Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 2.12.2009
Novina : Kurir
Strana : 7
Autor : M. LAĐEVIĆ
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



KOLEKCIONARI

Rukovodioci u PTT Miloš Miščević i Dragoslav Šumarac pridodali sebi još po dve
funkcije, tako da ukupno primaju po tri plate

BEOGRAD - Pojedini čelnici javnog preduzeća PTT Srbija veliki su kolekcionari
funkcija. Tako zamenik generalnog direktora Miloš Miščević sedi u tri fotelje,
isto kao i predsednik Upravnog odbora Dragoslav Šumarac, kome je već izrečena
nejavna mera zbog sukoba interesa.
Miščević je funkciji zamenika direktora pridodao i mesto predsednika Upravnog
odbora „Poštanske štedionice“ i predsednika Skupštine Mobtela, saznaje Kurir.
On je plaćen za sve tri funkcije ukupno 295.000 dinara. Oko 150.000 dinara
prima u PTT, 95.000 u Poštanskoj štedionici i „svega“ 50.000 u Mobtelu.
Miščević u izjavi za Kurir potvrđuje naša saznanja, ali ukazuje da je gotovo
silom prilika na tri funkcije.
- U Mobtelu sam praktično u ostavci, a kako je preduzeće nedavno ostalo bez
direktora, čekam da se izabere novi direktor i skupština. A do tada neko mora
da upravlja preduzećem - kaže Miščević. On objašnjava da PTT, koji je
100-odstotni vlasnik Mobtela, uskoro treba da izabere novo rukovodstvo. Kad je
reč o „Poštanskoj štedionici“, kaže da je „tu jer mu tako funkcija nalaže“.
- PTT je vlasnik 30 odsto Poštanske i po funkciji moram da budem i tamo.
Verujte mi da ne mogu da sedim na deset stolica i zbog toga ću od sledeće
godine biti samo na jednoj funkciji, u PTT - naglasio je Miščević.
Njegovom kolegi iz PTT Srbija Dragoslavu Šumarcu na prošloj sednici Odbora za
rešavanje o sukobu interesa izrečena je mera nejavnog upozorenja zbog kršenja
člana 9 Zakona o sukobu interesa. On je, pored funkcije u PTT, i predsednik
Inženjerske komore Srbije, ali i - što se ne kosi sa zakonom - profesor na
Građevinskom fakultetu. Takođe redovno prima sve tri plate, odnosno naknade.
- Kakva je to nejavna mera kad daju informacije novinarima - pita se Šumarac.
On ističe da će se povinovati rešenju čim ga dobije.
- Ko sam ja da kršim zakon, kad znate da sam ga ja pisao. Verovatno mogu da
ostanem predsednik Komore, ali da ne primam naknadu - kaže Šumarac. On nam je
rekao da u PTT prima 45.000 dinara, ali nije hteo da otkrije koliko dobija kao
predsednik Inženjerske komore.
Milovan Dedijer, član Odbora za rešavanje o sukobu interesa, potvrdio nam je da
su prošle sednice doneli zaključak koji se tiče Šumarca, ali kad je u pitanju
Miščević, ne može napamet da sudi da li je u sukobu interesa.
- Prvo neko mora to da prijavi ili da mi po službenoj dužnosti započnemo
proveru. Ako postoji dovoljno dokaza, onda pokrećemo postupak za utvrđivanje
sukoba interesa. Znate, ima dosta takvih slučajeva, ali mi ne možemo da
postignemo da ih sve proverimo - rekao nam je Dedijer. On objašnjava da će od
sledeće godine svi njihovi predmeti preći u nadležnost Agencije za borbu protiv
korupcije.

Antrfile : Prvo nejavna mera, pa javna

U Odboru za rešavanje o sukobu interesa rečeno nam je da je protiv Dragoslava
Šumarca pokrenut postupak na sednici od 30. septembra zbog povrede člana 12 i
da mu je nejavna mera izrečena na sednici od 19. novembra.
- Obustavili smo postupak po članu 12. jer je dostavio izveštaj, ali mu je
izrečena nejavna mera zbog kršenja odredaba člana 9 - rekli su nam oni. Inače,
po zakonu „funkcioneru kome je izrečena mera nejavnog upozorenja, ukoliko se ne
povinuje ovom zakonu do isteka roka koji mu je u odluci određen, izriče se mera
javnog objavljivanja preporuke za razrešenje“.

