Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 10.12.2009
Novina : Pregled
Strana : 5
Autor : LJ.K.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Afirmativna



ŠEST SRPSKIH „VITEZOVA“

Ove godine Liga eksperata promoviše u „viteza poziva“ šest blistavih laureata,
koji su svojim životom i radom branili univerzalne vrednosti, odolevali
ideološkim i političkim iskušenjima i pritiscima mnogih grupa i pojedinaca i
tako, na najbolji način, usaglasili profesionalna znanja i savest, rekao je,
saopštavajući imena nagrađenih, izvršni direktor LEX-a, Božo Prelević. Nosioci
titule „Vitez poziva“ postali su Sver Berg Johansen, bivši ambasador Kraljevine
Norveške u Srbiji, Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u penziji, Sonja
Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Goran Marković,
režiser, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i Vladimir
R. Glišin, svetski ekspert za molekularnu biologiju i genetiku. Nagradu
dodeljuje nevladina organizacija Liga eksperata - LEX. Nagrade će biti uručene
u Narodnom pozorištu danas, na Svetski dan ljudskih prava.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Politika
Strana : A8
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest



MEDIJA GALUP: KORUPCIJA TREĆI ZNAČAJAN PROBLEM U DRUŠTVU

Građani Srbije smatraju da je korupcija treći najznačajniji problem u društvu,
nakon nezaposlenosti i siromaštva, pokazalo je juče predstavljeno istraživanje
TNS Medija galupa uz podršku Programa UN za razvoj – UNDP.
Građani smatraju da je korupcija prisutna u svim sferama života u Srbiji, a 82
odsto ispitanih misli da to utiče i na njihov lični život, rezultat je
istraživanja predstavljenog na konferenciji povodom Međunarodnog dana borbe
protiv korupcije – 9. decembra u palati „Srbija”, a prenosi agencija Beta.
Čak 91 odsto anketiranih smatra da je korupcija prisutna u političkom životu, a
njih 88 odsto da je prisutna u poslovnom okruženju.
Građani Srbije smatraju da su oblasti zdravstva i političkih partija
najkorumpiranije (78 odsto), na trećem mestu je carina (72 odsto), dok su na
četvrtom mestu, sa 70 odsto, sudije. Najmanje korumpiranim smatraju se vojska
(23 odsto) i verska tela (25 odsto).

Antrfile :

============================




Datum : 9.12.2009
Novina : Objektiv
Strana : 52
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



DRŽAVA SKROJILA KASU ZA 2010.

Da li zbog rokova koje je postavio Međunarodni monetarni fond, da li zbog
jedinstva srpske vladajuće koalicije ili nečeg trećeg, tek Vlada Srbije je
„skoro na vreme" usvojila predlog budžeta za sledeću godinu.Time je skupštini
data kakva takva šansa da u zakonskom roku, do 15. decembra, usvoji ovaj
dokument, po hitnom postupku. Mada, ruku na srce, to što je nešto došlo do
skupštine ne mora da znači da će biti i usvojeno, a još manje da će to biti
urađeno na vreme. Uostalom, rokovi i postoje da bi bili probijani. Mnogo
važniji rok za Srbiju je 21. decembar, kada bi Bord direktora Međunarodnog
monetarnog fonda trebalo da pogleda predlog našeg budžeta, proveri da li je u
skladu sa dogovorenim i aminuje ga,jer je to uslov za realizaciju dogovorenog
stendbaj aranžmana. A to nam je bitno za stabilnost dinara i kreditni rejting
države. Ministarka finansija Diana Dragutinović tvrdi da je budžet za 2010.
godinu razvojno orijentisan i da će država nastaviti da podstiče privredu i
izgradnju krupnih infrastrukturnih projekata. Prihodi budžeta iznosiće 656
milijardi dinara, rashodi 763 milijarde, a deficit 107 milijardi dinara. Kada
se na to doda i deficit lokalnih samouprava i fondova, dolazimo do ukupnog
srpskog minusa za sledeću godinu od oko 123 milijarde dinara ili 4 % bruto
domaćeg proizvoda, što je i dogovoreno sa MMF-om. Najvažnije u ovom predlogu
budžeta jeste da plate i penzije ostaju iste i sledeće godine, i da porezi neće
biti povećavani, mada će oni koji su uvedeni ove godine, na primer za upotrebu
mobilnih telefona, ostati. Ministarska kaže i da je predlog budžeta razvojni,
jer je obuzdana potrošnja, a reforme budžetske administracije i poreskog
sistema počinju za otprilike tri meseca. Tako su obezbeđeni podsticaji privredi
i novac za velike infrastrukturne projekte. -U vreme krize ne bi bilo dobro da
se obustave izdvajanja iz budžeta za podsticaje privredi, jer bi to ugmzilo
ekonomski oporavak, izjavila je Diana Dragutinović. Prioritet je finansiranje
izgradnje putne infrastrukture na Koridoru 10. Za izgradnju severnog kraka tog
pravca biće izdvojene 4 milijarde dinara, jedna milijarda biće izdvojena za
završetak radova na obilaznici oko Beograda, a dve milijarde su namenjene za
autoput Beograd-Južni Jadran. Da bi vuk bio sit, a ovce na broju, novac
za izgradnju Koridora 10 biće na razdelu Ministarstva za infrastrukturu, dok će
jedna milijarda za eksproprijaciju zemljišta na tom koridoru biti na razdelu
Ministarstva finansija. Predloženi budžet predviđa i nastavak programa koji su,
po rečima ministarske finansija, bili uspešni u ovoj godini, kao što su
subvencionisane kamatne stope ili program staro za novo. Novina je
subvencionisanje stambenih kredita radi izgradnje jeftinijih stanova i za to su
predviđene dve milijarde dinara. Agrarni budžet će sledeće godine iznositi 26
milijardi dinara, od toga je 18 milijardi iz budžeta, a ostalo su tzv.
sopstveni prihodi. Na strani rashoda, na prvom mestu su izdvajanja za penzije i
socijalno osiguranje — 263 milijarde dinara, dok će za plate, doprinose i
ostala davanja za zaposlene koji su na budžetu država sledeće godine izdvojiti
182 milijarde dinara. Za državne subvencije odvojeno je 42,8 milijardi dinara,
poljoprivredi pomenutih 18 milijardi, železnici nešto više od 12, a privredi
3,5 milijardi dinara. Za otplatu kamata na domaće i strane kredite otići će
34,9 milijardi dinara, dok će za kapitalna ulaganja iz budžeta biti izdvojeno
33,2 milijarde, od čega je gotovo polovina namenjena projektima iz Nacionalnog
investicionog plana - 15,5 milijardi. Najveći budžet će, kao i do sada imati
Ministarstvo finansija - 245,9 milijardi dinara. Na drugom mestu je
Ministarstvo prosvete sa 107 milijardi.

Razvojni i realni budžet

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković kaže da je budžet za 2010. godinu
razvojni, da predviđa značajna ulaganja u infrastrukturu i da je prvi korak u
izbalansiranoj javnoj potrošnji. -Vlada Srbije pripremila je budžet tako da ne
bude potrošen ni dinar više nego što je potrebno i što se može, ali da bude
podmireno sve ono štoje u planu za n?rednu godinu. Budžetje takav da omogućava
da realizujemo sve što smo planirali, izjavio je Cvetković. Premijer kaže i da
će godina pred nama biti teška, ali će to biti godina oporavka. Potpredsednik
Vlade Božidar Đelić kaže da je budžet za 2010. godinu realan budžet koji dolazi
u momentu kada finansijska kriza jenjava, ali još nije nestala. Đelić je rekao
da pretpostavke o povećanju bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto pokazuju da i
Srbija očekuje postepeni izlazak iz krize, kao i ostatak Evrope. Ali, moramo
biti oprezni, a ta vrsta opreznosti se vidi u tome štoje Vlada pribegla
zamrzavanju plata i penzija i za sledeću godinu. Očekujem da će to biti
poslednja godina za ovakve mere, rekao je Đelić. On smatra i da će budžet
obezbediti stabilnost dinara i stabilnost cena.

