primenu Zakona o javnim
nabavkama. Od toga bi veliki broj tekstilnih preduzeća u Srbiji, većinom
privatnih, imao koristi, a ne posrednici i fantomske firme što uvoze gotovu
odeću koja se, realno, može proizvesti u Srbiji“, naglašava Trifunović.
(sa 1. strane)
Po svemu sudeći, od povezivanja s javnim sektorom zavisiće i hoće li „Jumko”
zadržati trenutni broj radnika – oko 1.700 – ili će ga još smanjivati; tokom
godine kalkulisalo se s 1.300 do 1.400 zaposlenih kao optimalnim brojem. Što se
pak samih zaposlenih tiče, oni i od ovog poslovodstva traže da im omogući da
rade ali i da od tog svog rada mogu da žive. Pojedini sindikati taj zahtev su i
oročili, pogotovu kad je reč o isplati zaostalih zarada. Majska plata bila je
poslednja, a kolika – ne vredi pomena. Valja nadasve znati da su zaposleni i
glavni „Jumkovi” poverioci. Izgleda da se i nadalje računa s parama od prodaje
„Bivode” da bi se oni namirili. Predsednik Upravnog odbora napominje da je
posle duže neizvesnosti i dva propala pokušaja opet aktuelna privatizacija
„Jumkove” fabrike vode.
A kad je u pitanju okončanje privatizacije čitavog Pamučnog kombinata,
Trifunović ocenjuje da ga povećanje državnog udela na oko 80 odsto posle
poslednje konverzije može donekle pojednostaviti (državni kapital u „Jumku”
iznosio je dosad oko 65 odsto), ali isto tako olakšati puno povezivanje
kompanije s namenskom industrijom. Jer već desetak firmi u Srbiji opredeljenih
za namensku proizvodnju steklo je status državnog preduzeća od strateškog
značaja. „Realno gledano, teško je reći da li će se u tekućoj i narednoj godini
pojaviti strateški partner. Međutim, to nije nemoguće. S tim u vezi do sada su
obavljeni brojni kontakti s turskim, nemačkim, pa svojevremeno i kineskim
partnerima”, predočava Trifunović. Zaključuje da je srednjoročni plan – spona s
javnim sektorom kao garantom „Jumkove” stvarne uposlenosti: „Ključno je pitanje
kontinuitet održivog i ekonomičnog poslovanja u narednom periodu za šta se
obezbeđuju uslovi. Ukoliko ne dođe do adekvatne privatizacije, novim izmenama
Zakona o stečaju za „Jumko” može biti značajan koncept brzog stečaja, kakav je
imao „Dženeral motors” na primer, kojim bi jedan deo otišao u stečaj, dok bi
nova kompanija relaksirana dugovanja u kraćem periodu nastavila rad i učvrstila
svoju poziciju prema javnom sektoru.”
Antrfile :
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Danas
Strana : 6
Autor : RODOLJUB ŠABIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna
ZAKONOM (NE)ZAŠTIĆENI PODACI
LIČNI STAV
Prošla je godina od usvajanja novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. I,
ako je suditi po tome da izveštaj Komisije EU o napretku Srbije u reformama
konstatuje napredak i u ovoj oblasti, ona ne spada u one „godine koje su
pojeli“ famozni skakavci proroka Joila. Kao neko ko je, bez lažne skromnosti,
sa svojim saradnicima bitno doprineo toj „prolaznoj“ oceni EU, mislim da je ta
ocena više podstrek nego priznanje. Posao je tek započet, nije urađeno dosta
toga što se moglo uraditi, ima još ogromno mnogo toga da se uradi. I na
usklađivanju našeg pravnog poretka sa evropskim standardima i na uspostavljanju
nezavisnog nadzornog tela osposobljenog da obezbedi primenu tih standarda u
praksi i konačno, na promeni dominantnog mentaliteta, što će verovatno biti
najteži zadatak. Jako dugo je sve lično, privatno podređivano bilo čemu što se
(olako) označavalo „državnim“ ili „javnim“ ili „opštim“ interesom. O inerciji
toga svakodnevno svedoče brojni primeri.
U tom kontekstu je vrlo ilustrativno jedno „obaveštenje“ koje je ovih dana
stiglo na adrese mnogih naših građana:
„U cilju ažuriranja matičnih podataka (JMBG), a na osnovu člana 57. Zakona o
energetici („Službeni glasnik“, br. 84/04), molimo Vas da u roku od 5 dana na
adresu Pogona Banovo brdo, ulica Požeška 71 dostavite fotokopiju lične karte sa
upisanim Vašim ED brojem ili donesete ličnu kartu na uvid. S poštovanjem, Vaša
EDB d.o.o. Beograd.“
Ne znam koliko (hiljada) naših sugrađana je primilo ovakvo „obaveštenje“, ali
znam da se popriličan broj njih obratio Povereniku za informacije od javnog
značaja i zaštitu podataka o ličnosti. S tim u vezi, Poverenik se,
odgovarajućim zahtevom obratio rukovodstvu Elektrodistribucije Beograd
zatraživši izjašnjenje u vezi sa osnovom i svrhom ovakve „obrade podataka“, kao
i u vezi sa raspolaganjem i čuvanjem tako prikupljenih podataka.
Građani postavljaju mnoga logična pitanja koja se svode na tri osnovna. Prvo se
tiče postojanja osnova za ovakvo traženje, drugo svrsishodnosti ove „akcije“, a
treće sudbine podataka nakon ostvarivanja „svrhe“ obrade. Kakve odgovore na
njih nudi sadržina „obaveštenja“?
Legitiman osnov za obradu podataka o ličnosti može biti ili pristanak ličnosti
o kojoj se radi ili zakonom izričito utvrđen osnov. Budući da se očigledno ne
radi o pristanku, u konkretnom slučaju je reč o ovom drugom. Takav „osnov“ je,
reklo bi se, označen u formulaciji „na osnovu člana 57. Zakona o energetici
(„Službeni glasnik“, br. 84/04)“. Samo problem pravi jedna „sitnica“. Naime, u
navedenoj zakonskoj odredbi JMBG se uopšte ne spominje. Ta odredba utvrđuje
obavezne klauzule Ugovora o isporuci električne energije, koje se pre svega
odnose na uslove i način isporuke. Što se ostalih, pa i ličnih podataka tiče,
odredba upućuje na Zakon o obligacionim odnosima. A ovaj opet uopšte ne
predviđa JMBG kao obavezan element ugovora, pa razume se, još manje
fotokopiranje ili skeniranje lične karte.
