Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 28.11.2009
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : V. S.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



KRSTIĆA DUŠA BOLI ZBOG MARKIĆEVIĆA

Savetnik predsednik Srbije Nebojša Krstić pozvao je poslanika Nove Srbije
Miroslava Markićevića da se odrekne imuniteta ne bi li ga tužio za duševni bol
i „urušavanje ugleda fi rme“! Markićević za „Alo!“ kaže da nije oklevetao
Krstića, već da ga je samo pitao kako je zaradio pare. - Da tužim Markićevića
ne vredi, štiti ga poslanički imunitet. Pošto situacija u kojoj narodni
poslanik zloupotrebljava svoj položaj nanoseći štetu meni, građaninu Republike
Srbije, nije fer, zato predlažem sledeće: da se gospodin Markiće - vić odrekne
imuniteta i da mi priliku da ga tužim. Ili neka mi se javno izvini - naveo je
Krstić na blogu B92. Tadićev savetnik za medije podseća da ga je Markićević
optužio da je u sukobu interesa jer „obnaša funkciju savetnika“ i nije se
odrekao upravljačkih prava u kompaniji kojoj je vlasnik, kao i da bi trebalo
ispitati sve ugovore sa javnim preduzećima koje je Krstić zaključio. - Hvala mu
za ono „kompanija“ jer agencija sa manje od deset ljudi to teško može da bude,
ali pokazalo se da je Markićeviću neko podvalio jer dokument 42491/2005 od 7.
3. 2005. godine , zaveden u Agenciji za privredne registre, kaže da sam se još
tada odrekao upravljačkih prava, upravo onako kako zakon nalaže. Ja tvrdim, a
svako može da proveri, da moja „kompanija“ („Nova komjunikejšns“) nikada nije
radila za neko javno preduzeće - navodi Krstić. S druge strane, Markićević
tvrdi da je samo pitao nadležne organe da li je Krstić u sukobu interesa i da
je dobio potvrdan odgovor od Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa.
- Nisam imao čast da upoznam gospodina Krstića i njemu i njegovoj porodici
želim svako dobro. Žao mi je ako sam mu naneo duševni bol, ali ako su on, Đilas
i Šaper pošteno zaradili tolike pare, bio bi red da dođu Skupštinu i da svim
građanima održe predavanje kako da se i oni obogate - kaže Markićević. On je,
međutim, odbio da odgovori na direktno pitanje da li će se odreći poslaničkog
imuniteta, dodavši da će, kao i uvek, postupiti kao častan čovek.

Antrfile :

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Alo!
Strana : 4
Autor : S. Đ. - I. K.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZA GORIVO MIMO ZAKONA DALI 111 MILIONA!

SKANDALOZNO

Prvi izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) pokazao je brojne propuste u
trošenju budžeta Srbije, i to u svim kontrolisanim ministarstvima. Jedan od
primera državnog javašluka je Uprava za zajedničke poslove Vlade Srbije za koju
je utvrđeno da je mimo postupka javnih nabavki kupila od „NIS Jugopetrola“
bonove za gorivo u iznosu od 111 miliona dinara! Izveštaj koji je juče predat
parlamentu i predstavljen javnosti samo je konstatovao veliki broj propusta.
Revizija nije obuhvatila sve budžetske korisnike. - Zbog ograničenih resursa
uradili smo i ograničenu reviziju. Birali smo rizična područja budžeta -
objasnio je predsednik DRI Radoslav Sretenović.
Između ostalog, RRI zaključuje da se glavna knjiga trezora ne vodi u skladu sa
zakonom i da nijedan budžetski korisnik nema odgovarajuću i pouzdanu internu
kontrolu i internu reviziju. Uprkos propisanim rokovima, čak 35 milijardi
dinara kratkoročnih obaveza nije vraćeno do kraja budžetske 2008. godine. -
Nije reč ni o kakvoj krađi ili proneveri, već su to pozajmice uglavnom za
pokrivanje defi cita i potiču odranije. Tako su pojedina ministarstva samo
nasleđivala ove pozajmice, koje u nekim slučajevima potiču čak iz 1994. godine
- objasnio je Sretenović, ne upuštajući se u konkretna objašnjenja o tome ko su
najveći krivci za državni javašluk. On je samo najavio da će ova institucija
pokrenuti postupke protiv onih koji su učinili najteže povrede.
Prema izveštaju, javni dug Srbije iznosi 715,7 milijardi dinara, uglavnom
dugoročnih zaduživanja. Srbija domaćoj privredi duguje 278,7 milijardi dinara.
Budžetski korisnici pozajmili su, a nisu vratili, čak 15 milijardi dinara od
privatizacionih prihoda. Prema rečima Sretenovića, polovina ovog potraživanja
pretvorena je u udeo Republike Srbije u javnim preduzećima. Zahvaljujući učešću
u kapitalu javnih preduzeća, poslovnih banaka, fondova, agencija, berzi...
država je prošle godine naplatila 748 milijardi dinara samo od dividendi.
Zanimljivo je da se uopšte ne prati potraživanje koje država ostvaruje iz
ostvarene dobiti ovih subjekata.

Antrfile : Isparilo 500 miliona

Pored dugova, država ima i razna potraživanja, od kojih su neka nastala još
1998. godine po raznim osnovama u ukupnom iznosu od 473,224 miliona dinara. -
Za ova potraživanja nije dostupna dokumentacija, a vode se pod zajedničkim
nazivom „Privreda Srbije“. Dakle, dužnik je nepoznat i neodređen, mogućnost
naplate ovih potraživanja je neizvesna, starija su od 10 godina i nisu
usaglašena - doslovno je navedeno u izveštaju.

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Press
Strana : 2
Autor : B. BOJIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



HAOS U JAVNIM FINANSIJAMA

Državna revizorska institucija utvrdila niz nepravilnosti u trošenju državnih
para, najavljuje se podnošenje velikog broja prijava zbog kršenja zakona

BEOGRAD - Javne finansije Srbije su u potpunom haosu! Državna revizorska
institucija (DRI) ustanovila je brojne nedostatke i nepravilnosti vršeći prvu
pravu kontrolu trošenja novca iz državne kase. Ovakva revizija urađena je prvi
put u istoriji Srbije.