Održiv i skroman budžet

Ekonomisti uglavnom smatrajudaje budžet Srbije za sledeću godinu realno održiv.
Da podsetimo, to je i obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu, jer se Vlada
obavezala da smanjuje javne rashode i da podstiče razvojne projekte, posebno u
oblasti infrastrukture. Ostaje, međutim, da se vidi da li je i koliko u ovoj
državi štednja realna, na koju se Vlada takođe obavezala da ne bi povećavala
poreze. Saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić kaže da je budžet
realan i skroman, ali i da je njegova struktura povoljnija nego u ovoj godini,
zato što će najviše novca biti izdvojeno za investicije. -Sledeće godine
očekuju se i bolji rezultati na planu budžetskih investicija nego u 2009.
godini. Moja jedina zamerka, ako mogu tako da je nazovem , odnosila bi se na
izdvajanja za kapitalni projekat Koridor 10. Naime, sredstva koja će Vlada
izdvojiti za taj putni pravac, ukupno oko 8 milijadi dinara, biće dovoljna za
izgradnju oko 60 kilometara te saobraćajnice.Trebalo je izdojiti još malo novca
i izgraditi ceo Koridor, mislim da se to moglo uraditi i da sledeće godine
završimo taj posao.
Nikolić kaže i da pri planiranju budžeta nije bilo razmahivanja u troškovima,
kao ove godine. Planirani prihodi su nominalno veći za oko tri, a rashodi za
oko dva procenta u odnosu na ovu godinu. Prihodi su u skladu i sa očekivanim
rastom bruto domaćeg proizvoda od 1,5 posto i projektovane inflacije od 6
procenata. Nikolić dodaje i da se u 2010. godini očekuje i rast izvoza, ali i
prihoda po osnovu naplaćenog PDV-a i akciza. -Ova rešenja su održiva, samo da
ne do-živimo još jedan udar ekonomske krize. Tada bi rebalans budžeta bio
neminovan. Ali, za sada, nema indicija da će Srbiju pogoditi još jedan talas
krize, kaže Nikolić.
Ostaje, međutim, gorak utisak da Vlada i sledeće godine planira da budžet puni
kroz poreze i akcize. I to one poreze koji mogu najlakše da se skupe, na primer
kroz PDV ili porez na upotrebu mobilnih telefona.To znači da bi u ovoj državi
trebalo što pre započeti i poresku reformu, jer ekonomisti upozoravaju da takvo
punjenje budžeta može da ima loše posledice po efikasnost privrede.

Antrfile : Državni organi stegli kaiš

Najveće smanjenje budžeta za sledeću godinu imaće predsednik Srbije, za 45,3
miliona dinara, tako da će sada imati 157,3 miliona dinara. Skupština će
raspolagati sa 741,5 miliona dinara, a njene stručne službe sa još 863 miliona.
U odnosu na ovu godinu, to je manje za oko jedan procenat. Predsednik Vlade
Srbije imaće budžet manji za nešto više od 2 procenta, tako da će moći da
raspolaže sa 34,5 miliona dinara. Najveće povećenje budžeta u odnosu na ovu
godinu imaće Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, kao i Savet za
borbu protiv korupcije.

============================




Datum : 9.12.2009
Novina : Objektiv
Strana : 54
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



DVE MILIJARDE DINARA PROŠLE GODINE ZAVRŠILO U SIVOJ ZONI

Samo petina budžetskih korisnika uredno izveštava o kupovinama koje obavljaju
državnim novcem, izjavio je Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne
nabavke. Državni revizor utvrdio je da je u javnim nabavkama u prošloj godini,
oko dve milijarde dinara završilo u sivoj zoni. Izveštaji o zloupotrebama
prosleđeni su Državnom revizoru i Ministarstvu finansija. Međutim, u Srbiji
retko ko bude uhvaćen u kršenju zakona, a i kazne su uglavnom prekršajne.
Najčešći način za zloupotrebu novca građana kod javnih nabavki je izbegavanje
tendera, koji bi trebalo da bude jedini način za kupovinu roba ili usluga.
Realnost je da se tenderi nameštaju ili izbegavaju. Primera radi, u dogovoru
između naručioca i ponuđača, ponuđač da najpovoljniju cenu. Zaključi se ugovor
sa njim jer je najpovoljniji, onda krene aneksiranje odnosno izmena uslova
ugovora gde vi nožete umesto da isporučite 50 računara isporučite 5, možete da
ih fakturišete po mnogo višim cenama, softver, raznorazne radove i usluge.
Znači tu je praktično dato mašti na volju šta može da se radi - potpuno
nekontrolisano", objašnjava Jovanović.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Pregled
Strana : 2
Autor : MARIOLA PANTELIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



POVERENJE JAVNOSTI KLJUČNO

Konferencija za novinare povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije

Najveća slabost zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije je što joj nije
omogućeno da pokreće istrage

Beograd
Dobar znak da je politička vlast u Srbiji pokazala volju da se bori protiv
korupcije je činjenica da je donet zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije,
rekao je Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije na
jučerašnjoj konferenciji za novinare koja je održana povodom obeležavanja
Međunarodnog dana borbe protiv korupcije. On je dodao da će Vlada stvarnu želju
za borbom protiv korupcije dokazati kroz primenu donesenog zakona. Čupić je
podsetio da agencija počinje s radom 1. januara 2010. i da su njene osnovne
obaveze da poslove obavlja u skladu sa zakonom, da bude saradnik sa medijima da
bi javnost bila upoznata sa strateškim i redovnim poslovima, da uspostavi
stalnu koordinaciju sa državnim organima, da sarađuje sa nezavisnim državnim
organima, da angažuje stručnjake kad su u pitanju složeni problemi korupcije,
da se sva dobijena sredstva ulože u istraživanja, kao i da sarađuje sa
međunarodnim organizacijama, kao što su Greko, OEBS, UNDP i Transparentnost
Srbije. - Osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije, dokaz je da država želi
da suzbije korupciju. Najveća slabost zakona je njena nemogućnost da pokreće
istrage, pa je zbog toga neophodna saradnja Agencije sa Ministarstvom
unutrašnjih poslova, kako bi se istrage sprovodile. Agencija takođe ima ulogu u
promovisanju svesti javnosti. Doneseni zakon je snažan i u skladu je sa
međunarodnim standardima - rekao je Viliam Infante, stalni koordinator
kancelarije UN u Srbiji. Tomas Mur, šef Misije OEBS u Srbiji, je izrazio punu
podršku naporima Agencije za borbu protiv korupcije. - Ovaj dan pokazuje da je
Srbija ozbiljno shvatila pitanje korupcije, a Agencija na sebe preuzima jedan
ozbiljan zadatak. Veoma je bitno da ona bude uspešna i u razvijanju poverenja
javnosti, jer nema sumnje da svaka vlada bolje radi kada građani u nju veruju -
dodao je on.

Antrfile : Građani: Korupcija treći najvažniji problem

Na konferenciji je predstavljena i analiza o korupciji u Srbiji, kroz
percepciju i iskustvo građana. Građani vide korupciju kao treći najvažniji
problem u državi, odmah iza nezaposlenosti i siromaštva. Iako smatraju da su
vlada i policija u vrhu lestvice korumpiranih organa u Srbiji, građani takođe
smatraju da su baš ovi organi ti koji bi morali da vode ovu borbu. Prema
odgovorima više od 1.000 građana, obuhvaćenih ovim istraživanjem, koje je
sprovedeno polovinom oktobra ove godine, 15 odsto ispitanika je u poslednja tri
meseca platilo mito, najčešće s ciljem da obezbede sebi pristup uslugama na
koje inače imaju pravo. Ispitanici smatraju da su potrebne različite mere da bi
se iskorenila korupcija, a 96 odsto smatra da su u tom procesu najneophodnije
oštre kaznene mere.

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Pregled
Strana : 11
Autor : MARIJA JOVANOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZAKON O KOME SE POLEMIŠE

Održan okrugli sto „Implementacija Zakona o planiranju i izgradnji“

Beograd
Zakon o planiranju i izgradnji je nov, reformski i sistemski, a efekti će biti
vidljivi kada jedinice lokalne samouprave donesu plansku dokumentaciju - rekla
je juče pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje Aleksandra
Damnjanović na okruglom stolu posvećenom „Implementaciji Zakona o planiranju i
izgradnji“. Ona se nije složila sa tvrdnjama da taj novi sistemski zakon neće
biti primenjivan dve godine i dodala da će „problem imati lokalne samouprave
koje nemaju nikakav planski dokument“. Damnjanovićka je istakla da je prema
procenama nadležnih institucija najveći stepen korupcije u oblasti
urbanističkog i prostornog planiranja i predočila da opštinski urbanisti više
neće imati mogućnost da procenjuju šta bi moglo na određenoj lokaciji da se
radi, već će to biti jasno definisano u planskoj dokumentaciji. To je suštinska
novina i osnova novog Zakona o planiranju i izgradnji, navela je ona i
naglasila da je prvi put posle 1958. godine stvorena pravna mogućnost da se
upiše pravo privatne svojine. To je i prilika za rešavanje protivzakonite
gradnje, obezbeđenja pravne sigurnosti, kao i sprečavanje korupcije u ovoj
oblasti, a što je od posebne važnosti za neophodni porast stranih direktnih
investicija, rekla je ona.
Zakon o planiranju i izgradnji izazvao je puno kontraverze i polemike, istakao
je Miša Brkić, urednik „Politike“, na jučerašnjem okruglom stolu. Prema
njegovim rečima nije jasno šta su zakonodavci mislili kada su ga nazvali
reformskim i sistematskim, a da se njegova puna primena očekuje, tek za dve
godine. On je takođe izrazio sumnju u najave Ministarstva za životnu sredinu i
prostorno planiranje da će novi zakon sprečiti korupciju u ovoj oblasti.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : G. N.
Tema : Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