„Svrha“ bi trebalo da je definisana formulacijom „u cilju ažuriranja matičnih
podataka (JMBG)“. Međutim, s tim u vezi, imamo ne samo pravni nego i
elementarni logički problem. Jednostavno, besmisleno je od bilo koga tražiti
JMBG „radi ažuriranja“, prosto zato što je reč o broju koji je vezan za
nepromenljiva svojstva ličnosti, pa je i sam nepromenljiv i shodno tome ne može
se „ažurirati“. Dakle, sva je prilika da su autori obaveštenja imali na umu
nešto drugo, ali ostaje potpuno nejasno šta.
O tome kako i koliko se dugo čuvaju dobijene fotokopije ličnih karata i kome su
sve dostupne, sadržina obaveštenja ne govori uopšte. Ne treba previše mašte da
bi se zamislile moguće neprijatne posledice prikupljanja ogromne količine
fotokopija ličnih dokumenata u kontekstu jednog fenomena kome u svetu pridaju
sve više pažnje, a koji se kod nas potcenjuje. Mislim, razume se, na „krađu
identiteta“.
Dakle, iako se radi o obradi podataka veoma velikog broja ljudi, sadržina
„obaveštenja“ ne nudi prave odgovore ni na jedno od tri bitna pitanja. Pravi
odgovori su izostali i relativno nedavno kad je Agencija za privatizaciju u
medijima objavljivala lične podatke više desetina hiljada građana. Izostali su
i, kad su neshvatljivo lako i bez odgovarajućeg epiloga iz prostorija
Komesarijata za izbeglice u Novom Sadu ukradeni kompjuteri u čijim memorijama
se nalazila slična količina ličnih podataka. Ovi i drugi primeri koji bi se
mogli navesti upozoravaju da je postupanje sa ličnim podacima nedopustivo često
olako i neodgovorno. Krajnje je vreme da se to bar počne menjati. Jer, ne samo
što nije u skladu sa ocenom iz Izveštaja Komisije EU, već je direktno suprotno
zakonu koji imamo, eto već godinu dana.
Autor je poverenik za informacije
Antrfile :
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Pregled
Strana : 5
Autor : JELENA BLAGOJEVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
DANAS UGOVOR S NOVARTISOM
RZZO će zaključiti ugovor o hitnoj nabavci vakcina protiv gripa A (H1N1)
U roku od 25 dana biće isporučeno 500.000 doza vakcina, a ostalih 2,5 miliona
tokom januara, februara i marta meseca 2010. godine
Jelena Blagojević
Beograd
Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) danas će potpisati ugovor sa
farmaceutskom kompanijom „Novartis“, čime će se ovaj poznati švajcarski
proizvođač lekova i vakcina i zvanično obavezati da će ispoštovati obećanje
dostavljeno u ponudi za učešće u javnoj nabavci vakcina protiv gripa tipa A
(H1N1) za potrebe građana Srbije.
Komisija za nabavku vakcine protiv novog gripa završila je rad, kako je istakla
Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje na
jučerašnjoj konferenciji za novinare, a to znači da bi tri miliona doza vakcine
protiv gripa A (H1N1) trebalo da bude isporučeno srpskom zdravstvu u narednih
pet meseci.
Farmaceutska kuća „Novartis“, preko svog zastupnika „Jugohemije“, dostavila je
jedina, da podsetimo, neophodnu dokumentaciju potrebnu za učešće na tenderu
koji je Republički zavod za zdravstveno osiguranje raspisao za nabavku pomenute
vakcine. Ujedno je dala garanciju da će 500.000 doza vakcina isporučiti u roku
od 25 dana od dana potpisivanja ugovora sa RZZO, a ostalih 2,5 miliona tokom
januara, februara i marta meseca 2010. godine.
Vakcina je ispravna i registrovana u Evropi, kako se čulo, a Republički zavod
za zdravstveno osiguranje će zaključiti ugovor o hitnoj nabavci vakcina protiv
gripa A (H1N1), po ceni od 799 dinara po dozi. Prioritet u vakcinaciji imaće
posebno zaštićene grupe stanovništva. Pomenutim kategorijama, kao i svim
građanima koji su i do sada bili oslobođeni plaćanja participacije, vakcinacija
će se u potpunosti finansirati iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ostale kategorije stanovništva, koje ne spadaju u takozvanu zaštićenu
kategoriju i nisu oslobođene participacije, plaćaće procentualno učešće u ceni
vakcine u iznosu od 50 odsto.
Vakcinacija će se sprovoditi u domovima zdravlja, kaže Branislav Tiodorović,
predsednik Komisije za nabavku vakcine, a pored sedamnaest država u Evropi u
kojima se već obavlja vakcinacija, Srbija i Hrvatska će biti jedine koje su van
Evropske unije.
Vakcina je potpuno bezbedna, kaže Tiodorović, a postvakcinalna reakcija blaga -
manji otok i crvenilo, što zavisi od imuniteta svakog pacijenta ponaosob.
Pacijent koji primi vakcinu najkasnije posle 21 dana stiče imunitet prema novom
gripu, a neretko i ranije, što zavisi od trenutnog imunološkog stanja
pacijenta, kaže Tiodorović.
Antrfile :
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : SONJA TODOROVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
U SRBIJI OBOLELO IZMEĐU 20.000 I 30.000 GRAĐANA
Ministar Tomica Milosavljević proglasio epidemiju u zemlji
Ministar zdravlja kaže za „Blic” da se nada da će vakcinacija započeti dan
nakon što prva pošiljka cepiva stigne u Srbiju. Pregovori sa „Novartisom” da
nam najveći broj vakcina pošalju u januaru
Sonja Todorović i
dopisnici “Blica”
U Srbiji je od novog gripa do sada obolelo između 20.000 i 30.000 građana,
rekao je za „Blic” ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Ministar, koji je
juče zbog nepovoljne epidemiološke situacije proglasio epidemiju virusa A H1N1
u Srbiji, dodaje da građani neće dugo čekati na vakcinaciju, jer će ona početi
dan nakon što prva pošiljka cepiva stigne u Srbiju, početkom decembra.
Ugovor sa „Novartisom” o nabavci vakcina biće potpisan danas. Naše vlasti
trenutno pregovaraju sa švajcarskom kompanijom o tome da rok za isporuku tri
miliona vakcina ne bude mart nego kraj januara, budući da se glavni talas
obolevanja očekuje odmah posle Nove godine.
Dr Branislav Tiodorović, predsednik Komisije za nabavku vakcine i član Radne
grupe za pandemiju, nada se da ćemo najveći broj vakcina dobiti do kraja
januara, jer u februaru i martu „nema smisla sprovoditi vakcinaciju”.
- Borimo se da „Novartis” nateramo da nam daju vakcinu koju su možda namenili
nekoj drugoj zemlji gde nije proglašena epidemija. Sigurno ćemo uspeti da do
kraja januara dobijemo bar milion i po doza - kaže za „Blic” dr Tiodorović.
Kako saznajemo, tokom sledeće nedelje „Novartis” i „Jugohemija” održaće
sastanak u Bazelu povodom zahteva Srbije da joj se veća količina doza isporuči
do kraja januara.