Funkcije mogu, pare ne

Po članu 9 Zakona o sprečavanju sukoba interesa „funkcioner ne sme biti
direktor, zamenik ili pomoćnik direktora, član upravnog ili nadzornog odbora
javnog preduzeća, ustanove, preduzeća ili bilo kog drugog pravnog lica sa
učešćem državnog kapitala, osim kada je to propisano zakonom ili drugim
posebnim propisom“. Zakon dalje navodi da ni u ostalim privrednim subjektima
funkcioner ne sme biti član upravnog ili nadzornog odbora niti direktor,
zamenik ili pomoćnik direktora.
„Funkcioner može biti član upravnog ili nadzornog odbora naučnih, humanitarnih
i sličnih udruženja, ali bez prava na naknadu ili primanje poklona, izuzev
naknade putnih i drugih troškova“, piše u zakonu.

============================




Datum : 2.12.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : D. M.
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NA BINU BEZ BEDŽA

DRŽAVNA FUNKCIJA NI DALjE NEĆE BITI ODVOJENA OD STRANAČKE

Partijske aktivnosti ubuduće pod jačom kontrolom

SRPSKI predsednik i pojedini ministri neće morati od Nove godine da odlože
partijske knjižice u fioke, ali će njihove stranačke aktivnosti biti pod
pojačanom lupom Agencije za borbu protiv korupcije. Naime, novi zakon, koji
precizira rad ove agencije, ne zabranjuje da šef države, premijer ili član
Vlade bude i predsednik stranke, ali donosi određena ograničenja. Po rečima
Slobodana Beljanskog, predsednika Republičkog odbora za rešavanje o sukobu
interesa, od 1. januara funkcioneri neće smeti da koriste javne resurse i
skupove za promociju svoje stranke. Primera radi, član Vlade neće moći u
lokalnim kampanjama da nastupa kao ministar, niti da se na predizborne skupove
vozi službenim automobilom. Takođe, ministri će biti dužni da u zvaničnim
susretima i u javnosti uvek naglase da li iznose stranački ili stav države.
- Protiv onih koji se o ovo ogreše, Agencija će pokretati postupke i izricati
mere upozorenja ili javnog iznošenja preporuke za razrešenje - kaže Beljanski.
Željko Ivanji, poslanik i funkcioner G 17, smatra da ministri i drugi visoki
funkcioneri ne treba da zamrzavaju partijske funkcije:
- Mnogo je važnije da se funkcionerima onemogući da koriste državnu poziciju za
dizanje rejtinga stranke.
Sa tom praksom su, tvrde u SPS, odavno završili. Đorđe Milićević, portparol
SPS, kaže da ne vidi nijedan razlog zbog koga bi ministar Dačić ili predsednica
parlamenta Slavica Đukić-Dejanović podneli ostavke na pozicije u stranci.
Opoziciona LDP, međutim, traži da se promeni zakon jer je, po njima, šefovanje
partijom nespojivo sa predsedničkom ili ministarskom funkcijom. Vesna Pešić,
predsednica političkog saveta LDP, kaže da je ovakvo preklapanje funkcija izvor
korupcije:
- Prvi čovek države i ministri trebalo bi da se povuku sa kormila partija ili
da ostanu ”nominalni predsednici”, koji će eventualno dolaziti na stranačke
kongrese.
Predsednik skupštinskog Zakonodavnog odbora i poslanik DS Vlatko Ratković kaže
da, što se tiče predsednika Srbije, ”ni formalno ni suštinski ne postoji sukob
interesa jer on funkciju šefa države apsolutno obavlja u skladu sa Ustavom i
zakonima”.

Antrfile : ČETVORKA DUPLIRA

duple funkcije u Vladi imaju ministar Mlađan Dinkić, koji je i lider G 17 plus,
Ivica Dačić, predsednik socijalista, Rasim Ljajić, koji predvodi SDP, Jovan
Krkobabić, koji je na čelu PUPS.

