Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 27.11.2009
Novina : Alo!
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



OSUĐEN LEKAR ZBOG MITA

OKRUŽNI sud u Beogradu osudio je juče lekara Instituta za ortopedsku hirurgiju
i traumatologiju Kliničkog centra Srbije Admira Rigešića na tri godine zatvora
zbog primanja mita. On je optužen da je 2006. godine od oštećenog tražio 350
evra za nabavku kuka koji mu je bio potreban za operaciju.

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Press
Strana : 5
Autor : D. L.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ODBOR: PROVERA KRSTIĆA

BEOGRAD - Republički odbor za sprečavanje sukob interesa nije utvrdio da je
savetnik predsednika Srbije Nebojša Krstić u sukobu interesa, već je pokrenuo
postupak za utvrđivanje činjenica da li je Krstić u nezakonitoj imovinskoj
poziciji, rečeno je Pressu u Odboru.
- Odbor je na svojoj sednici zaključio da se pokreće postupak za proveru
Krstića, zbog sumnje da je povredio član zakona koji se odnosi na prenošenje
upravljačkih prava u njegovoj firmi. O tome smo 17. novembra obavestili i
Krstića i on ima obavezu da se u roku od 15 dana izjasni o ovom slučaju - rekli
su u Odboru.
Krstić je prekjuče demantovao da je u sukobu interesa i svim medijima poslao
dokument u kome se navodi da je on upravljačka prava u svojoj firmi „Nju
komjunikejšn“ još 7. marta 2005. Ali, u Odboru kažu da njima ovaj dokument
nije poznat.

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 11
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PRIZNALA POD PRETNJOM

SMEDEREVO - U nastavku suđenja optuženima za korupciju na Pravnom fakultetu u
Kragujevcu u aferi nazvanoj "indeks" optužena bivša studentkinja Valentina
Barjaktarević izjavila je da je iskaz u istrazi potpisala pod pretnjom policije.
"U mom navodnom priznanju tačni su samo moji lični podaci. Inspektori su mi
pokazali osobu žutu kao limun i rekli mi da ću i ja biti takva ako ne budem
teretila profesore. Potpisala bih i da je pisalo da sam nekoga ubila", rekla je
ona.
Navela je i da su joj inspektori zapretili da će, ako brani profesore
fakulteta, dovesti u pitanje posao njenog supruga koji je policajac interventne
jedinice.
Valentina Barjaktarević optužena je da je profesoru Miodragu Mićoviću, kao
posredniku, dala oko 2.000 evra, više parfema i alkoholnih pića kako bi ih on
dao kolegama kod kojih je, bez polaganja osam ispita, dobila pozitivne ocene i
stekla diplomu.
Na pitanje inspektora ko ju je povezao sa Mićovićem, ona je odgovorila da je to
bio Caki, prijatelj njenog supruga, i objasnila da je Caki pas i da nije mogla
da se seti nikog drugog, a inspektori su prihvatili takav njen odgovor. (Beta)

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 11
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PRITVOR ZA BIVŠEG UPRAVNIKA

LESKOVAC - Bivši upravnik Okružnog zatvora u Leskovcu Zoran Jović (47) i
vaspitač u tom zatvoru Z. B. (49) pritvoreni su zbog sumnje da su od jednog
zatvorenika primili mito, rečeno je Beti u krugovima bliskim istrazi.
Oni su osumnjičeni da su primili mito veće od 2.000 evra, a izvor blizak
istrazi rekao je da su uhapšeni nakon što ih je više meseci pratio SBPOK.
Prema tom izvoru, vaspitač je priznao krivično delo, ali je bivši upravnik
negirao sve optužbe.
- U obimnim transkriptima stoji da je jedan Albanac iz Preševa, koji je
izdržavao kaznu zbog dilovanja droge, preko posrednika dao više od 2.000 evra
vaspitaču Z. B., a on bivšem upravniku, kako bi ga prebacio iz niškog u
leskovački zatvor, gde je kasnije uživao određene privilegije - kazao je izvor
Bete. (BETA)

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 11
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



OSUĐEN LEKAR ZBOG PRIMANJA MITA

BEOGRAD - Okružni sud u Beogradu osudio je lekara Instituta za ortopedsku
hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije Admira Rigešića na tri
godine zatvora zbog primanja mita.
Sudsko veće je Rigešiću izreklo i zabranu obavljanja medicinske delatnosti u
trajanju od dve godine.
On je optužen da je 2006. godine od oštećenog tražio 350 evra za nabavku kuka
koji mu je bio potreban za operaciju. (Beta)

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Politika
Strana : A9
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



OSUĐEN LEKAR ZBOG PRIMANJA MITA

Okružni sud u Beogradu osudio je juče lekara Instituta za ortopedsku hirurgiju
i traumatologiju Kliničkog centra Srbije Admira R. na tri godine zatvora zbog
primanja mita. Sudsko veće mu je izreklo i zabranu obavljanja medicinske
delatnosti u trajanju od dve godine. On je optužen da je 2006. godine od
oštećenog tražio 350 evra za nabavku kuka koji mu je bio potreban za operaciju.
Tokom postupka optuženi se branio sa slobode. Beta

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Press
Strana : 11
Autor : I. I.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PRITVOR BIVŠIM DIREKTORIMA STAKLARE

JAGODINA - Bivšim rukovodiocima paraćinske Srpske fabrike stakla, generalnom
direktoru Aleksandru Đukiću (49) iz Beograda, finansijskom direktoru Mirjani
Đorđević (50) i zameniku komercijalnog direktora Jasmini Manić (43), obe iz
Paraćina, juče je u Okružnom sudu u Jagodini određen pritvor do 30 dana. Bivši
rukovodioci negirali su navode iz krivične prijave o zloupotrebi službenog
položaja i da su lažnim fakturama i prodajom robe ispod cene firmu oštetili za
96,4 miliona dinara ili milion evra. Osumnjičeni su rekli istražnom sudiji da
je ta fabrika ulagala velika sredstva u usluge konsalting kuća i da u tome nije
bilo nikakve zloupotrebe. Advokat Dušan Gašić, pravni zastupnik osumnjičene
Mirjane Đorđević kaže da je je Mirjana u medijima unapred označena krivom.
- Borba države protiv korupcije i nas advokate i naše klijente dovodi u
nezgodnu situaciju, jer čim se pomene korupcija, u medijima smo optuženi, a još
ni istraga nije završena. Kada slučaj bude završen i kada se utvrdi da
zloupotrebe položaja nije bilo, pitam se hoće li se neko izviniti ovim ljudima
- kaže Dušan Gašić.

