Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 6.12.2009
Novina : Press
Strana : 4
Autor : S. D.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



ZA SLIKE I KNJIGE 50.000 EVRA!

NE STIŠAVA SE BURA POVODOM IZVEŠTAJA Dri

Ministarstvo kulture dalo 15.000 evra za jednu sliku, a Ministarstvo
trgovine i usluga za godinu dana potrošilo 35.000 evra na knjige i fotografije

BEOGRAD - Bura nakon prvog izveštaja Državne revizorske institucije ne stišava
se ni nakon deset dana. Pažnju javnosti sada posebno privlači činjenica da je
Ministarstvo kulture dalo 15.000 evra za jednu sliku, a da je Ministarstvo
trgovine i usluga u prošloj godini potrošilo 35.000 evra za kupovinu
fotografija i knjiga!

Naime, prema izveštaju DRI, Ministarstvo kulture je otkupilo sliku „Rikalo u
jesen“ akademskog slikara Bore Iljovskog za oko 15.000 evra. Srbija je, kako se
ističe, tu sliku uručila Evropskoj komisiji kao zvanični poklon.
- U delu regionalni program, u okviru kulturnih odnosa i međunarodne saradnje,
testirani su rashodi isplaćeni galeriji „Pero“ za otkup dela autora Bore
Iljovskog „Rikalo u jesen“, ulje na platnu. Vrednost dela iznosi 1.390.000
dinara. To je u skladu sa Programom rasporeda i korišćenja sredstava namenjenih
za programe i projekte u kulturi, koji je Vlada usvojila 31. januara 2008, a
odnosi se na period od početka 2008. do 6. decembra te godine, kao i Programom
rasporeda korišćenja sredstava namenjenih za programe i projekte u kulturi,
koji je Vlada usvojila 6. decembra 2008. godine - navodi se u saopštenju DRI.
Fotografije za enterijer
U toku jučerašnjeg dana nismo uspeli da od nadležnih u Ministarstvu kulture
saznamo ko je doneo odluku da se kao poklon Evropskoj komisiji daruje upravo
slika Bore Iljovskog i ko je izvršio procenu dela. S druge strane, i 35.000
evra, koje je za kupovinu fotografija i knjiga u prošloj godini potrošilo
Ministarstvo trgovine i usluga, naišlo je na veliko interesovanje onih koji su
čitali izveštaj DRI.
- Ministarstvo trgovine i usluga je 15. septembra 2008. zaključilo ugovor o
javnoj nabavci male vrednosti - usluga izrade i isporuke fotografija na platnu
za dekoraciju enterijera i fotomonografija „Srbija - Dunavski sliv“ sa
umetničkim autorskim ateljeom „Art-Zamur“ Dragoljuba Zamurovića iz Beograda.
Predmet ugovora je izrada 18 fotografija na platnu za dekoraciju enterijera za
potrebe naručioca i 50 fotomonografija „Srbija - Dunavski sliv“. Vrednost
ugovora je 3.009.000 dinara. Ministarstvo je dostavilo izveštaj u kome se
zaključuje da se u kabinetu ministra nalazi 25 fotomonografija, a ostale su
uručene kao poklon prilikom državno-privrednih poseta koje je ministar trgovine
i usluga imao u toku prošle i ove godine u inostranstvu, kao i prilikom poseta
državnika i privrednika našoj zemlji - piše u izveštaju DRI.
Mišljenje dao kustos Vlade
U Ministarstvu trgovina i usluga odgovoreno nam je da se zamerka DRI odnosila
samo na „način knjiženja, a ne na utrošak sredstava“.
- Naše ministarstvo je sa ateljeom „Art-Zamur“ zaključilo ugovor o pružanju
usluga izrade 50 fotomonografija i 18 fotografija. Odredbama ugovora strogo su
utvrđeni elementi načina izrade fotografije, motivi, visine, ekspozicija... DRI
je tu nabavku tretirala kao nabavku umetničkih slika i shodno tome je odredila
da je reč o nabavci opreme. Međutim, ministarstvo je u odgovoru na primedbe ove
revizorske institucije pribavila mišljenje ovlašćenog kustosa Vlade Srbije,
koji je potvrdio da je reč o izradi fotografija. Dakle, samo je bilo sporno
knjiženje, a to smo nakon izveštaja DRI razrešili, pribavljajući mišljenje
ovlašćenog kustosa - napominju u Ministarstvu trgovina i usluga.