Zbog silnih nepravilnosti, predsednik DRI Radoslav Sretenović najavio je da će
ta institucija pokrenuti brojne postupke protiv onih koji su učinili najteže
povrede u korišćenju državnog novca, ali nije mogao da iznese ni procenu za
koliko su novca oštećeni građani Srbije. On je, međutim, istakao da se najveći
broj nepravilnosti odnosi na nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama.
Ne postoji evidencija
o državnoj imovini
Revizija je obuhvatila potrošnju 27 odsto budžetskih sredstava u 14
ministarstava, tri uprave i u Direkciji za imovinu. Skoro kod svih su otkrivene
nepravilnosti u trošenju para građana. Predstavljajući izveštaj, Sretenović je
ukazao na najveće probleme u javnim finansijama - ne postoji popis državne
imovine, ne vode se evidencije o donacijama i njihovoj realizaciji, krši se
zakon u oblasti kratkoročnih potraživanja i obaveza, a interna revizija i
kontrola se ili uopšte ne vrše ili se ne vrše u skladu sa propisima. Otkrivene
su i nepravilnosti u računovodstvenom sistemu, naročito u podacima iz glavne
knjige trezora.
- Glavna knjiga trezora se ne vodi u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu,
koji predviđa da se u njoj evidentiraju sve promene na računima. Ona ne sadrži
podatke o prihodima i rashodima korisnika budžetskih sredstava. Podaci u
obrascima, koji sačinjavaju završni račun, nisu sveobuhvatni i uporedivi jer ne
sadrže sva stanja i promene u imovini, potraživanjima, obavezama, rashodima,
prihodima, primanjima... - navodi Sretenović.
On je kao jednu od najvećih zamerki istakao da u završnom računu ne postoji
pouzdana evidencija o državnoj imovini Srbije.
- Ne postoji centralni registar o državnoj imovini. Direkcija za imovinu mora
da vodi potpunu i ažuriranu evidenciju o tim nepokretnostima, ali ona to nije
uspostavila. Državna imovina je prvi put uknjižena i iskazana u budžetu za
2005, a narednih godina su samo vršene korekcije vrednosti - objasnio je
Sretenović.
On je naglasio i problem nenaplaćenih dividendi od javnih preduzeća, banaka,
fondova, berzi, agencija... u kojima država ima vlasništvo:
- Mi nemamo ni spisak svih tih subjekata. Naplaćeni prihodi u 2008. godini po
osnovu dividendi su oko 748 miliona dinara. Ali, to su samo uplaćene dividende,
dok se pravo države na prihod uopšte ne prati.
DRI je ustanovio i da je ukupan javni dug Srbije 31. decembra 2008. iznosio
715,7 milijardi dinara. Od domaćih obaveza ubedljivo najviše otpada na staru
deviznu štednju - oko 260 milijardi dinara, dok su neuporedivo manje obaveze
prema domaćim bankama (7,2 milijarde) i obaveze nastale na osnovu emitovanja
hartija od vrednosti (10,7 milijardi).
Što se tiče obaveza Srbije prema inostranstvu, najviše dugujemo multilatelarnim
institucijama (Međunarodno udruženje za razvoj, Evropska banka...) i stranim
vladama (151,6 milijardi), od kojih najviše Pariskom klubu (148,4 milijarde).
Srbija potražuje
31,7 milijardi
S druge strane, ukupna kratkoročna potraživanja Srbije iznose oko 31,7
milijardi dinara (dugoročna praktično ne postoje, pošto su i ona stavljena među
kratkoročna). Tako se među kratkoročnim potraživanjima našlo i 641,7 miliona
dinara koje je Narodna banka Jugoslavije pozajmila budžetskim korisnicima,
bankama i preduzećima od 1994. do 2000. godine. Revizori predlažu da se taj dug
otpiše pošto je nenaplativ i za njega ne postoji dokumentacija.
Najveći deo duga od 11,9 milijardi dinara odnosi se na pozajmice koje je Srbija
dala od 1999. do 2004. i to: EPS-u 1,9 milijardi, fondu PIO 7,5 milijardi i
Direkciji za robne rezerve 2,6 milijardi dinara. I dok EPS svoj deo duga
redovno vraća, fond PIO nije vratio ništa, iako su mu pare odobrene 2003. da ih
vrati do kraja iste godine!
Država je davala pare i drugim javnim preduzećima (NIS, „Železnice“),
ministarstvima, odbrambenoj industriji („Zastava oružje“, „Sloboda“, „Prvi
partizan“ i „Prva iskra“ Barič), ali nijedna od svih tih milionskih pozajmica
nije vraćena u predviđenom roku.
Interesantno je da nijedan dinar nisu vratili ni oni koju su pozajmili pare od
fonda u koji se slivaju pare od privatizacije. Radi se o dugu od 15 milijardi
dinara, od čega najviše duguju javna preduzeća - 7,8 milijardi i korisnici
budžeta - 5,8 milijardi dinara. Revizori su zamerili što u ovim slučajevima
uopšte ne postoje rokovi za vraćanje novca, pa se pare i ne vraćaju, a neki od
starih dužnika čak dobijaju nove kredite (NIS, ŽTP).

Antrfile : Diana DragutinoviĆ:Otpis 15 milijardi

Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je da je upoznata s činjenicom
da su revizori utvrdili da 15 milijardi dinara nije vraćeno u budžet. Prema
njenim rečima, zakon je omogućavao da se deo privatizacionih prihoda koristi za
pozajmice.
- Te pozajmice su zapravo bile subvencije, uglavnom javnim preduzećima. To je
nasleđeno stanje. Sigurna sam da niko ne može u ovom trenutku da obezbedi da ta
sredstva budu vraćena, i jedino je moguće da ona budu otpisana - rekla je
Dragutinovićeva.

- Javni dug Srbije na dan 31. decembar 2008.

dugoročne obaveze 714,3

- domaće 278,7
hartije od vrednosti 10,7
krediti od domaćih banaka 7,2
krediti od domaćinstava 260,8
(od čega stara devizna štednja - 2,85 milijardi EUR)

- strane 435,6
krediti stranih vlada 151,6
(od čega pariski klub 148,4)
multilateralne institucije 192
strane banke 67,7
ostali strani kreditori 24,2
- ukupno 714,3
kratkoročne obaveze 1,4

Ukupan javni dug 715,7
(sve cifre su u milijardama dinara)

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Press
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



SUMNJIVI MINISTARSTVA, UPRAVA ZA JAVNE PRIHODE...

Predsednik DRI Radoslav Sretenović ističe da se najmanje poštuje Zakon o javnim
nabavkama. Kao primer je naveo Upravu za javne prihode, koja nije sprovela
postupak javne nabavke za kupovinu bonova za gorivo od 110 miliona dinara. Kod
ministarstava je utvrđeno da se zaključuju ugovori o delu suprotno Zakonu o
radu, „sa osobama sa kojima to nije bilo moguće i za obavljanje poslova sa
kojima to nije bilo moguće“.
- Kod Ministarstva ekonomije smo utvrdili, i ne samo kod njih, da se zaključuju
ugovori o delu i za poslove koji su sistematizovani u okviru delokruga tog
ministarstva, što je nedopustivo. Ne postoje ni dokazi da su, recimo, zaista
izvršene kompjuterske ili usluge informisanja, koje razna ministarstva plaćaju
tokom cele godine. Jedno od retkih ministarstava u kome je sve urađeno po
zakonu je Ministarstvo nauke - kaže Sretenović.

Antrfile :

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Press
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



SNS: NA ŠTA SE TROŠE KREDITI?

reakcije na izveŠtaj dri

Jorgovanka Tabaković iz SNS kaže da nije iznenađena izveštajem DRI i da
pretpostavlja da su javne nabavke „najznačajnije kršenje zakona u smislu iznosa
sredstava, jer svi vole pojedinačno da troše taj svoj sopstveni budžet“.
- Uverena sam da ima i krupnijih kršenja zakona. Pokidana je veza sa kontrolom
imovinskih i finansijskih tokova u budžetu. Ipak, ni ovaj izveštaj nije dobar i
ja neću biti zadovoljna sve dok u njemu ne vidim koliko se država zadužila,
koliko po tom osnovu ima obaveza, gde je taj novac uložen... - kaže
Tabakovićeva.