Kada prve količine vakcina stignu u Srbiju, odmah će biti skladištene u
Institutu za imunologiju i virusologiju „Torlak”.
Ministar Milosavljević kaže da je jedan od uslova na tenderu bio da je vakcina
prošla sve kontrole u Evropskoj agenciji za lekove, tako da se ponovna analiza
u Srbiji neće raditi.
- Dokumentacija „Novartisove” vakcine već je u Agenciji za lekove. U
međuvremenu, u Institutu „Batut” prave se operativni planovi koji grad, odnosno
javni zavod će dobiti vakcinu i koliko doza. Nadam se da će čim ona stigne u
Srbiju i bude uskladištena u „Torlaku”, sutradan krenuti vakcinisanje građana -
objašnjava dr Milosavljević.
Vakcinacija građanstva biće obavljena u domovima zdravlja, a participacija će
biti minimum 50 odsto od cene vakcine, kaže Svetlana Vukajlović, direktorka
Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Tako ćemo zajedno sa Hrvatskom biti među prvim zemljama van Evropske unije koje
su počele vakcinaciju protiv virusa A H1N1. Plaćanje vakcine protiv novog gripa
vršiće se po isporuci. Međutim, dogovor je da Srbija prvo plati avans, i to 20
odsto od ukupne cene cepiva.
Prema rečima dr Tiodorovića, „Novartisova” vakcina je bezbedna i mogu da je
prime svi građani stariji od šest meseci, a lekari će proveravati u kom
trenutku mogu da je prime hronični bolesnici.
- Ako je neko alergičan na jaja ili piletinu, neće smeti da primi vakcinu.
Prioritetne grupe za vakcinisanje biće hronični bolesnici, trudnice i deca
starija od šest meseci. Vakcinu mogu da prime i trudnice u prva tri meseca
trudnoće, ali o tome mora da odluči njihov ginekolog. Prvo će se vakcinisati
deca od šestog meseca pa nadalje, trudnice posle prvog tromesečja, hronični
bolesnici, potom zdravstveni radnici, zaposleni u javnim službama i ostali
građani - objašnjava dr Tiodorović.
On kaže da je Svetska zdravstvena organizacija preporučila da je jedna doza
vakcine po pacijentu dovoljna, dok je stav Evropskog centar za lekove da treba
primiti dve doze u razmaku od mesec dana.
- Ta druga doza uglavnom je nepotrebna, jer se sa prvom postiže 80 odsto
imuniteta. Čovek koji nikada nije primio vakcinu, nakon vakcinacije stvoriće
imunitet za 21 dan, dok će kod onih koji su nekada u životu primili vakcinu
protiv gripa, imunitet dobiti već za 15 dana - kaže dr Tiodorović .
On kaže da je vakcina potpuno bezbedna i da su reakcije blage i da se na mestu
uboda u roku od 24 do 48 sati može pojaviti crvenilo i otok, te povišena
temperatura, što zavisi od imunog sistema svakog pojedinca.
Tiodorović je naveo da je do sada 40 miliona ljudi primilo vakcinu kompanije
„Novartis” i da nije bilo prijavljenih neželjenih posledica.
Ministar Milosavljević juče je proglasio epidemiju novog gripa na teritoriji
čitave Srbije i odredio mere za sprečavanje širenja epidemije, koje pre svega
omogućavaju vanrednu imunizaciju i vakcinaciju najpre najugroženijih grupa.
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Milosavljević je precizirao da
proglašavanje epidemije ne znači opšte zatvaranje škola i obdaništa niti
zabranu okupljanja, jer će se konkretne mere razmatrati i sprovoditi na nivou
okruga u Srbiji.
- Odluke o zatvaranju obdaništa i škola i zabrana javnih okupljanja biće
donošene posle konsultacija. U saradnji sa Ministarstvom prosvete, produžen je
jesenji raspust da bi se u situaciji širenja epidemijskog talasa omogućilo da
prođe period inkubacije i da tim prekidom suzbijemo širenje virusa - objasnio
je ministar.
On je dodao da za donošenje odluke o proglašenju epidemije nije kriterijum broj
obolelih, već prijavljivanje više lokalnih epidemija na teritoriji koja
podrazumeva polovinu i više stanovništva.
Dr Tiodorović kaže da nas očekuje još nekoliko talasa.
- Ovaj talas će se završiti za sedam dana, ali moguće je da će se samo
nadovezati novi talas. Do Nove godine opet ćemo imati još jedan talas. Ali onaj
najveći se očekuje posle Nove godine - ističe dr Tiodorović.
Najgora situacija po pitanju obolelih od novog gripa je u užičkom regionu.
Najblaža situacija je u severnom delu Vojvodine gde nema prijava obolelih.
Antrfile : Opšte mere u uslovima epidemije
- Omogućena je vanredna imunizacija i vakcinacija, najpre najugroženijih grupa.
- Utvrđeno je obavezno učešće zdravstvenih ustanova, privatne zdravstvene
prakse i drugih pravnih lica, preduzetnika i građana u korišćenju određenih
objekata, opreme i prevoznih sredstava radi suzbijanja zarazne bolesti
pandemijskog gripa, kao i vanredni epidemiološki nadzor.
- Omogućena je zabrana okupljanja lica u školama, predškolskim ustanovama,
zdravstvenim ustanovama, javnim objektima i na drugim javnim mestima na delu
ili na celoj teritoriji, a prema epidemiološkoj proceni nadležnog instituta,
odnosno zavoda za javno zdravlje. Ministar Milosavljević je objasnio da u ovom
trenutku nema opšte zabrane okupljanja niti opšteg zatvaranja škola i
obdaništa, već će o tome odlučivati vlasti u okruzima.
* Naredba o proglašenju epidemije stupa na snagu po objavljivanju u „Službenom
glasniku”.
Stiže dva miliona maski
Dr Branislav Tiodorović kaže da dva miliona maski u Srbiju treba da stigne za
10 dana.
- Imamo rezerve maski koje će biti besplatno deljene stanovništvu u jeku
najvećeg talasa novog gripa. U ovom trenutku to nije neophodno - objašnjava
doktor.
Maska se ne nalazi na pozitivnoj listi, zbog čega RZZO to neće kupovati.
Kupovina je individualna odluka svakog pojedinca i mi nemamo pravnog osnova za
tendersku nabavku maski, rekla je Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.
Još dvoje umrlih
Na Infektivnoj klinici u Nišu preksinoć je preminuo 59-godišnji muškarac za
koga se sumnja da je oboleo od novog gripa. On je hospitalizovan u ponedeljak
uveče. Do zaključenja ovog izdanja nije stigla potvrda da je on bio zaražen
virusom novog gripa. „Bolovao je od opstruktivne bolesti pluća, imao je i teško
srčano oboljenje, a godinama je patio i od dijabetesa, čak mu je bilo
amputirano stopalo”, rekao je direktor Klinike za zarazne bolesti, prof. dr
Žarko Ranković. J. D. (55), pacijentkinja iz Velikog Šiljegovca zaražena
virusom A H1N1, preminula je juče na infektivnom odeljenju kruševačke bolnice.