Antrfile :

============================




Datum : 6.12.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 11
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



OSUMNJIČEN ZA MITO

BEOGRAD - Policija je u petak uhapsila Miroslava V. (31), zaposlenog u javnom
preduzeću „Telekom Srbija“, zbog sumnje da je od jednog vlasnika poslovnog
prostora u Herceg Novom uzeo mito od četiri hiljade evra, saopštila je policija.
Osumnjičeni je radio kao marketing saradnik za brending prodajnih mesta u
Direkciji za komercijalne poslove preduzeća „Telekom Srbija“, a uhapšen je po
prijavi menadžmenta te firme.
Kako je navedeno iz policije, on je od B. Ž, vlasnika poslovnog prostora u
Herceg Novom, tražio i uzeo četiri hiljade evra da bi za pet godina produžio
ugovor o zakupu prostora za potrebe poslovnice preduzeća „Telekom Srbija“ -
„MTEL“ iz Podgorice.
Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti priveden istražnom sudiji opštinskog
suda u Beogradu. Beta

Antrfile :

============================




Datum : 6.12.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 4
Autor : LJUBINKA MALEŠEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



GORAK UKUS U USTIMA

DRŽAVNI REVIZORI OTKRILI MNOŠTVO NEPRAVILNOSTI U RADU MINISTARA

Naši ministri stalno imaju pravo na popravni. Očigledno će to pravo iskoristiti
i sada nakon izveštaja Državne revizorske institucije koji je pokazao da su im
ruke u tegli sa pekmezom i da bi mnogi morali da dobiju dobro po prstima.
Međutim, sva je prilika sve će ostatiti samo na usmenim opomenama i prekorima
koje su im već uputili i šef države i premijer vlade u kojoj sede. Naime, iako
su svi iz vlasti iz dana u dan izjavljivali kako podržavaju državne revizore i
kako su zadovoljni što im je, nakon četiri godine, omogućeno da rade svoj
posao, sada, kada su oni izašli u javnost sa svojim nalazima niko od 14
“analiziranih” ministara se ne slaže sa ocenom izrečenom o njihovom nezakonitom
i nesavesnom radu. Dakle, mogu i treba revizori da rade svoj posao, ali pod
uslovom da ne diraju ministre? Profesor dr Aleksandar Fatić tvrdi da je
atmosfera vezana za raspolaganjem fondovima u državi toliko relatizovana da
narod više na to i ne reaguje... - Vrh institucija u državi malo ili nimalo ne
odgovara za ono što čini. Ovde, kada neko odgovora za zloupotrebe, onda su to
obično ljudi na dnu ili u najboljem slučaju sredini neke društvene herarhije...
Imamo prvo izveštaj DRI koji kaže da je Vlada nije namenski trošila budžetska
sredstva, a onda imamo predsednika države koji izjavi da će ista vlada da
pregleda ili prekontroliše izveštaj revizora.
Ne može Vlada da kontroliš e izveštaj revizorske komisije kada je njen osnovni
i najvažniji zadatak da kontroliše vladu! Revizorska komisija nije predmet
dalje kontrole, njeni nalazi su konačni. Očigledno je da još uvek imamo
refleske etatistič kog shvatanja države koji više nije prihvatljiv u
demokratiji. Međutim, to nije vezano samo za ovu vladu jer verujem da su sve
vlade do sada tako postupale, ali njih niko nije kontrolisao. Nema svesti o
tome da država nije sve, nego da je društvo ono što je najbitnije i da država
treba da odgovara društvu na način kojim upravlja tim društvom, a to znači i za
način na koji troši pare građana - objašnjava za naš list profesor Fatić
dodajući da je atmosfera u javnosti do te mere depresivna da ona zato više i ne
reaguje. - Nije normalno i nigde ne postoji da ministar dobija apsolutnu vlast
u svom resoru i da je neprikosnoveni gospodar novca koji taj resor od države
dobija. Ministar ima obavezu da obezbedi uslove za funkcionisanje svog resora i
ne može ga kontrolisati kao suveren. Kod nas je postalo normalno da kada neko
dolazi za člana vlade smatra da je taj deo društvenog života koji se odnosi na
njegov resor pod njegovom apsolutnom kontrolom. Posle pada Miloševićog režima
imali smo nekoliko vlada i u svima njima imali smo neodgovorne ministre, a to
se ne odnosi samo na pitanje nekakve krivične odgovornosti.
Lično ne mislim da krivična odgovornost mnogo toga rešava. Mislim da je vrlo
bitna politička, moralna i javna odgovornost tako što će se konstatovati da
neko nije dobro radio svoj posao. Ta odgovornost se ne odnosi samo na ove
finansijske zloupotrebe ili nenamensko trošenje sredstava, već i na loše
obavljanje posla u drugim aspektima koji mogu biti štetniji. Kada nekim bivšim
političarima, koji su zauzimali visoke položaje, danas ukažete na loše odluke i
poteze koje su vukli, oni se odmah slože, ali i ističu da nije bilo nikakve
političke volje da se o tome zauzme zvanični stav. To je naš problem jer ni
sada nema političke volje da se javna i moralna odgovornost stavi na prvo i
najvažnije mesto – zaključuje profesor Fatić. Građani koji moraju znati za čega
se troši njihov novac jedino na izborima mogu sakcionisati političare, a sve do
tada mogu se samo zgražavati nad nalazima Državne revizorske komisije i
pikanterijama koliko su oni pojeli, popili, kupovali, raspisali, putovali... U
međuvremenu, objaš njava za naš list Miodrag Radojević, od vladajuće koalicije
zavisi da li će nalazi DRI biti shvaćeni ozbiljno i preduzeti neke poteze kako
bi se oni koji su radili loše ili nezakonito odgovarali. - Sada je jedina
nepoznanica dalje ponašanje lidera vladajuć e koalicije. Čuli smo predsednika
države Borisa Tadića da je opomenuo ministre, kao i da je jedan od
potpredsednika Vlade, Ivica Dačić, povodom toga pomenuo rekonstrukciju Vlade.
Dakle, na njima je da odluče šta činiti sa takvim ministrima čija su
ministarstva očigledno pokazala zavidan stepen finansijske nediscipline. Takvi
ministri mogu u krajnjoj liniji biti razrešeni, a da li će se to i dogoditi
zavisi samo od političke volje. Sa moralnog aspekta posmatrano krajnje je
nedostojno da u jednoj takvoj situaciji u kakvoj je Srbija danas, a to je
finansijska kriza, otkazi, polovina stanovništva ima zamrznute plate i penzije,
da se ministarstva ponašaju rasipnički trošeći gomilu novca u restoranima.
To običnom čoveku ostavlja gorak ukus u ustima – kaže Radojević. - Ako se sada
prećuti, onda će i dalje biti rađeno ono što je činjeno i u prethodnom periodu.
Posebnu zabrinutost građana izaziva i činjenica da se do ovakvog nalaza došlo
posle dugo godina, što dovodi do opravdanog pitanja šta se dešavalo prethodnih,
kada revizija nije rađena i kada niko nije ni kontrolisao koliko se i za čega
novca poreskih obveznika trošilo. Kakvi su prekršaji tada činjeni i sa koliko
se neodgovornosti onda pristupalo trošenju budžetskih sredstava? Dobra je
okolnost u upravo u tome što je konačno državna revizija počela da funkcioniše
jer je ona jedan od najvažnijih instrumenata borbe protiv korupcije.