NENADIĆ: PARLAMENT TREBA DA RASPRAVLJA O MERAMA, NE O IZVEŠTAJU

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže da
Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji predviđa da skupštinski Odbor za
finansije Skupštini dostavlja konkretne preporuke usvojene nakon razmatranja
izveštaja DRI. „Nisam siguran da je sada to učinjeno, pa nije jasno ni o čemu
bi Skupština onda raspravljala. Jer ona, po zakonu, treba da se bavi time koje
će se mere preduzeti nakon što je DRI doneo izveštaj, bilo da je reč o nekim
zakonskim izmenama ili pozivanju na odgovornost nekih ljudi, a ne da razmatra
sam izveštaj kao da je to neki predlog koji joj je poslat na usvajanje”,
objašnjava Nenadić.
Sama plenarna debata o izveštaju bi, kako kaže, imala nekog smisla ukoliko bi,
recimo, na sednicu bili pozvani oni na čije se propuste ukazuje u izveštaju pa
da ih poslanici nešto pitaju, dodaje on.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



ŠABIĆ: STAV SKUPŠTINE NIJE OD PRESUDNOG ZNAČAJA

Mislim da bi bilo bolje da Skupština Srbije izveštaj Državne revizorske
institucije razmatra sada, a ne za nekoliko meseci, ali to nije najbitnije.
Jer, kad god da parlament raspravlja i kakav god stav da zauzme, svi nadležni
organi mogu u međuvremenu da postupaju po izveštaju DRI ako za tim postoji
potreba, kaže poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Prema njegovim rečima, konstatacije najvišeg organa vlasti u oblasti javnih
prihoda, što je DRI, finalne su i one se ni pred sudom ne mogu pobijati. Dakle,
ni stav parlamenta tu ništa ne može da promeni.
„S druge strane, jako je dobro što je Skupština odlučila da o tome vodi
raspravu na plenarnoj sednici, iako se to neće desiti odmah, kao što je velika
stvar i to što se izveštaj uopšte pojavio”, kaže Rodoljub Šabić.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : TAMARA SPAIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



KORUPCIJA

„Blic“ komentar

Tamara Spaić novinar

Godinama od vlasti i lidera političkih stranaka slušamo obećanja da će se
izboriti sa korupcijom. Predsednik Srbije Boris Tadić pretio je i „mangupima u
svojim redovima“, bilo je mnogo marketinških hapšenja raznih mafija i nijedne
presude, pokretani su procesi koji više liče na politički obračun nego na borbu
protiv korupcije.
Međunarodni dan borbe protiv korupcije, 9. decembar, dočekali smo kao najgori u
regionu (samo je BiH iza nas). Sva istraživanja pokazuju da su glavni generator
korupcije u zemlji političke partije, odnosno sprega politike, tajkuna,
privrede i kriminala. Dakle, razlog leži upravo u onima koji obećavaju da im je
borba protiv korupcije na listi prioriteta.
Pred obeležavanje važnog datuma dogodile su se i dve simptomatične stvari koje
pokazuju pravac kretanja: izveštaj državnog revizora o trošenju budžetskih para
odložen je u Skupštini Srbije za mart (možda i kasnije), a glavni svedok
optužbe protiv gradonačelnika Zrenjanina, optuženog da je na malverzacijama oko
zakupa zemljišta oštetio opštinski budžet za 3,5 miliona evra, koji je ukazao
na spregu partije i javnih preduzeća, rekao je na sudu da je pogrešio u analizi
cene zemljišta. Logičan odgovor na pitanje o čemu se tu radi jeste: sve je
stalo, samo korupcija uspeva i raste.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : N. K.
Tema : Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NAJVIŠE MITA U ZDRAVSTVU I POLITIČKIM PARTIJAMA

Građani Srbije smatraju da je korupcija treći najvažniji problem u društvu,
odmah posle nezaposlenosti i siromaštva, a zdravstveni sistem i političke
partije opažaju kao najkorumpiranije. Istraživanje „Medijum Galupa“ pokazalo je
i da građani nemaju puno poverenja u parlament i Vladu Srbije, koji se na toj
listi takođe kotiraju na visokim pozicijama.

Čak 78 odsto građana zdravstveni sistem vidi kao sektor u kome cveta korupcija,
a 76 odsto njih tako gleda i na političke partije. Po mišljenju ispitanika, na
trećem mestu po stepenu korupcije je carina (72 odsto), a zatim sudije (70
odsto). Da je parlament korumpirana institucija smatra 62 odsto građana, dok za
Vladu isto misli 62 odsto ispitanika.
I pored ovakvih stavova o najvišim državnim institucijama, istraživanja su
pokazala i da ključnu ulogu u borbi protiv korupcije treba da preuzme Vlada, a
kao najznačajnija mera navodi se primena Zakona o Agenciji za borbu protiv
korupcije, koji stupa na snagu od janura sledeće godine.
- Do danas nije obezbeđena puna javnost rada državnih organa i poboljšana
nadzorna uloga Skupštine. Takođe, nema jasnih kriterijuma po kojima bi se mogla
oceniti uspešnost rada Vlade u borbi protiv korupcije, a nije ograničen ni
imunitet javnih funkcionera - kaže Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti
Srbija“, koja je uradila analizu realizacije strategije za borbu protiv
korupcije.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Press
Strana : 4
Autor : D. LUKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



LEKARI I STRANKE NAJKORUMPIRANIJI

Najmanje korupcije u Crkvi, Vojsci Srbije i komunalnim službama, pokazalo
ispitivanje o percepciji korupcije u Srbiji koje je sproveo „Galup“

BEOGRAD - Zdravstvo, političke stranke i carina najkorumpiranije su institucije
u našoj zemlji prema mišljenju građana Srbije, pokazalo je istraživanje
agencije TNS „Medija galup“, koje je predstavljeno juče, na Dan borbe protiv
korupcije. Građani pak veruju da je najmanje korupcije u Crkvi i Vojsci Srbije.

Ovo istraživanje, sprovedeno od 9. do 15. oktobra ove godine na uzorku 1.016
građana, prvo je o percepciji i iskustvima građana sa korupcijom. Rezultati su
pokazali da građani veruju da je korupcija prisutna u svim sferama života. Njih
91 odsto kaže da korupcija utiče na politiku, a 88 odsto da utiče na poslovno
okruženje.
Građani Srbije u proseku daju mito u visini od 164 evra, što je polovina
prosečne plate, a što ozbiljno utiče na porodični budžet. Čak 38 ispitanih
navelo je da je u poslednja tri meseca neko iz njihovog bliskog okruženja dao
mito! Kada je reč o ličnom iskustvu sa mitom, tek 15 odsto ispitanika reklo je
da je u poslednja tri meseca neko iz njihovog domaćinstva dao mito. Samo
jednom, mito je dalo 59 odsto njih, a 29 odsto dva puta.
Od onih koji su u protekla tri meseca dali mito, njih 47 odsto samo je ponudilo
da „podmaže“ dobijanje usluge. Polovina je mito dala lekaru, 23 policajcu, a 12
odsto činovnicima u adminisitraciji. Nastavnicima i advokatima mito je dalo 5
odsto ispitanih, sudiji 4 odsto, tužiocu 2, a novinarima 1 odsto.
Mito bi dalo 25 odsto građana kada bi im neko tražio, a samo 15,7 odsto bi
prijavilo korupciju nadležnima. Kada je reč o opstrukciji borbe protiv
korupcije, skoro polovina anketiranih smatra da institucije nisu sposobne da se
bore protiv ove pošasti. Polovina ispitanih smatra da Vlada i policija treba da
preuzmu ključnu ulogu u borbi protiv ove pojave, ali da su upravo te
institucije korumpirane.
Za najefikasniji instrument u borbi protiv korupcije ispitanici su imenovali
stroge kazne, čak 75 odsto njih. Tek 22 odsto smatra da bi povećanje plata
zaposlenih u javnom sektoru imalo efekta na prevenciju korupcije. Istraživanje
je pokazalo i da 41 odsto građana smatra da je nivo korupcije porastao u
poslednjih godinu dana, a samo 18 odsto očekuje da taj nivo bude smanjen u
narednih godinu dana.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Alo!
Strana : 5
Autor : I. K.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



VEŠTAK POGREŠIO, KNEŽEVIĆ NEVIN?