Popunjenost kreveta u bolnicama u Srbiji
BEOGRAD
Infektivna klinika KCS
Pacijenata 51
Slobodnih kreveta 9
Institut za majku i dete
Pacijenata 2
Slobodnih kreveta 4
NIŠ
Infektivna klinika
Pacijenata 30 (20 zbog novog gripa)
Slobodnih kreveta 35
Dečja interna klinika
Pacijenata 0
Slobodnih kreveta 100
KRAGUJEVAC
Infektivna klinika
Pacijenata 20
Slobodnih kreveta 30
Pedijatrijska klinika
Pacijenata 11
Slobodnih kreveta 84
NOVI SAD
Klinika za infektivne bolesti
Pacijenata 23
Slobodnih kreveta 25
Dečja bolnica
Pacijenata 0
Slobodnih kreveta prema potrebi
UŽICE
Infektivno odeljenje
Pacijenata 26
Slobodnih kreveta prema potrebi
Izolaciona jedinica
pedijatrije
Pacijenata 22
Slobodnih kreveta prema potrebi
Oboleli od novog gripa smešteni su, u manjem broju, i u drugim odeljenjima
istih bolnica ili u drugim bolnicama
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 4
Autor : S. T.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
OD „NOVARTISA“ TRAŽE BRŽU ISPORUKU
BEOGRAD - Hronični bolesnici, deca i trudnice biće vakcinisani protiv novog
gripa pre zdravstvenih i ostalih javnih radnika, a vakcinacija bi mogla da
počne već u decembru, pošto se sa kompanijom „Novartis“ pregovara da prvih
100.000 doza stigne pre ugovorenog roka od 25 dana, izjavio je juče epidemiolog
Branislav Tiodorović, predsednik tenderske Komisije za nabavku vakcina protiv
novog gripa.
On je na konferenciji za novinare u Republičkom zavodu za zdravstveno
osiguranje rekao da se na „Novartis“ vrši pritisak da Srbiji u prvoj turi
isporuči 700.000 umesto dogovorenih pola miliona doza, od kojih bi 100.000
moglo da stigne pre polovine decembra kako nam se ne bi desilo što i Ukrajini.
- Tražili smo da kraj januara bude krajnji rok za isporuku svih tri miliona
doza, kako nam kasnije ne bi ostale neiskorišćene. Pošto je vakcinu
registrovala Evropska komisija za lekove njena provera može da traje i samo
sedam dana, pa bi vakcinacija mogla da počne već u decembru. Vakcina je tipa
subjunit i stav radne grupe je da je bezbedna i dobra. Reakcije na vakcinu su
blage i mogu se javiti u roku od 24 do 48 sati kao crvenilo na mestu uboda, a
može se pojaviti i povišena temperatura između 37 i 38 stepeni - rekao je
Tiodorović i dodao da do sada u svetu nije bilo prijava neželjenog dejstva
vakcine.
Prema njegovim rečima pacijent koji primi vakcinu stiče imunitet najkasnije
posle 21 dana, a može i ranije što zavisi od imunološkog stanja pacijenta.
Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje
najavila je da će do kraja današnjeg dana biti potpisan ugovor sa „Novartisom“
o nabavci vakcina protiv novog gripa.
- Vakcinu ćemo plaćati po isporuci, s tim što ćemo morati da platimo avans i mi
nećemo dati da to bude više od 20 odsto, koliko će otprilike koštati prva
količina vakcina koju ćemo dobiti - rekla je Vukajlovićeva i naglasila da je
poziv za učešće na tenderu upućen svim proizvođačima koji imaju registrovanu
vakcinu.
- Dobili smo tri ponude kompanija „Bakster“, „Novartis“ i „Sanofi Paster“, dok
je „GlaksoSmitKlajn“ umesto ponude predložio tajne pregovore na šta mi nismo
mogli da pristanemo. „Torlak“ nismo pozvali zato što znamo da nema proizvodnju
vakcine. U njihovoj ponudi nije bilo rokova isporuka ni garancija bezbednosti
vakcine. „Torlak“ je mogao da se pojavi kao zastupnik da ga je neka kompanija
ovlastila. Namera „Torlaka“ i nije bila suštinska, već su želeli da pokažu
svoju prisutnost - istakla je Vukajlovićeva i dodala da je cena od 799 dinara
po dozi najniža od svih zemalja u regionu.
Antrfile :
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 5
Autor : R. BRIZA
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna
NISMO HTELI DA RUŠIMO TENDER
DR RANKO DAKIĆ, DIREKTOR INSTITUTA ZA VIRUSOLOGIJU I IMUNOLOGIJU „TORLAK“
„Torlak“ je dostavio i ponudio kvalitetno kliničko ispitivanje u kojem je
kineska vakcina ispitana na više od hiljadu volontera i nije dala apsolutno
nikakve neželjene efekte
BEOGRAD - Dr Ranko Dakić, direktor Instituta za virusologiju i imunologiju
„Torlak“, tvrdi da toj ustanovi ni na kraj pameti nije bilo da ruši tender za
nabavku vakcina H1N1, već im je bila namera da se narod vakciniše što pre zbog
preteće pandemije gripa!
Pojavili ste se na tenderu za nabavku vakcina protiv H1N1 zastupajući kinesku
firmu „Ziđeng tanjan“. Unapred ste znali da ne možete da prođete jer nemate
validnu dokukmentaciju? Koji vam je bio motiv? Ko su uopšte ti Kinezi?
- To je „Novartisova“ firma. „Novartis“ je kupio od njih 85 odsto kapitala. A
motiv je bio da se ljudi što pre vakcinišu.
Njihova vakcina košta 3,8 evra, a „Novartisova“, kojeg u Srbiji zastupa
„Jugohemija“, 8 evra. Nikome nije jasno o čemu se tu radi.
- Tender je čist kao suza! „Torlak“ nije ispunio dva elementarna uslova:
vakcina nije registrovana u EU i nismo dostavili bankarsku garanciju zato što
nismo imali dovoljno vremena da je izvadimo.
Ako nismo članica EU i nismo ni kandidat za ulazak, zašto je neophodno da ta
vakcina bude registrovana u EU da bi je koristili u Srbiji? Ko je doneo takvu
odluku?
- Mislim da je to predlog Radne grupe za praćenje pandemije.
Zašto? Dali vam je to neko objasnio?
- Ne znam. „Torlak“ u ovoj državi najviše zna o vakcinama i čini mi se da je to
najveći problem.
Kakva je ta kineska vakcina?