Antrfile : Nema priče o borbi protiv korupcije

Ukoliko vlast takva kakva jeste, a ne bi rekao da je ona u celini loša, već pre
pojedini njeni delovi, pružaju otpor verodstojnosti nalaza državnih rezvizora,
za koje građani prvi put veruju da su savesno i hrabro odradili svoj posao i da
su kompetetno obavili sve postupke, onda se mi kao društvo nalazimo u velikom
problemu. Naime, ključni i polazni korak u borbi protiv korupcije je upravo
nedostatak političke volje. Ako sama vlast ne pokaže političku volju da menja
samu sebe u smislu da se ponaša odgovorno i zakonito, onda uspešne borbe protiv
korupcije neće ni biti. Ovo što se poslednjih dana događa je upravo i dijagnoza
stanja ovog društva o kojoj govori i podatak da smo na lošem mestu u borbi
protiv korupcije. Prema istraživanju “transparetnosti” smo na 85. mesto po
indeksu stepena korupcije, a to jeste nešto što zapravo svedoči i o nedostatku
političke volje da se vlast ozbiljno razračuna sa korupcijom – kaže Miodrag
Radojević.

============================




Datum : 6.12.2009
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : T. N. ĐAKOVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



GLAVNA DRŽAVNA REVIZORKA RASPALILA I PO SEBI

Sve do juna 2008. godine pomoćnik ministra za rad i socijalna pitanja za
finansijske poslove bila je Ljubica Andrejević-Janković, sada vrhovni državni
revizor. Zanimljivo je u najmanju ruku da su zamerke o finansijskom poslovanju
stavljene na teret ovom ministarstvu u izveštaju DRI u najvećem delu upravo iz
tog perioda u kojem je kao najviši rukovodilac finansijskog sektora bila
nadležna Jankovićeva.

