Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 25.11.2009
Novina : Pregled
Strana : 5
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



SRBIJA PROTIV TRAFIKINGA

Međunarodna saradnja osnov uspešne borbe protiv kriminala

Poštovanje prava žrtava i suzbijanje trgovine ljudima moraju biti najviši
ciljevi svakog demokratskog društva, rečeno je na skupu posvećenom regionalnoj
saradnji u borbi protiv trafikinga

Beograd
Trgovina ljudima i korupcija su blisko povezane krivične delatnosti i uspešna
borba protiv njih moguća je samo uz čvrstu regionalnu i međunarodnu sardanju,
ocenjeno je juče na skupu posvećenom regionalnoj sardnji u borbi protiv
trafikinga.
Otvarajući skup, državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Dragan
Marković je ukazao da je prostor Balkana duže vreme jedno od glavnih odredišta
i tranzita trgovine ljudima. Istakavši da je Srbija izmenama Krivičnog
zakonika, formiranjem Saveta za borbu protiv trgovine ljudima i iniciranjem
regionalne saradnje pokazala da je odlučna da se suprotstavi toj kriminalnoj
aktivnosti, Marković je rekao da međunarodni kriminal ne poznaje granice i da
je uspešna borba moguća samo uz sveobuhvatnu saradanju. Pomoćnica ministra
pravde Dragana Lukić je istakla da poštovanje prava žrtava i suzbijanje
trgovine ljudima moraju biti najviši ciljevi svakog demokratskog društva. Ona
je precizirala da su izmenama krivičnog zakonodavstva značajno pooštrene kazne
zaprećene za trgovinu ljudima, i da kazna izrečena počiniocima tog krivičnog
dela ne može biti ublažena ispod zakonskog minimuma.
Lukićeva je objasnila da izmene Krivičnog zakonika, usvojene avgusta ove
godine, predviđaju da na krivičnu odgovornost počinilaca krivičnog dela
trgovine ljudima ne utiče pristanak žrtve na eksploataciju ili uspostavljanje
ropskog položaja. Na skupu je ukazano, da i pored oskudnih zvaničnih podataka,
postoji dovoljno indikacija koje govore u prilog tvrdnji da korupcija igra
bitnu ulogu u krivičnim delima trgovine ljudima.
U prilog tome navedeno je da korumpirano ponašanje zaposlenih u agencijama za
sprovođenje zakona može biti od pomoći počiniocima krivičnih dela trgovine
ljudima u regrutovanju, transportu i eksploataciji žrtava. Zaposleni u
pravosuđu, ukoliko su korumpirani, mogu da ometaju istrage, pokretanje
postupaka i sudske procese u predmetima trafikinga. O povezanosti korupcije i
trgovine ljudima govori i korupcija u privatnom sektoru, jer olakšavanju
trgovine ljudima mogu doprineti i turističke agencije, agencije za modele, za
bračno posredovanje, hotele, građevinske firme...
Trodnevnu radionicu za pripremu smernica o instrumentima međunarodne pravne
saradnje u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i krijumčarenje migranata
organizuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i Kancelarija
Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala. Tanjug

Antrfile :

============================




Datum : 25.11.2009
Novina : Press
Strana : 3
Autor : B. B.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



NIKO NEĆE DA KRITIKUJE PREMIJERA CVETKOVIĆA ZBOG SKRIVANJA AKCIJA

BEOGRAD - Nezavisne institucije u Srbiji kao što su Agencija za borbu protiv
korupcije, ombudsman i poverenik za informacije smatraju da premijer nije
pogrešio što je od javnosti sakrio podatak da je suvlasnik 5,62 odsto akcija u
Jugoslovenskoj autorskoj agenciji. Svi ističu da „premijer nije prekršio
zakon“, a o etičkoj strani ovog slučaja ne žele da govore.
Član Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Minić kaže da Cvetkoviću nijednim
zakonom nije zabranjeno da bude akcionar, ali da će od 1. januara 2010. svi
funkcioneri morati javno da saopšte imovinske karte. Ombudsman Saša Janković
kaže da propisi ne zabranjuju da funkcioner ima akcije u firmi i da je dužan to
da saopšti Odboru, ali ne i građanima.
Poverenik za informacije Rodoljub Šabić kaže da imamo „glup zakon prema kome je
imovina državnih funkcionera nedostupna javnosti“. U kabinetu predsednika
Srbije Borisa Tadića Pressu je rečeno da „nemaju komentar“ na to što je
premijer Cvetković tek sada priznao da je suvlasnik jedne privatne firme.