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



ČITAOCI KOMENTARIŠU

Holandija odmrzava sporazum Srbije i EU
- Da da Bog da se i nama neke lepe stvari dese! Toliko smo izmrcvareni i jadni
da više i ne verujemo u svetliju budućnost, što možda i nije tako loše, jer
nemamo prevelika očekivanja. Slatkica

- A sta je EU uopšte svih ovih godina uradila da sebi približi Srbiju sebi?
Apsolutno ništa. Malo samokritike ne bi im bilo na odmet. Krajnje je vreme da
se osvrnu i pogledaju ostatak svog kontinenta jer Srbija je Evropa! Nije Ratko
Mladić jedini čovek u istoriji koji je počinio zločin, bilo je takvih po Evropi
koliko hoćete, pa nijedna zemlja nije zbog toga ovoliko bila držana u izolaciji
koja ionako samo podstiče agresiju i nacionalizam. Danica
Tajni registracija vozila i adresa stanovanja
- To su nekad neki probali sa poreklom imovine, pa se danas ne zna ko je od
koga kada i zbog čega nabavio ono što danas ima. Zamislite, u 2010. godini sve
to će se rešiti imovinskim kartama? Lažu te draga svi momci oženjeni... Nišlija

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



POBEDNIK

Zorana Marković
direktorka Agencije za borbu protiv korupcije

Do 31. januara oko 30.000 državnih funkcionera moraće da obelodani svu svoju
imovinu.

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Danas
Strana : 6
Autor : RODOLJUB ŠABIĆ
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije,
Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



DRŽAVA NE ŠTITI ONE KOJI OBELODANE KORUPCIJU

Rodoljub Šabić
LIČNI STAV

Dobro je poznato i često potvrđeno istraživanjima i ocenama autoritativnih
subjekata poput antikorupcijskih specijalizovanih mreža NVO kao Transparency
International, ili međudržavnih antikorupcijskih asocijacija kao što je Grupa
zemalja SE za borbu protiv korupcije - GRECO ili svetskih čuvenih revizorskih
kuća poput PricenjaterhouseCoopers-a, da borbi protiv korupcije izuzetno
značajan doprinos mogu dati i daju tzv. insajderi ili kako ih u svetu češće
zovu njhistle blonjers - „zviždači u pištaljku“. Svojevremeno je gore pomenuta
velika revizorska kuća objavila rezultate istraživanja sprovedenog u 40 zemalja
sveta, koji su govorili da su u nekih 43 odsto slučajeva korupcija i prevare
razotkrivene zahvaljujući insajderima, a neka naknadna istraživanja potvrdila
su čak veći doprinos insajdera u borbi protiv korupcije. U savremenom svetu
svaka ozbiljna koncepcija borbe protiv korupcije, uz ostalo, podrazumeva bitan
doprinos koji otkrivanju slučajeva korupcije i zloupotreba daju insajderi.
Naravno, država koja očekuje ovakav doprinos mora imati i zakone koji će
insajdere štititi od zlostavljanja, posebno od različitih oblika
„odgovornosti“. Mnoge države odavno imaju takve zakone. Mi, nažalost, još
nemamo, iako imamo brojne primere ljudi koji su „progovorili“ i otkrili
korupciju u svojim sredinama, a nakon toga bili izloženi različitim, najčešće
veoma neprijatnim oblicima „revanša“ zbog „odavanja tajne“. Otkad sam poverenik
za informacije, zalažem se za njihovu zakonsku zaštitu. Nažalost, iako u tome
nisam bio usamljen, za sada, bezuspešno. Zato sam aktuelno razmatranje Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, dočekao kao
zaista dobru priliku da se odgovarajućim amandmanom učini prvi, bitan korak u
zaštiti insajdera. Posebno jer već postoji odlično artikulisano rešenje u
amandmanu koji je na taj predlog podneo Zaštitnik građana.
Ali, Vlada kao predlagač zakona je odbila da prihvati taj amandman. Odbila je
da prihvati i jedan drugi koji je „na istu temu“ napisao neko od poslanika.
Razlog za odbijanje u oba slučaja je bio isti i teško shvatljiv - još nemamo
Zakon o tajnosti podataka. Međutim, za naše prilike neuobičajeno, u matičnom
skupštinskom Odboru većina poslanika vladine većine je podržala ovaj drugi
amandman. Razlog za to je lako prepoznatljiv iz samog obrazloženja amandmana
koje se praktično svodi na jednu rečenicu - „Na ovaj način se izvršava
Preporuka GRECO-a“.
Ali, isti taj argument, uz još neke druge, postojao je i u obrazloženju
amandmana Zaštitnika građana. Zašto onda (i) on nije podržan?
Raspoloživi prostor ne dozvoljava upuštanje u eleboraciju amandmana Zaštitnika
građana koji je zaista veoma dobar u šta se, mislim, svako može uveriti ako ga
pročita, nrp. na www.ombudsman.rs. To toplo preporučujem, a ovom prilikom
osvrnuću se samo na drugi amandman jer, kako stvari stoje, ima veće šanse da
postane sastavni deo zakona.
Njegov „glavni“ deo glasi: „Zaposleni u organu vlasti koji omoguće pristup
informaciji od javnog značaja za koju se ne može ograničiti pristup na osnovu
čl. 9 i 14 ovog zakona, kao i informaciji za koju je organ vlasti već omogućio
pristup, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost niti trpeti štetne
posledice.“
A Zakon o slobodnom pristupu informacijama (čl. 2) pod informacijom od javnog
značaja podrazumeva svaku informaciju koja je nastalu u radu ili u vezi s radom
organa vlasti, a u čl. 5 predviđa da svako ima pravo da mu se informacija od
javnog značaja učini dostupnom. Takav slobodan pristup informacijama može se
(eventualno) ograničiti isključivo pod uslovima utvrđenim u čl. 9 i 14. Ako se
ni tako ne može ograničiti, onda se, bar na legalan način, ne može nikako.
Zašto treba jemčiti zaštitu ljudima koji su javnosti omogućili pristup
informacijama koje joj i po zakonu, bez ikakve sumnje, pripadaju? Zaštita ima
smisla upravo u slučaju kada se javnosti stave na raspolaganje informacije
kojima se pristup može ograničiti na osnovu čl. 9 i 14, jer samo tada
pokretanje postupka za odgovornost zbog prekršaja radno pravne obaveze, bar iz
formalno „opravdanih“ razloga, može izgledati legitimno.
Budući da izuzima upravo ove situacije ponuđena „zaštita“ deluje, najblaže
rečeno, kao „kozmetička“ i suvišna. A ne bi trebalo zanemariti da gore citirani
deo ima i produžetak koji „jemči“ zaštitu „pod uslovom da informacija ukazuje
na postojanje korupcije, prekoračenja ovlašćenja, neracionalno raspolaganje
javnim sredstvima i nezakoniti akt ili postupanje organa vlasti“. Je li
isključen rizik da „kreativni“ tumači prava u ovome vide šansu da bilo koga, ko
stavi na raspolaganje javnosti informaciju koja joj „pripada“ ali „ne
ispunjava“ gore pomenuti uslov, podvrgnu odgovornosti?
Ne znam da li bi GRECO (npr. u odsustvu prevoda na engleski jezik) usvajanje
ovog amandmana mogao prihvatiti kao ispunjenje, već nekoliko godina stare,
Preporuke. Ali zaista ne verujem da će bilo ko od insajdera ovakvu „zaštitu“
doživeti kao ozbiljnu, kao ohrabrenje. A uz dužno poštovanje prema GRECO-u,
mislim da je to najbitnije, u suštini jedino bitno.
Autor je poverenik za informacije