Antrfile :

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : M. D.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



FUNKCIONER G17 U DVE FOTELJE

BEOGRAD - Član Predsedništva G17 plus Radan Ilić od 1. januara 2010. godine
više neće moći da sedi u dve fotelje. On je trenutno zamenik direktora
Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i predsednik UO preduzeća za vodne
puteve „Ivan Milutinović - PIM“.
Ovi podaci lako se mogu proveriti na sajtu NSZ, čiji je direktor Vladimir Ilić,
član Gradskog odbora G17 plus. Njegovi zamenici su Danica Vasiljević i Radan
Ilić. S druge strane, prema podacima Agencije za privredne registre, Ilić je i
u UO preduzeća „Ivan Milutinović - PIM“, koje je trenutno u fazi
restrukturiranja. Prema novom Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije, koji
na snagu stupa 1. januara sledeće godine, svi državni službenici moraće da
izaberu jednu od funkcija, inače će biti sankcionisani.
Radan Ilić u izjavi za Kurir kaže da nema javnu funkciju, iako je zamenik
direktora, što jeste javna funkcija.
- Preduzeće „Ivan Milutinović - PIM“ je društveno, a ne javno preduzeće, stoga
nisam u sukobu interesa, o čemu sam uredno podneo dokumentaciju. To preduzeće
je propalo, niko ne prima platu, ne postoji upravni odbor ili nadzorni odbor,
već samo Odbor, koji to sve zamenjuje, a čiji sam ja predsednik. Preduzeće bi
trebalo uskoro da se proda. Čim se to desi, moje mesto tamo prestaje da postoji
- naglašava Ilić. Upitan koliku naknadu prima kao predsednik Odbora preduzeća,
naš sagovornik tvrdi da ona ne postoji.
- Primam samo pola plate u NSZ, što je oko 54.000 dinara, ali gotovo polovinu
od toga dajem na stan ovde, pošto sam iz Niša, a nemam pravo na naknadu za
odvojen život - ističe Ilić, član Predsedništva G17 plus.

Antrfile :

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Kurir
Strana : 9
Autor : E. K.
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ISPARILI MILIONI

Kontrolom budžeta Srbije za prošlu godinu otkriveno da je iznos realizovanih
donacija manji za 379 miliona dinara od iznosa koji je prikazan u bilansu
budžetskih prihoda i rashoda

BEOGRAD - Revizijom budžeta Srbije za 2008. godinu Državna revizorska
institucija (DRI) otkrila je brojne nedostatke i nepravilnosti u korišćenju
budžetskih sredstava.
Radoslav Sretenović, predsednik ove institucije, juče je izveštaj predao
predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović.
Sretenović je, predstavljajući prvi Izveštaj o finansijskoj reviziji budžeta
Srbije za 2008. godinu, rekao da su otkriveni nedostaci u računovodstvenom
sistemu, posebno u podacima iz glavne knjige trezora, a interna revizija i
kontrola, takođe, nisu organizovane u skladu sa zakonom. Utvrđeno je da nije
uspostavljena kompletna i ažurirana evidencija državne imovine, kao i
nepravilnosti kad je reč o kratkoročnim potraživanjima i obavezama. Sretenović
je precizirao da je DRI, s obzirom na ograničene resurse, izvršio i ograničenu
reviziju kojom je obuhvaćeno 14 ministarstava, tri uprave i jedna direkcija.
- Najveći broj nepravilnosti odnosi se na nepoštovanje Zakona o javnim
nabavkama - rekao je predsednik DRI, istakavši da je za sva ministarstva u
izveštaju navedeno u kojim slučajevima su prekršila zakon, a kao primer naveo
je da Uprava za javne prihode nije sprovela postupak javne nabavke pri nabavci
bonova za gorivo u vrednosti od 110 miliona dinara.
U izveštaju se, između ostalog, navodi da je iznos realizovanih donacija
prikazan u izveštaju o završnom računu manji za 379 miliona dinara od iznosa
koji je prikazan u bilansu budžetskih prihoda i rashoda. Zatim, da je utvrđeno
da nije obezbeđeno kontinuirano evidentiranje i praćenje toka i stanja
oročavanja deviznih sredstava Republike kod Narodne banke Srbije tokom cele
2008. godine, što je suprotno odredbama Uredbe o budžetskom računovodstvu.
Prema Sretenovićevim rečima, potraživanja od državnih organa u iznosu od preko
13 miliona dinara nepravilno su klasifikovana kao kratkoročno potraživanje, jer
su sva potraživanja starija od godinu dana, većina je starija od pet godina, a
neka su nastala i pre deset i više godina.
Navedeno je i da nijedna pozajmica isplaćena iz budžeta i budžetske rezerve
nije vraćena u roku predviđenom zaključcima Vlade Srbije, niti su preduzete
mere za njihovu naplatu. Ništa bolja situacija nije ni kod isplate plata,
dodataka i naknada zaposlenima. Utvrđeno je da prilikom isplata naknada za rad
duži od radnog vremena nije obezbeđena evidencija iz koje se može utvrditi na
šta se prekovremeni rad odnosi, dok su za stručne usluge ugovori zaključivani
sa osobama sa kojima to nije bilo moguće i za obavljanje poslova za koje to
nije bilo moguće, kao i da nisu dostavljeni izveštaji o stvarno izvršenim
poslovima. Sretenović je najavio da će DRI pokrenuti postupke protiv onih koji
su učinili najteže povrede u korišćenju budžetskih sredstava.

Antrfile : Diana Dragutinović: Pozajmice otpisane

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je da će pozajmice od
15 milijardi dinara, koje su 2008. date iz budžeta a nisu vraćene, biti
otpisane. Komentarišući revizorski izveštaj budžeta Srbije za 2008. godinu,
Dragutinovićeva je novinarima rekla da nije pažljivo pročitala sve nalaze
revizije, ali da je upoznata sa činjenicom da su revizori utvrdili da 15
milijardi dinara nije vraćeno u budžet. Prema njenim rečima, zakon je
omogućavao da se deo privatizacionih prihoda koristi za pozajmice.
- Te pozajmice su zapravo bile subvencije, uglavnom javnim preduzećima, pre
svega „Železnicama Srbije“, a mislim da je bilo subvencija i Elektroprivredi
Srbije - navela je ona.

Nenadić: Ogroman problem

Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja
Nenadić ocenio je juče da je revizija budžeta Srbije za 2008. godinu ukazala na
veoma ozbiljne probleme.
- Ako imate rečenice koje počinju tim da se nešto ne radi u skladu sa zakonom,
onda imate ogroman sistemski problem - kazao je on novinarima posle
predstavljanja prvog izveštaja o reviziji budžeta Srbije za 2008. Državne
revizorske institucije.