- Znam da naš narod vrlo neopravdano ima loše mišljenje o proizvodima kineske
farmaceutske industrije. Verujte, ovaj proizvođač čiju smo vakcinu zastupali je
za respekt. „Torlak“ je dostavio i ponudio kvalitetno kliničko ispitivanje gde
je ta vakcina ispitana na više od hiljadu volontera i nije dala apsolutno
nikakve neželjene efekte. Registrovana je u kineskoj agenciji za lekove.
U čemu je dobrobit vakcine ako je neko primi u martu, imunitet stekne u aprilu
sledeće godine, a od svinjskog gripa oboli sada?
- Apsolutno je poželjno da se što pre vakciniše što više ljudi. Naš motiv
javljanja na tender je upravo to i bio. Znali smo da ne može niko od
proizvođača u ovom trenutku da ponudi svu količinu neophodnih vakcina.
Razmišljali smo da bi bilo dobro da se u roku od mesec dana skupi barem milion
doza. Nismo ispunili uslove i to je okej.
Zašto se priča da ste vi rušili ponudu „Jugohemije“, koja zastupa „Novartis“?
- Ja sam to čuo iz medija. Iz medija sam, takođe, saznao i ko je navodni
vlasnik „Jugohemije“. Ja to ne znam. Znam direktora te kompanije i on je vrlo
korektan čovek.
Da li imate kapacitet da smestite sve vakcine koje budu bile kupljene?
- Imamo kapacitet 10 miliona pojedinačnih doza odjedanput.
„Torlak“ će, nakon šest godina, praviti sezonsku vakcinu protiv gripa. Hoće li
obuhvatiti i H1N1?
- U decembru će pogon za pravljenje vakcine za grip biti gotov. U februaru će
da krene proizvodnja za iduću sezonu. U tim vakcinama biće i virus svinjskog
gripa H1N1. Zato i govorimo ljudima da se ne plaše vakcine jer nisu tačne sve
one priče o teorijama zavere da je virus pobegao iz laboratorije.
Antrfile : Dugovi
Da li je „Torlak“ u dugovima?
- Postoji gradska priča o nama koja je vrlo ružna. Nije mi jasno zašto ljudi
koji šire te laži ne dođu da se informišu. Današnji račun iznosi 45 miliona
dinara. Devizni oko 427.000 evra. Nikome ne dugujemo ništa. Sve na vreme
plaćamo. Nemamo nijedan kredit.
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 6
Autor : D. P.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
NASTAVLJA SE PRITISAK NA MEDIJE
U PROSTORIJAMA UNS JUČE ODRŽANA TRIBINA O PRIMENI ZAKONA O JAVNOM INFORMISANjU
Novi zakon je oterao novinare u autocenzuru, zbog čega će Udruženje novinara
Srbije podneti još jednu inicijativu za ocenu njegove ustavnosti, najavila je
juče predsednica tog udruženja Ljiljana Smajlović
BEOGRAD - Zakon o javnom informisanju oterao je novinare u autocenzuru, zbog
čega će Udruženje novinara Srbije podneti još jednu inicijativu za ocenu
njegove ustavnosti, najavila je juče predsednica UNS Ljiljana Smajlović na
tribini „Primena Zakona o javnom informisanju, Zakona o slobodnom pristupu
informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“.
- Nastavljaju se pritisci na štampu, a to je u svom izveštaju primetila i
Evropska komisija. Zakon o javnom informisanju u praksi se ne primenjuje, zbog
čega nema drakonskih kazni prema medijima i postupaka pred Trgovinskim sudom.
Kršenja pretpostavke nevinosti u medijima svakako ima, ali tužilaštvo na to ne
reaguje - navela je Smajlovićeva i apelovala na to da se zakon ne primenjuje,
jer nanosi štetu i medijima i Srbiji na putu ka EU.
Advokat Božo Prelević upozorio je na to da se vlasti u Srbiji hvale samo brojem
usvojenih zakona.
- Pisac Zakona o informisanju je nepoznat, njega je napisao NN genije, bez
osluškivanja šta o tome kaže stručna javnost. Mi smo u dilemi da svojim
kritikama ne odmognemo demokratskim procesima, a pomognemo radikalima. Međutim,
to mora da ima granicu. Kao što je nekad mantra bilo „bratstvo i jedinstvo“
danas su to „evropski standardi“. Sve možete da provučete kroz evropske
standarde, ali nije sve evropski standard. Bojim se da jedna stranka u vlasti
dolazi u situaciju u kojoj je bio SPS pre 1999. godine znajući da odlazi. Ta
poludrogirana stranka maše levo i desno i donosi zakone koje ćemo uz velike
muke da promenimo. Uvela se ponovo moda, pa kažu: „Ti zakoni su prošli
venecijansku komisiju“ ili ovu i onu komisiju. Pa, ako hoće da im prođe
venecijansku komisiju, neka im onda tamo bude izborno telo, neka oni iz
Venecije glasaju za njih! Toliko su insistirali na autogolu, doneli su zakon, a
sad čekaju da se taj zakon promeni, jer su svi relevantni akteri spolja rekli
da Zakon o javnom informisanju ne obezbeđuje ono što bi morao da obezbedi u
evropskim demokratijama - upozorio je Prelević.
Glavni i odgovorni urednik Presa Dragan J. Vučićević kaže da je Zakon o javnom
informisanju odveo ne samo lokalne, već i velike medije u neku vrstu
autocenzure.
- Taj zakon mora da se promeni. Postoji jedna strana kompanija koja izdaje
jedne dnevne novine u Srbiji i koja je u nekoliko navrata grubo prekršila Zakon
o informisanju, a za to niko nije odgovarao, apsolutno niko! Jedan advokat se u
jednoj opštini u Beogradu ubio skokom s četvrtog sprata unutra. Te novine su
objavile na naslovnoj strani sliku mrtvog čoveka s razbijenom lobanjom u lokvi
krvi u krupnom kadru. Niko nije reagovao! A to nije bio Kurir. Nedugo potom
druge novine u vlasništvu iste strane kompanije objavile su na naslovnoj strani
„Drkanje završilo pred RRA“. Nama su prodavali priču mi se borimo protiv Kurira
zato što tako piše i objavljuje te slike. Sad objavljuju druge novine i niko ne
reaguje - podsetio je Vučićević.
Za okruglim stolom je govorio i poverenik za informacije od javnog značaja
Rodoljub Šabić, koji je istakao da je primena Zakona o slobodnom pristupu
informacijama i Zakona zaštiti podataka ličnosti „mera demokratizacije društva“.
Antrfile : Prelević o Kačareviću
Božo Prelević osvrnuo se i na hapšenje, a onda puštanje da se brani sa slobode
nekadašnjeg urednika Glasa javnosti Slavoljuba Kačarevića.
