Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 7.12.2009
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : M. D.
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije,
Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NE ŠLJIVE GA DVA POSTO

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije

„Nisam zakovan na ovoj stolici i nemam ništa protiv ako predsednik Tadić
predloži moju smenu“

Skupština ne poziva Slobodana Beljanskog iz Odbora za rešavanje o sukobu
interesa na skup o odnosu parlamenta i nezavisnih tela

BEOGRAD - Na poslednjoj konferenciji o odnosu Skupštine i nezavisnih državnih
tela koja je održana pre nekoliko dana u Domu Narodne skupštine nije bilo
predstavnika Odbora za rešavanje o sukobu interesa, budući da niko od njih nije
dobio poziv!
Da li je poziv predstavnicima ovog antikorupcijskog tela izostao zbog blizu 500
postupaka koje je ta institucija sprovela tokom 2008. godine, ili zbog toga što
parlament nije razmatrao nijedan izveštaj Odbora, tek reč je o propustu koji je
teško objasniti.
U Izveštaju o radu Odbora za rešavanje o sukobu interesa za 2008. godinu
(uključujući i 2007), u koji je Kurir imao uvid, piše da je podneto ukupno 489
postupaka protiv državnih funkcionera, od toga 473 je po službenoj dužnosti i
16 po prijavi (pogledaj okvir).
Slobodan Beljanski ozlojeđen je zbog činjenice što parlament „zaboravlja“ da
pozove predstavnike odbora na čijem je čelu, iako bi tako nešto bilo uobičajeno.
- Istina je da niko nije pozvan na tu konferenciju. Da li je neko zaboravio da
nas pozove, ili je to namerno uradio, pitanje je za parlament. Postojimo već
pet godina i radimo svoj posao, tako da je u najmanju ruku neobično da ne
budemo pozvani. Trebalo je da budemo prvi tamo. Takav postupak je neprihvatljiv
- poručuje Beljanski i dodaje da ništa ne može da opravda Skupštinu zbog
nedostatka poziva.
- Nijedan od četiri godišnja izveštaja o radu Odbora, koji smo uredno poslali
Skupštini, nije razmatran. I to je nedopustivo! Naša obaveza je bila da
izveštaje šaljemo i čudno je da parlament ni na jednoj sednici ili sastanku
skupštinskog odbora o tome nije razgovarao - ukazuje Beljanski.
Skupštinski sekretar Veljko Odalović, s druge strane, u izjavi za Kurir kaže da
bi prvo morao da proveri da li je poziv stigao do Odbora.
- Konferencija je bila u zajedničkoj organizaciji parlamenta i Programa UN za
razvoj. Oni su bili zaduženi za pozivanje, a mi smo preuzeli deo vezan za
Skupštinu. Prisutni su bili predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije,
Državne revizorske institucije, zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za
informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić - podseća Odalović i dodaje da će
videti šta se dešava s izveštajima Odbora.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić u izjavi za Kurir
ocenjuje da je Odbor jedno od najstarijih antikorupcijskih tela, tako da je na
pomenutom skupu svakako moralo biti mesta i za njih.
- Ukazali smo da se izveštaji nezavisnih tela ne pišu tek tako, već da bi
Skupština morala o njima da raspravlja. Reč je o nečemu što bi moralo da zanima
parlament - zaključuje Šabić.

Antrfile : Mere izrečene u 2008.

- Povreda Zakona o sukobu interesa: pet republičkih funkcionera, jedan
pokrajinski i dva lokalna funkcionera
- Nepodnošenje izveštaja o imovini: dva republička i 54
lokalna funkcionera
- Nedozvoljena kumulacija funkcija: dva republička i 32 lokalna funkcionera
- Neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu:
jedan republički funkcioner
- Neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu i nepodnošenje
izveštaja: jedan republički funkcioner
- Neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu i
nedozvoljena kumulacija funkcija: jedan lokalni funkcioner
- Nedozvoljena kumulacija funkcija i nepodnošenje izveštaja o imovini: jedan
lokalni funkcioner

============================




Datum : 7.12.2009
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : SAŠA M. STAJIĆ
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



HAPSIĆEMO TAJKUNE!