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : VESNA JELIČIĆ
Tema : Javne nabavke, Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



REVIZIJA BUDŽETA – NEZAKONITO TROŠENJE NARODNIH PARA

Nabavka benzina bez ugovora, „naduvani” prekovremeni sati, milijarde
nepovratnih pozajmica...

Gotovo svi zaposleni u Republičkoj direkciji za imovinu, njih oko 80, radili su
prošle godine prekovremeno svakog meseca i uknjižili ukupno 22.352 sata mimo
redovnog posla. To je poreske obveznike koštalo 7.972.000 dinara. Šta su
radili, kada i po čijem nalogu, to ni državni revizori nisu mogli da ustanove.
Možda su danonoćno čuvali državnu imovinu, bio je prvi šaljivi komentar
novinara nakon objavljivanja tih podataka.
Međutim, to zasigurno nije izvor tolikih prekovremenih sati. Jer i revizori su
potvrdili problem o kome se godinama govori u javnosti: da Republička direkcija
za imovinu nema centralni registar, potpunu i ažurnu evidenciju o stanju
državne imovine. Istina, ne samo svojom krivicom, već i zbog toga što oni koji
tu imovinu koriste ne dostavljaju zakonom propisane podatke.
Ovo je samo jedan i za razumevanje običnom svetu jednostavan primer od mnogo
slučajeva nezakonitog trošenja budžetskih sredstava evidentiranih na 160
stranica prvog izveštaja o finansijskoj reviziji budžeta za 2008. godinu, koji
je juče Radoslav Sretenović, predsednik Saveta državne revizorske institucije,
predao predsednici parlamenta Slavici Đukić-Dejanović i predstavio javnosti
Srbije. Iako nekompletan (18 budžetskih korisnika i tek 27 odsto budžetskih
sredstva), zbog ograničenih kapaciteta Državne revizorske institucije, izveštaj
je, već na prvi pogled, dovoljan dokaz da sumnje javnosti da se novac poreskih
obveznika ne koristi zakonito nisu bile neosnovane. A revizijom prošlogodišnjeg
budžeta otkriveni su mnogi nedostaci: počev od računovodstvenog sistema,
posebno u vođenju glavne knjige trezora, pa sve do kratkoročnih budžetskih
obaveza i potraživanja.
Jedan od razloga, kako je konstatovao generalni državni revizor, sasvim sigurno
je nepostojanje i nefunkcionisanje interne kontrole i interne revizije u većini
kontrolisanih ministarstava.
Da je bilo kontrole, možda Uprava za zajedničke poslove republičkih organa ne
bi, bez sprovedenog postupka javne nabavke i bez zaključenog ugovora kupila od
„NIS-Jugopetrola” bonove za gorivo vredne čak 110.000.000 dinara. Istina, nije
jedina. O zakon o javnim nabavkama ogrešilo se i Ministar-stvo za rad i
socijalna pitanja koje je sa preduzećem „Informatika”, suprotno zakonu, još
2004. sklopilo ugovor o održavanju računarske opreme vredan 2.784.000 dinara
(58.000 puta 48 meseci) i po istom ugovoru prošle godine nabavljalo rezervne
delove i potrošni materijal, tako da je sa računa tog ministarstva na račun
pomenute firme u 2008. godini uplaćeno 1.905.000 dinara. Zakon o javnim
nabavkama kršilo je i Ministarstvo zdravlja…
Revizori su kontrolom isplate po osnovu ugovora o delu zaključenim sa fizičkim
licima utvrdili da su ugovori zaključivani sa osobama sa kojima to nije bilo
moguće i za obavljanje poslova za koje to nije bilo po zakonu (poslovi iz
delokruga samog mini-starstva). I, na kraju, nisu dostavljani izveštaji kao
dokaz da su ti poslovi stvarno izvršeni.

Sa prve strane
Kao primer navedeno je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, koje je
tako prekršilo čak tri zakona: o radu, državnim službenicima i ministarstvima.
A kako je država o svojim aktivnostima informisala javnost? Kršeći zakon,
generalno bez kompletne dokumentacije na osnovu koje bi se pravdale isplate,
tako da je i revizorima ostala nepoznanica da li je usluga koja je plaćena i
stvarno izvršena.
Međutim, od pojedinačnih primera kršenja zakona, veći je problem to što
računovodstveni sistem države, sudeći po navedenom izveštaju, ne funkcioniše
kako valja. Glavna knjiga trezora se ne vodi u skladu sa zakonom, koji predviđa
da se u njoj evidentira svaki promet na računima, i ne sadrži podatke o
prihodima i rashodima iz ostalih izvora indirektnih korisnika budžeta. Podaci u
obrascima koji čine završni račun nisu sveobuhvatni i međusobno uporedivi jer
ne sadrže sva stanja i promete na imovini, potraživanjima, obavezama, izvorima
finansiranja, rashodima, izdacima, prihodima i primanjima, jedan je od
revizorskih nalaza.
Uprkos manjkavostima računovodstvenog sistema, više je nego očigledno da je
država pozajmljivala budžetski novac, koji nije vraćen niti je iko nešto
preduzeo da se ta potraživanja naplate.
Nijedna pozajmica isplaćena iz budžeta i budžetske rezerve nije vraćena u
rokovima predviđenim vladinim zaključkom, ali ni kasnije, ni do kraja 2008.
godine. Neke su date i pre deset i više godina. A reč je o 13.503.458.000
dinara. Ova potraživanja za isplaćene pozajmice nisu usaglašena sa dužnicima,
niti su preduzete mere za njihovu naplatu. Isti slučaj je i sa pozajmicama iz
sredstava privatizacije u 2005. i 2006. godini, u ukupnom iznosu od
14.969.185.000 dinara. Ono što je još gore, iako ranije date pozajmice nisu
vraćane, istim dužnicima u međuvremenu su odobravane i isplaćivane i nove,
konstatovali su revizori.
Država se nemarno odnosila i kad je reč o novcu po izdatim garancijama. U 2008.
godini izdate su četiri garancije u ukupnom iznosu od 182.000.000 evra, odnosno
15.106.000.000 dinara. Iz budžeta je po osnovu izdatih garancija isplaćeno
ukupno 4.591.116.000 dinara (2.797.831.000 dinara na ime otplate glavnice i
1.793.285.000 dinara na ime kamate). Međutim, revizijom je utvrđeno da regresni
zahtevi direktnim dužnicima po kreditima, čiji dug je izmirila Republika, nisu
ispostavljeni, niti se preduzimaju zakonom predviđene mere za naplatu tih
potraživanja. Regresni zahtevi nisu ispostavljeni ni za 2007. godinu.
Zakon je prošle godine kršen i prilikom zaduživanja radi pokrića budžetskog
deficita.
Kratkoročne obaveze koje iznose 36.369.255.000 dinara, najvećem delom se odnose
na obaveze po osnovu pozajmica sa konsolidovanog računa trezora Republike, radi
obezbeđivanja sredstava za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta
Republike za 2008. godinu. Dozvoljeni iznos pozajmice sa konsolidovanog računa,
koji po propisima iznosi 60 odsto dnevnog stanja salda prethodnog dana,
prekoračen je u dva slučaja: 30. decembra 2008. godine za 12.165.215.000 dinara
i narednog dana za 2.767.240.000 dinara. Pozajmljena sredstva nepropisno su
vraćana u rokovima dužim od 30 dana, a 35.000.000.000 dinara nije vraćeno do
kraja budžetske 2008. godine, što je suprotno odredbama pravilnika i zakona o
javnom dugu. Dug za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta na kraju
godine premašio je dozvoljeni nivo po Zakonu o javnom dugu (pet odsto ukupno
ostvarenih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini) za 5.014.317.000 dinara,
konstatovano je između ostalog u prvom izveštaju o reviziji budžeta.