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 10
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PRITVOR ZA BIVŠEG UPRAVNIKA

Mito

LESKOVAC - Bivši upravnik Okružnog zatvora u Leskovcu Zoran Jović (47) i
vaspitač u tom zatvoru Z. B. (49) pritvoreni su zbog sumnje da su od jednog
zatvorenika primili mito, rečeno je Beti u krugovima bliskim istrazi.
Oni su osumnjičeni da su primili mito veće od 2.000 evra, a izvor blizak
istrazi rekao je da su uhapšeni nakon što ih je više meseci pratio SBPOK.
Prema tom izvoru, vaspitač je priznao krivično delo, ali je bivši upravnik
negirao sve optužbe.
- U obimnim transkriptima stoji da je jedan Albanac iz Preševa, koji je
izdržavao kaznu zbog dilovanja droge, preko posrednika dao više od 2.000 evra
vaspitaču Z. B., a on bivšem upravniku, kako bi ga prebacio iz niškog u
leskovački zatvor, gde je kasnije uživao određene privilegije - kazao je izvor
Bete. (BETA)

Antrfile :

============================


Datum : 27.11.2009
Novina : Ekonomist
Strana : 8
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NEZAŠTIĆENI "DUVAČI U PIŠTALJKU"

Službenici koji odluče da se uhvate u koštac sa korupcijom i prijave neki
slučaj, kolegu, nadređenog, podređenog - neće biti zaštićeni zakonom.

Vlada Srbije je odbila da deo Zakona o slobodnom pristupu informacijama postane
norma zaštitnika građana koja je takvu zaštitu predviđala.

Organizacija Transparentnost Srbija ocenjuje da odlaganje regulisanja problema
„duvača u pištaljku“ nanosi veliku štetu državnom budžetu i dodatno urušava
poverenje u postojanje političke volje za obračun sa korupcijom.

Oni poslednju nadu polažu na razum poslanika koji bi trebalo da shvate kako bez
zaštite službenika koji ukazuju na nezakonitost u radu javnih organizacuja i o
tome alarmiraju javnost, Srbija ne može da napravi ozbiljniji pomak u borbi
protiv korupcije.

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Akter
Strana : 10
Autor : GORDANA LUKIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Javne nabavke, Nemanja Nenadić, Slučajevi
korupcije i borbe protiv korupcije, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



TAJNI TENDERI VOJVOĐANSKIH OPŠTINA

MASOVNO KRŠENJE ZAKONA

Od 42 opštine i gradova Vojvodine na zahtev o dostupnosti informacija od javnog
značaja koje se odnose na realizovane javne nabavke u 2009. godini zakon su
prekršile njih 37

Poslanici Skupštine Srbije završili su prošle nedelje razmatranje amandmana na
izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja.
Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
precizirani su maksimalno skraćeni rokovi za dobijanje tražene informacije, kao
i dobijanje podataka u obliku u kojem su zatraženi. Ako se osvrnemo na aktuelni
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je donet pre
pet godina, njegova primena nije u dovoljnoj meri zaživela u praksi. Retko u
zakonom predviđenom roku ustanove i javna preduzeća dostave tražene
informacije, koje su od javnog značaja, a često i ne odgovore na zahtev što je
posebno karakteristično kada je u pitanju trošenje javnih budžetskih
sredstava. Nakon sprovedenog istraživanja o trošenju javnih sredstava na
teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, za koje su postojale indicije u vezi
sa nenamenskim trošenjem novca i zloupotrebama prilikom javnih nabavki,
zatražili smo 5. oktobra od 42 vojvođanske lokalne samouprave Jelena Trivan:
portparolka Demokratske strankeinformaciju o realizovanim javnim nabavkama u
2009. godini. Na zahtev za dostupnost informacija od javnog značaja u skladu sa
zakonskim odredbama odgovor je stigao od samo pet opština, dok je ostalih 37
prekršilo zakon i oglušilo se o zahtev da učine dostupnim podatke o
realizovanim javnim nabavkama. Portparol Demokratske stranke (DS) Jelena
Trivan, čija je stranka na čelu skoro svih lokalnih samouprava u Vojvodini,
osuđuje sve one koji se ogluše o Zakon o slobodnom pristupu informacijama od
javnog značaja. „Naša stranka želi da informacije budu dostupne svakom
građaninu i u vašim zahtevima imate punu podršku DS-a“, naglašava Trivan. Prema
njenom mišljenju, nedopustivo je da se javne ustanove i institucije oglušuju o
pomenuti zakon. „Osuđujem ukoliko se iko oglušuje o zakon i očekujem da
poverenik na to reaguje“, izričita je portparolka demokrata.