Odbrana bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića tvrdi da nije imala
nikakve kontakte sa prvim svedokom Ljubomirom Stankovim, koji je šokirao
javnost priznavši na suđenju da je pogrešio u obračunu cene zakupa zemljišta.
Optužnica protiv Kneževića značajno se temelji baš na toj, ispostavilo se
pogrešnoj, analizi Stankova. - Nismo iznenađeni ovim obrtom jer je za nas bilo
veliko iznenađenje kada je u pretkrivičnom postupku dao taj obračun. Taj isti
Stankov je pre šest-sedam godina izračunao cenu od šest evra po kvadratnom
metru zemljišta, po kojoj ga je lokalna samouprava i nudila investitorima.
Treba obrnuti pitanje pa tražiti objašnjenje zašto je Stankov baš u policiji
dao pogrešan obračun - izjavio je Kneževićev advokat Vićentije Darijević za
„Alo!“. On podseća da je pomenuti svedok priznao da je bio uplašen da će i sam
biti uhapšen, a spornu analizu radio je u vremenskoj stisci.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Press
Strana : 8
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NEDOSTAJE 13 PODZAKONSKIH AKATA

Pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje Aleksandra
Damjanović-Petrović, odgovarajući na „prozivku“ urednika ekonomske rubrike
„Politike“ Miše Brkića da zakon neće biti primenljiv još dve godine, istakla je
da je zakon već sada primenljiv, a da procenat primene zavisi od
pripremljenosti lokalnih samouprava.
- Od 26 podzakonskih akata mi ćemo do kraja godine doneti 13 - rekla je
Damjanović-Petrović. Ona je dodala da će samo one lokalne samouprave koje
nemaju plansku dokumentaciju biti u problemu.
- Takođe, novi zakon će u velikoj meri sprečiti korupciju. Ubuduće, opštinski
urbanisti neće moći po sopstvenom nahođenju da odrede šta može da se gradi na
određenoj parceli, već će ona biti strogo definisana u planskoj dokumentaciji.
Novi zakon omogućava privatnim i pravnim licima, kao i pokrajinskim i
republičkim vlastima da legalizuju zemljišta na kojima su izgrađeni objekti, a
koji se nalaze u njihovom vlasništvu. Deo zakona koji se odnosi na legalizaciju
još je neprimenljiv na preduzeća koja se nalaze u stečaju, kao i na sportska
udruženja i slične organizacije čiji status tek treba da se utvrdi. Zakon o
planiranju i izgradnji biće još konkretniji i efikasniji kada bude preciziran
donošenjem pojedinih pravilnika i uredbi, kao i usvajanjem drugih zakona, kao
što je zakon o javnoj svojini - rekla je Damjanović-Petrović.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 11
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



SVEDOČILI INVESTITORI

BEOGRAD - Predstavnici stranih kompanija koje su investirale u opštinu
Zrenjanina tvrdili su juče na suđenju bivšem gradonačelniku Zrenjanina Goranu
Kneževiću i još 20 optuženih za zloupotrebe sa gradskim građevinskim
zemljištem, da za zakup zemljišta u tom gradu nikom od opštinskih zvaničnika
nisu dali ni dinar van onoga što je bilo predviđeno ugovorom. Oni su pred većem
Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu naveli da su za zakup zemljišta
plaćali od šest do sedam evra po kvadratnom metru i da je novac uglavnom
uplaćivan bankarskom doznakom Trezoru Republike Srbije, opštini Zrenjanin, ili
Direkciji za gradsko građevinsko zemljište toga grada. Milan Alibunović, koji
je u spornom periodu, od 2006. do 2008, zastupao nemačku firmu „Gece“, rekao je
da je ta firma za zakup šest hektara gradskog građevinskog zemljišta u
Zrenjanina platila sedam evra po kvadratu i da je novac uplaćen na račun
Trezora Republike Srbije. On je negirao navode optužnice da je novac za zakup
dat na ruke Kneževiću i ostalim opštinskim funkcionerima, istakavši da prilikom
pregovora od predstavanika „Gecea“ nikada nije traženo ništa van onoga što se
navodilo u zvaničnim opštinskim dokumentima. „Cena je bila sedam evra po
kvadratu, a ugovor o zakupu potpisan je na 99 godina, a objašnjeno nam je da
ćemo dobiti popust od 10 odsto ukoliko novac bude uplaćen u celosti odmah“,
rekao je svedok. Tanjug

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Pravda
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



ŠABIĆ: KRITIKE DRI ZABRINJAVAJUĆE

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti,
Rodoljub Tabić, izrazio je danas zabrinutost zbog toga što je Državna
revizorska institucija izložena kritikama nakon objavljivanja izveštaja o
reviziji budžeta.
- Deklarisana opredeljenja za borbu protiv korupcije moraju biti potvrđena pre
svega spremnošću odgovornih da svoj rad u svakom trenutku izlože kontroli
nadležnih organa, a posebno javnosti - navodi se u Šabićevrm saopštenju povodom
Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Kurir
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ZABRINJAVAJUĆE KRITIKE

Rodoljub Šabić

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o
ličnosti Rodoljub Šabić je izrazio juče zabrinutost zbog toga što je Državna
revizorska institucija izložena kritikama nakon objavljivanja izveštaja o
reviziji budžeta.
- Deklarisana opredeljenja za borbu protiv korupcije moraju biti potvrđena pre
svega spremnošću odgovornih da svoj rad u svakom trenutku izlože kontroli
nadležnih organa, a posebno javnosti - navodi se u Šabićevom saopštenju povodom
Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.
Šabić je ocenio da su Srbiji potrebni brži i bolji rezultati u borbi protiv
korupcije i upozorio da ne postoji spremnost vlasti, državnih funkcionera i
službi da svoj rad učine javnim. (BETA)

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 9
Autor : B. M.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



„VUJANOVIĆ U SUKOBU INTERESA”

SPO PROZVAO DIREKTORA DP „NOVI SAD – GAS” I ZBOG BAČKOPALANAČKE FIRME „ENEKO”

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove
potpredsednik Odbora Nemanja Starović izneo je podatke koji se tiču poslovanja
DP „Novi Sad - Gas“ i postavio niz pitanja polazeći od, kako kaže, činjenice da
je Skupština grada osnivač tog preduzeća i da javnost ima pravo da bude
obaveštena o njegovom radu. Starović se zapitao koji je interes DP „Novi Sad -
Gas“ da u Bačkoj Palanci registruje firmu DOO „Eneko“, koje se vodi kao društvo
sa ograničenom odgovornošć u za distribuciju prirodnog i tečnog gasa, izgradnju
gasovodnih i komunalnih objekata i pružanje komunalnih usluga. - U Agenciji za
privredne registre kao članovi društva navedeni su DP „Novi Sad - Gas“ sa
udelom od 49 i Jovan Vujanović, koji je istovremeno direktor pomenute firme, sa
51 procentom kapitala. Ako ovo nije sukob interesa onda ne znam šta je - kazao
je Starović.
On je pored izvoda iz Agencije za privredne registre, novinarima podelio i
članak koji je, kaže, objavljen na zvaničnom sajtu Bijeljine, u kome se govori
o tome da će preduzeće „Novi Sad - Gas“ i opština Bijeljina formirati
zajedničku firmu da bi se u gradu gradila gasovodna mreža. Upitao je zbog čega
ovo preduzeće u gasifikaciju ulaže preko 20 miliona evra. Starović kaže da njih
zanima i ko bira organe uprave u DP „Novi Sad - Gas“ i na osnovu kog zakona,
kao i koja je stručna sprema direktora Vujanović a, koliko godina se nalazi na
čelu preduzeća i kolika mu je plata. Po Starovićevim rečima informacije koje
oni poseduju govore da on nema odgovarajući stručnu spremu, da je preko 20
godina na mestu direktora, kao i da mu je, prema njihovoj računici, plata
nekoliko puta veća od plate predsednika države.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 12
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