Na udaru će biti svi oni koji su ojadili radnike, ako ima dokaza protiv njih.
Neće biti zaštite za bilo koga ko je vršio krivična dela, čak i ako su
finansirali političke stranke

Intervju Ivica Dačić

BEOGRAD - Ivica Dačić poslednjih dana kao da ne izbiva iz kampanje. Sa
stranačkih pres konferencija poručuje da će država morati da zaštiti radnike, a
u zatvor pošalje one koji su ih naterali na ulice, replicira predsedniku države
da ni on ni njegovi ministri ne smeju biti na listi za odstrel iz Vlade,
razračunava se s pogubnim nasleđem u sopstvenoj stranci...
Na početku intervjua za Kurir Dačić daje negativan odgovor na pitanje da li se
prepoznao u kritikama koje je Boris Tadić uputio na račun pojedinih ministara:
- Ne znam zašto bih se osećao prozvanim. Zaista mi nije jasno šta Tadića,
predsednika DS, sprečava da smeni ministre iz svoje stranke, jer oni ionako
predstavljaju većinu u njoj.
- Možda je mislio na Mrkonjića i Škundrića?
- Nema razloga da misli na njih. SPS je apsolutno zadovoljan svojim kadrovima u
Vladi.
- Da li je Tadić, pre nego što je uputio javnu kritiku, vama u četiri oka rekao
šta zamera?
- Mi uvek otvoreno razgovaramo. Bilo je određenih primedbi, što je normalno.
Ako postoje ozbiljne zamerke, otvoreni smo za razgovor. Ipak, ponavljam, naši
ministri dobro rade svoj posao.
- To se odnosi i na vas?
- Prostora za poboljšanje uvek ima. Od sebe tražim samo jedno: da svakog dana
budem što bolji.
- Tadić pominje smanjenje Vlade?
- Dosta će teško ići to sa smanjenjem Vlade. Podsećam vas da je Koštuničina
vlada imala 25, a ova ima 27 članova. Prilikom njenog formiranja trebalo je
uvažiti sve personalne zahteve stranaka. Ne vidim da se tu nešto promenilo. Ako
bismo krenuli u priče o rekonstrukciji, vratili bismo se na početak. Mislim da
bi voditi te razgovore opet bilo veoma teško, otvorila bi se neka mučna pitanja.
- Kad kažete da treba hapsiti one koji su opljačkali Srbiju, a ne ljude na
ulicama, da li je to dodvoravanje radnicima ili najava hapšenja?
- Lako je reći: policija mora da obezbeđuje javni red i mir. Niko razuman tu ne
može da protivureči, ali hajde da pogledamo zašto su ti radnici na ulicama. Da
li je njima mesto u marici, ili je u zatvoru mesto onima koji su ih opljačkali
i uništili, a pri tom se obogatili? Nema tu demagogije, samo postavljam pitanje
kao neko ko je u isto vreme i ministar policije i lider jedne izrazito leve
stranke.
- Govorite kao podeljena ličnost.
- Ne, samo postavljam pitanje, kao i svi građani ove zemlje. Da li oni koji
sada piju čaj u pet, svesni svog iznenada otkrivenog plemićkog porekla, imaju
pravo na taj čaj dok se policija tuče s osiromašenim radnicima na ulicama?
- Zašto ih ne hapsite onda?
- Treba da postoje jasni zakonski okviri i dokazi da bi se pribeglo hapšenjima.
Nisam ja poništavao trećinu privatizacija obavljenih u poslednjih devet godina,
već država. Pogledajte šta su ishodi većine privatizacija - lopovluk ili
protesti na ulicama. Država je ta koja treba da izađe sa strategijom, a
policija će, zajedno s tužilaštvom, odraditi svoj deo posla.
- Ako vas dobro razumem, hapsićete one za koje se ispostavi da ima dokaza
protiv njih?
- Upravo tako: hapsićemo one koji su ojadili radnike, ako ima dokaza! Neće biti
zaštite za bilo koga ko je vršio krivična dela, u to budite uvereni.
- Da li su neki od tih tajkuna u prošlosti davali pare SPS?
- Ma kakvi! Mi smo bili opozicija i kao takvi nikom interesantni. S druge
strane, zalažem se za to da finansiranje stranaka bude apsolutno transparentno.
Ne sme više biti tajna ko daje pare u stranke i zašto. Mora svima da bude jasno
da neće biti amnestirani od krivične odgovornosti samo zato što su davali pare
partijama.
- Rasim Ljajić poručuje: i DS i SNS. Šta vi kažete?
- Naše strateško opredeljenje je DS. Da li će ta saradnja biti moguća, zavisi
od rezultata izbora. Ne isključujem saradnju sa SNS, kao što i DS ide ka opštem
pomirenju na političkoj sceni. Nama ne trebaju rovovi i gledanje preko nišana,
već saradnja.
- Kad smo već kod SNS, Tomislav Nikolić žestoko kritikuje zaduživanje države,
dok Tadić priča da je to opravdano.
- Ozbiljni ekonomski stručnjaci kažu da smo srednje zadužena zemlja. U tome se
mora biti oprezan, moramo uzimati isključivo razvojne kredite.
- Kakav je onaj koji su nam Rusi obećali, a od kojeg još videli dinara nismo?
- Još se o svemu razgovara, deo kredita je ugovoren, a postoji instrukcija iz
vrha Ruske Federacije, od njihovog premijera i predsednika, da se taj dogovor
sa Srbijom sprovede u delo na obostranu korist.
- Za kraj, hoće li danas biti odmrznut Prelazni trgovinski sporazum sa EU?
- Očekujemo tako nešto, ali sačekajmo stav Holandije.
- Hoće li posle toga Srbija predati kandidaturu za članstvo u EU, ili je
pametnije sačekati još malo?
- Zavisi od konsultacija s partnerima iz EU. Kandidatura ne sme biti podneta iz
političko-marketinških razloga, već zato da bude uskoro prihvaćena.