IGRA PO DIKTATU

U svim stabilnim svetskim demokratijama nije sukob interesa da šef države
obavlja i funkciju predsednika partije, kaže za ”Novosti” Vladimir Goati,
predsednik ”Transparentnosti Srbija”. Mnogo veći problem je, smatra on, što kod
nas predsednici partija direktno utiču na izbore poslanika u parlamentu:
- U interesu naših partijskih elita je da imamo ”upokojen” parlament, a to je
postignuto time što poslanici nisu vlasnici mandata, pa potpuno igraju po
diktatu svojih partija.

============================




Datum : 2.12.2009
Novina : Danas
Strana : 8
Autor : A. MILOŠEVIĆ - LJ. BUKVIĆ
Tema : Dostupnost informacija, Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



GRAĐANI KUPUJU NOVINE PRESTOLONASLEDNIKU

Ministarstva koja su se našla u izveštaju Državne revizorske institucije
negiraju bilo kakve nepravilnosti u poslovanju

u fokusu

Beograd - Izveštaj Državne revizorske institucije, kojim su obelodanjena brojna
kršenja zakona i nekontrolisano trošenje novca iz republičke kase izazvao je
oštre reakcije prozvanih ministarstava koja su na iznete tvrdnje odgovorila
optužbama na račun stručnosti revizora, držeći se stava da ništa nisu uradila
pogrešno. Međutim, iako nominalno odbacuju nalaze revizora, ministarstva nisu
ponudila dokaze kojima bi se osporile inkriminišuće tvrdnje, dok se o najtežim
optužbama uglavnom nisu ni izjašnjavali.
Prvi su u javnosti istupili predstavnici Ministarstva rada, a savetnik za
medije ministra ekonomije Nikola Papak kaže za Danas da je to Ministarstvo već
uložilo prigovor DRI na izveštaj koji je „pravno neutemeljen“.
- Apsolutno smo za kontrolu trošenja novca poreskih obveznika, ali ona mora da
bude kredibilna i stručna. Uložili smo prigovor na izveštaj DRI jer su njihove
optužbe pravno neutemeljene, ali još nismo dobili odgovor - rekao je Papak,
dodajući da su „uvek na raspolaganju svim državnim institucijama, ne samo DRI“
i spremni da na uvid daju svu dokumentaciju koju imaju.
Ministarstvo zdravlja, koje se našlo na udaru kritika ponajviše zbog toga što
nije kontrolisalo kako se troše sredstva koja su prosleđivana zavodima za
zdravstvenu zaštitu, juče je saopštilo da „u potpunosti radi u skladu sa
zakonom“.
- Ugovori o delu su zaključivani sa članovima timova za implementaciju
projekata koji se realizuju iz kredita Svetske banke i Evropske investicione
banke. Ministarstvo zdravlja je za finansiranje troškova ovih timova preuzelo
ugovornu obavezu prilikom potpisivanja ugovora o zajmu vlade Srbije sa tim
međunarodnim institucijama. Ugovori o delu su zaključeni i sa dve čistačice u
Preševu i Dimitrovgradu za čišćenje punktova sanitarne granične inspekcije,
pošto zbog malog obima posla nema opravdanja za zapošljavanje. Troškovi za
ugostiteljske usluge i reprezentaciju najviše obuhvataju organizaciju stručnih
skupova i konferencija za predstavnike sistema zdravstvene zaštite sa