Jankovićeva, koja je bila postavljena na mesto pomoćnika ministra u vreme
tehničke vlade Vojislava Koštunice, za vreme mandata Slobodana Lalovića, odbila
je da odgovori za „Blic“ kako je u vreme dok je bila na čelu finansijskog
sektora tog ministarstva odobrila takve ugovore koji sada nailaze na zamerke
Državne revizorske institucije u kojoj je i sama vrhovni državni revizor. Nije
želela da kaže ni da li nosi odgovornost za te ugovore.
– Molim vas, ja ne dajem izjave – odbila je decidirano razgovor.
Na pitanje da li je imala uvid kao pomoćnik ministra za finansije u sporne
ugovore koji su sklopljeni u to vreme, još jednom je ponovila:
– Ja ne dajem izjave. Sve što smo imali da kažemo, napisali smo u izveštaju –
odgovorila je Jankovićeva.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparensi Srbija, kaže da nije ispitivao
sistematizaciju posla u ministarstvima, pa ni u ovom, i da ne zna ko je na čelu
kog sektora bio u koje vreme i ko je direktno odgovoran za propuste navedene u
izveštaju DRI.
– To treba da se postavi kao pitanje, ali ja ne mogu da pružim odgovor,
najbolje je da pitate tu gospođu da li snosi odgovornost za propuste u vreme
njenog mandata. Sama činjenica koju navodite, a potvrdio je i sam ministar, i
više je no neobična i vrlo, vrlo zanimljiva – rekao je Nenadić za „Blic“.
A kako to rade u drugim zemljama? Igor Šoltes, predsednik Revizorskog suda
Slovenije, kaže da ovaj konkretan slučaj ne želi da komentariše, kao ni da
ulazi u ocenu sadržine izveštaja, ali napominje da su u Sloveniji u samom
Zakonu o sukobu interesa i Zakonu o revizorskom sudu izričite odredbe ko sme
biti član revizorske institucije.
– Razlozi za ograničenje kandidature moraju biti navedeni u samom Zakonu o DRI
– kaže Šoltes.
Podsećamo da se u izveštaju DRI navodi nekoliko spornih ugovora koji datiraju
iz vremena Jankovićeve. Među njima je i ugovor od 2.8.2007. godine, o
održavanju računarske mreže zaključen s preduzećem „Get Computers“. DRI je,
kako se navodi u izveštaju, utvrdila da je Ministarstvo rada i socijalne
politike 13.3.2008. godine preduzeću „Get Computers“ d.o.o. uplatilo 309.000
dinara, odnosno 3.250 evra. Po istom računu, sedam dana kasnije Ministarstvo je
uplatilo iznos od 309.000 dinara na ime održavanja za mesec mart 2008. godine.
„Na ovaj način navedeni korisnik budžetskih sredstava je dva puta platio usluge
održavanja za iznos 3.250 evra, pa je samim tim i precenio svoje rashode za
kompjuterske usluge. Do dana revizije Ministarstvo nije predočilo dokaz o
podnošenju zahteva za povraćaj više puta plaćenog iznosa preduzeću „Get
Computers“, piše u izveštaju DRI.

Antrfile :

============================




Datum : 7.12.2009
Novina : Press
Strana : 2
Autor : S. MARJANOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



POTROŠILI MILIJARDU!

Otkrivamo: Pljačka u Zavodu za zdravstvo Vojvodine!

Za dve godine iz Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje bez tendera
potrošeno više od 10,5 miliona za kupovinu nepotrebne medicinske opreme! Novac
išao preko firmi koje odrede funkcioneri vlasti u Vojvodini

BEOGRAD - Za dve godine u Vojvodini je potrošeno više od milijardu dinara (10,5
miliona evra) iz Zavoda za zdravstveno osiguranje na kupovinu nepotrebne
medicinske opreme, otkriva Press. Na osnovu dokumentacije koja ima nekoliko
stotina strana, u koju je Press imao uvid, novcem „građana i građanki
Vojvodine“ iz ovog zavoda preko privilegovanih firmi kupovana je nepotrebna
oprema po višestruko većim cenama, bez ikakvog tendera. Firme preko kojih je
išla nabavka određivali bi ljudi iz vrha vlasti Vojvodine.

Svaka kupovina opreme vođena je kao „mala nabavka“ direktnim pogađanjem, kako
bi se izbegli tenderi i dobijanje što bolje cene. Medicinski aparati su zbog
toga „razbijani“, kupovani su u delovima kako se ne bi prekoračio limit „malih
nabavki“ (maksimum u 2009. je 2,9 miliona).
U ovo, do sada nezabeleženo trošenje para umešani su ljudi iz Pokrajinskog
zavoda za zdravstveno osiguranje, direktori pokrajinskih filijala RZZO,
direktori zdravstvenih centara i domova zdravlja i članovi Izvršnog veća
Vojvodine. Po pravilu, svi članovi vladajuće koalicije u Vojvodini.
Sanitet od 100.000 evra
Koja i kakva oprema je kupovana govori primer da su sanitetska vozila plaćana
čak 100.000 evra, iako realno koštaju tri puta manje! Domovi zdravlja u
Vojvodini kupili su osam mamografa, koji ne rade jer ove ustanove nemaju
obučeno medicinsko osoblje! U jednom domu zdravlja kao „hitna nabavka“ kupljen
je deo za rendgen koji je plaćen nekoliko miliona više od realne cene!
Ovu pljačku otkrili su radnici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje
(RZZO), koji su dokumentaciju sa svim dokazima predali ministru policije Ivici
Dačiću, ali i tužiocu Slobodanu Radovanoviću. U ovom dopisu oni su kao glavnog
krivca označili direktora Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje Radeta
Nikolića, koji je postavljen na predlog IV Vojvodine. Slučajno ili ne, Nikolić
je nedavno penzionisan, i to na zahtev UO RZZO!
U pismu članu UO RZZO Ištvanu Huđiju, do koga je došao Press, radnici
objašnjavaju kako je trošen novac. Prema zakonu, svaka filijala RZZO dobija
novac za plate i prevoz zdravstvenih radnika, a novac koji im eventualno
preostane, ili koji dobiju kao deo koji je prikupljen u Vojvodini, vodi se kao
„slobodna sredstva“. Upravo ta „slobodna sredstva“ služe za kupovinu
sanitetskog materijala, lekova, ili hitnu nabavku i popravku opreme.
Odluku o tome ko će dobiti novac donosi posebna komisija, čiji je predsednik
Rade Nikolić (članovi komisije u okviru). Međutim, radnici tvrde da komisija
nikad nije odobrila da se ovim novcem kupe lekovi ili sanitetski materijal, već
samo medicinska oprema, po pravilu nepotrebna!
„Zdravstvene ustanove nisu mogle nabaviti lekove, sanitetski materijal za
pacijente, ali je zato vršen pritisak da ustanove daju zahteve za prenos
‘slobodnih sredstava’ za kupovinu opreme za čiju upotrebu nemaju dozvolu
Ministarstva zdravlja... Ko god je tražio novac, mogao ga je dobiti samo ako
nabavlja opremu od određenih dobavljača“, navode radnici RZZO. Na ovaj način za
dve godine potrošeno je više od 10 miliona evra!
Za šest meseci ove godine
potrošili 259 miliona!
Dokle ide bezobrazluk u trošenju para građana srpske pokrajine najbolje govori
još jedna činjenica. Upravni odbor RZZO u Beogradu doneo je u martu 2009.
preporuku da se zbog ekonomske krize obustavi prenos „slobodnih sredstava“
zdravstvenim ustanovama. Međutim, i pored ove preporuke, Vojvođani nastavljaju
sa trošenjem para, navodi se u dopisu radnika!
„U dopisu direktora RZZO pod nazivom ‘Korišćenje sredstava filijale’ pod brojem
03-450-680 od 3.7.2009 izneta je frapantna činjenica da su samo vojvođanske
filijale od početka godine do 30. juna 2009. zdravstvenim ustanovama prenele
259.037.776 dinara ‘slobodnih sredstava’“, navodi se u pismu zaposlenih u RZZO!