PODSTICANJE SUMNJE

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, uz podsećanje da
Srbija već pet godina ima Zakon o slobodnom pristupu informacijama, kaže da
lica koja ne dostave tražene podatke od javnog značaja krše zakon i čine
prekršajno delo. „U demokratskom društvu priča o slobodnom pristupu
informacijama ne svodi se samo na korektan odnos prema zahtevima. To je
minimum. Društvo kakvo želimo da bude transparentno je u davanju informacija,
posebno onih koje se tiču trošenja novca poreskih obveznika“, kaže Šabić.
Komentarišući odbijanje javnih institucija da daju tražene informacije, Šabić
je mišljenja da oni takvim odnosom prema javnosti dodatno podstiču sumnje u
nezakonitost određenih radnji. „Posebno kada je reč o javnim nabavkama. Neću da
potvrđujem ili demantujem tvrdnje da postoje kakve nezakonite radnje, ali ljudi
koji uskraćuju takve informacije morali bi da znaju da na taj način pothranjuju
sumnje u nelegalne poslove, bez obzira na to da li su osnovane ili ne“,
objašnjava Šabić. Problem javnih nabavki često je u žiži interesovanja
javnosti. Na netransparentno trošenje javnog novca upozoravaju i međunarodne, a
i domaće nevladine organizacije. „Prema nekim uporednim istraživanjima oko 10
odsto vrednosti javnih nabavki neracionalno se potroši zbog korupcije“, kaže
programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić.

UZ RAME SA TRINIDADOM

Poslednji izveštaj međunarodne organizacije „Transparensi internešenela“ nimalo
nije ohrabrujući za našu zemlju. Srbija se nalazi na 83. mestu u borbi protiv
korupcije, od 180 posmatranih zemalja, i ostvarila je minimalan napredak u
odnosu na prethodnu godinu, pokazao je izveštaj indeksa percepcije korupcije
„Transparensi internešenel”. Prema tom izveštaju, Srbija sa indeksom korupcije
od 3,5 u odnosu na prošlu godinu popela se za dva mesta, ali je iza svih
zemalja bivše SFRJ, osim BiH. Prema tom izveštaju, više korupcije ima u Srbiji
nego u Crnoj Gori, koja je na 69. mestu, i Makedoniji, koja je na 71. mestu na
ovoj listi, a najbolje rangirane zemlje u regionu su Slovenija i Hrvatska, koja
se nalazi na 66. mestu. Po korupciji, iza Srbije su Albanija (95. mesto) i
Bosna i Hercegovina (99. mesto). Predsednik organizacije „Transparentnost
Srbija” Vladimir Goati kaže da je Srbija po korupciji u društvu sa Salvadorom,
Trinidadom i Tobagom. “Vlada Srbije još nije ozbiljno shvatila opasnost
korupcije, o njoj se mnogo priča i puno institucija učestvuje u toj borbi, a
praktično nikakav pomak nije učinjen. Srbija stagnira u borbi sa korupcijom,
što se odražava na ulaganja stranih investitora u Srbiji. Bogatim ljudima sa
Zapada srpska vlada liči na čoveka u skupom Armanijevom odelu, koji dolazi po
obrok u narodnu kuhinju”, ocenio je Goati, nastojeći da ukaže na rasipničko
ponašanje vlade sa 25 ministarstava, koja uprkos pritisku javnosti još nije
smanjila svoj obim. Programski direktor Nenadić ističe da je korupcija u
Srbiji konstantna već tri godine, iako se za protekle dve godine „za nijansu”
popravila. “Rešenje da se slika Srbije popravi jeste u primeni
antikorupcijskih zakona, koji su već doneti, što je preporučeno i u izveštaju
Evropske komisije. Srbiji se zamera još neusaglašen odnos države prema
nezavisnim telima, što nije osvetljen proces donošenja odluka i finansiranja
stranaka, niti regulisano lobiranje”, kaže Nenadić. Komentarišući izveštaj
“Transparensi internešenela”, poverenik Šabić ocenjuje da neadekvatan odnos
prema borbi protiv korupcije usporava put Srbije ka Evropskoj uniji. “Ako
napravimo princip od ‘prava javnosti da zna kako je potrošen svaki javni dinar’
imaćemo izuzetno kvalitetan rezultat”, istakao je Šabić.

ČLANSTVO POD UPITNIKOM

Često i evropski zvaničnici govoreći o problemu korupcije podsete da
neefikasnost u borbi protiv korupcije Srbiju može stajati daljeg napretka u
procesu evrointegracija! I samo mesto kandidata za članstvo tako može biti
dovedeno u pitanje. Jer EU traži da se zakoni zaista i sprovedu. Tako
predsednik Grupe zemalja za borbu protiv korupcije pri Savetu Evrope (GRECO)
Drago Kos, u izjavi nemačkim medijima podseća da neefikasnost države u
suzbijanju korupcije, Srbiju može koštati daljeg progresa na putu
evrointegracija. „To znači da, ako se situacija po pitanju borbe protiv
korupcije ne bude poboljšala, Srbija neće dobiti status kandidata za članstvo.
Zemlja neće ući u EU sve dok svi standardi ne budu ispunjeni. EU je sad naučila
nešto na svojim greškama iz prethodnih proširenja, onim iz 2004. i poslednjim
proširenjem sa Bugarskom i Rumunijom. Sada je sigurno da više neće biti
nikakvog odstupanja i propusta“, podsetio je Kos. Srbija se tako sada nalazi u
nezgodnom trenutku, jer se Evropska unija sprema na još rigoroznije postupke
prilikom prijema novih članica, kažu u GRECO. U narednom periodu insistiraće se
da se iz kontrole ispunjavanja preporuka i standarda pređe na sagledavanje
praktičnih učinaka svake zemlje. To znači da zemlje više neće biti u mogućnosti
da pristupe EU dok zakone ne budu primenjivale u praksi. Kao jedan od najvećih
problema u borbi protiv korupcije u Srbiji upravo se ističe nedostatak
političke volje da se uđe u ozbiljnu borbu. “A upravo su političari ti koji
svojim potezima u suzbijanju korupcije moraju dati primer svima u zemlji”, kažu
u GRECO navodeći kao problematične oblasti i rad organa koji bi trebalo da se
bave istraživanjem i gonjenjem korupcije, kao i oblasti u kojima dolazi do
kontakta javnih finansija i privatnih interesa.