teritorije Srbije, koji se najčešće organizuju u prostorijama u vlasništvu
države. Ministarstvo zdravlja je DRI-u dostavilo sva dodatna obrazloženja, s
očekivanjem da će biti uvažena u konačnom izveštaju - istakli su u Ministarstvu
zdravlja. Međutim, saopštenje se ne bavi glavnom optužbom, koja tereti
Ministarstvo da nije kontrolisalo rad zavoda za javno zdravlje, a naročito
zavoda u Požarevcu, gde su revizori utvrdili da je za pojedine radnike
proknjižavano i do 650 sati rada mesečno, što znači da su radili 22 dnevno,
sedam dana u nedelji, zbog čega je država oštećena za najmanje 5,57 miliona
dinara.
Istovremeno sa reakcijama, juče su na videlo izbili i novi propusti državnih
ustanova koje su pronašli revizori. Tako se sada zna da je pod stavkom „Zaštita
kulturne baštine“ Ministarstvo kulture prošle godine platilo 57.000 dinara za
kupovinu novina i časopisa princu Aleksandru Karađorđeviću. Zaštita kulturne
baštine u Dvorskom kompleksu obuhvatila je i 466.000 dinara za održavanje
voznog parka njegovog kraljevskog visočanstva, 341.000 za nabavku
kancelarijskog materijala, 136.000 za poštanske usluge, 424.000 za kupovinu i
održavanje kompjutera i 519.000 za nabavku baštenske opreme i održavanje parka
u Belom dvoru. Dvorski kompleks je ukupno dobio 30 miliona dinara, od čega je
20 miliona otišlo na troškove reprezentacije, posluge i druge radne snage, a da
pritom porodica prestolonaslednika Aleksandra nije izveštavala Ministarstvo o
tome na koji način troši dobijeni novac, dok je samo Ministarstvo sredstva
prebacivalo bez programa i projektne dokumentacije nadležnih ustanova za
zaštitu kulture, navodi se u izveštaju DRI.
To ministarstvo je i u drugim slučajevima delilo novac bez kasnije kontrole
upotrebe datih sredstava, pa tako producenti filma Rajka Grlića „Neka ostane
među nama“ nisu dostavili izveštaj o tome kako su potrošili četiri miliona evra
druge rate, koju su za taj projekat dobili od Ministarstva kulture, koje čak ne
zna ni šta je bilo sa snimanjem tog filma do kraja. Revizori su primetili i da
je Ministarstvo kupilo sliku „Rikalo u jesen“ Bore Iljovskog za 1,4 miliona
dinara, koju je zatim Srbija poklonila Evropskoj komisiji.
U izveštaju se pominje da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine bez
sprovođenja postupka javnih nabavki potrošilo 39 miliona dinara, a uništavanje
krpelja, 169 miliona za borbu protiv ambrozije i 133 miliona dinara za
zaprašivanje komaraca. Uz to, Ministarstvo je sa jednom firmom zaključilo
ugovor vredan 6,4 miliona dinara za projekat pod nazivom „Podrška
institucijalnom jačanju u oblasti životne sredine“. Zanimljivo je i da je
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju prošle godine angažovalo neimenovanu osobu da
izradi „Projekat unapređenja upravljanja i organizacije u Ministarstvu za KiM“,
kojoj je za taj posao plaćeno 2,45 miliona dinara, pri čemu projekat nikad nije
završen, a ministarstvo nikad nije tražilo svoj novac nazad.