Antrfile : Pljačka u tri koraka

1 Iz Filijale RZZO i posrednika u Izvršnom veću bolnicama i domovima zdravlja
se javlja od koga i koju opremu da kupe
2 Bolnice i domovi zdravlja sprovode fiktivni postupak male javne nabavke, tako
što opremu kupuju iz više delova
3 Filijala RZZO odmah plaća firmi 100 odsto cene za opreme, koja po pravilu
stiže nekoliko meseci kasnije

Članovi Komisije za davanje saglasnosti za korišćenje slobodnih sredstava
filijala AP Vojvodine

- Rade Nikolić, direktor Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje
- Gordana Cvetićanin, direktor Filijale za Južnobanatski okrug
- Lazar Jovetić, pomoćnik direktora za pravne poslove u Pokrajinskom zavodu
- Dragojlo Rajičević, direktor Filijale za Sremski okrug
- Ksenija Krehov-Radović, aktuelni direktor Filijale za Južnobanatski okrug
- Violeta Bačić, načelnik Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje

============================




Datum : 6.12.2009
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : MIŠA BRKIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



MANJE DRŽAVE, MANJE I KORUPCIJE

TEMA NEDELjE: SRBIJA PROTIV KORUPCIJE

Kako je moguće da u vreme najveće borbe protiv nje, korupcija u Srbiji raste

Miša Brkić

Nezavisne institucije i antikorupcijska tela u 2010. godini raspolagaće sa više
novca nego što je bilo budžetom planirano za njihov rad ove godine.
Predlogom budžeta za 2010. godinu Državna revizorska institucija imaće za
rashode 155,6 miliona dinara, Agencija za borbu protiv korupcije (koja od 1.
januara počinje aktivno da radi) raspolagaće sa 160 miliona dinara, poverenik
za informacije od javnog značaja imaće na raspolaganju 115,8 miliona dinara,
zaštitnik građana će imati 121,6 miliona dinara, a Uprava za javne nabavke
imaće na raspolaganju 61,5 miliona dinara. Prema gruboj računici to je oko
deset miliona dolara za godinu dana.
Antikorupcijska komisija Hongkonga od 1993. do 1996. godine imala je godišnji
budžet od – 72 miliona dolara.
Komisija je osnovana 1974. a na njeno čelo 1981. godine (u vreme kad je
Hongkong smatran jednim od najkorumpiranijih mesta na svetu) došao je britanski
stručnjak Bertran de Spevil i ostao petnaest godina. Do tada je Hongkong
pokušavao da se bori protiv korupcije, donošeni su sve stroži zakoni, sve je
jače i šire bilo krivično gonjenje i primena strogih sankcija.