INVESTITORI: NISMO DALI NI DINAR VAN DOGOVORENOG

NASTAVAK SUĐENjA BIVŠEM GRADONAČELNIKU ZRENjANINA

Predstvanici stranih kompanija koje su investirale u opštinu Zrenjanin tvrdili
su juče na suđenju bivšem gradonačelniku Zrenjanina Goranu Knežević u i još 20
optuženih za zloupotrebe s gradskim građevinskim zemljištem, da za zakup
zemljiš ta u tom gradu nikom od opštinskih zvaničnika nisu dali ni dinar van
onoga što je bilo predviđeno ugovorom. Oni su pred većem Posebnog odeljenja
Okružnog suda u Beogradu naveli da su za zakup zemljiš ta plaćali od šest do
sedam evra po kvadratnom metru i da je novac uglavnom uplaćivan bankarskom
doznakom Trezoru Republike Srbije, opštini Zrenjanin, ili Direkciji za gradsko
građevinsko zemljište toga grada.
Milan Alibunović, koji je u spornom periodu, od 2006. do 2008. godine, zastupao
nemačku firmu „Gece“, rekao je da je ta firma za zakup šest hektara gradskog
građevinskog zemljišta u Zrenjanina platila sedam evra po kvadratu i da je
novac uplaćen na račun Trezora Republike Srbije. On je negirao navode optužnice
da je novac za zakup dat na ruke Kneževiću i ostalim opštinskim funkcionerima,
istakavš i da prilikom pregovora od predstvanika „Gecea“ nikada nije traženo
ništa van onoga što se navodilo u zvaničnim opštinskim dokumentima. – Cena je
bila sedam evra po kvadratu, a ugovor o zakupu potpisan je na 99 godina, a
objašnjeno nam je da ćemo dobiti popust od deset odsto ukoliko novac bude
uplaćen u celosti odmah – rekao je svedok.
Napominjući da je nemačka kompanija razgledala i zemljište u Šimanovcima i
Inđiji, Alibunović je objasnio da je Zrenjanin bio najprihvatljivija solucija
zbog jasnoće u ponudi, povoljnog geografskog položaja i logistike koja je
pružana investitorima. Svedok je dodao da je tokom pregovora razgovarano
uglavnom s drugooptuženim, koordinatorom opštine Zrenjanin za privredu Ivanom
Devićem, a da su u nekoliko navrata razgovori vođeni i s Kneževićem. Svedok
Dušan Đorđević, koji ima privatnu konsultantsku firmu i koji je član Upravnog
odbora italijanske firme „Pompea“, rekao je da je ta firma potpisala ugovor o
zakupu šest hektara građevinskog zemljiš ta po šest evra po kvadratnom metru.
On je naveo da Kneževiću niti bilo kome od opštinskih zvaničnika nije dat ni
dinar za to, već da je 360.000 evra, koliko je koštao zakup, uplaćeno na račun
zrenjaninske Direkcije za gradsko građevinsko zemljište. Po kazivanju svedoka,
„Popmpea“ je u Zrenjaninu izgradila fabriku površine 12.000 kvadrata, u kojoj
je zaposleno oko 250 ljudi.
Darko Jovanović, advokat iz kancelarije koja je zastupala jednu holandsku
firmu, naveo je da je zakup dva hektara zemljišta plaćen po šest evra po
kvadratnom metru i da je novac uplaćen na račun opštine Zrenjanin. – Niko za to
nije tražio novac, niti smo bilo koga u vezi s tim častili – istakao je
Jovanović. Goran Rabrenović, vlasnik firme koju je osnovao sa stranim
partnerom, rekao je da je za zakup dva hektara zemljišta u Zrenjanina platio
šest evra po kvadratnom metru. On je naveo da mu niko za to nije tražio dodatni
novac i da je 120.000 evra uplaćeno na račun Direkcije za gradsko građevinsko
zemljište Zrenjanina.
Optužnica Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal članove grupe tereti
da su kao službena i odgovorna lica u lokalnoj samoupravi Zrenjanina i javnim
preduzećima, zloupotrebom službenog položaja pričinili štetu toj opštini od
najmanje 150 miliona dinara. Zemljište je, kako se navodi u optužnici, davano u
zakup suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, bez raspisivanja
javnih tendera, neposrednom pogodbom sa zaintresovanim osobama. Pri tom je
navedeno da su ugovorene zakupnine i troškovi na ime uređenja građevinskog
zemljišta utvrđivani u iznosima znatno nižim od propisanih, suprotno odlukama
Skupštine opštine i grada Zrenjanina. (Tanjug)

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 6
Autor : Z. R.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



KOVERTA ”PRATI” USLUGU

U SRBIJI OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV KORUPCIJE

Građani veruju da mito najčešće primaju u zdravstvu

KORUPCIJA je treći najznačajniji društveni problem, odmah posle nezaposlenosti
i siromaštva - pokazalo je istraživanje TNS "Medija Galup", uz podršku Programa
UN za razvoj. Rezultati ankete, u kojoj je učestvovalo više od 1.000 građana,
predstavljeni su juče na konferenciji povodom Međunarodnog dana borbe protiv
korupcije.
Građani smatraju da su u oblasti zdravstva i političkih partija zaposleni
najkorumpiraniji (78 odsto), na trećem mestu je carina (72 odsto), dok su na
četvrtom mestu, sa 70 odsto, sudije. Stanovnici naše zemlje misle da su
pripadnici vojske (23 odsto) i članovi verskih tela (25 odsto) najmanje
podložni mitu.
- Iako građani vladu i policiju smatraju korumpiranima, najveći broj njih misli
da upravo te institucije treba da predvode borbu protiv korupcije - rekao je
Vilijam Infante, stalni koordinator UN u Srbiji. - Vlada Srbije načinila je
zapaženi napredak usvajanjem bitnih zakona i osnivanjem institucija neophodnih
za iskorenjivanje ove pojave.
Jedna od novih institucija je i Agencija za borbu protiv korupcije koja počinje
da radi 1. januara 2010. godine, a direktor Agencije Zorana Marković najavljuje
beskompromisan obračun sa ovim društvenim problemom.
- Agencija će moći da izriče mere, a za neke prekršaje su predviđene i kazne
zatvora od šest meseci do pet godina, i to za najteže, kao što je podnošenje
lažnih podataka - podsetila je Zorana Marković.

Antrfile : TARIFA 164 EVRA

GRAĐANI su naveli da imaju posredno iskustvo s korupcijom, ali je samo njih 15
odsto reklo da je u poslednja tri meseca platilo mito, i to najčešće doktorima,
policajcima i službenicima u državnoj administraciji. Kad se sabere, anketirani
su, u proseku, davali 164 evra.

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : D. D.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



ČUPIĆ: BEZ POLITIČKE VOLJE NEMA BORBE PROTIV KORUPCIJE

Beograd - Politička volja države i spremnost vlade da sprovodi antikorupcijske
zakone osnovni su uslovi za uspešnu borbu protiv korupcije, ocenjeno je juče na
konferenciji povodom 9. decembra, Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić rekao je na
skupu u Palati Srbija da je korupcija u Srbiji zahvatila sve delove društvenog
i političkog života i da zato borba protiv nje nije laka, ali i upozorio da se
korupcija ne može zauzdati u kratkom periodu. „Donošenjem antikorupcijskih
zakona i osnivanjem institucija kao što je Agencija, vlast je pokazala makar
deklarativnu volju da se bori protiv te pošasti, a stvarnu želju dokazaće kroz
primenu zakona“, rekao je Čupić.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : NIN
Strana : 4
Autor : MILENKO CAKOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna



MILOŠEVIĆ JE HITNO VRAĆEN NA POSAO

(„Srpski juriš na vetrenjače“ NIN br. 3072)


Tekst „Srpski juriš na vetrenjače“ nije realno prikazao stanje oko vraćanja na
rad, radnika JP „Putevi Srbije“ Gorana Miloševića.
Nakon izvršenih kadrovskih promena u Sektoru za naplatu putarine, tokom druge
polovine 2007. godine, uložen je ogroman trud, kako bi se eliminisale sve
mogućnosti za zloupotrebe na naplati putarine, koje su ranijih godina bile
sinonim za ovaj deo putne privrede. Tvrdnja da se imenovani vratio na rad, pod
pritiskom medija i angažovanjem gdina Rodoljuba Šabića, poverenika za
informacije od javnog značaja, nije tačna. Goran Milošević, u to vreme bivši, a
sada radnik JP „Putevi Srbije“, prvi put nam se obratio za vraćanje na rad tek
07. 11. 2008. godine, i to s molbom u pisanoj formi, nakon čega je odmah,
tačnije 14. 11. 2008. godine vraćen na posao, na radno mesto sa kojeg mu je
ranijih godina otkazan ugovor o radu, i za koje imenovani ispunjava uslove
propisane zakonom o radu i pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, s
obzirom na to da se radi o javnom preduzeću.
Posle mesec dana provedenih na radu, na usmeno insistiranje Gorana Miloševića
da pređe na radno mesto kontrolora, za koje ne poseduje školsku spremu shodno
važećoj sistematizaciji radnih mesta, rečeno mu je da upiše višu ili visoku
školu, kako bi stekao jedan od uslova da ostvari svoju želju. Ponuđeno mu je
kao prvi stepenik za napredovanje radno mesto poslovođe na naplatnoj stanici,
što je isti iz neobjašnjivih razloga odbio. U JP „Putevi Srbije“, a
pretpostavljamo i u vašoj firmi, važe ista ili slična pravila za
raspoređivanje, da se radnici na određena radna mesta postavljaju prvenstveno
uz uslov da za istim postoji potreba, da ispunjavaju propisane zakonske norme i
da poseduju potrebnu školsku spremu.

Mr Milenko Caković, dipl. ek.
Direktor Sektora za naplatu putarine

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : NIN
Strana : 9
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



CENTRALIZACIJA

Prema mom ličnom mišljenju, centralizacija Demokratske stranke ne znači
umanjivanje autonomije odbora, već njihovu međusobnu koordinaciju u donošenju
odluka i sprovođenju politike. Partiji koja vodi državu na svim nivoima,
potrebna je koherentna politika, iza koje stoji zajednički cilj i zajednička
dobrobit. A to je uostalom i ono što je potrebno celoj Srbiji.

Jelena Trivan, portparol Demokratske stranke

Kada viši organi ne mogu da kontrolišu odluke nižih organa, tada je viši stepen
centralizacije neophodan. To je slučaj sada sa DS. Bez centralizacije, svaka
organizacija, pa i politička partija, postala bi skup pojedinaca. Po mom sudu,
Demokratska stranka ima viši stepen interne demokratije, od drugih relevantnih
partija Srbije. Lokalni odbori ne moraju da imaju štetu u procesu odlučivanja,
ako se štite partijski interesi.

Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : NIN
Strana : 12
Autor : VESNA PEŠIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



MULTIFUNKCIONERI I KONCENTRACIJA MOĆI

Problem koncentracije moći nije dobio dovoljno pažnje, baš kao i mnogi drugi
koji zadiru u pitanje nekontrolisane moći i neodgovornosti javnih funkcionera.
Neki od njih obavljaju po pet i više javnih funkcija, pa se prosto pitamo kada
stižu da ih sve obave. I ne stižu, već građanima prave štetu, a sebi korist.
Jedan broj javnih funkcionera ima svoje privatne firme, a javne funkcije im
služe da svoj posao razviju i zarade što više novca. Kao i prva pojava – više
javnih funkcija, tako i ova druga - spajanje javne funkcije s biznisom, smatra
se gotovo normalnom stvari. A nije normalno, jer se u oba slučaja radi o sukobu
interesa, kršenju zakona i Ustava, izvoru korupcije i koncentraciji moći.
Do sada nije bilo sistematskih istraživanja ove pojave, pa ne znamo koliki broj
javnih funkcija imaju ministri, funkcioneri u vladi, predsednici opština,
članovi pokrajinskih, gradskih i lokalnih vlada, poslanici, odbornici itd. Tek
ponekad probije u javnost koje funkcije kombinuju, a i tada najčešće u vidu
skandala, na čemu se priča i završava. Tako se u poslednje vreme u javnosti
pominjao ministar Škundrić i njegovo predsednikovanje u NIS-u, ali ne znamo šta
je bilo. Pominjala se i Slavica Đukić-Dejanović koja se bavila i poslovima
Galenike, i čuli smo da je kritiku prihvatila. Prošle godine, najviše pažnje je
izazvalo „otkriće“ da ministarka pravde i sudija Vrhovnog suda honorišu u
Republičkoj izbornoj komisiji. To da ministri, državni sekretari, poslanici,
predsednici opština itd. dobijaju još po jednu tezgu, najčešće u nekom krupnom
javnom preduzeću, takoreći je opšte mesto. Treba samo prelistati Službeni
glasnik. A ko će da završi u „žutoj štampi“, sasvim je drugo pitanje. Dobrog
Rasima Ljajića koji je bez konkurencije šampion u držanju brojnih važnih i
poverljivih funkcija, niko ništa nije pitao. Pre neki dan smo saznali da je bio
i u Upravnom odboru Partizana! Tolika svestranost je retka.
U istraživanju koje sam sama obavila, temeljito sam „preturila“ poslanike u
sazivu 2006. godine, jer sam za njih uspela da iščupam zbirne podatke o drugoj
i trećoj funkciji. I šta sam ustanovila? U to vreme poslanici su mogli biti
gradonačelnici, predsednici pokrajinske vlade ili članovi lokalnih vlada,
direktori, članovi ili predsednici upravnih odbora javnih preduzeća (to i sada
mogu biti), fondova i agencija (to i sada mogu biti), poslovni savetnici itd.
Statistika je izgledala ovako: od 246 poslanika 39 odsto je vršilo samo jednu
javnu funkciju (poslaničku), 44 odosto je imalo još jednu javnu funkciju, a
skoro petina tj. 17 odsto posto je imalo dve-tri i više drugih javnih funkcija.
Ukrštanje poslaničke funkcije sa drugim funkcijama po sadržini je pokazalo da
je 28 odsto poslanika imalo još funkcija u javnim preduzećima, 24 odsto je
vršilo izvršne i predstavničke funkcije na lokalnom i pokrajinskom nivou, a 9
odsto poslanika je imalo mešane funkcije – i u javnim preduzećima i na nižim
nivoima vlasti.
Ponekad se o ovom problemu oglašavao republički odbor za sprečavanje sukoba
interesa čija je dužnost da prati „kombinovanje“ funkcija. Odboru je dozvoljena
samo moralna sankcija, tj. da opomene funkcionera sa više (nedozvoljenih)
funkcija. Prvi put je opomena nejavna, a tek ako funkcioner ne posluša, onda se
opominje javno. Pošto nema više sankcija na raspolaganju, neki funkcioneri kažu
da ih nije briga šta kaže Odbor. Tako se vladaju Dragan Marković Palma,
Veroljub Stevanović i Saša Malenić. Opomene su dobili jer vrše funkcije na
lokalnoj vlasti. Kažu - to nije vlast nego samouprava. Zašto bi oni slušali
Odbor kada ga ne sluša ni vlada. Odbor je tražio od vlade da razreši dva
državna sekretara (Slobodana Homena i Nebojšu Ćirića) zbog zabranjenog vršenja
pritiska na sud. Vlada je rekla NE, od toga nema ništa.
Ovako tanka kontrola funkcionera trebalo bi da se promeni od 1. januara 2010.
kad počne s radom Agencija za borbu protiv korupcije. Postavlja se pitanje
koliko se možemo nadati da će ta nova institucija početi da leči „pokvarenu
državu“, što korupcija zapravo znači. Da bi postigla cilj, agencija mora
podizati svest javnosti i nosilaca javnih funkcija da je akumulacija funkcija
izvor korupcije, ali i tiho ukidanje demokratije. Ona je najprostiji način da
se funkcioneri korumpiraju tako što će pojedinim poslanicima, državnim
činovnicima, ministrima, predsednicima opštine, šef partije iz njegove kvote
javnih položaja dodeliti još jednu ili dve plate, a najbolje u upravnim
odborima bogatih javnih preduzeća. Mora se napraviti atmosfera u kojoj zabrana
više javnih funkcija nije nekakvo zakeranje. To je već počeo da radi Čedomir
Čupić, predsednik Saveta Agencije za borbu protiv korupcije. Zapretio je da od
iduće godine funkcioneri mogu imati samo jednu funkciju. No, on će morati da se
pozabavi i članovima samog Saveta koji takođe vrše više javnih funkcija! Moraće
da smogne i hrabrost da otvori pitanje da li je funkcija predsednika partije –
javna funkcija i da li se i kako ona može kombinovati sa drugim javnim
funkcijama. Već više puta je u javnosti rečeno da predsednik republike ne može
biti istovremeno i predsednik partije. Ali, predsednik se oglušuje o to zato
što mu partija omogućava više nekontrolisane moći. Pošto je lični primer važan,
dobro bi bilo da predsednik republike bude taj koji će izvršiti
samoograničavanje vlasti.
Ovo može zvučati utopistički.Ali pogledajte šta nam poručuju teorija i praksa.
Adam Mihnik kaže da ako postkomunističke zemlje, one u tranziciji, neće da
završe u putinizaciji, tj. autoritarnom režimu sa elementima demokratskog
dekora, onda mora da se odbaci politička kultura komunizma po kojoj partija
odlučuje ko će biti direktor, ko će raditi u banci, bezbednosti, vojsci itd. On
poručuje i to da je samoograničavanje nosilaca izvršne vlasti suština nove
kulture. Ako toga nema, ako oni neće da se ograniče, nego vlada pronalazi način
da prisvoji institucije sudstva, pravosuđa u celini, regulatorna tela, državnu
reviziju, tela za borbu protiv korupcije, ali i religijske i korporacijske
institucije, onda će tranzicija trajati večno, kao kada se kola zaglave u blato.

Antrfile :

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : NIN
Strana : 28
Autor : K. PRERADOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



KO SE BOJI REVIZORA JOŠ

Državna revizorska institucija odlaže podnošenje prekršajnih prijava

Prekršaji po Zakonu o javnim nabavkama zastarevaju u roku od godinu dana od
izvršenja, pa je malo verovatno da će iko biti kažnjen