Antrfile : Odbor za finansije sledeće nedelje

Predsednik Odbora za finansije u Skupštini Srbije Zoran Krasić rekao je za
Danas da bi izveštaj DRI trebalo da se nađe pred Odborom na prvoj sednici koja
bi mogla da bude već naredne nedelje. „Na prvoj sledećoj sednici raspravljaćemo
o tome i očekujem da će se ovaj izveštaj ubrzo naći pred poslanicima i biti
usvojen pre budžeta za 2010“, kaže Krasić. On smatra da je krajnje vreme da se
o ovakvim izveštajima raspravlja u Skupštini, kako parlament ne bi bio samo
„mašina koja donosi zakone i u kojoj se samo odgovora na pitanja“.

Tadić pozvao na pravljenje ispravke

Dok prozvana ministarstva nastoje da omalovaže vrednost izveštaja i njegovih
autora, predsednik Srbije Boris Tadić juče je izjavio da svako ko je dobio
negativan izveštaj državnog revizora mora da „napravi ispravku“. Tadić je naveo
da neke „neracionalne uvrežene navike poskupljuju funkcionisanje države“.

============================




Datum : 2.12.2009
Novina : Danas
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija, Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



ŠTA ĆE NAMA DRI?

komentar

Koliko se samo u javnosti kukalo što Srbija nema Državnu revizorsku
instituciju, koja će, tvrdilo se, konačno da raskrinka sva mešetarenja u
ministarstvima i ostalim državnim organima, tim leglima korupcije. Formirana je
još 2005, a prvi izveštaj o trošenju novca iz budžeta predstavila je tek krajem
2009. Na kraju krajeva, pomirili su se svi s činjenicom da državni vrh nema
nameru da u skorije vreme ojača tu instituciju kadrom i sredstvima jer mu to,
pokazalo se u ovom izveštaju, nije u interesu. Ali, da objavljivanje i sakatog
prikaza brojnih nepravilnosti u poslovanju državnih organa prođe bez pravog
interesovanja medija, možda je i veći razlog za brigu nego nalazi DRI.
Na primeru objavljivanja izveštaja pokazalo se i šta znači pogrešan tajming. Za
prezentaciju je odabran petak, kada se i zaposlenima u medijima žuri da što pre
„kidnu“ na vikend i kada je slaba čitanost i gledanost. Novinari su se tog dana
na konferenciji za novinare sablažnjavali nad nalazima Revizorske institucije,
vatreno pitali ko je najviše krao i kako će da ga kazne, ali već sutradan, kada
je trebalo sesti i pročitati više od 160 strana tog dokumenta, milije je bilo
potrošiti subotu na nešto drugo. Nije prošlo ni pet dana, a evo već samo retki
i dalje toj temi daju ozbiljniji prostor.
Državna revizorska institucija mora da bude najjači nezavisni organ u ovoj
zemlji i pisanje o njenim izveštajima ne sme da se svede na vikend dizanje
prašine. Međutim, za poslednje četiri godine više je napisano tužbalica što DRI
nema svoje prostorije nego o izveštaju koja su ministarstva dodeljivala poslove
privatnim firmama bez tendera. Slučajnost? Ponašanje medija ide naruku
vlastima. Neverovatno je da se nijedan ministar do sada nije izjasnio o
nepravilnostima u njihovim resorima. Štaviše, krenulo je obesmišljavanje rada
DRI, pa se okrenula priča na to da su zapravo revizori grešili kad su
analizirali poslovanje ministarstava. Ministar rada u prve redove isturio je
svoje podređene da se pravdaju da su sve radili po zakonu. Predsednik države
sve je relativizovao kao „neracionalne uvrežene navike koje poskupljuju
funkcionisanje države“. U najmanju ruku skandalozna izjava. Ali, imaju i
podređeni usta pa znaju da kažu da ništa nisu radili bez znanja
pretpostavljenih.
Sada se stvar rešava. Treba li nam DRI ili ne? Hoće li neko da bude kažnjen
zbog nepropisnog trošenja našeg novca i nameštanja poslova prijateljima ili
finansijerima partija? Ili ćemo celog života samo da se iščuđavamo nad
skandalima koji će s vremena na vreme da isplivavaju na površinu. Ko se još
seća Marije Rašete Vukosavljević?

Antrfile :

============================




Datum : 2.12.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : LJ. MALEŠEVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