Antrfile : Prigovor na izveštaj

Povodom nalaza Državne revizorske institucije sinoć se oglasilo i Ministarstvo
ekonomije i regionalnog razvoja.
U reagovanju prosleđenom medijima piše da je „ovo Ministarstvo uputilo prigovor
DRI” zbog, kako se ocenjuje, „površnih i pravno neutemeljenih primedbi koje su
juče iznete na račun Ministarstva”.
„Krajnje je nekorektno da DRI javno proziva samo ovo ministarstvo i to bez bilo
kakvog dokaza. Ministarstvo ekonomije stoji na raspolaganju svim kontrolnim
institucijama, ali nećemo dozvoliti da nas bilo ko optužuje, čak ako je to iz
neznanja”, kaže se u reagovanju Ministarstva ekonomije.

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : DRAGANA MATOVIĆ
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



KO IMA VEĆI KOALICIONI POTENCIJAL FORMIRAĆE VLAST

Vladimir Goati prognozira da će i SNS i DS osvojiti od 30 do 35 odsto glasova i
da će jedna od njih, u savezu sa jednom manjom strankom, osvojiti vlast na
Voždovcu

Najnovija istraživanja pokazuju da bi beogradska opština Voždovac, i nakon
izbora zakazanih za 6. decembar, ponovo mogla da se nađe u pat poziciji, jer su
stranački rejtinzi prilično izjednačeni. Ali i eksperti za javno mnjenje i
stranke prilično su ubeđeni da će ta opština ipak dobiti novu vlast. „Ako
nikako drugačije onda tako što će vlast formirati sve stranke zajedno. Toj
opciji dajem tek jedan odsto šanse, ali još manje dajem šansu da se izbori još
jednom ponove”, kaže za „Politiku” Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske
napredne stranke.
Kada je reč o mogućim postizbornim koalicijama, situacija je nešto jasnija nego
uoči prošlih lokalnih izbira. Sada je izvesno da SNS koalicione partnere posle
izbora može tražiti na jednom mestu, u DSS-u. Koalicija sa radikalima za njih
je nemoguća, verovatno koliko i za DS. Koalicija sa SPS-om, kažu u SNS-u, malo
je verovatna. „Demokrate to ne dozvoljavaju socijalistima, a da su socijalisti
uopšte i hteli sa nama, već bi to uradili”, zaključuje Vučić.
Zamenik predsednika SNS-a navodi da rezultati istraživanja javnog mnjenja
pokazuju da će cenzus sigurno proći dve velike liste, DS-ova sa SDPS-om Rasima
Ljajića i SNS-ova, zatim DSS i SPS , crtu će „za dlaku” preći i LDP, dok će
radikali ostati ispod izbornog praga.
Da podsetimo, „Politika” je pre nekoliko dana objavila istraživanje jedne
prestoničke agencije rađeno za jednu od stranaka prema kome SNS sa 35 odsto
vodi ispred liste DS–SDSP koja ima dva odsto manje glasova, sledi DSS sa deset
odsto, potom koalicija oko SPS-a sa osam i po odsto, LDP i radikali sa po pet
odsto i G 17 plus sa dva odsto ispod cenzusa. Do rezultata sličnih ovima koje
je objavila „Politika” došao je i Cesid rekao je Marko Blagojević, programski
direktor ove organizacije. „S obzirom na to da po svim dosadašnjim
istraživanjima vodimo ispred DS-a očekujemo da ćemo imati dovoljno mandata da
formiramo vlast sa DSS-om”, kaže Vučić.
U DS-u odbijaju da se bave prognozama izbornih rezultata i postizbornom
kombinatorikom, ali kao svoju prednost navode koalicioni potencijal. „Mi ne
sarađujemo sa radikalima, a za sada ni sa SNS-om. Sa svima ostalima možemo,
uključujući i DSS sa kojim smo osam godina normalno sarađivali na lokalnom
nivou”, kaže Jasenko Lazović, predsednik Izvršnog odbora gradskog odbora DS-a.
Lazović ističe da je na prošlim izborima mala izlaznost dovela do pat pozicije
i da bi veća izlaznost u decembru mogla bitno da promeni stvari.
Da bi neopredeljeni i apstinenti mogli da odluče izbore na Voždovcu slaže se i
Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija. „U svim istraživanjima
vidite veliki broj onih koji se ne izjašnjavaju što ne znači da nisu
opredeljeni. Tu je potencijal da pretegne na jednu ili drugu stranu”, kaže
Goati. On prognozira da će SNS i DS osvojiti od 30 do 35 odsto glasova i da to
može biti sasvim dovoljno da jedna od njih sa jednom manjom strankom formira
vlast na Voždovcu. „Ako 35 odsto glasova nosi oko 40 odsto mandata sasvim je
moguće da će za većinu biti dovoljna još jedna stranka”, procenjuje Goati.
Direktor Transparentnosti Srbija kaže da glasači ne žele da rasipaju svoje
glasove i glasaju strateški, odnosno glasaju za jake stranke. „Verujem da će se
vlast formirati sa minimalnom većinom i da neće biti ponavljanja. Ponavljanje
bi dovelo do toga da jake stranke budu još jače, a slabe još slabije”, kaže on.
Iako tvrdi da su DS i SNS trenutno izjednačeni, Goati veće šanse za formiranje
vlasti daje DS-u koji drži republičku vlast.
Marko Blagojević smatra, međutim, da je formiranje vlasti od samo dve stranke
malo verovatno. Jedine dve stranke koje bi same mogle da prikupe većinu u
lokalnom parlamentu su DS i SNS, a njihovo partnerstvo je „skoro nemoguće”,
ocenjuje on. „U proporcionalnom izbornom sistemu ključna stvar nije snaga
stranke nego njen koalicioni potencijal. U ovom trenutku DS je stranka koja ima
veći koalicioni potencijal”, zaključuje Blagojević i dodaje da to može da bude
značajna prednost posle izbora.

Antrfile : SNS u prednosti

Najnovije istraživanje jedne agencije u prestonici u koje je „Politika” imala
uvid pokazuje da Srpska napredna stranka vodi na Voždovcu na kome se 6.
decembra drugi put ponavljaju izbori za opštinsku vlast.
Od 31 odsto građana Voždovca koji su se u ovom ispitivanju javnog mnjenja
izjasnili kao opredeljeni, njih 38 odsto reklo je da bi glasalo za SNS. Za
drugoplasiranu Demokratsku stranku izjasnilo se da bi glasalo 33 odsto
ispitanika. Cenzus bi prema ovom istraživanju trebalo da pređe i Demokratska
stranka Srbije sa oko osam odsto glasova, Socijalistička partija Srbije sa oko
sedam i Liberalno-demokratska partija sa oko šest odsto glasova. Ispod „crte”,
prema ovoj prognozi, ostaju Srpska radikalna stranka sa oko tri i G17 plus sa
dva odsto glasova opredeljenih Voždovčana.
Prema istom istraživanju , čak 30 odsto ispitanika nije želelo da kaže za koga
će glasati, 18 odsto je reklo da je još neodlučno, a 21 odsto ispitanika je
reklo da neće glasati 6. decembra.#D. M.