Antrfile :

============================




Datum : 25.11.2009
Novina : Press
Strana : 10
Autor : E. P.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PROFESORKA NEGIRALA KRIVICU ZA MITO

SMEDEREVO - Na suđenju za korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, juče su
pred sudskim većem dale izjave optužene profesorka Nevenka Bačanin i policajka
Katarina Antić.
Nevenka Bačanin tereti se da je na zahtev okrivljene profesorke Dragane
Petrović studentu Milanu Smiljaniću iz dva predmeta dala pozitivne ocene, a da
nije izlazio na ispit. Bačanin je negirala krivicu i rekla da joj je svejedno
da li je optužena za tri ili 33 dela jer nijedno nije učinila.
Policajka Katarina Antić je izjavila da su inspektori licitirali sumu koju su
ona i njen suprug Sreten Dimitrijević navodno dali sekretaru Pravnog fakulteta
Zoranu Simiću da bi je on prosledio profesorima Bori Čejoviću, Svetu Puriću i
Draganu Bataveljiću za pozitivnu ocenu bez izlaženja na ispit. Antić je rekla
da su inspektori tvrdili da su ona i njen suprug plaćali po ispitu 1.000 evra
da bi na kraju bila optužena da je ispite kupovala za 200 evra.
- Da sam kupovala ocene, ne bih studirala osam godina nego bih plaćajući ispite
sve završila u roku - rekla je Katarina Antić.

Antrfile :

============================


Datum : 25.11.2009
Novina : Objektiv
Strana : 82
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija, Pristup informacijama o finansiranju političkih
partija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