- Jako mi je drago što su mediji uspeli da obelodane slučaj gospodina
Slavoljuba Kačarevića, mada ga lično ne poznajem. Ali činjenica da je neko bio
u zatvoru zato što njegova firma nije vratila kredit u zemlji koja ne može da
nabroji kredite koje je vratila u poslednjih sto godina i nijednog uspešnog
direktora, gde je svaki privrednik godine u sledeće tri godine bio u zatvoru,
to je neverovatno - ocenio je Prelević.
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 6
Autor : R. BRIZA
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna
TENDER JE ČIST!
Intervju i Dr Ranko DakiĆ, direktor „Torlaka“
„Torlak“ je kinesku vakcinu ponudio da bi se što veći broj ljudi vakcinisao što
pre, ali nije ispunio uslov da je registrovana u Evropskoj uniji
BEOGRAD - Dr Ranko Dakić, direktor Instituta za virusologiju i imunologiju
„Torlak“, tvrdi za Kurir da toj ustanovi ni na kraj pameti nije bilo da ruši
tender za nabavku vakcina protiv virusa H1N1, već im je namera bila da se narod
vakciniše što pre zbog preteće pandemije gripa!
Pojavili ste se na tanderu za nabavku vakcina protiv H1N1 zastupajući kinesku
firmu „Ziđeng tanjan“. Unapred ste znali da ne možete da prođete jer nemate
validnu dokumentaciju. Šta je bio vaš motiv? Ko su uopšte ti Kinezi?
- To je „Novartisova“ firma. „Novartis“ je kupio od njih 85 odsto kapitala. A
motiv je bio da se ljudi što pre vakcinišu.
Ta njihova vakcina košta 3,8 evra, a kompanije „Novartis“, koju u Srbiji
zastupa „Jugohemija“, osam evra. Nikome nije jasno o čemu se tu radi?
- Tender je čist ko suza! „Torlak“ nije ispunio dva elementarna uslova: vakcina
nije registrovana u EU i nismo dostavili bankarsku garanciju zato što nismo
imali dovoljno vremena da je nabavimo.
Ako nismo članica Evropske unije, pa čak ni kandidat za ulazak u EU, zašto je
neophodno da ta vakcina bude registrovana u Uniji kako bismo je koristili u
Srbiji? Ko je doneo takvu odluku?
- Mislim da je to predlog Radne grupe za praćenje pandemije.
Zašto? Je l’ vam to neko objasnio?
- Ne znam. „Torlak“ u ovoj državi najviše zna o vakcinama i čini mi se da je to
najveći problem.
Dobro, kakva je ta kineska vakcina?
- Znam da naš narod vrlo neopravdano ima loše mišljenje o proizvodima kineske
farmaceutske industrije. Verujte, proizvođač čiju smo vakcinu zastupali je za
respekt. „Torlak“ je dostavio i ponudio kvalitetno kliničko ispitivanje u kojem
je ta vakcina ispitana na više od hiljadu volontera i nije dala apsolutno
nikakve neželjene efekte. Registrovana je u kineskoj agenciji za lekove.
Sve države u svetu znale su da će pandemija krenuti na jesen pa su na vreme
stale u red za nabavku vakcina. Samo smo mi zakasnili. U čemu je dobrobit
vakcine ako je neko primi u martu sledeće godine, imunitet stekne u aprilu, a
od svinjskog gripa oboli sada?
- Apsolutno je poželjno da se što pre vakciniše što više ljudi. Naš motiv
javljanja na tender je upravo to i bio. Znali smo da u ovom trenutku niko od
proizvođača ne može da ponudi celu količinu neophodnih vakcina. Razmišljali smo
da bi bilo dobro da se u roku od mesec dana sakupi barem milion doza. Nismo
ispunili uslove i to je u redu.
Zašto se priča da ste vi rušili ponudu „Jugohemije“, koja zastupa „Novartis“?
- Ja sam to čuo iz medija. Takođe, iz medija sam saznao i ko je navodno vlasnik
„Jugohemije“. Ja to ne znam. Znam direktora te kompanije, koji je vrlo korektan
čovek.
Da li imate kapacitet da skladištite sve vakcine koje budu bile kupljenje?
- Imamo kapacitet za 10 miliona pojedinačnih doza.
Antrfile : Nismo u dugovima
Da li je „Torlak“ u dugovima?
- Postoji gradska priča o nama, koja je vrlo ružna. Nije mi jasno zašto ljudi
koji šire te laži ne dođu da se informišu. Naš današnji račun iznosi 45 miliona
dinara. Devizni oko 427.000 evra. Nikome ne dugujemo ništa. Sve na vreme
plaćamo. Nemamo nijedan kredit.
Domaća vakcina za sledeću sezonu
„Torlak“ će praviti sezonsku vakcinu protiv gripa nakon šest godina. Hoće li u
njoj biti i H1N1?
- U decembru će pogon za pravljenje vakcine za grip biti gotov. U februaru će
početi proizvodnja za iduću sezonu. U tim vakcinama biće i virus svinjskog
gripa H1N1. Zato i govorimo ljudima da se ne plaše vakcine, jer nisu tačne sve
one teorije zavere i priča da je virus pobegao iz laboratorije.
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 7
Autor : B. RADIVOJEVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
POČELA TRKA S VREMENOM
RZZO i "JUGOHEMIJA" POKUŠAVAJU DA UBRZAJU ISPORUKU VAKCINE IZ ŠVAJCARSKE
Što pre započnemo vakcinaciju biće bolje - kaže dr Tiodorović
REPUBLIČKI zavod za zdravstveno osiguranje potpisaće danas ugovor sa
švajcarskom kompanijom "Novartis" o kupovini tri miliona doza vakcine protiv
novog gripa, za osam evra po dozi.
Predstavnici "Jugohemije" putuju u Švajcarsku i u centrali "Novartisa" probaju
da ubrzaju isporuku vakcina za Srbiju.
- Činimo sve što je moguće u tom pravcu i trenutno pregovaramo o garancijama za
plaćanje - rekla je juče direktorka RZZO Svetlana Vukajlović, napominjući da će
pre potpisivanja ugovora o nabavci vakcine informisati Vladu Srbije.
Vukajlovićeva kaže da proizvođač, kojeg na našem tržištu zastupa "Jugohemija",
traži avans, ali da "nećemo dati više od 20 odsto, što pokriva cenu prvih
500.000 doza". Ostale vakcine plaćaće se 15 dana po isporuci. Prema onome što
je "Jugohemija" ponudila na tenderu ta prva tura trebalo bi da stigne 25 dana
po potpisivanju ugovora, najkasnije do 15. decembra, a ostalih dva i po miliona
doza u tri jednake tranše - 30. januara, 27. februara i 20. marta.