RESTRIKTIVNOST I POGAĐANJE NA CENI

Ukoliko pogledamo generalni izveštaj Uprave za javne nabavke za 2008. godinu,
zapazićemo da je na najtransparentniji način, odnosno kroz “otvoreni postupak”
u prošloj godini realizovano javnih nabavki u vrednosti od preko 78 milijardi,
a putem najnekonkuretnijih postupaka, poput restriktivnih postupaka i postupaka
sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, blizu 146 milijardi dinara.

Kada se sagleda učešće ugovora dodeljenih u konkurentnim postupcima u ukupnom
broju zaključenih ugovora u periodu 2003-2008, jasno se izdvajaju dva perioda.
Početak prve faze poklapa se sa početkom rada Uprave za javne nabavke 15.
janauara 2003. godine i traje sve do kraja 2004. godine. U tom periodu učešće
konkurentnih postupaka je preko tri četvrtine. Ključni faktor niskog učešća
pregovaračkog potupka bila je, kako se navodi u izveštaju, preventivna uloga
Uprave za javne nabavke koja je davala mišljenja naručiocima da li ispunjavaju
uslove za pregovaranje bez prethodnog objavljivanja ili ne.

SLABOST KONTROLE

“U kasnijem periodu, od 2005 do 2008 godine, naručioci su sve više počeli da
koriste slabosti u kontroli od strane drugih državnih institucija koja se
ogledala u nefunkcionisanju Državne revizorske institucije i pasivnosti
državnih i pravosudnih organa koji bi sankcionisali kršenje Zakona. Rezultat je
bio da su sve češće pribegavali postupcima sa pogađanjem po drugim osnovima,
kao što su: aneksi ugovora, dodatne isporuke itd., koje nije imao ko da
kontroliše. Stoga je učešće pregovaračkih postupaka, tokom ovog perioda, stalno
raslo, da bi u 2008. godini imalo najvišu vrednost. Uprava je, u prethodnim
godišnjim izveštajima, ukazivala na uspostavljanje ove negativne tendencije,
kao i na mere koje je neophodno preduzeti kako bi se ona zaustavila i rejting
poboljšao”, navodi se u izveštaju Uprave za javne nabavke.

Kao rezultat smanjivanja relativnog značaja konkurentnih postupaka, smanjivao
se i intenzitet konkurencije u postupcima javnih nabavki. Tako je prosečan broj
ponuda po tenderu, u 2003. i 2004. Godini, iznosio 8,5 i 7, da bi, tokom čitave
druge faze bio na gotovo dvostruko nižem nivou od 5 i 4.

U izveštaju se dalje navodi da “smanjivanjem intenziteta konkurencije u
postupcima javnih nabavki u periodu od 2005. godine naovamo su propuštene
mogućnosti za povećanje efikasnosti i ekonomičnosti nabavki koje sprovode
državni organi, ustanove i preduzeća”.

MALI NAPREDAK

I Evropska komisija (EK) je u svom godišnjem izveštaju iznela osvrt na problem
javnih nabavki u Srbiji. Tako u svom Izveštaju od 5. novembra 2008. godine,
misija EK navodi da je Srbija u 2008. godini načinila izvestan napredak u
oblasti javnih nabavki. “Transparentnost javnih nabavki povećana je
uspostavljenjam veb portala koji donosi smanjenje troškova, jačanje
konkurencije i bolju kontrolu, bolju komunikaciju između naručilaca i ponuđača,
pouzdanije prikupljanje podataka, podizanje vidljivosti i stvaranje povoljnijeg
okruženja za sprovođenje javnih nabavki. Međutim, raskorak između postojećih
zakonskih rešenja i onih koje je potrebno uvesti veoma je veliki. Institucije
javnih nabavki, Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava, raspolažu
nedovoljnim materijalnim i ljudskim resursima. Njihova nezavisnost u radu nije
unapređena. Ništa nije urađeno na razvoju i primeni „Polaznih osnova
strategije za razvoj sistema javnih nabavki u Srbiji“ koja je pripremljena
2006. godine. Funkcionisanje nediskriminatornog i efikasnog sistema javnih
nabavki ugroženo je nepostojanjem interne revizije, nefunkcionisanjem Vrhovne
revizorske institucije, kao i postojanjem korupcije”, navodi EK u svom
izveštaju. Na osnovu ovih ocena, EK je formulisala preporuke u pogledu mera
koje je neophodno preduzeti u oblasti javnih nabavki, u 2009. godini, kako bi
se ostvario napredak u Procesu stabilizacije i pridruživanja, a to su izmene
Zakona o javnim nabavkama, primena strategije javnih nabavki i jačanje
administrativnih kapaciteta neophodnih za primenu Procesa stabilizacije i
pridruživanja.

POD BUDNIM OKOM EK

Imajući u vidu da, iz izveštaja EK za 2008. godinu, proizlazi da nije učinjen
pomak u pogledu razvoja institucionalnih kapaciteta u oblasti javnih nabavki u
odnosu na 2007. godinu, za očekivati je da će u 2009. godini EK sa posebnom
pažnjom pratiti domete upravo u sferi institucionalnih kapaciteta. Uprava za
javne nabavke podseća da će to biti primaran kriterijum za ukupnu ocenu
napretka u oblasti javnih nabavki. “U Izveštaju za 2008. godinu posebno se
ističe da je sistem javnih nabavki izložen visokom riziku korupcije. To znači
da bi se, preduzimanjem pomenutih mera, istovremeno postigao i drugi strateški
cilj Vlade, a to je ostvarivanje efikasne borbe protiv korupcije”, zaključuje
se u izveštaju Uprave za javne nabavke.