DONACIJE TROŠENE KAKO SE KOME SVIĐA

U PROTEKLIH OSAM GODINA SRBIJA DOBILA 430 MILIONA DOLARA NA POKLON

Nepravilnosti u trošenju državnih para, poput onih koje su utvrđene revizijom
budžeta za prošlu godinu, mogu negativno uticati i na donatore koji od 2000.
godine Srbiju potpomažu u svim oblastima. Netransparentnost bilo kojih para, pa
i onih koje su namenski kao nepovratne stigle u zemlju da bi građanima bilo
bolje, štetna je za Srbiju do te mere da će se sada mnoge zemlje EU ozbiljno
zamisliti kada donose odluku o dodeli ne malih svota novca i zapitati koliko je
od onoga što je dato zaista stiglo do običnih građana i pokazalo im da je
Evropi stalo do toga da oni što pre postanu deo evropske porodice. Naime,
Evropska unija je od 2000. do sada u Srbiju uložila dve milijarde evra
bespovratne pomoći i najavila još polovinu te sume u narednih pet godina. U
proteklih osam godina, tokom demokratske obnove, Srbija je primila blizu četiri
milijarde evra donacija, a za te pare obnavljani su elektroenergetska mreža,
vodovod i kanalizacija, škole, bolnice, putevi, davana humanitarna pomoć
izbeglim i raseljenim, socijalno ugroženim... Do 2006.
godine novčana pomoć namenjena razvoju Srbiji mogla se direktno preneti do
korisnika, ali od lane, zbog nove regulative EU, donacije kasne više od godinu
dana. Ujedno, donatori su od prošle godine počeli da testiraju našu internu
kontrolu daleko više nego ranije, što znači da su se očigledno opekli s nekim,
mada se nisu zvanično oglasili o tome ko je nenamenski potroš io novac namenjen
dobrobiti građana. Nedavno je i Narodna banka Srbije saopštila da se od 2000.
godine do danas u Srbiju slilo 430 miliona dolara raznih donacija čije trošenje
najvećim delom prolazi mimo bilo kakve kontrole. Najviše donacija Srbija je
dobila 2002. godine – čak 128,7 miliona evra, dok je lane dobila znatno manje –
38,3 miliona, a do septembra ove godine tek 16,8 miliona.
Kada se zna da je sve što su zemlje Evropske unije dale u proteklih osam godina
bespovratno, jasno je da su od takvog poklona građani Srbije morali osetiti
znatan boljitak i da nikako ne bi bilo dobro da je deo od te dve milijarde evra
završio u nečijem privatnom džepu, a da li se to ipak možda desilo, neće se
znati dok se ozbiljno ne revidiraju i sve pristigle donacije. Jer, sve što su
zemlje EU dale Srbiji kod njih je uredno evidentirano i zna se za šta je šta
namenjeno. Tako je iz zemalja EU u proteklih osam godina za ekonomiju donirano
354.713.000 evra, od čega za razvoj preduzeća i privatizaciju 91.700.000, za
zdravlje 78.600.000, za regionalni razvoj i prekogranič nu saradnju
117.163.000, za zapošljavanje 67.250.000. Za reformu javne administracije dato
je 108.100.000 evra, za sudstvo 100.370.000, za lokalnu samoupravu 112.020.000,
za manjine, ljudska prava i izbeglice 63.500.000, za EU integracije 38.200.000,
za medije 15.600.000, za građansko društvo 19.960.000, što je ukupno
460.750.000 evra za, kako su to oni nazvali, razvoj politike i demokratije.
Za usklađivanje s Evropskom unijom ušle su donacije za transport od 136.000.000
evra, za trgovinu, poljoprivredu i vode 82.380.000, za carinu i kontrolu
granice 21.300.000, za reformu statistike 8.950.000, za energiju 486.000.000,
za zaštitu životne okoline 52.100.000, za programiranje fondova 13.000.000, za
programe za obrazovanje i zajednicu 59.700.000, za nuklearna postrojenja
17.460.000 i za turizam 1.000.000 evra. To znači da je za usklađivanje i
pripremanje za ulazak u EU stiglo 877.890.000 evra. Dali su iz zemalja EU i za
podršku budžeta 100.000 evra, za ostale potrebe 23.881.000, za IPA programe za
2011. godinu već je dato 202.700.000 evra. Sve donacije ušle su kroz KARDS
program za podršku zemljama jugoistoč ne Evrope i pretpristupne IPA fondove.

Antrfile : Ko će nam verovati

Dakako da ovoliki novac nije stigao samo iz čiste ljubavi nekih zemalja EU
prema Srbiji već i zbog potrebe da se srpsko društvo što bolje pripremi za
članstvo u evropskoj porodici, odnosno za evropske integracije. Međutim, neće
biti evropskih integracija sve dok se ne bude znalo da li je svaki evro,
odnosno dolar, završio tamo gde je namenjen ili mu se na putu od krajnjeg
korisnika, a on je uvek građanin, izgubio trag. Da bi se to znalo, svako
trošenje donacija mora biti transparentno i nikako se ne sme dogoditi da se
naknadno, kao što se dogodilo s trošenjem budžetskih para, otkrije da je neko
zloupotrebio donacije namenjene svim građanima Srbije.