Problem korupcije, međutim, umesto da se rešava, postajao je sve veći i samo se
pogoršavao.
Sličnost savremene Srbije i Hongkonga iz tog vremena je frapantna.
U Srbiji skoro osam godina postoji Savet za borbu protiv korupcije, ove godine
osnovana je (a od 1. januara zvanično počinje da radi) i Agencija za borbu
protiv korupcije, formirana su gotovo sva antikorupcijska tela, svaki od
premijera posle demokratskih promena od 5. oktobra 2000. godine u svojim
inauguralnim ekspozeima imao je veliku političku volju i obećavao je
iskorenjivanje korupcije kao jednog od najvećih društvenih zala, organi
gonjenja smestili su iza (istina, istražnih) rešetaka dvanaestak raznih
„mafija” (drumska, naftna, stečajna, prosvetna, carinska...)... I pored svega
toga korupcija je sve veća, Srbija je svake godine sve slabije rangirana na
lestvicama specijalizovanih međunarodnih organizacija (Transparency
internacional, Global integrity), a sve međunarodne finansijske institucije
(Svetska banka i Međunarodni monetarni fond) i poslovne asocijacije (Savet
stranih investitora, domaća preduzetnička i menadžerska udruženja) označavaju
korupciju kao ozbiljnu prepreku za investiranje i normalno poslovanje.
Da li nedavno izabrana Zorana Marković, direktor Agencije za borbu protiv
korupcije, može biti srpski Bertran de Spevil? Dakle, pojedinac sposoban da
organizuje sveobuhvatnu društvenu antikorupcijsku akciju? Ili Srbija prethodno
mora da promeni svoj „politički DNK” kako bi iskorenila korupciju?
Šanse gospođe Marković (ma koliko bila uporna, imala dobru volju i
profesionalnu sposobnost) da uspe u borbi protiv korupcije zavise od spremnosti
političke elite da okonča ekonomske reforme (evropeizacija) i društvenu
tranziciju (modernizacija). Nije sporno da li vlast hoće da se obračuna na
pojavnim oblicima korupcije i smesti u zatvor razne vrste „mafija” koje su se u
poslednje vreme namnožile u Srbiji. Problem je o tome što s jedne strane traje
„borba neprestana”, a s druge strane korupcija je sve veća. Iz te diskrepance
mogao bi se izvući zaključak da vlast pokušava da „leči” posledice, a da uzroke
zapostavlja. A nevolja je što su svi uzroci uglavnom „sistemski” – politički
model državnog uređenja, institucije i zakoni.
Politički model države veoma je pogodan za nastanak takozvane velike korupcije.
Zemlja u kojoj je država vlasnik trećine privredne imovine, određuje i
kontroliše 45 do 50 odsto cena, „proizvodi” polovinu bruto društvenog
proizvoda, daje dozvole, propisuje kontingente, alocira milione evra i tako
direktno podstiče jedna a guši druga tržišta... – zakonito proizvodi korupciju
kao model poslovanja. O tome uverljivo svedoče slučajevi vezani za javne
nabavke i poslovanje velikih državnih preduzeća (Jat, Aerodrom, Železnice, EPS
i doskora NIS). Opasnost od korupcije postaje još veća namerom države da uđe u
neka još neprivatizovane a prilično propale firme (RTB „Bor”, „Azotara”,
„Petrohemija”...). Nespornom bi se mogla smatrati, na primer, činjenica da je
kadrovski sastav do sada otkrivenih „mafija” uglavnom regrutovan iz državnih
struktura. Tako je (prema tvrdnjama organa gonjenja) član „prosvetne mafije”
bila pomoćnica ministra prosvete, mediji mašu nepobitnim dokazima da je
„drumska mafija” nastala uz prećutnu saglasnost tadašnjeg resornog ministra i
direktora nadležnog državnog preduzeća, savetnik „naftne mafije” bio je visoki
državni funkcioner, a „carinsku mafiju” činili su uglavnom državni funkcioneri
i činovnici. Njihova spektakularna hapšenja samo su, međutim, bila „melem na
ranjenu narodnu dušu” bez mnogo uticaja na iskorenjivanje korupcije. Jer
korupciju u Srbiji generiše politički sistem koji favorizuje državu kao
poslodavca, investitora i arbitra na tržištu. Umesto da je razvlašćuje, vlast
(pritisnuta ekonomskom krizom) samo ojačava performanse države.
U takvim okolnostima nadležni organi represije ne mogu biti jedine
institucionalne „alatke” u borbi protiv korupcije. Jer pravo pitanje zapravo je
može li se država boriti protiv korupcije do – „poslednje kapi svoje krvi”.
Iskustva zemalja u Evropskoj uniji pokazuju da je borba protiv korupcije moguća
primenom novog modela države kao servisa građana i preduzetnika u koji je