Antrfile :

============================




Datum : 27.11.2009
Novina : Akter
Strana : 24
Autor : MLADEN ĐORĐEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



BITKA ZA MILIONSKE HEKTARE

LUKA BEOGRAD

Izmene i dopune Generalnog urbanističkog plana Beograda oživele su optužbe za
korupciju ogromnih razmera u vezi sa privatizacijom„Luke Beograd“

Odbornici Skupštine grada Beograda na sednici održanoj 13. novembra usvojili su
izmene i dopune Generalnog urbanističkog plana Beograda, kojima se, između
ostalog, menja namena dela zemljišta u “Luci Beograd”, čime je stvorena
mogućnost da vlasnici „Luke“ raspolažu sa 70 hektara gradsko-građevinskog
zemljišta na kojem će moći da grade stanove. Odluka gradskog parlamenta
izazvala je, međutim, ponovne kritike da se iza svega krije interes tajkuna, i
oživela sumnje da je privatizacija „Luke Beograd“ sprovedena na način koji će
njenim vlasnicima u budućosti omogućiti ogroman profit.

IZMENE PREMA PLANU

Najnovijim izmenama i dopunama Generalnog urbanističkog plana predviđeno je da
se u „Luci Beograd“ zadrže saobraćajne i robno-transportne aktivnosti koje su u
funkciji luke, a da se deo slobodnog prostora, površine od oko 70 hektara, koji
je sada zauzet proizvodnim, skladišnim i saobraćajnim aktivnostima,
transformiše u komercijalne namene. Izmena GUP-a ne predstavlja iznenađenje,
jer su predstavnici „Luke“ ranije najavili da je proces izmene plana u toku, a
da je inicijativa prenamene zemljišta potekla od samog Grada, a promenu namene
zemljišta najavio je ranije i ministar Oliver Dulić. Odluka o preimenovanju
zemljišta ipak je izazvala nedoumice, jer su u proteklom periodu predstavnici
grada, a naročito gradonačelnik Dragan Đilas, isticali da ovo pitanje neće biti
rešeno dok se ne reši spor grada i vlasnika “Luke Beograd”, koji vode parnicu
oko prava korišćenja zemljišta na toj lokaciji. Đilas je inače u svojoj
predizbornoj kampanji za gradonačelnika obećavao da će sporno zemljište biti
vraćeno gradu i izdavano u zakup kojim će se obezbediti prihodi za finansiranje
izgradanje mostova ili metroa.

Od oko 220 hektara grad je ranijim odlukama upisan na 117, što je prouzrokovalo
tužbu „Luke“. Okružni sud u Beogradu najpre je doneo rešenje u korist “Luke”,
potom je usledila nova tužba grada i novo uknjiženje grada, pa opet tužba
“Luke” i njeno uknjiženje, da bi početkom aprila ove godine ponovo grad dobio
spor, a “Luka” najavila novu žalbu. Nakon toga je po prijavi Kluba malih
akcionara a. d. “Luke Beograd”, Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa
pokrenuo u maju postupak protiv Strahinje Sekulića, gradskog javnog
pravobranioca grada Beograda, zbog sukoba interesa. U prijavi je, između
ostalog, navedeno da je Sekulić u periodu od 2007. godine do kraja 2008.
godine, dok je obavljao javnu funkciju, radio u privrednom društvu
„Univerzijada Beograd 2009” kao savetnik za pravne poslove, a Odbor je u
avgustu Sekuliću izrekao meru nejavnog upozorenja.

Verica Barać: predsednica Saveta za borbu protiv korupcijeSudska odluka o
uknjiženju grada kao korisnika jednog dela lokacije, usledila je u trenutku kad
su grad i “Luka” pregovarali o mirnom rešenju spora. Stoga su u aprilu
odbornici gradskog parlamenta formirali Anketni odbor radi ispitivanja
činjenica u vezi sa sudskim procesom protiv “Luke Beograd” i odnosa gradskih
vlasti prema tom slučaju, na čijem je čelu Dejan Ranđić iz LDP-a. Na sednicama
Anketnog odbora, između ostalog, utvrđeno je da su gradonačelnik Dragan Đilas i
član Gradskog veća Oliver Glišić privatno putovali na Sajam nekretnina i
investicija u Kan, gde su u ime Beograda predstavili projekat Preduzeća “Luka
Beograd - grad na vodi”, i to u vreme trajanja spora između Grada i „Luke“.
Pred Anketnim odborom u maju pojavio se i sam Dragan Đilas, koji je između
ostalog odgovarao na mnogobrojna, po njega neprijatna, pitanja Nemanje
Šarovića, šefa poslaničke grupe SRS u Skupštini grada. Međutim, na Anketnom
odboru niko nije saslušan od juna ove godine, a prema Šarovićevim rečima on
nije radio od septembra. U međuvremenu, GUP Beograda je promenjen, a Šarović je
povodom toga utvrdio da su izmene GUP-a učinjene kako bi se omogućilo Miroslavu
Miškoviću da na 2,5 miliona kvadratnih metara “Luke Beograd” gradi
poslovno-stambeni prostor. O toj temi na sličan način raspravljalo se i na
sednici Skupštine Srbije, a reagovala je i predsednica Saveta za borbu protiv
korupcije Verica Barać, koja je još u aprilu ove godine najavila da će se
stvari odvijati na ovakav način. Baraćeva kaže da je Savet za borbu protiv
korupcije obavestio tada predsednika i premijera Srbije da je došao do saznanja
da je u pripremi sporazum o promeni namene zemljišta “Luke Beograd”.