Antrfile : Vakcinisaću se ako moram

- Šta vam najviše smeta u delovanju države na svim poljima?
- Deluje mi povremeno kao da je ova država izgubila kompas. Molim vas, u našim
medijima imate seriju analitičkih tekstova o reformi zdravstva u SAD, ozbiljni
ljudi govore o tome, a svi ćutimo o reformi našeg zdravstvenog sistema! Šta je
s reformom socijalnog sistema? Koncept neoliberalnog kapitalizma je poražen i
na Zapadu, ali o tome kod nas još ne može da se raspravlja. Zašto?
- Hoćete li se vakcinisati protiv novog gripa?
- Jedino ako moram.

SPS bez profitera

- Da li je SPS u nečemu grešio u poslednjih devet godina?
- Grešili smo utoliko što su nas još dugo posle Petog oktobra doživljavali kao
stranku Slobodana Miloševića, što su na pomen SPS ljudima na pamet padali
ratovi i sankcije... Nama je potrebna moderna stranka levice koja afirmiše
ideju socijalne pravde.
- Hoćete li se obračunati sa svima koji vuku SPS u prošlost?
- Nama ne trebaju profiteri. Svima onima koji su danas u SPS, ili žele da dođu
kod nas samo da bi se okoristili, poručujem im da nađu drugu partiju. Ako neko
nije u stanju da donosi odluke i snosi odgovornost za to, neka menja posao.

Gej parade će biti, niko ne sme da preti novinarima

- Hoće li biti gej parade za vašeg mandata na mestu ministra policije?
- Hoće, ukoliko se sve dobro organizuje, ukoliko taj skup dobije podršku koju
prošli put nije imao i ukoliko organizatori ispoštuju bezbednosnu procenu MUP.
- Šta je sa zaštitom novinara? Autorki „Insajdera“ otvoreno se preti.
- Apsolutno svi ovdašnji novinari dobiće zaštitu koju zaslužuju. Što se
gospođice Stanković tiče, već smo preduzeli neke korake. Niko više u Srbiji
neće smeti nekažnjeno da preti ni novinarima niti bilo kome drugom.

Stranački studenti

- Ovih dana na ulicama Srbije imamo i proteste studenata. Za njih imate malo
manje sluha nego za proteste radnika.
- To nije tačno, treba videti šta su čiji zahtevi i koliko država kome može da
izađe u susret. Ipak, ne mogu da se otmem utisku da su među studentima i
članovi nekih političkih stranaka koje su na vlasti. Neka se studenti odluče
podržavaju li oni to vlast ili se bune protiv nje. Znate, oni studenti su
srušili Miloševića, ali su zakoni protiv kojih se ovi studenti sada bune doneti
posle Miloševićevog pada. Kao i u slučaju radnika, intervencija protiv
studenata mi je poslednja stvar na pameti.