uključena i takozvana četvrta grana vlasti. To je mreža nezavisnih regulatornih
i kontrolnih tela – od Agencije za energetiku do Komisije za hartije od
vrednosti i Komisije za zaštitu konkurencije – koja od izvršne vlasti (vlade)
treba da preuzmu regulaciju i kontrolu i tako „oslobode” ministre i druge
državne činovnike „napasti” da se upuste u korupciju. U Srbiji je ta mreža
gotovo kompletirana, ali korupcija i dalje cveta. Kao jedno od mogućih
objašnjenja koristi se teza o „lukavstvu uma” izvršne vlasti koja je većinu tih
agencija i komisija stavila pod političku kontrolu vladajućih struktura i tako
im faktički oduzela nezavisnost. Mnogi strani (politički) posmatrači i
investitori primetili su da je Srbija zemlja koja ima gotovo sve evropske
zakone, ali nije iskorenila korupciju jer se ti zakoni ne primenjuju.
Zato je jedan od recepata za lečenje korupcije evropeizacija Srbije, odnosno
nastavak reformi koje će dovesti do ekonomskih sloboda, liberalizacije
ekonomije i tržišta, razvlašćivanja države u javnim preduzećima i društvenim
delatnostima, u izmeštanju regulacije i kontrole iz izvršne u nezavisne
institucije. To su „alati” za gašenje žarišta sistemske korupcije.
Ako se Srbija ne reformiše tako da država bude samo servis građana i
preduzetnika i ako nastavi da upravlja ekonomskim poslovima, svaki sledeći
premijer će u narednih dvadeset godina u svojim ekspozeima oplakivati nesrećnu
sudbinu građana Srbije koji bedno žive zbog korupcije i najavljivati oštru
borbu protiv tog zla. Hiljade policajaca, tužilaca i sudija neće moći da urade
ništa na sprečavanju korupcije onoliko koliko može da učini vlada ako proda
državno vlasništvo u javnim firmama i prepusti tržištu da reguliše ekonomske
odnose i tokove.
I treći važan segment borbe protiv korupcije su zakoni i propisi. Sve dok u
njima postoje klauzule arbitrarnosti, odnosno mogućnosti da se na primer neka
dozvola može izdati od mesec dana do dve godine, onaj ko tu dozvolu traži
„pozvan” je da „podmaže tamo gde treba” da ne bi morao da čeka zakonski krajnji
rok od dve godine. A takvih zakona ima mnogo i što je posebno tragično – takve
klauzule postoje u zakonima koje je Skupština Srbije usvajala i ove godine.
Kad su vlasti u Hongkongu dovele Bertrana de Spevila, on je kao jedan od
antikorupcijskih instrumenata koristio metodično ispitivanje stotina sistema
rada koji služe za organizaciju različitih poslova kako bi se eliminisala
mogućnost korupcije u svakom od tih poslova. A drugi je bio stroga primena
zakona. Kad je De Spevil 1996. godine napustio mesta šefa Antikorupcijske
agencije, Hongkong je bio mesto prijatno za poslovanje i grad čiji su
stanovnici imali gađenje prema korupciji.
Svetska banka dovela je gospodina De Spevila kao svetski priznatog konsultanta
2002. godine u Srbiju da tadašnjoj vladi pomogne u borbi protiv korupcije. Neka
iskustva i sugestije koje je tada naveo u razgovoru s članovima srpskog Saveta
za borbu protiv korupcije, potpuno su i danas aktuelni. Na primer, iskustvo
Hongkonga čije su vlasti smatrale da se tri elementa borbe protiv korupcije –
primena zakona, prevencija i edukacija – realizuju zajedno i istovremeno u
koordinaciji. Na pitanje kako je u praksi izgledala koordinacija ta tri
elementa, Bertran de Spevil je objasnio da su vlasti Hongkonga formirale
nezavisnu komisiju koja je imala tri sekcije: istragu, prevenciju i odnose sa
zajednicom što je podrazumevalo edukaciju i podsticaj saradnje. U grupi za
istrage, primera radi, sedeli su profesionalci – knjigovođe, ekonomisti i
pravnici osposobljeni da pronalaze rupe u propisima i mogućnosti za pojavu
korupcije. Karakteristika ove strategije bila je i u tome što je mogla da se
primeni na sve sektore društva, na javni i privatni sektor.
„Stvarno dostignuće i pravi rezultat je u tome što se stvorila netolerancija
prema korupciji, za razliku od ranije kad je korupcija bila opšteprihvaćena.
Ono što je važno je da nema rezultata preko noći i da su na ovom putu potrebna
znatna sredstva jer na antikorupcijsku borbu treba gledati kao na jednu veliku
i važnu investiciju”, bila je poruka Bertrana de Spevila, koji radi za Savet
Evrope, OECD, Svetsku banku, Azijsku razvojnu banku, Transparensi internešenel,
Karter centar, vlade mnogih država i privatne kompanije.