“Poslednje izmene i dopune Generalnog plana nastavak su realizacije onoga što
su novi vlasnici ‘Luke Beograd’, u dogovoru sa organima vlasti, planirali
prilikom kupovine akcija preduzeća 2005. godine – da dođu do kontrolnog paketa
akcija ‘Luke Beograd’ po povoljnim uslovima, izigravši male akcionare, a da
zatim, nakon kupovine preduzeća, izdejstvuju promenu namene zemljišta. Dakle,
od početka radilo se o kupovini atraktivnog građevinskog zemljišta pod maskom
privatizacije, po ceni višestruko nižoj od realne. Kada se poslednje izmene i
dopune Generalnog plana sagledaju u tom kontekstu, onda je potpuno jasno da su
one donete isključivo u interesu vlasnika ‘Luke’, a na štetu javnog interesa.
Javni interes je bio da tužilaštvo utvrdi činjenice o prodaji akcija ‘Luke
Beograd’. Savet za borbu protiv korupcije je svoj izveštaj o ‘Luci Beograd’
dostavio vladi i tužilaštvu pre dve godine, ali nismo dobili povratnu
informaciju”, kaže Baraćeva.

KOJA JE CENA ZEMLJIŠTA?

Promene GUP-a izazavale su oštre kritike i navele na sumnju da je ovo prvi
korak ka izmeštanju „Luke“ i realizaciji projekta „Grad na vodi“ čuvenih
arhitekata Jana Gela i Daniela Libeskinda, koji su na mestu sadašnje „Luke“
zamislili glamurozni novi grad, i čija bi izgradnja zahtevala velike
investicije, od oko pet milijardi evra. Međutim, procenjuje se da strana koja
bi dobila pravo na korišćenje zemljišta može da zaradi i do nekoliko milijardi
evra. Da je izmena GUP-a možda urađena u tom cilju, navodi i izjava Žakline
Gligorijević, direktorke Zavoda za urbanizam, koja je istakla da o toj ideji
„ne bi moglo ni da se razmišlja dalje ukoliko bi GUP čitavu zonu Dorćola na
kome se nalazi ’Luka’ tretirao kao privrednu delatnost.“ Predstavnici gradskih
vlasti, međutim, oštro su demantovali sve optužbe da je išta rađeno na štetu
građana. Gradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić, kao i LDP, čijim je
glasovima omogućena izmena GUP-a, u odvojenim saopštenjima odlučno su naveli da
odluka ide u korist gradu, i da će „Luka“ za preimenovanje zemljišta platiti
veliki novac. Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada takođe je rekao je
da izmene GUP-a ne idu u prilog tajkunima, već gradu, koji je upisan kao
vlasnik većine zemljišta, i da planom nije predviđeno izmeštanje i gašenje
lučke delatnosti.

Vlasnici „Luke“ su izmenama GUP-a dobili mogućnost da na pomenutih 70 hektara
započnu gradnju stambenih objekata, a novim Zakonom o planiranju i izgradnji
dobili su i mogućnost da to zemljište i otkupe. Naime, 31. avgusta 2009.
Skupština Srbije usvojila je novi Zakon o planiranju i izgradnji, koji predviđa
plaćanje novčane naknade u slučaju promene namene zemljišta i početka
komercijalne gradnje.

Kako se ovaj zakon odnosi na „Luku Beograd“, objasnio je ministar Oliver Dulić.
On je tada objasnio da će „Luka Beograd” posle donošenja novog zakona „moći da
promeni namenu zemljišta i zida komercijalne objekte uz plaćanje realne naknade
za to zemljište. Dulić je naveo da će “Luka Beograd” kao i druga preduzeća moći
da u roku od tri godine pravo korišćenja uz naknadu konvertuju u pravo svojine.
Od naplaćenog novca 50 odsto će se slivati u budžet opština, a 50 u Fond za
restituciju. Dulić je naveo da će se cena zemljišta definisati odgovarajućom
uredbom vlade.

Dulić je rekao i da je cilj ovog zakona da lica koja su kupila pojedine
kompanije radi sprovođenja jedne delatnosti, a znajući za atraktivnost lokacija
kao građevinskog zemljišta, sada plate realnu cenu tih kompanija, ako žele da
prevedu pravo korišćenja tog zemljišta u pravo svojine. Prema ovim tvrdnjama
Dulića, kao i prema saopštenjima gradskog pravobranioca i LDP-a, vlasnici
„Luke“ bi, ako žele da započnu gradnju , trebalo da plate visoku novčanu
nadoknadu.

Međutim, nejasno je koji kriterijumi će se primenjivati u pogledu cene, posebno
pošto ona treba da se odredi uredbom. Postavlja se pitanje ko će da odredi šta
je tržišna cena zemljišta, a posebno zbunjuje i izjava Dulića koji je rekao da
firme ili osobe koje su na aukcijama kupovale kompanije za jednu namenu, ali
realno zbog građevinskog zemljišta, na kojima je postizana “užasno visoka cena”
koja danas parira i realnoj ceni tog zemljišta neće platiti ništa za
konverziju, jer su već u postupku privatizacije platile realnu cenu. Tu se
postavlja pitanje i ko će da odredi ko je u privatizaciji platio realnu cenu, i
pitanje je da li će se to odnositi na „Luku Beograd“. Baraćeva kaže da je
izjava ministra Dulića do te mere besmislena da se s pravom možete zapitati šta
se iza nje krije. “Predmet privatizacije su bila preduzeća, a ne građevinsko
zemljište, tako da ne vidim kakve veze ima užasno visoka cena plaćena za
preduzeće sa promenom namene zemljišta, ko će i na koji način utvrđivati tu
užasnu visinu cene i realne namere kupaca, i da li će pri tom obračunati koliku
su štetu pretrpeli preduzeće, država, radnici, mali akcionari zbog toga što je
novi vlasnik realno kupio preduzeće u privatizaciji samo zbog građevinskog
zemljišta. Zašto nam pre osam godina, kad je započet proces privatizacije, nisu
rekli da je realno da novi vlasnici kupuju preduzeća zbog građevinskog
zemljišta, pa da se onda ta preduzeća prodaju kao nekretnine, pri čemu bi
država ostvarila mnogo veći prihod”, kaže Baraćeva.