============================




Datum : 7.12.2009
Novina : Danas
Strana : 3
Autor : S. Č.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



POLITIČKA ODMAZDA

Šta stoji iza odluke disciplinske komisije G17 plus o smeni gradonačelnika
Pirota s mesta člana Upravnog odbora EPS

Beograd, Pirot - Iza smene Vladana Vasića, predsednika opštine Pirot, s mesta
člana Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije stoji najverovatnije politički
motivisana odluka jer aktuelni Zakon o sprečavanju sukoba interesa jeste
dvosmislen po tom pitanju. Međutim, teško je dokazati da je reč o politički
motivisanoj odluci - kaže za Danas Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta
političkih nauka i član Agencije za borbu protiv korupcije koja preuzima
dužnost od 1. januara naredne godine.
Komentarišući odluku disciplinske komisije G17 plus da razreši dužnosti
aktuelnog predsednika opštine Pirot, uz obrazloženje da ne može istovremeno
biti i član upravnog odbora nekog javnog preduzeća, Stojiljković kaže da novi
zakon koji stupa na snagu početkom sledeće godine, predviđa da se u takvim
slučajevima traži saglasnost Agencije.
- Zbog toga mislim da cela priča ima političku pozadinu, u kojoj stranka
pokušava da se reši takozvanih neposlušnih kadrova - ističe Zoran Stojiljković.
Lider Koalicije za Pirot Vladan Vasić ocenjuje za Danas da je njegova smena
usledila samo par dana nakon što je ta koalicija odlučila da se ne pridruži
uniji lokalnih i regionalnih stranaka koje okuplja G17 plus.
- Mi smo doneli odluku, 15. novembra, da ne ulazimo u inicijativni odbor za
formiranje stranke, koji je bio najavljen za 22. novembar. Kao što vidimo,
formiranje tog odbora bilo je zakazano za 22. novembar ali je odloženo za mart
sledeće godine, a ja sam 30. novembra dobio obaveštenje da više nisam član UO
EPS. Moje mesto u Upravnom odboru bilio je iz kvote G17. Zbog dobrog izbornog
rezultata koje smo osvojili na poslednjim izborima u koaliciji sa G17 plus, oni
su meni kao revanš ponudili to mesto. Dakle, nisam ga sam tražio. I sada mi
nije žao što sam izgubio tu funkciju, već zato što je to učinjeno na takav
ružan način - kaže Vasić.
On ističe da niko drugi nije imenovan na tu poziciju, što znači, kaže, da je
Upravni odbor ostao u krnjem sastavu. „Nekom se očito žurilo previše“,
zaključuje on.
- Disciplinska komisija je utvrdila da je Vladan Vasić, predsednik opštine
Pirot i član Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije, u sukobu interesa i zbog
toga smo doneli rešenje o njegovoj smeni. U ovom trenutku Zakon o sprečavanju
sukoba interesa jeste dvosmislen i ostavlja prostor za tolerisanje spojivosti
te dve funkcije, ali kada bude na snazi novi, od 1. januara 2010. godine, Vasić
će sasvim izvesno biti u sukobu interesa - kaže za Danas Željko Ivanji, šef
disciplinske komisije G17 plus.
Na pitanje zbog čega je Vasić došao na red za razmatranje budući da je samo
nekoliko dana pre te odluke disciplinske komisije saopštio da njegova koalicija
ne želi da formira regionalni savez stranaka na čijem čelu bi bio G17 plus,
Ivanji kaže da on ne može da bira pravi tajmnig za razmatranje slučajeva
konflikta interesa.
- Stranci i ne treba kadar kakav je Vasić - ističe Ivanji.

Antrfile :

============================




Datum : 7.12.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : D. MILIVOJEVIĆ
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



DECENTRALIZACIJA JE USLOV OPSTANKA PROVINCIJE

I N T E R V J U: DRAGAN VUJADINOVIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINE KOSJERIĆ