============================


Datum : 2.12.2009
Novina : Nedeljni Telegraf
Strana : 18
Autor : M. OBRADOVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



„GINISOVCI" PREKOVREMENOG RADA

Državni revizori otkrili šta su sve „progurali" srpski ministri preko budžeta.

Izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji republičkog budžeta u 2008.
prodrmao je srpsku javnost protekle nedelje, jer se prvi put na jednom mestu
moglo videti s kojom nemarnošću se troše ???? poreskih obveznika. Sudeći prema
izveštaju, omiljena zanimacija ministarstava je zaobilaženje Zakona o javnim
nabavkama, a po pravilu ne postoje dokazi da je zaista i urađeno ono što je
plaćeno, često unapred.
Takođe smo saznali da su maltene svi zaposleni u Republičkoj direkciji za
imovinu svaki mesec ostajali da rade prekovremeno. Međutim, kada se proveravala
vrednost imovine Republike Srbije koju bi trebalo da popisuje upra-vo ova
direkcija, revizori nisu mogli da dođu do tačnih podataka, niti se zna kolika
je zaista državna imovina, pa se postavlja pitanje šta je to osamdesetak
zaposlenih radilo čak 22.352 sata prekovremeno, osim što je dobijalo naknade za
prekovremeni rad.
Najvredniji su, ipak, bili zaposleni u Zavodu za javno zdravlje Požarevac, od
kojih su neki radili 230 do 650 sati mesečno, mada je to protivzakonito, ali i
praktično neizvodljivo. Zaposleni mogu da ostvare najviše četiri prekovremena
sata dnevno i osam nedeljno.
Takođe, onaj koji je upisao sebi 650 sati, trebalo je svaki dan u mesecu,
uključujući i nedelju, da radi po 21 sat!

Kreativno računovodstvo

Na osnovu ovako prikazanih radnih sati, u Požarevac je prošle godine otišlo 5,6
miliona dinara više nego što je trebalo. I Nišlije su koristile računovodstvene
trikove, pa je Institut za javno zdravlje Niš na ime materijalnih troškova
fakturisao plate administrativnih radnika u iznosu 4 miliona dinara i za toliko
je više isplaćeno ovom zavodu iz budžeta.
Iz budžeta i budžetske rezerve pozajmljeno je 13,5 milijardi dinara, ali deo
tih sredstava je praktično nemoguće naplatiti. Tako se od EPS-a potražuje 1,8
milijardi pozajmljenih njihovom sindikatu 2001, ali EPS ne priznaje ovaj dug.
Penzionom i invalidskom fondu je 2003. pozajmljeno 7,5 milijardi dinara, a iako
je rok za vraćanje bio novembar iste godine taj novac nije uplaćen u budžet do
danas.
Direkcija za robne rezerve je 2001. dobila iz budžeta 1,55 milijardi dinara da
otkupi pšenicu, a novac je morala da vrati iste godine. Međutim, iako su dobili
rešenje Ministarstva finansija 2007. da vrate pare, Ministarstvo trgovine, pod
čijom je kontrolom Direkcija, podnelo je Vrhovnom sudu tužbu protiv
Ministarstva fmansija. Tako je došlo do apsurdne situacije kakvu samo mogu da
naprave državne birokrate: da država tuži samu sebe, da ne bi sebi vratila dug!
Država takođe u 2008. nije znala koliko para treba javna preduzeća da uplate u
budžet, već su samo evidentirala njihove uplate. Od 748 miliona dinara
dividendi, 612,7 miliona je od javnih preduzeća. Najviše, 410 miliona, stizalo
je od PTT-a, od Elektromreže Srbije 130 miliona. Međutim, niko ne zna koliko je
ko zaista i trebalo da uplati.
U svim kontrolisanim ministarstvima zaključivani su ugovori o delu
protivzakonito, jer su „ugovorci" obavljali posao koji bi ministarstvo trebalo
samo da odradi.
Uprava za zajedničke poslove nabavila je bonove za gorivo od NIS-? u vrednosti
od 110,8 miliona dinara bez javne nabavke i bez potpisanog ugovora. Nisu
raspisali javnu nabavku ni kad su unajmili firmu „Sigurnost Vračar" kojoj su
platili preko 50 miliona dinara.
Zanimljivo je i da je revizija pronašla da je Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja za posao istraživanja „Prognoze na tržištu rada Srbije" za
10 miliona dinara unajmilo Institut za ekonomska i socijalna istraživanja u
kome je direktor Odeljenja za ljudske resurse i socijalnu politiku Mirosinka
Dinkić, majka ministra i u ovom slučaju njenog poslodavca Mlađana Dinkića.