Đukić-Dejanović nije primila Stankovića

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović demantovala je juče da je
primila bilo kog predstavnika srpskih stranaka koje su učestvovale na lokalnim
izborima na Kosovu i Metohiji održanim 15. novembra u organizaciji kosovskih
vlasti, prenosi agencija Beta.
Đukić-Dejanović se, kako je navedeno u saopštenju iz Skupštine Srbije, zalaže
za dosledno sprovođenje državne politike Srbije i smatra da izbori koje su
raspisali privremeni organi vlasti u pokrajini nisi u skladu sa Ustavom i
zakonima Srbije, a ni sa Rezolucijom 1244.
Skupština zajednica opština Kosova i Metohije ocenila je u jučerašnjem
saopštenju da je to što je predsednica Skupštine Srbije primila Bojana
Stankovića, kandidata izabranog za predsednika opštine Gračanica, „dokaz za
dvoličnu i neiskrenu politiku režima u Beogradu”. „Vlast za javnost govori da
se nisu stekli uslovi za izlazak Srba za izbore a u tajnosti podstiču Srbe da
učestvuju na izborima koje je organizovala vlada Hašima Tačija”, navela je u
saopštenju Skupština zajednica opština Kosova i Metohije.

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija, Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



ŠABIĆ: DRŽAVNI TUŽILAC MORAĆE DA REAGUJE

Policija i državni tužilac moraće da reaguju, a mnogi da snose sankcije zbog
načina trošenja budžetskih sredstava, kaže za „Blic” Rodoljub Šabić, poverenik
za informacije.

- DRI je utvrdila da Direkcija za imovinu nije uspostavila potpunu evidenciju o
stanju državne imovine, da nijedna pozajmica iz budžeta data po nalogu Vlade
nije vraćena, kao niti jedna pozajmica za privatizaciju iz 2005. i 2006.
godine, ni da Uprava za trezor nije imala evidenciju za praćenje prihoda
budžeta od naplaćenih potraživanja glavnih dužnika prema poveriocima. Već sama
činjenica da se glavna knjiga trezora ne vodi po zakonu, ukazuje na frapantan
odnos prema javnom novcu i javnoj imovini. To nadležni državni organi, sigurno
i policija i državni tužilac, nikako ne bi smeli da tolerišu. Oni moraju da
reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima - kaže za „Blic” Rodoljub Šabić,
poverenik za informacije od javnog interesa.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparensi Srbija”, kaže za „Blic” da je
vrlo važno što se izveštaj pojavio.
- Državna revizija je najvažniji kontrolor rada izvršne vlasti u svakoj državi.
Ona je u Srbiji još značajnija jer je jedini organ koji ima ovlašćenja o
svrsishodnosti rashoda. Državna revizorska institucija ne funkcioniše u punom
kapacitetu. Prvi izveštaj se bavio kontrolom zakonitosti pojedinih aspekata
trošenja i evidentiranja novca, ali ne i da li su planirani rashodi uopšte bili
i potrebni - kaže Nenadić.
On dodaje da će se tek videti kako će parlament iskoristiti ovo ubojito oružje
za nadzor nad izvršnom vlašću.

Antrfile :

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : D. STOJAKOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



SAMO ĐELIĆ IZVAN SIVE ZONE

DRŽAVNI Revizori, U PRVOJ ANALIZI, pronaŠli nezakonitosti u 13 kontrolisanih
ministarstava, tri uprave i jednoj direkciji

Dve milijarde dinara vrednost nabavki u suprotnosti s propisima. Država se
uzajmila 15 milijardi dinara

JEDINO Ministarstvo nauke Božidara Đelića troši državne pare po zakonu. To je
pokazao izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o reviziji budžeta za
2008. godine, koji je juče svečano predat predsednici Narodne skupštine Srbije
Slavici Đukić-Dejanović.
Prva revizija u novijoj istoriji Srbije pokazala je ogromne nepravilnosti i
nezakonitosti u trošenju javnih para 14 kontrolisanih ministarstava, četiri
uprave i jedne direkcije. Predsednik DRI Radoslav Sretenović kaže da su najveći
problem javne nabavke:
- Čak dve milijarde dinara vrede javne nabavke nalaze se u sivoj zoni, odnosno
sprovedene su suprotno propisima. Primećeno je da se Zakon o javnim nabavkama
najčešće zloupotrebljava tako što se prečesto sprovode hitni postupci, umesto
uobičajene procedure, gde su stroža pravila igre.
Na novinarsko pitanje koje ministarstvo je napravilo najviše nepravilonosti,
Sretenović kaže:
- Skoro svuda su uočene nepravilnosti. U skladu sa ovlašćenjima pokrenućemo
postupke protiv onih koji su učinili povrede u korišćenju budžetskih sredstava.
Revizori su kontrolisali uzorak od 27 odsto budžeta i svuda gde su zagrebali
naišli su na nepravilnosti. Kada je računovodstveni sistem u pitanju, narodski
rečeno, ne zna se ko pije, a ko plaća. Utvrđeno je da se Glavna knjiga trezora
ne vodi u skladu sa zakonom i u njoj se ne evidentiraju sve promene na
računima. Otkriveno je da je država iz budžeta pozajmila čak 15 milijardi
dinara, koje nisu vraćene, niti su preduzete mere da se ove pare vrate. Država
je čak nastavila da pozajmljuje NIS i ŽTP, koji su već uzimali novac iz
budžeta, a nisu vraćali. Utvrđeno je da nije obezbeđeno kontinuirano
evidentiranje i praćenje tokova i stanja oročavanja deviznih sredstava
Republike kod NBS tokom cele 2008. godine. Pozajmice u vrednosti 35 milijardi
dinara nisu vraćene u roku od 30 dana, a iznos zaduživanja za finansiranje
deficita premašio je dozvoljeni nivo, koji po zakonu o javnom dugu treba da
bude pet odsto, za čak pet milijardi dinara.
Radoslav Sretenović je izjavio da je i po pitanju stručnih usluga kod svih
ministarstava utvrđeno da se zaključuju ugovori o delu sa fizičkim licima
suprotno zakonu o radu. Prekovremeni rad se plaća iako nije napravljena
evidencija iz koje se može videti da je on zaista postojao. Sklapani su ugovori
za davanje stručnih usluga sa osobama sa kojima to nije bilo moguće.
DRI još nema dovoljan broj zaposlenih i tek je pre mesec dobila prostorije za
rad. Dakle, ovaj izveštaj je samo delimičan i pitanje je kakvi bi rezultati
bili da je DRI radila punim kapacitetom. Izveštaj o trošenju budžeta za 2009.
dostupan je javnosti na internet-prezentaciji Skupštine.