Predsednik opštine Kosjerić mr Dragan Vujadinović podneo je prošle sedmice
ostavku na mesto narodnog poslanika. Vujadinović u razgovoru za naš list navodi
razlog zašto je to učinio kada u Narodnoj skupštini i dalje sede gradonačelnici
koji ne smatraju da su time u sukobu interesa.
– Praktično, to je stranačka odluka. Po Statutu DS-a, na čijoj sam listi, ne
mogu se obavljati istovremeno funkcije predsednika opštine ili grada i
poslanika. Moje lično mišljenje je da tu nekog sukoba interesa nema, naravno
pod uslovom da imenovano lice ne zloupotrebljava taj položaj, odnosno nema neke
lične koristi ili direktne za svoju opštinu ili teritoriju. Ali takav je stav
stranke i prihvatajući mandat poslanika, prihvatili smo se i te odredbe koja
stoji u Statutu i ona obavezuje sve poslanike DS-a. Drugo je pitanje
gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanović a i gradonačelnika Jagodine
Dragana Markovića, jer oni imaju svoje stranke i odlučuju o svom polož aju.
A šta je sa stavom Odbora za sprečavanje sukoba interesa?
– Mislim da su tumačenja tog tela više preporuke, koje još uvek nisu
obavezujuće. No, u 2010. će stav antikorupcijskog tela biti imperativan.
U sledećoj godini se najavljuje i nastavak procesa regionalizacije i
decentralizacije započetog potvrđivanjem statuta Vojvodine i usvajanjem Zakona
o prenosu nadležnosti. Šta vi očekujete kao predsednik opštine?
– Očekujem i već deset godina pišem o nužnosti decentralizacije, a ova koja je
počela usvajanjem statuta Vojvodine je trebalo da bude integralna i da se
odnosi na decentralizaciju ostalih regiona i rejona u Srbiji. Ako već nije, i
ako su se uzimale specifičnosti Vojvodine, treba je nastaviti, a prvi stvarni
korak mora biti donošenje zakona o javnoj svojini. I neoprostivo je što to nije
već urađeno. Miloševićevim zakonom, 1995. sve je preneto na Republiku i mi od
tada već 14 godina pričamo o nužnosti promene, a još uvek je nema. I sledeća
godina je krajnji rok da se donese taj zakon, a potom da ide decentralizacija
para i funkcija, odnosno da se povećavaju izvorni prihodi lokalnih samouprava.
Tu ne mislim na transfere i neke vidove pomoći, već na izvorne prihode – pa ko
šta uradi. Svako ima svoje poresko odeljenje i izvorne prihode i tu nastaje
utakmica u preduzetništvu, preduzimljivosti i energič nosti da reši svoje
infrastrukturne probleme. Ko bude bolje radio, pre će ih rešiti, ali jednom
moramo da zaboravimo praksu da se problemi rešavaju iz Beograda, iz centrale.
Ne može Beograd znati kakvi su prioriteti u Kosjeriću, Lučanima...
Kada je u pitanju taj srednji nivo vlasti, formiranje pokrajina, gde vidite
centar te vaše regije?
– Mislim da je u principu korektno definisana ta mapa od sedam regiona. Taj
srednji nivo vlasti ja bih postavio tako što se stvarna decentralizacija
prenosi na lokalne jedinice samouprave, a posrednici, tranziteri, kao što su
srezovi, regije, autonomne pokrajine... da budu samo u funkciji podele vlasti
između Republike i tog međunivoa. Cena te decentralizacije mora biti jednaka
ili manja od sadašnje cene izvršne vlasti. Bilo bi, recimo, naopako ako bi
statut Vojvodine izazvao nove, dodatne troškove na već inače ogromnu cenu
državne administracije. To bi onda bio korak nazad, a ne napred.
Da li to znači da se vi pribojavate da bi ti novi administrativni centri samo
zamenili ulogu s Beogradom i postali novi centri centralizma?
– Iz svog dosadašnjeg iskustva toga se pribojavam, ili da neće imati nikakve
ingerencije ili da će oni postati takvi novi centri. Strah je zbog dosadašnje
prakse, ali suštinski to ne bi smelo da se desi, ako doista želimo da
sprovedemo decentralizaciju i regionalizaciju para i funkcija. Ponavljam da
izvorni prihodi treba da budu u opštinama i gradovima, deo izvršnih funkcija u
srednjem nivou, pokrajinama i regionima, a određeni deo svakako na nivou
Republike. I ne bi smelo biti preklapanja, što je uobičajeno za našu
teritorijalnu organizaciju, za ekonomiju i javne finansije uopšte.
Koliko je DS spreman za to?
– Mora biti, jer ako DS to ne uradi, onda smo svi mi zajedno prevarili i sebe i
građane. Preuzeli smo dužnost i ako ne uradimo to veoma brzo, Demokratska
stranka nije sprovela svoju osnovnu misao.
Koliko je decentralizacija, kada je u pitanju Kosijerić, značajna zbog
evropskih poslova i fondova, o čemu se mnogo priča?
– To je pitanje života i opstanka. Za 15 godina će 700 sela nestati potpuno.
Imamo čitave regije, opštine, koje postepeno nestaju i moramo u njih vratiti
život i, ako želimo da provincijska Srbija ostane i opstane, decentralizacija
je ključno pitanje. U protivnom, u Srbiji će se formirati nekoliko većih
centara, uz Beograd, i na tome će se završiti priča. A ishod toga je svima
jasan.