Žuti karton, ili - javna opomena, tako bi se mogle okarakterisati posledice po
odgovorne prvog Izveštaja Državne revizorske institucije. Javnost je, čini se,
ipak očekivala više. Što je najzanimljivije, to joj je u početku i obećavano.
Pravi „zemljotres” izazvala je u javnosti Srbije prva revizija budžeta Srbije
posle niza godina, koja je ukazala na brojne nepravilnosti u trošenju narodnih
para. Iako je obuhvatio samo 27 odsto sredstava i 18 institucija, izveštaj
Državne revizorske institucije za 2008. godinu politički je prodrmao vladajuću
koaliciju toliko da se vrlo brzo došlo do priče o rekonstrukciji vlade, o
ministrima koji ne rade dobro i o mogućim smenama u vlasti. Tako se predsednik
Srbije Boris Tadić, nakon izveštaja tela za koje njegov koalicioni partner
Mlađan Dinkić tvrdi da je nestručno i bez dovoljno znanja, setio da pojedini
ministri ne rade dobro i, odbivši da ih imenuje, ostavio im rok da se poprave
do februara. Brže-bolje je i Mirko Cvetković rešio da popriča sa svakim članom
svog tima ponaosob kako bi se nepravilnosti otklonile, dok je zamenik premijera
i lider SPS-a Ivica Dačić ocenio da je vreme za rekonstrukciju Vlade.
Zvučne izjave političkih lidera, date više u kontekstu tada aktuelnih
voždovačkih izbora nego iz stvarne namere da neko odgovara za neodgovorno
trošenje novca, trebalo je da pokažu da stranački lideri sa tim sumnjivim
poslovima nemaju ništa. I da će kazniti one u svojim redovima koji ne rade po
zakonu. Samo neko treba da protiv njih podnese prijave. I tu su stavili na muke
državne revizore, koji, da li zbog nesigurnosti u svoje nalaze ili nedostatka
političke podrške, oklevaju da podnesu prijave i pokrenu pitanje odgovornosti
nadležnih. Tako je glavni državni revizor Radoslav Sretenović na skupštinskom
Odboru za finansije najavio da će ministarstvima biti ostavljen rok od 30 do 90
dana da nepravilnosti isprave. Samo u slučaju da je nemoguće otkloniti ih, biće
razmotrena mogućnost podnošenja prekršajnih prijava i to do Nove godine. A time
se cela priča o sankcionisanju odgovornih gotovo obesmišljava, jer najgrublji
uočeni prestupi, a to su oni kod javnih nabavki, zastarevaju u roku od godinu
dana od izvršenja. Dakle, prijave posle Nove godine biće zakasnele. Inače, za
kršenje Zakona o javnim nabavkama nisu ni predviđene krivične kazne, već samo
prekršajne, koje se kreću od 100.000 do milion dinara. Nalaz revizora kaže da
je samo u sistemu javnih nabavki u prošloj godini nelegalno potrošeno dve
milijarde dinara.
Revizorski izveštaj kaže da se od 14 ministarstava, tri uprave i jedne
direkcije, koji su obuhvaćeni prvom kontrolom trošenja novca poreskih
obveznika, poštovanjem zakona može pohvaliti jedino Božidar Đelić, odnosno
Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja. Opoziciju je posebno zabolelo milion
ćevapa koliko su državni organi „pojeli” u prethodnoj godini; tu je naravno i
15.000 evra, koliko je Ministarstvo kulture platilo umetničku sliku, poklon
Evropskoj komisiji, kao i 35.000 evra koliko je Ministarstvo trgovine platilo
fotografije i knjige. Prozvana je i Republička direkcija za imovinu, koja nema
registar ni podatke o stanju državne imovine, ali su zato zaposleni u njoj
prošle godine upisali više od 22 hiljade sati prekovremenog rada, što je
poreske obveznike koštalo osam miliona dinara. Sličnih primera, zabavnih za
javnost i živopisnih za opozicione govornike, ima puno. Na ove načine prekršeno
je više zakona, a osim onog o javnim nabavkama, najčešće je kršen Zakon o
budžetskom sistemu, po kome prekršaji ne zastarevaju tri godine, a novčane
kazne se kreću od pet hiljada do milion dinara. Čak i da kazni bude, malo je
verovatno da će ih platiti ministri, jer će prijave biti podnete protiv
odgovornih lica, odnosno onih čiji su potpisi na takvim odlukama, a to su
najčešće državni sekretari ili drugi službenici u ministarstvima.
Važna, koliko i kažnjavanje ovih prestupa, bila bi izmena Zakona o budžetskom
sistemu, tako da više ne ostavlja mogućnosti za slobodna tumačenja. Stručna
javnost upozorava da kod većine nepravilnosti pravih elemenata krivičnih dela i
nema, jer zakoni nisu kršeni, već tražene svojevrsne „rupe u njima”, čime je
pre svega narušen duh zakona i moralni princip da narodne pare treba štedljivo
trošiti. A te principe kršile su i sve prethodne vlade, naročito uoči dolaska
MMF-a, kada se pribegavalo različitoj ekonomskoj gimnastici, u kojoj su naši
zvaničnici pokazali zavidnu maštu. Tako se iz potrebe da se subvencije javnim
preduzećima, pre svega Železnicama Srbije, prikažu što manjim, dobar deo njih
knjižio kao navodne kratkoročne pozajmice iz budžeta, za koje se unapred znalo
da nikada neće biti vraćene. Naravno da iza ovakvih odluka nije stajao samo
jedan ministar već čitava vlada, vođena logikom „da opet pređemo MMF”. A i
građane, koji nisu znali na šta je njihov novac trošen.

Antrfile : Nema oklevanja

Radoslav Sretenović, glavni državni revizor

Radoslav Sretenović se nalazi u ne baš zavidnoj poziciji; do juče je bio
slavljen, ali bi mogao da budu prezren, ukoliko od Izveštaja koji je potpisao
ne bude nikakvog efekta. To je bila glavna tema kratkog razgovora za NIN.
Spremate li prekršajne ili krivične prijave protiv odgovornih lica, jesu li to
ministri ili neko drugi u ministarstvu?
Državna revizorska institucija ne kažnjava prekršioce zakona, već preduzima
odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti. O kojim merama se radi i koje ćemo
prijave podneti zavisiće od toga kakve su nepravilnosti otkrivene i
kvalifikovane. Prijave će biti podnete protiv svih odgovornih lica.
Često se u medijima govori o zastarelostima. Kada je reč o prekršajnim
prijavama iz Zakona o budžetskom sistemu koji je primenjivan u toku 2008.
godine, mogu reći da prekršaji nisu zastareli, jer nije protekao zakonski rok
od tri godine od kada je prekršaj učinjen. Naše je da svaku prijavu obradimo i
podnesemo nadležnom organu koji dalje o njoj odlučuje. On će odlučivati i o
zastarelosti.
Vaše slovenačke kolege tvrde da oni još u toku revizije podnose prijave, a i
naš zakon daje takvu mogućnost. Ima li oklevanja u tome pošto ste rekli da će
se o prijavama razmišljati tek kad skupštinski Odbor za finansije usvoji
izveštaj?
Tačno je da naše kolege iz Računskog suda Slovenije podnose prijave u toku
revizije, ali ne zaboravite da oni već 12 godina imaju ovu instituciju. Kada je
u pitanju preduzimanje mera, nema pogađanja. Uradićemo posao kako nam to Zakon
nalaže, svidelo se to nekome ili ne. Tu nema oklevanja niti smo čekali
zasedanje Odbora za finansije.
Mislite li da u nekim slučajevima ima osnova za podnošenje krivičnih prijava i
ko to treba da uradi?
Nakon urađene detaljne analize pažnju ćemo pokloniti svim prijavama. Nije nam
cilj da podnesemo prijave reda radi pa da one budu odbačene, već da imaju
efekte za prekršioce.
Kako gledate na izjave pojedinih ministara da je izveštaj nestručan i
neutemeljen?
Ne želim da preko štampe komentarišem reagovanja pojedinih ministarstava, već
samo da skrenem pažnju na sve ono što je tokom revizije ispitivano i dato u
izveštaju.
Sa koliko ljudi i u kojim rokovima ste uradili reviziju budžeta za 2008. i šta
očekujete u narednoj godini?
Reviziju za 2008. smo radili od kraja maja do kraja septembra, sa četiri
ovlašćena državna revizora i dva saradnika u reviziji. Uspeli smo da ispitamo
jedan izuzetno složen sistem kakav je budžet države, da ispitamo kako
funkcioniše računovodstveni sistem, interne kontrole i interna revizija, da
ispitamo kako se vodi evidencija o državnoj imovini, o potraživanjima, o
upravljanju likvidnim sredstvima i obavezama i da sastavimo svoj prvi
izveštaj, paralelno sa obukom za sticanje potrebnih znanja za vršenje
kvalitetne i sveobuhvatne revizije.
S obzirom na veliki broj korisnika budžeta, a ima ih blizu 9.000, potreban nam
je veliki broj revizora. Da bismo uradili kompletnu reviziju budžeta kakav je
naš, potrebno nam je najmanje 30 revizora i rad od osam do 10 meseci.
Plata revizora je u skladu sa platama zaposlenih u državnim organima. Smatram
da je za ovaj izuzetno odgovoran, stručan i složen posao plata mala i upravo je
visina plate osnovni problem kod regrutovanja novih revizorskih kadrova.
Koliko je namensko trošenje sredstava i postojanje revizije važno za povlačenje
novca iz evropskih fondova?
Samo postojanje revizije i izdavanje ovog prvog izveštaja je tesno vezano sa
povlačenjem i korišćenjem sredstava iz pretpristupnih fondova EU. Jedan od
uslova za dobijanje pomoći iz ovih fondova, kao i kredita Svetske banke, upravo
je izveštaj o reviziji završnog računa budžeta za 2008. godinu.