Antrfile : NAJVEĆI GREHOVI MINISTARSTAVA

- MINISTARSTVO rada sklapalo višemilionskih ugovore za kompjuterske usluge van
javnih nabavki
- Ministarstvo ekonomije potpisivalo ”sporne” ugovore o honorarnoj saradnji
vredne 18,5 miliona dinara.
- Ministarstvo zdravlja nedozvoljeno potrošilo 90 miliona na ugovore o delu
- Ministarstvu finansija ”nestalo” 379 miliona donacija u bilansu prihoda i
rashoda
- Stanje finansijske imovine u budžetu za 2009. nije istinito i objektivno
prikazano

OTPIS POZAJMICA

MINISTARKA finansija Diana Dragutinović izjavila je juče da 15 milijardi dinara
pozajmica, koje je osporila državna revizija, neće biti vraćene, nego će se
otpisati.
- To su uglavnom bile subvencije javnim preduzećima, ”Železnicama Srbije” i EPS.

STANjE ZATEČENO

ZORAN Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, izjavio je da je reč o
ugovorima koji su zatečeni od prethodnog ministarstva.
- Uočili smo propuste, ali nismo smeli da ih raskinemo kako ne bismo ugrozili
redovan sistem isplate naknade iz oblasti socijalnih davanja.

NEZNANjE NE PRAVDA

MINISTARSTVO ekonomije uputilo je prigovor DRI:
- Krajnje je nekorektno da se javno proziva samo ovo ministarstvo, i to bez
bilo kakvih dokaza. Stojimo na raspolaganju svim kontrolnim institucijama, ali
nećemo dozvoliti da nas iko neosnovano optužuje, čak i ako je zbog neznanja.

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Danas
Strana : 7
Autor : I. RADAK
Tema : Javne nabavke, Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



MINISTARSTVA KRŠILA ZAKONE, VLADA NE ZNA KOJOM IMOVINOM I NOVCEM RASPOLAŽE

Državna revizorska institucija predstavila reviziju budžeta za 2008. u kojoj je
utvrdila brojne nepravilnosti

Beograd - Brojna ministarstva vlade Srbije, tri uprave i Direkcija za imovinu u
prošloj godini u više navrata kršili su zakone, utvrdila je Državna revizorska
institucija, a rezultate revizije budžeta za 2008. predsednik te institucije
Radoslav Sretenović juče je predao predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić-
Dejanović. On je saopštio da su najčešće kršeni Zakon o javnim nabavkama i
Zakon o budžetskom sistemu, ali su brojne nepravilnosti utvrđene i kod
zapošljavanja po ugovoru o delu i kod prekovremenog rada.
- U skladu sa ovlašćenjima DRI preduzećemo sve odgovarajuće mere tako da ćemo u
zavisnosti od težine nepravilnosti podneti prekršajne prijave, ali i krivične
ukoliko budu utvrđeni elementi krivičnog dela - rekao je Sretenović.
On je pojasnio da je DRI zbog manjka kapaciteta kontrolisala rad 14
ministarstava, tri uprave i Direkcije za imovine i tom prilikom utvrdila da je
vrednost nabavki kod kojih nije sproveden tender, viša od dve milijarde dinara.
Sretenović je naveo primer Uprave za zajedničke poslove republičkih organa,
koja je bez tendera nabavila bonove za gorivo u vrednosti od 110 miliona
dinara. Takođe, Ministarstvo za rad je bez obaveznog postupka nabavljala
kompjuterske usluge. „Budžetski korisnici su kao opravdanje za to koristili
član zakona koji omogućava hitne nabavke bez sprovođenja tendera, ali smo
uvereni da te nabavke nisu bile hitne“, naglasio je Sretenović.
Predsednik DRI naveo je i primere kršenja Zakona o radu gde je pomenuo da je
Ministarstvo ekonomije, ali i druga ministarstva, zaključivalo ugovore o delu
sa fizičkim licima sa kojima to nije po zakonu bilo moguće jer su ti poslovi
bili iz delokruga ministarstava, a takođe nisu dostavljani ni izveštaji da li
su ti poslovi zaista izvršeni. Takođe, utvrđeno je nema evidencije o broju sati
koji su radnicima u ministarstvima isplaćivani kao prekovremeni rad, ali je
naveo primer Direkcije za imovinu, koja ima 85 zaposlenih, a čak 80 je
koristilo prekovremeni rad tokom cele godine. „Zakon je kršen kod uglavnom svih
budžetskih korisnika koje smo kontrolisali. Bilo je i nekih kod kojih nije bilo
nepravilnosti kao što je Ministarstvo za nauku koje ima svoju internu reviziju.
Zapravo, kod organa koji imaju internu reviziju manje su i nepravilnosti“,
rekao je Sretenović.
Među ostalim ustanovljenim nepravilnostima Sretenović je naveo da se Glavna
knjiga Trezora, u kojoj se evidentiraju sve promene na računima budžetskih
korisnika, ne vodi u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. On je naglasio i
da u nadležnoj direkciji nema pouzdane evidencije o imovini kojom raspolaže
država niti korisnici te imovine dostavljaju zakonom propisane podatke. Takođe,
ne prati se ni potraživanje države za deo ostvarene dobiti javnih preduzeća i
drugih kompanija u kojima ima udeo.
- Nijedna pozajmica, isplaćena iz budžeta i budžetske rezerve nije vraćena u
predviđenom roku niti je vraćena do kraja 2008. Takođe, nijedna pozajmica iz
sredstava privatizacije u 2005. i 2006. u iznosu od 14,9milijardi dinara nije
vraćena do kraja 2008. Nije utvrđeno da su preduzete mere za naplatu tih
potraživanja, a isplate novih pozajmica iz sredstava privatizacije vršena su i
dalje istim subjektima iako ranije uzeti novac nisu vratili. Osim toga i
pozajmica od 35 milijardi dinara za finansiranje tekućeg budžetskog deficita
nije vraćena do kraja 2008. što je suprotno Zakonu o javnom dugu. Te pozajmice
nisu samo iz 2008. već ima i onih koje su uzete mnogo ranije, čak i iz 1994.
godine, ali to su bile kratkoročne pozajmice i trebalo je da ih budžetski
korisnici vrate. Kako su se vlade smenjivale, menjali su se i ministri, ali
nisu preduzimali ništa da te pozajmice budu vraćene - rekao je Sretenović.
Država ne zna ni koliko zapravo duguje Pariskom i Londonskom klubu poverilaca i
drugim međunarodnim institucijama, za dugovanja preuzeta od banaka i preduzeća
jer se razlikuju podaci Glavne knjige Trezora i Agencije za osiguranje
depozita. Na kraju, vlada je u 2008. isplatila i 4,59 milijardi dinara na ime
četiri garancije u iznosu od 15,1 milijardi dinara, ali je utvrđeno da regresni
zahtevi prema direktnim dužnicima nisu ispostavljeni niti se preduzimaju mere
da sredstva budu naplaćena.
Sretenović je juče najavio da će tokom 2010. kako budu primljeni novi revizori
započeti reviziju budžeta lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Sretenović je
podsetio i da je Srbija poslednja zemlja u Evropi u kojoj je uspostavljena DRI,
a ograničenu reviziju budžeta za 2008. uradilo je samo četiri revizora sa dva
asistenta.
Predsednik Skupštine Slavica Đukić Dejanović istakla je da ne spori da su
mnogim političarima bila „puna usta“ priče o pomoći nezavisnim telima, ali da
nije bilo dovoljno razumevanja kada je trebalo da im se obezbede uslovi za rad.
Ona je naglasila da će vlada morati da uvaži sadržaj izveštaja.