O KORUPCIJI ZA POČETNIKE

Vesna Pešić Poslanik LDP

Povodom izmena i dopuna Zakona o pristupu informacijama ponovo je otvorena tema
o borbi protiv korupcije u Srbiji. Ona je pala u pravo vreme jer su upravo
objavljeni najsvežiji podaci Transparensi internešnala (Trasparency
International) čiji indeks korupcije Srbiju rangira za 2009. godinu na niskom
83. mestu. Praktično, Srbija se nije pomerila s mesta i sa „zarađenim" rangom
od 3,5 spada u visoko korumpirane zemlje. Čak su i zemlje u okruženju koje nisu
kandidati za članstvo u EU, kao što je slučaj Crne Gore, uspešnije rangirane i
više su napredovale od naše zemlje. Hrvatska koja.je pred vratima EU dobila je
ocenu preko 5, što je sredina rang liste (od 1 do 10). Slično su rangirane
Bugarska i Rumunija. I te zemlje koje se smeštaju oko „prelazne ocene" smatraju
se zemljama koje još uvek imaju velike probleme sa kurupcijom, ali je problem
postao podnošljiv. Ključno objašnjenje za visoku korupciju u Srbiji i slabo
napredovanje u boribi protiv te razarajuće pojave leži u činjenici da Srbija
ima veoma slabe državne institucije koje su važne za iskorenjivanje korupcije.
Te institucije treba podeliti u dve vrste. Prve su opšteg karaktera, kao što je
nezavisno i efikasno sudstvo, primena zakona i odluka sudova (,,law
enforcement", što je kod nas veoma nisko), sloboda medija (naročito je važno
istraživačko i kritičko novinarstvo) i profesionalizacija državne administracije
i uprave. Ove institucije predstavljaju osnovni okvir za vladavinu prava,
jednak tretman svih građana i „neutralnost" državne administracije, koja
omogućava proračunljivost njenih odluka na osnovu primene zakona (slično
proračunu kolika će vam biti penzija, na osnovu datih parametara). Što je
diskreciono odlučivanje državne administracije veće, to je veća mogućnost
korupcije, ali i kvarenja države. Koliko je „bušan" ovaj opšti i flindamentalni
temelj vladavine prava ne treba posebno objašnjavati. Druga vrsta zakona su
specifičniji i odnose sa prevashodno na sprečavanje korupcije. Kod nas su
gotovo svi takvi zakoni doneti: Zakon o sprečavanju sukoba interesa, Zakon o
finansiranju stranaka, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o državnoj
revizorskoj instituciji i Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Formirane
su i odgovarajuće institucije koje te zakone treba da primenjuju. No, efekti
tih zakona i institucija su mali ili gotovo nikakvi. Antikorupcijski zakoni su
svi odreda doneti već „probušeni" (tj. sa falinkom) ili se jednostavno ne
primenjuju i sabotiraju. Tipični primer je primena Zakona o državnoj
revizorskoj instituciji kojim treba da se kontroliše način na koji se troše
sredstva građana u svim sferama javne potrošnje (od stranaka do javnih
preduzeća, zdravstva, školstva, vlade i svih državanih organa i institucija).
Prvo je dugo trajalo da se izabere Savet te institucije. Konačno ga je izabrala
Skupstina Srbije na predlog stranaka vladajuće koalicije, što govori samo po
sebi. Zatim, nikako da se nađu prostorije i zaposle revizori. Nakrajujeito
urađeno, ali do sada, ni posle 5 godina od donošenja zakona nema nijednog
revizorskog izveštaja! Zakon o slobodnom pristupu informacijama je donet pre
pet godina i imao je izvesne pozitivne efekte, ali je doprinos borbi protiv
korupcije bio mali jer nije bilo nadzora nad primenom zakona, nedostajao je
Zakon o klasifikaciji tajnih podataka pa je svaka „nezgodna informacija" mogla
da bude proglašena tajnom. Ovih dana, kada smo u skupštini donosili izmene i
dopune tog zakona, nije prihvaćeno da se osigura status insajdera, tj.
nekažnjivost ovlašćenih lica zbog prekršaja radnih dužnosti u slučajevima
obelodanjivanja korupcije, zloupotrebe službenog položaja, te ukazivanja na
druga krivična dela koja vrše državni organi. Kako dolazi do korodiranja ovih
zakona i institucija? Tako što je moć u društvu koncentrisana u vrhovima
vladajućih političkih partija; one podrivaju (politizuju) državne institucije
kako bi ove radile u skladu sa privatnim interesima partijskih vođstava,
partijskih drugova (ova pojava se naziva „kronizam" i označava davanje
prednosti „partijskim drugarima") i njihovih finansijera. Takva država, koja
više ne može da formuliše i održi javni interes i javna dobra, nego se ona
prevode u privatne dobitke, predstavlja pokvarenu državu, što je srpski prevod
za korumpiranu državu. Sve stranke koje prelaze 5 posto (ili se „šlepaju") su
„vladajuće" na nekom nivou lokalnom, gradskom ili republičkom, ili na svim
nivoima. Pošto su sve vladajuće u manjoj ili većoj meri, one slobodno raspolažu
svojim plenom (tj. javnim dobrima), bez ikakve kontrole kao načinom
funkcionisanja „sistema". One su povezane sa privatnim kapitalom radi ličnog
bogaćenja i sticanja sredstava za opstanak na političkom tržištu. Ova sprega
političke i ekonomske moći proizvodi „tajkune" na jednoj strani i „političku
klasu" na drugoj, a ovi zajedno sprečavaju jačanje institucija i borbu protiv
korupcije, mada će o tome mnogo pričati. Uzalud, naravno. Kako je do svega
došlo, nekom drugom prilikom!

Antrfile :

============================