Antrfile :

============================




Datum : 7.12.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 3
Autor : M. D.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZABORAVLJENI

SKUPŠTINA SRBIJE IGNORIŠE PREDSTAVNIKE ODBORA ZA REŠAVANjE O SUKOBU INTERESA

Na poslednjoj konferenciji o odnosu Skupštine i nezavisnih državnih tela nije
bilopredstavnika ovog antikorupcijskog Odbora, budući da
niko od njih nije dobio poziv za taj skup

BEOGRAD - Na poslednjoj konferenciji o odnosu Skupštine i nezavisnih državnih
tela, koja je održana pre nekoliko dana u Domu narodne skupštine, nije bilo
predstavnika Odbora za rešavanje o sukobu interesa, budući da niko od njih nije
dobio poziv za taj skup.
Da li je poziv predstavnicima ovog antikorupcijskog tela izostao zbog gotovo
500 postupaka koje je ta institucija sprovela tokom 2008. godine ili zbog toga
što nijedan izveštaj Odbora parlament nije razmatrao, tek, reč je o propustu
koji je teško objasniti.
U Izveštaju o radu Odbora za rešavanje o sukobu interesa 2008. godinu
(uključujući 2007. godinu), u koji je Glas javnosti imao uvid, piše da je
podneto ukupno 489 postupaka protiv državnih funkcionera, od toga 473 je po
službenoj dužnosti i 16 po prijavi.
Slobodan Beljanski ozlojeđen je činjenicom što parlament „zaboravlja“ da pozove
predstavnike Odbora na čijem je čelu, iako bi tako nešto bilo uobičajeno.
- Istina je da niko nije pozvan na tu konferenciju. Da li je neko zaboravio da
nas pozove ili je namerno to uradio, pitanje je za parlament. Postojimo već pet
godina i radimo svoj posao, tako da je u najmanju ruku neobično da ne budemo
pozvani. Trebalo je da budemo prvi tamo. Takav postupak je neprihvatljiv -
poručuje Beljanski i dodaje da ništa ne može da opravda Skupštinu zbog
nedostatka poziva.
- Nijedan od četiri godišnja izveštaja o radu Odbora, koji smo uredno poslali
Skupštini, nije razmatran. I to je nedopustivo! Naša obaveza je bila da
izveštaje šaljemo i čudno je da parlament, ni na jednoj sednici ili
skupštinskom odboru, o tome nije pričao - ukazuje Beljanski.
S druge strane, skupštinski sekretar Veljko Odalović za Glas javnosti kaže da
bi prvo morao da proveri da li je poziv stigao do Odbora.
- Konferencija je bila u zajedničkoj organizaciji parlamenta i Programa UN za
razvoj. Oni su bili zaduženi za pozivanje, a mi smo preuzeli deo vezan za
Skupštinu. Prisutni su bili predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije,
Državne revizorske institucije, zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za
informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić - podseća Odalović i dodaje da će
videti šta se dešava sa izveštajima Odbora.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za naš list ocenjuje
da je Odbor jedno od najstarijih antikorupcijskih tela, tako da je svakako
moralo biti mesto i za njih na pomenutom skupu.
- Ukazali smo da se izveštaji nezavisnih tela ne pišu tek tako, već da bi
Skupština morala o njima da raspravlja. Reč je o nečemu što bi moralo da zanima
parlament - zaključuje Šabić.

Antrfile : Izrečene mere u 2008. godini

- Povreda Zakona o sukobu interesa: pet republičkih funkcionera, jedan
pokrajinski i dva lokalna funkcionera
- Nepodnošenje izveštaja o imovini: 2 republička i 54 lokalna funkcionera
- Nedozvoljena kumulacija funkcija: 2 republička i 32 lokalna funkcionera
- Neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu: jedan republički
funkcioner
- Neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu i nepodnošenje
izveštaja: jedan republički funkcioner
- Neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu i nedozvoljena
kumulacija funkcija: jedan lokalni funkcioner
- Nedozvoljena kumulacija funkcija i nepodnošenje izveštaja o imovini: jedan
lokalni funkcioner

============================