Na kraiu bez mišljenja

S druge strane, Ministarstvo trgovine i usluga, na čijem je čelu Slobodan
Milosavljević, našlo je načina kako da nabavi nešto iako im je to pravo oduzeto
rebalansom budžeta. Naime, oni su nabavku 18 fotografija i 50 fotomonografija
„Srbija-Dunavski sliv", vredne tri miliona dinara, knjižili kao stručne usluge,
pošto im rebalansom budžeta nije odobreno plaćanje za književna i umetnička
dela.
Ekonomista Milan Kovačević ističe da analitičari odavno ukazuju na problem da
javnost ne zna šta radi vlast, a kad nema javnosti nema ni odgovornosti.
- Sad je važno da se revizoru omogući rad, da pogledaju sva ministartva, nakon
pet godina teškog javašluka. Ne verujem da će neko odgovarati za sve propuste
koji su navedeni, jer uvek se može naći način da se opravdaju. Bojim se da se
sad sve ne uradi ne bi li se onemogućio rad DRI. Ako im daju još manje novca
sledeće godine, neće moći ni trećinu budžeta da revidiraju. Postoji opasnost
da, ako se krene u kažnjavanje, bude manje revizije. Već su neka ministarstva
zagalamila na njih, što je skandalozno, jer oni su dostavljali podatke
revizorima - ocenjuje Kovačević.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ocenjuje da su
rezultati revizije veoma značajni, ne samo zato što su prvi ove vrste, već i
zbog ozbiljnih nepravilnosti koje su utvrđene:
- Očigledno je da Državna revizorska institucija nema kapaciteta, da nemaju
dovoljan broj ljudi i zato nisu mogli da odu dalje od provere usaglašenosti
trošenja budžeta sa zakonom. Međutim, i u tom delu su našli ozbiljne
nedostatke. Sad je važno da se utvrdi odgovornost za ljude koji su neposredno
izvršavali budžet i da se afirmiše nadzorna funkcija skupštine nad vladom.

Antrfile : Pare od privatizacije otišle u plate

Revizija nam je pokazala i gde su završile pare od privatizacije, ili bar deo
njih. Oko 15 milijardi dinara dobijenih prodajom preduzeća potrošeno je za
otpremnine i plate. Za isplate otpremnina u javnim preduzećima, vojnoj
industriji i zdravstvenim ustanovama dato je 11,6 milijardi, a za tekuće
troškove, pre svega plate, 3,36 milijardi dinara dobili su „Srbijagas", ŽTP,
škole, KBC „Bežanijska kosa", „Fond za razvoj" i „Galenika".
lako su ovo bile pozajmice, niko nije vratio ni dinara, a ministarka finansija
je izjavila da će se ova potraživanja najverovatnije otpisati.


============================




Datum : 2.12.2009
Novina : Objektiv
Strana : 10
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ŠABIĆ BRANI PRIVATNOST SUDIJA

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Rodoljub Šabić ocenio je da u postupku reizbora sudija i tužilaca u Srbiji nema
potrebe za obimnom obradom ličnih podataka kakvu su predvideli Visoki savet
sudstva i Visoko veće tužilaca. Šabić je naveo da je više zaposlenih u
pravosuđu od njega tražilo mišljenje o „Upitniku, koji sadrži veliki broj
podataka o ličnosti od kojih dobar deo spada u kategoriju naročito osetljivih
podataka. Prikupljanje ovakvih podataka od svih zaposlenih nepotrebno je i
suprotno elementarnim principima obrade podataka o ličnosti - srazmernosti i
svrsishodnosti, i stoga nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o
ličnosti", kaže Šabić.

Antrfile :

============================