Antrfile : Šabić: Situacija je zabrinjavajuća

Predstavljanju izveštaja prisustvovali su i Poverenik za informacije od javnog
značaja Rodoljub Šabić, Zaštitnik prava građana Saša Janković i predstavnik
Agencije za borbu protiv korupcije. Poverenik Šabić rekao je novinarima da je
situacija zabrinjavajuća ako se već u uvodnoj rečenici izveštaja navodi da se
Glavna knjiga Trezora vodi suprotno zakonu jer je to dokument „od presudnog
značaja za predstavu o bilo kakvom odgovornom raspolaganju finansijskom
imovinom države“. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić
istakao je da izveštaj ukazuje na ozbiljne sistemske probleme. „Samo se mogu
nadati da će ovaj izveštaj da ponese sa sobom i neke konsekvence za
prekršioce“, rekao je Nenadić.

============================




Datum : 28.11.2009
Novina : Danas
Strana : 3
Autor : SNEŽANA ČONGRADIN
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



OPOZICIJA SE NEĆE UJEDINITI

Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija

Teško je zamisliti bilo kakvo okupljanje opozicionih stranaka
koje bi dovele do pobede bez zajedničke proevropske platforme

RAZGOVOR

- Uslov za ujedinjenje opozicije u Srbiji i njenu pobedu na nekim predstojećim
izborima jeste da se njihovi lideri usaglase oko zajedničke proevropske
platforme, ostavljajući po strani lična neprijateljstva i stranačke prioritete.
U ovom trenutku ubedljiva većina građana hoće u Evropu i pobednička
antievropska politika je nezamisliva, ističe u razgovoru za Danas Vladimir
Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, povodom najnovijih inicijativa za
ujedinjenjem „desnih“ opozicionih partija.
- Da li je predlog Velimira Ilića o okupljanju opozicije oko Tomislava Nikolića
pretnja za vladajuću koaliciju, a time i za opredeljenost države za članstvo u
EU?
- Da bi neka nova većina preuzela vlast, između stranaka koje je čine mora da
postoji minimum podudarnosti o ključnim pitanjima. U ovom trenutku je to
pitanje evropskih integracija. Teško je zamisliva bilo kakva koalicija za
pravljenje nove vlade bez cementa koji bi ujedinio opoziciju. U tom smislu, kao
nemoguće se ispostavlja promena stava DSS o evropskim integracijama, budući da
bi kao najveća stranka u toj koaliciji figurirala SNS. Da stranka Tomislava
Nikolića stupi u koalicioni savez sa SRS, čini se, takođe, kao priča u domenu
naučnofantastičnog filma.
- Na kojim razlozima zasnivate uverenje da je SNS doživela istinsku promenu
političkog kursa i da je postala nepromenljivo proevropska stranka?
- U javnosti je već duže vreme prisutna opsesija Evropskom unijom. Sve je veći
procenat građana koji tempo evropskih integracija smatraju presudnim u
opredeljivanju za podržavanje stranaka. Ne verujem da bi iko mogao da pomisli
da bi zalaganjem za neulazak Srbije u Uniju mogao da računa na dobar rejting i
podršku u biračkom telu. O opsesiji građana EU svedoče, između ostalog, ti
beskonačni redovi za zamenu putnih isprava kako bi iskoristili ukidanje viznog
režima.
- Ipak, iskustvo je pokazalo da su iznenađenja moguća, a SNS je bila baš
najupadljiviji primer za to.
- Od demokratskih promena 2000. imali smo na političkoj sceni dve ključne
promene. SPS je stranka koja je od 2003. postepeno evoluirala i ocenjujem da je
doživela istinsku promenu. To nije blef, već je reč o suštinskim promenama
politike i SPS je postala normalna sistemska partija. Neuporedivo brže se
dogodila promena kod bivših radikala, odnosno u SNS. Mi smo prešli iz doba
polarizovanog partizma u umereni partizam. Ove dve partije su doživele dovoljno
poraza da bi ih već sama ta okolnost prisilila na promenu politike. Neke
stranke, međutim, ne izvlače pouke.
- Kako onda komentarišete reakcije srpskih zvaničnika, i to onih proevropskih,
na stavove Jelka Kacina o Kosovu, koje je ove sedmice saopštio u Skupštini
Srbije?
- Jelko Kacin, čiji je nastup u ovdašnjoj javnosti ocenjen kao provokacija, ne
govori u svoje ime, niti u ime države iz koje dolazi. On, kao specijalni
izvestilac Evropskog parlamenta, govori u ime Evropske unije i šalje poruke
svih zvaničnika i institucija Unije. Toga moramo biti svesni. Kacin nam je, kao
izvestilac EP, preneo poruku onih koji imaju dominantan uticaj u EU i od kojih
zavisi sudbina evropskih integracija Srbije. Stavovi koje je izneo o potrebi
prilagođavanja činjenici da je Kosovo teritorija nezavisna od Beograda,
nesvrsishodnosti podnošenja kandidature bez isporučenja haških begunaca i
primene SSP, i drugim bolnim temama Srbije, nama mogu biti neprijatni, ali reč
je o jednom od zvaničnih predstavnika Brisela.
- Da li, s druge strane, i LDP prolazi kroz istinsku promenu, svojim ponašanjem
u parlamentu?
- Stranka Čedomira Jovanovića počela je da pokazuje mnogo više fleksibilnosti i
sposobnosti prilagođavanja. U politici ste uvek u situaciji da birate manje
zlo, ili veće dobro, ako ste optimista. Oni su odlučili da izađu iz
intelektualne začaurenosti i utiču na pravac i razvoj događaja.
- Mislite li da u vladajućoj DS postoji otpor prema decentralizaciji vlasti i
da je to razlog zbog kojeg se tako drastično prekršio rok za donošenje statuta
Vojvodine?
- Javno mnjenje je veoma dugo u mentalnoj inerciji i strahu od separatizma, a
to podgrevaju političke struje koje su i dovele do ukidanja autonomije
Vojvodini. Ta ideja još uvek živi u glavama većeg broja glasača DS. To je tako
dugo trajalo jer vlast nije bila sposobna da brže pronađe meru, ako je već
krenula u potragu za njom.
- Da li je odnos države prema smrti patrijarha demonstrirao preterano bliske
veze sa SPC?
- To neobično zbivanje jeste dovelo u pitanje da li je poljuljan ustavni
princip da je Srbija sekularna država. Ipak, mislim da nema razloga za strah te
vrste.

Antrfile :

============================