- Trenutno se pregovara o tome da rok za isporuku tri miliona vakcina ne bude
mart nego kraj januara - kaže dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i predsednik
tenderske komisije za nabavku vakcina. - Nadamo se da ćemo najveći broj doza
dobiti do kraja januara.
"Novartisova" vakcina ima registraciju kod Evropske agencije za lekove.
Tiodorović kaže da sve tri vakcine registrovane u Evropi imaju slične
karakteristike. Sve sadrže tiomersal u količini koja vakcinu štiti od
zagađivanja.
Tiodorović kaže da je rizik uvek prisutan, ali da je očekivana korist od
vakcinacije veća od mogućih neželjenih dejstava vakcine. Te neželjene reakcije
su, prema rečima dr Tiodorovića, uglavnom blage i lokalne, a zavisno od imunog
odgovora kod nekog posle vakcinacije može da se pojavi povišena temperatura. U
jedan na milion vakcinisanih javlja se Žilejen Barov sindrom (sve do paralize),
koji može da izazove antigen iz vakcine, ali "i bilo koji drugi virus".
Tiodorović je izneo podatak da je "Novartisovu" vakcinu do sada primilo više od
40 miliona ljudi u svetu i da nije registrovan ni jedan ozbiljniji neželjeni
efekat.
Antrfile : PARTICIPACIJA
PACIJENTI iz prioritetnih grupa za vakcinaciju biće zaštićeni o trošku
osiguranja. Socijalno ugroženi i svi koji su oslobođeni participacije,
vakcinisaće se bez troškova. Ostali će plaćati participaciju. Iznos još nije
utvrđen. U RZZO kažu da će biti u visini 50 odsto cene vakcine, a ministar
zdravlja je juče rekao da će participacija biti 75 odsto. Ugovorena nabavna
cena je osam evra.
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Politika
Strana : A5
Autor : M. PETRIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
I UNS ŠALJE „MEDIJSKI” ZAKON PRED USTAVNI SUD
Udruženje novinara Srbije podneće Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu
ustavnosti Zakona o javnom informisanju, ne zato što je nezadovoljno zahtevom
koji je uputio zaštitnik građana, već da bi sudu predočilo dopunske razloge da
se zakon stavi van snage. Jedna inostrana advokatska kancelarija koja je za
potrebe UNS-a pre usvajanja zakona uradila stručnu analizu, naknadno je
utvrdila razloge zbog kojih smatra da je zakon suprotan Evropskoj konvenciji za
zaštitu ljudskih prava i sloboda i, naravno, srpskom Ustavu.
Ovo je najavila Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, na jučerašnjoj tribini o
primeni ovog kao i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
i zaštiti podataka o ličnosti. Vlast, po njenim rečima, pokušava da umanji
štetu tako što se Zakon o javnom informisanju ne primenjuje. Iako Ministarstvo
kulture negira bilo kakav dogovor o neprimenjivanju zakona, predsednica UNS-a
kaže da se svakodnevno u pojedinim glasilima krši pretpostavka nevinosti, a
tužilaštvo ne reaguje. Iako je broj zahteva deset puta veći nego u prvoj godini
primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Rodoljub
Šabić, poverenik za tu oblast kao i zaštitu podataka o ličnosti, smatra da je
stanje moglo biti i mnogo bolje.
Antrfile :
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Politika
Strana : A8
Autor : JELENA BEOKOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
PRVE VAKCINE DO SREDINE DECEMBRA
Država će kupiti oko tri miliona doza „Novartisove” vakcine, a prvi će ih
primiti deca, trudnice i hronični bolesnici
Ugovor sa švajcarskom farmaceutskom kućom „Novartis” o kupovini tri miliona
doza vakcine „focetrija” protiv novog gripa trebalo bi da bude potpisan do
kraja današnjeg dana, a prva isporuka od 500.000 vakcina očekuje se sredinom
decembra, rečeno je juče na konferenciji za novinare u Republičkom zavodu za
zdravstveno osiguranje. Posle prve isporuke, proizvođač bi trebalo da
preostalih 2,5 miliona doza isporuči tokom januara, februara i marta 2010.
godine.
Deca, trudnice i hronični bolesnici biće prvi vakcinisani, i za njih, prema
procenama Radne grupe Ministarstva zdravlja za praćenje pandemije, biće
potrebno oko 600.000 vakcina, pa će se nadležni potruditi da „Novartis”
isporuči i više od planiranih pola miliona doza. U drugoj turi vakcinisaće se
zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, kao i oni koji rade na poslovima
osnovnih funkcija zajednice, poput zaposlenih u državnim organima na lokalnom,
pokrajinskom i republičkom nivou, javnim službama, kao što su PTT, škole,
vrtići, javni transport, pravosuđe, finansijske ustanove. Radna grupa
procenjuje da će za to biti potrebno oko milion i po doza cepiva. Za ove
kategorije, kao i za sve građane koji su do sada bili oslobođeni plaćanja
participacije, cepivo će biti besplatno. Ostali će plaćati oko 50 odsto od cene
vakcine, odnosno oko 400 dinara.
– „Novartisova” vakcina registrovana je za decu stariju od šest meseci pa
naviše. Ovu vakcinu je već primilo oko 40 miliona ljudi u SAD, Kanadi i nekim
zemljama Evrope i do sada nisu prijavljeni neželjeni efekti. Samo 17 zemalja u
Evropi počelo je sa vakcinacijom, pa ćemo verovatno Hrvatska i mi biti prve
zemlje van Evropske unije gde je počeo taj proces – rekao je prof. dr Branislav
Tiodorović.
Vakcinacija će se sprovoditi u domovima zdravlja, a isporuku vakcina obavljaće
Institut za imunologiju i virusologiju „Torlak”, za koji je prof. dr Tiodorović
podsetio da je jedan od šest instituta u svetu koji imaju sertifikat za
distribuciju cepiva.
Snežana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje,
objasnila je da se Zavod odlučio da zaključi ugovor sa „Novartisom” jer je on
jedini ponudio da u najkraćem roku, već tokom 2009. godine, isporuči u znatnoj
količini ispravnu i registrovanu vakcinu po ceni od 799 dinara po dozi.
– Pozvali smo da dostave ponude svi proizvođači vakcina za koje smo znali da
imaju cepivo koje je upisano u registar Evropske agencije za lekove. Dobili smo
tri ponude, od „Bakstera”, „Novartisa” i „Torlaka”. Kompanija „Glakso Smit
Klajn”, koja ima pandemijsku vakcinu, dostavila nam je sporazum o tajnosti
podataka, po kojem u toku pregovora ne bismo smeli da objavljujemo cenu njihove
vakcine niti uslove ugovora, što mi nismo mogli da prihvatimo, i oni su se zbog
toga povukli – rekla je Vukajlovićeva.