Antrfile :

============================




Datum : 6.12.2009
Novina : Politika
Strana : A12
Autor : MIROSLAVA DERIKONJIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



REZULTATI BORBE – NAREDNE GODINE

Važna novina u borbi protiv korupcije jeste i da će, prvi put od osnivanja
Specijalnog suda, u nadležnosti ove pravosudne ustanove biti postupci koji su
pokrenuti protiv državnih funkcionera

Miroslava Derikonjić

Konkretne rezultate u borbi protiv korupcije treba očekivati u prvoj polovini
naredne godine, ocenjuje za „Politiku” Slobodan Homen, državni sekretar u
Ministarstvu pravde. Srbija, prema njegovim rečima, ima normativni okvir za
uspešnu borbu protiv korupcije i dodaje da su sada na potezu policija, sudovi i
tužilaštvo.
– Gledano s jedne strane, mogu da kažem da u Srbiji do skoro nije postojao
zakonski okvir koji je na jasan način regulisao pitanje borbe protiv korupcije.
Mada su, moram da kažem, sudije i do sada htele i mogle da primenjuju postojeće
zakonske okvire. Možda ti zakoni nisu uvek bili najjasniji, ali su mogli da
pomognu u borbi protiv korupcije. Ministarstvo pravde je uradilo analizu
kaznene politike tužilaštava i sudova, posle čega je došlo do zaključka da
kaznena politika, faktički, nije ni postojala kada su u pitanju najteža
krivična dela, a naročito kada je u pitanju davanje i primanje mita, odnosno
zloupotreba službenog položaja – objašnjava Homen.
Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu pravde, istraživanje je pokazalo
da je kaznena politika u Srbiji toliko blaga da su u gotovo 100 odsto slučajeva
izreče kazne bile ispod zakonskog minimuma.
– Izuzetno je važno izreći adekvatnu kaznu. Naš cilj nije da sve pohapsimo i
stavimo u zatvor, nego da se, pre svega, pošalje poruka generalne prevencije
koja će da pokaže da ako počinite neko krivično delo unapred znate da ćete biti
odgovorni, a ne da će suđenje trajati 20 godina i da ćete dobiti uslovnu kaznu
– navodi državni sekretar.
Kao izuzetno važnu novinu u borbi protiv korupcije, Homen navodi i činjenicu da
će, prvi put od osnivanja Specijalnog suda, u nadležnosti ove pravosudne
ustanove biti postupci koji su zbog korupcije pokrenuti protiv državnih
funkcionera. Državni sekretar ističe izuzetan značaj ove novine s obzirom na to
da su do sada, kako objašnjava, funkcioneri svojim političkim vezama mogli u
velikoj meri da opstruišu suđenja.
– U nadležnosti Ministarstva pravde bilo je i praćenje obaveza GREKA, odnosno
grupe zemalja za borbu protiv korupcije. Srbija je 2006. godine dobila 26
preporuka u kojima je bilo navedeno šta sve treba da uradi da bi se popravila
situacija u borbi protiv korupcije. Ono što smo uradili jeste da smo sve
preporuke u smislu zakonskih rešenja ispunili. Konkretno, jedan od najvažnijih
zahteva bio je da se usvoji Zakon o borbi protiv korupcije. Zakon je usvojen,
formirana je Agencija za borbu protiv korupcije koja 1. januara počinje sa
radom. Ono što je najvažnije, jeste da je ona nezavisna i da je dobila
suštinsku ulogu u borbi protiv korupcije, odnosno da će se ona baviti
finansiranjem političkih stranaka – navodi Homen.
Takođe jedan od uslova GREKA bilo je, prema rečima našeg sagovornika, i
donošenje Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ali i
donošenje seta pravosudnih organa.
– Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela se uspešno
primenjuje, a to potvrđuje i činjenica da je do sada oduzeto više od 30
objekata i to velikim delom zbog zloupotrebe službenog položaja koje spada u
„koruptivna dela”. Iskreno, mislim da broj koruptivnih krivičnih dela nije
smanjen primenom pomenutog zakona, ali mislim da će se to promeniti do kraja
naredne godine. Usvojene su i izmene Zakona o krivičnom postupku i Krivičnog
zakonika što bi, takođe, trebalo da doprinese borbi protiv korupcije – kaže
Homen.

Antrfile : Građevinarstvo prednjači

Kako je Homen ranije rekao za naš list, korupcija u Srbiji ravnomerno je
zastupljena u svim slojevima
društva, ali je, ipak, najzastupljenija u građevinarstvu, školstvu, zdravstvu i
pravosuđu. Najveću percepciju korupcije građani imaju kada su u pitanju
političke partije i javne institucije s obzirom na to da je ovde protok novca
najveći.

============================




Datum : 6.12.2009
Novina : Politika
Strana : A12
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



VIŠE NOVCA ZA ANTIKORUPCIJSKA TELA

Nezavisne institucije i antikorupcijska tela u Srbiji naredne godine
raspolagaće sa više novca nego što je budžetom bilo planirano za njihov rad ove
godine.
Predlogom budžeta za 2010. godinu Državna revizorska institucija imaće za
rashode 155.613.000 dinara, što je 58,8 odsto više nego ove godine u kojoj je
za rad revizora bilo predviđeno 98.114.000 dinara.
Agencija za borbu protiv korupcije, koja od 1. januara počinje aktivno da radi,
raspolagaće sa 160.001.000 dinara, što je 16 puta više nego ove godine.
Agencija će preuzeti i poslove Odbora za rešavanje sukoba interesa, za čiji je
rad u 2009. bilo planirano 29.524.000 dinara.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti imaće
na raspolaganju više nego dvostruku sumu, odnosno 115.860.000 dinara.
Zaštitnik građana će imati 121.645.000 dinara, 17 odsto više nego ove godine.
Beta

Antrfile :

============================