KOLIKO KOŠTA NOVA „LUKA“

Pitanje „Luke Beograd“ i ranije je dizalo veliku prašinu u javnosti i medijima,
posebno zbog spora oko zemljišta grada i vlasnika tog preduzeća, kao i zbog
eventualnog izmeštanja „Luke Beograd“ na neku drugu lokaciju. U javnosti su
bile česte optužbe da su vlasnici „Luke“ dobili privilegiju da tu kompaniju
jeftino kupe, i da dobiju zemljište na kome se kasnijim izmeštanjem „Luke“ na
drugu lokaciju i gradnjom „Grada na vodi“ može ostvariti ogroman profit. Da je
„Luka“ zato kupljena, navela je i sama Ivana Veselinović, predsednica
kompanije “Luka Beograd”. Ona je prilikom predstavljanja poslovno- stambenog
kompleksa u februaru ove godine u Privrednoj komori Beograda navela da je
„Generalnim urbanističkim planom predviđeno da se “Luka” izmesti do 2021, „tako
da ’Luke’ od tog datuma neće biti na prostoru gde se ona nalazi danas”.
Generalni urbanistički plan Beograda, naime, još 1972. godine predvideo je da
lučka i industrijska postrojenja do 2021. godine budu iseljena s prostora od
Dorćolske marine do Pančevačkog mosta. Izmene plana iz 2003. godine potvrdile
su da treba promeniti namenu područja na kome se nalazi “Luka” i bliže okoline.
Za sada još nije izvesno izmeštanje „Luke“ i gradnja nove, a postoji ideja da
ona bude izgrađena u Krnjači ili da se iskoristi pančevačka luka, uz neophodne
izmene. Advokat Branko Pavlović, bivši direktor agencije za privatizaciju, u
izjavi za „Akter“ smatra da bi izmeštanje bilo veoma skupo.

“Trenutno se planira izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na delu zemljišta
koja nije u funkciji ‘Luke’, i to može biti isplativo. Izmeštanje luke, pa
izgradnja nije isplativo. Razmišlja se o izmeštanju luke na levu obalu Dunava,
što zahteva ogromna nepotrebna ulaganja. Zatim morate da napravite čitavu novu
infrastrukturu koja onda tu novu luku povezuje sa najvećim delom Beograda koji
ostaje na drugoj strani Dunava, uključujući i novi železnički čvor, novi most
preko Dunava itd. Sve to zajedno iznosi minimalno 500 miliona evra. U našim
navikama trošenja budžetskih sredstava verovatno i milijardu”, kaže Pavlović.

Baraćeva takođe smatra da je izmeštanje sadašnje i gradnja nove „Luke“ veoma
skupa, i da će višestruko nadmašiti iznos koji je plaćen za „Luku“ prilikom
privatizacije i eventualnu naknadu koju „Luka“ treba da plati za prenamenu
zemljišta.

“Prethodno je potrebno da grad iznese podatke koliko je prethodnih decenija
uloženo u infrastrukturno opremanje zemljišta na kome se nalazi ‘Luka Beograd’,
i da odgovori na pitanje koliko će sada koštati izgradnja nove luke na drugoj
lokaciji, koja će ponovo biti finansirana novcem poreskih obveznika. Kada bi
grad objavio te podatke, i kada bi ih uporedili sa cenom po kojoj su prodate
akcije u ‘Luci Beograd’, i sa tim ‘velikim iznosom’ koji će novi vlasnici
‘Luke’ platiti za izgradnju komercijalnih objekata, bilo bi jasno koliko je u
čitavom ovom poslu oštećena država, a koliku korist su sebi pribavili sadašnji
vlasnici ‘Luke Beograd’”, kaže Baraćeva.

Izmena GUP-a trenutno se odnosi na prostor koji nema vezu sa delatnošću “Luke
Beograd” i ne utiče na gradski i državni sistem transporta. Prostor “Luke
Beograd” i delovi koji su u vezi sa tom delatnošću ostaju privredna zona, a
njihova transformacija planira se u kasnijim fazama. Ipak, vlasnici „Luke“ za
sada još ne mogu da dobiju dozvolu za gradnju, dok se ne izmeni Prostorni plan
Srbije. Da li će i kada će to biti učinjeno, za sada nije poznato.

Antrfile : SPORNA PRIVATIZACIJA

Preduzeće “Luka Beograd” privatizovano je po Zakonu o svojinskoj transformaciji
1998. godine, da bi 2005. preprodajom ponudom za preuzimanje otišla u većinsko
vlasništvo luksemburške firme “Vorldfin” za oko 40 miliona evra. Savet za borbu
protiv korupcije svojevremeno je prezentovao i izveštaj o toj transakciji u
kome se navodi da je prodajom državnog paketa u preduzeću “Luka Beograd”
oštećena država, ali i mali akcionari, jer je prodaja realizovana ispod cene.
Tim povodom advokat Branko Pavlović i nekadašnji direktor Agencije za
privatizaciju kaže: “Pre svega je još za vreme Miloševića bilo pogrešno što je
‘Luka’ uopšte privatizovana. Zatim je sprovedena velika kampanja prema
zaposlenima da prodaju akcije od strane njihovih kolega na poslu, što
uobičajeno ukazuje na dodatne motive kod tako aktivnih ljudi. Zatim je Akcijski
fond požurio da proda svoj paket akcija. I sve je završeno u prvoj ponudi za
preuzimanje. Za mene je ključna greška u tome što smo mi privatizovali sve naše
luke na Dunavu, što ozbiljna država nikada ne radi”, kaže Pavlović.

BEZ ODGOVORA „LUKE BEOGRAD“

I pored više pokušaja, od nadležnih iz „Luke“ nije bilo moguće dobiti komentar
na najnovije izmene i dopune GUP Beograda. Tijana Munišić, direktor sektora za
PR i komunikacije „Luke“, obećala je da će odgovoriti na pitanja koje joj je
„Akter“ poslao elektronskom poštom, ali i pored više puta datih obećanja, do
zaključenja broja nikakav zvaničan odgovor nije stigao.

============================