Budući da nisu registrovani u našoj zemlji kao pravna lica, „Bakster” je
zastupao „Farmiks” d. o. o., a „Novartis” „Jugohemija”, dok je „Torlak” bio
zastupnik makedonske kompanije, koja je dobavljač vakcine kineskog proizvođača
čija je cena 3,8 evra.
– Posle otvaranja ponuda, utvrđeno je da bi „Bakster” mogao da isporuči svega
nekoliko hiljada doza vakcina u decembru, februaru i martu, a najveću količinu
od tri miliona doza tek u junu 2010. godine. Ponuda „Torlaka” je bila
nepotpuna. Između ostalog, nisu dostavili dokaz da su ovlašćeni zastupnici
kineskog proizvođača, potvrdu da je kineska vakcina registrovana u Evropi, kao
ni garanciju o ispunjenju rokova isporuke. Cena, zato, nije ni uzimana u obzir
jer nismo mogli da garantujemo bezbednost kineskog cepiva – navela je
Vukajlovićeva.
Ona je objasnila da „Torlaku” nije upućen poziv da učestvuje na tenderu jer ove
godine neće proizvoditi vakcine, kao i da pretpostavlja da je ovaj institut
učestvovao više da bi bio prisutan, za slučaj da se ne pojavi neko od većih
stranih proizvođača vakcina.
Prof. dr Tiodorović je naglasio da je i komisija bila iznenađena slabim odzivom
proizvođača, kao i da to pokazuje da nismo dovoljno zanimljivo tržište za mnoge
od njih.
– Francuski proizvođač „Sanofi Paster”, od kojeg nabavljamo vakcine protiv
sezonskog gripa, nije bio zainteresovan da učestvuje. Smatrali smo da je
najbezbednije ono što je registrovano u Evropskoj agenciji za lekove, a za sada
su tamo registrovane tri vakcine. Za cepivo koje je registrovano u Evropi brže
možemo da završimo proceduru i kod nas, pa će ona trajati osam umesto 15 dana,
a u ovom trenutku svaki dan nam je važan – rekao je prof. dr Tiodorović.
Antrfile :
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : J. D. T.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
DO POLOVINE DECEMBRA STIŽE PRVIH 500.000 DOZA
RZZO danas potpisuje ugovor o vakcini sa Novartisom
Beograd - Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) danas će potpisati
ugovor sa švajcarskom kompanijom Novartis o nabavci tri miliona doza vakcine
protiv novog gripa.
Vanredna, a ne obavezna, imunizacija počeće najkasnije do sredine decembra, a u
toku su pregovori da se isporuka vakcina ubrza, koliko to bude moguće - rečeno
je na konferenciji za novinare u RZZO.
Branislav Tiodorović, član Komisije za nabavku vakcine i Radne grupe za
pandemiju, naglasio je da je Novartisova vakcina, koju je do sada primilo 40
miliona ljudi, bezbedna i da je mogu primiti i bebe već od šestog meseca.
Iako su na otvaranju ponuda na tenderu RZZO predstavnici Novartisa naveli da će
pola miliona doza dostaviti 25 dana po potpisivanju ugovora, a preostalu
količinu u tri tranše do sredine marta naredne godine, u Fondu su uvereni da će
i ostale količine vakcina biti isporučene pre predviđenih rokova.
Antrfile : Vakcinacija 400 dinara
Direktorka Fonda zdravstvenog osiguranja Svetlana Vukajlović podsetila je da je
kompanija Novartis ponudila vakcine za 799 dinara po dozi, a distribuciju će
obavljati Institut Torlak. Vakcina će biti besplatna za građane oslobođene
plaćanja participacije i pripadnike rizičnih kategorija, dok će ostali, zdravi
građani i oni koji nisu materijalno ugroženi, plaćati participaciju u iznosu
oko 50 odsto cene vakcine.
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Press
Strana : 15
Autor : Ž. R. D.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
OPTUŽNICA PROTIV BIVŠE PREDSEDNICE OPŠTINE
NEGOTIN - Okružno tužilaštvo u Negotinu podiglo je optužnicu protiv Radmile
Gerov, bivše predsednice opštine, zbog osnovane sumnje da je tokom 2005.
godine, u postupku javne nabavke za prevoz učenika oštetila opštinsku kasu za
oko dva miliona dinara. Osim Radmile Gerov, koja se tereti da je u tom postupku
favorizovala prevozničku firmu „Motoboem“, optužnica je podignuta i protiv
njenog supruga Vladana, za podstrekivanje, ali i protiv njegovog prijatelja
Dragoslava Bogdanovića (43), vlasnika pomenute firme, za isto krivično delo,
kao i protiv Mirjane Dojčinović, pravnice u Opštinskoj upravi, koja je bila
predsednica Komisije za sprovođenje javne nabavke. Kako je istragom utvrđeno,
bivša predsednica opštine je „svesno iskoristila svoj položaj“ i favorizovala
firmu „Motoboem“.
Antrfile :
============================
Datum : 12.11.2009
Novina : Press
Strana : 4
Autor : LJ. R.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
VUKAJLOVIĆ: DANAS POTPISIVANJE UGOVORA O KUPOVINI VAKCINE
BEOGRAD - Republički zavod za zdravstveno osiguranje potpisaće već danas ugovor
sa švajcarskom kompanijom „Novartis“ o nabavci tri miliona doza vakcina protiv
svinjskog gripa, rekla je direktorka tog zavoda Svetlana Vukajlović.
Ona je istakla da je „Jugohemija“, zastupnik „Novartisa“ u Srbiji, jedina
dostavila svu neophodnu dokumentaciju i garanciju da 500.000 doza vakcina može
da isporuči u roku od 25 dana od potpisivanja ugovora, po ceni od 799 dinara po
dozi. Prema njenim rečima, vakcinacija bi počela polovinom sledećeg meseca i to
u domovima zdravlja, a među prvima će se vakcinisati deca, trudnice i hronični
bolesnici.
Prema procenama za vakcinisanje dece, trudnica i hroničnih bolesnika, potrebno
je oko 600.000 vakcina, a za sve zaposlene u javnim službama još oko milion.
Vakcinu ne bi trebalo da primaju osobe koje su alergične na jaja, kokošije meso
i perje.
- Vakcina će biti besplatna, kako za građane koji ne plaćaju participaciju,
decu, trudnice, nezaposlene i ostale socijalne kategorije, tako i za one koji
spadaju u rizične grupe, prema mišljenju Radne grupe. Sada se pregovara da se
rokovi za dobijanje vakcine skrate, a plaćanje će se obaviti po dobijanju
vakcine, uz avans od 20 odsto - rekla je Vukajlovićeva.
Član Radne grupe dr Branislav Tiodorović rekao je da nije zadovoljan tenderom
za nabavku vakcina, jer na njemu nisu učestvovali svi veliki proizvođači
vakcina protiv novog gripa.
Antrfile :
============================
|
Naslovna
Naslovna 
arhiva 
e-mail