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : NIN
Strana : 32
Autor : DRAGANA PEJOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



HRABRIJE OD MUŠKARACA

Žene na teškim zadacima

Novac se preselio u one profesije koje sada postaju „muške“, a zahtevnost
zadataka ostala je na onim poslovima koji se pretvaraju u „ženske“

Deceniju već Srbija nije imala muškarca koji bi predsedavao Vrhovnim sudom.
Tako je i danas. U vreme reformi u sudstvu, poslu koji stručnjaci karakterišu
kao najteži od uspostavljanja savremenog sistema sudstva u Srbiji i vremenu u
kome se očekuje nezahvalno i zakonski nepotkovano obračunavanje sa korupcijom,
žene su ne samo ravnopravno zastupljene, nego ih je u sudovima i tužilaštvima
dva puta više. Tamo gde bi ostvarenje tih teških zadataka trebalo da počinje i
da se završava. Kad je o sudstvu reč, žena (Nata Mesarović) presudila je i u
procesu za ubistvo Zorana Đinđića, koji se opravdano značajem, a u žargonu
javnosti, naziva procesom decenije. I sedam od devet članova Ustavnog suda su,
takođe, žene, ali da li je ta slika pravi dokaz emancipacije prava žena u
Srbiji? Da li su brojke pokazatelj potpunog rodnog egalitarizma u kome nije
važno da li je osoba muškarac ili žena ili je jedan pol od drugog kadriji da se
lati najtežeg posla? Ili je, pak, reč o trendu zbog koga poslednjih dana
strahuje i Evropska komisija, a koji se na ovom primeru može prikazati tako što
su žene dobile uloge u sudstvu kada su se muškarci, za novcem, pomerili u
advokaturu?
U izuzetno važnim sektorima radi višestruko više žena nego muškaraca. U
obrazovanju tri puta, a u zdravstvu i socijalnim ustanovama čak četiri i po
puta više. Ali, praksa bi opovrgla tezu da se ulaskom žena u određenu
profesiju, ma koliko nam se činila važnom, može konstatovati dostignuta
jednakost polova u pravima. Jedino bi se moglo raspravljati o tome da se,
naprotiv, i ne samo u Srbiji, novac preselio u one profesije koje sada postaju
„muške“, a da je zahtevnost zadataka ostala na onim poslovima koji se
pretvaraju u „ženske“.
Profesorka Zorica Mršević, zamenica ombudsmana za rodnu ravnopravnost i prava
osoba sa invaliditetom, kaže da su broj žena sudija i njihove vodeće pozicije u
sudstvu dokaz napornog rada u dvadesetogodišnjim profesionalnim karijerama.
„Nakon toliko napora, nije važno da li je neko muškarac ili žena, ali to ne
može biti dokaz emancipacije. To je posledica politike obrazovnog egalitarizma
koja je počela pedesetih godina. Od kada nam je obrazovanje postalo dostupno
svest se postepeno menjala, a žene su napredovale u društvenoj hijerarhiji.
Većina roditelja danas želi jednako obrazovanje i za sinove i za kćeri, ali
istina je da je u svetu aktuelni problem lošiji uspeh muškaraca“, kaže
Mrševićeva.
Svakako, napredak na društvenoj lestvici nije samo posledica obrazovanja. Broj
institucija koje štite prava žena kod nas iznenadio bi i Klaru Cetkin lično.
Imamo Savet za ravnopravnost polova, skupštinski Odbor za ravnopravnost polova,
Upravu za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku,
Zavod za ravnopravnost polova. Srbija se, dakle, može pohvaliti zavidnim brojem
institucija, ne računajući nevladine organizacije, koje brinu o rodnoj
ravnopravnosti. Štaviše, Srbija se može pohvaliti čak i za Evropu natprosečnim
procentom žena u institucijama. Ovdašnja vlada nikada nije imala više
ministarki. Pet žena na čelu ministarstava u procentima je već 20 odsto, u
trenutku kada predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo izražava
zabrinutost što evropske institucije ne dostižu taj procenat i zato što se ne
pojavljuju kandidatkinje koje bi preuzele mesta predsedavajućih evropskim
organima. I srpski parlament, istina, prednjači u broju poslanica (21,6 odsto)
u odnosu čak i na mnoge veoma razvijene stare demokratije kakva je Velika
Britanija (19,3 odsto), ali u odnosu na 1960-te kada je republička skupština
brojala 71 poslanicu, današnje se stanje stvari ne može smatrati napretkom.
Ali, i zato što žene u Srbiji nisu na rukovodećim mestima: zauzimaju samo jednu
petinu direktorskih mesta, a na čelnim pozicijama upravnih odbora ih je 14
odsto. Da žene manje odlučuju može se dokazati već kada se uporedi natprosečna
zastupljenost žena u institucijama Srbije sa brojem rukovodećih mesta koje
imaju. Tek treći put u istoriji Skupštinom, istina, predsedava žena, ali
nijedna od petnaestak parlamentarnih partija nema predsednicu.
„Tamo gde je moć nema žena. To je svetski trend. Profesije postaju ženske kada
se iz njih sklanja novac. Tamo gde se donose odluke, gde je novac, tamo ih
nema, nego tamo gde su radna snaga. I to je zato što obrazovanje nije jedini
faktor. Takva kretanja rastu na osnovu stereotipa i pretpostavljenih očekivanja
od žene i od muškarca, na osnovu podele uloga, koja se još više javlja u
zaoštrenim tržišnim uslovima i sa visokom stopom nezaposlenosti. Tako žene
prolaze sito i rešeto“, objašnjava Zorica Mršević. Ona kaže da ta pomeranja
nisu noviji, nego vekovni trend.
„Na prvoj pisaćoj mašini u vojsci, koja je bila glomazna sprava i trebalo ju je
podmazivati, depeše su slali dobro plaćeni muškarci. Kasnije u mirnodopskim
uslovima, taj posao postaje slabo plaćen i preuzimaju ga žene. Isto je i sa
medicinom. Prvi lekari opšte prakse i pedijatri bili su dobro plaćeni. Žene su
postale profesori u srednjim i osnovnim školama, kada je taj posao postao
potplaćen.“
Razlika u odnosu na ta vremena je, ako ni u čemu drugom, ono u veoma visokom
nivou obrazovanja koje žene imaju danas. Dok je s početka prošlog veka žena na
fakultetu bila prava retkost, u Srbiji su danas čak 60 odsto diplomaca
studentkinje, a 40 odsto studenti. Ali, Srpska akademija nauka, koja bi trebalo
da pokreće društvene procese napred objedinjujući rad najzaslužnijih naučnika i
umetnika, ima tek dvadesetak ženskih članova i to u onim oblastima koje se
stereotipno predstavljaju ženskim - u umetnosti, ponekad književnosti, retko
pravu, još ređe matematici.
Isidora Žebeljan, kompozitorka i jedna od najmlađih akademika smatra da bi bilo
zanimljivo videti rezultate jedne ozbiljne studije o tome koje su žene u Srbiji
postigle izvanredne rezultate u svom poslu, a nisu postale članice SANU.
„To govorim zato što ne mogu a priori da prihvatim konstatacije da žena u SANU
ima malo, kao što nemam argumenata ni da takve primedbe odbacim. Moj utisak je
da u SANU nema mizoginije i procentualno mali broj žena u članstvu SANU jeste
posledica opšteg društvenog stanja i njegovih procesa, istorije odnosa među
polovima, činjenice da je žena veoma sporo dobijala svoje pravo mesto u
društvu, što, naravno, nije specifičnost samo naše sredine. Pogledajmo samo
primere dodela Nobelovih nagrada u različitim oblastima: nagradu za fiziku, u
celokupnoj istoriji ove nagrade do 2008. godine, dobile su samo dve žene, za
hemiju svega tri žene od ukupno 154 nagrade, za medicinu od 1990. godine do
danas dodeljeno je 46 nagrada, od kojih je pet puta nagradu dobila žena, dok je
za književnost od ukupno dodeljenih 106, nagradu dobilo svega 12 žena“.
Ispod površine nametnute normama i standardima o ravnomernoj raspodeli
funkcija, posebno političkih, statistika zabrinjava. Stopa nezaposlenosti žena
u Srbiji je 24 a muškaraca 16 odsto. Potom, plate za iste pozicije su manje
ukoliko je na njima žena, žena nema ni u privatnom poslu ni u privatizaciji,
konačno visina zarade za istu poziciju značajno se umanjuje ukoliko na to radno
mesto dolazi žena, pa je i prosečna zarada za žene za deset hiljada manja nego
za muškarce.
U posebno teškom položaju su žene iz ruralnih sredina od kojih se čak dve
trećine vodi kao pomažući član domaćinstva. Što će reći da one učestvuju u
porodičnim poslovima, ali za to nisu plaćene i u 84 odsto slučajeva ne poseduju
ni zemlju ni sredstva za rad. Napredak se ne može videti u ovim podacima, pre
svega zato što prethodna slika nije bila gora od sadašnje. Naprotiv. Jer
polovina tih žena na selu pre teških vremena - nemaštine, pa privatizacije,
bila je zaposlena u industriji, ugostiteljstvu ili trgovini. Danas, one više ni
ne traže posao. Neke zato što s pravom veruju da nikoga ne bi mogle ubediti da
ih zaposli sa 50 godina života, jer se od mlađih srednjeobrazovanih žena na
stereotipno ženskim poslovima očekuje da izgledaju lepo i da se odreknu
osnivanja porodice dok su kod tog poslodavca, a na mestima na kojima bi,
sledeći trendove, mogla i starija žena da se zaposli, u industriji npr. - nema
posla.
Osvrtom na institucionalnu, a nakon izmena Zakona o porodici i usvajanja Zakona
o zabrani diskriminacije i na zakonsku sliku, žena u Srbiji trebalo bi da bude
zadovoljna svojim pravima, položajem i brojnim adresama na koje bi mogla da se
žali, ukoliko, ipak, želi bolje. Pa ipak, uprkos institucionalnom rešenju
problema i uprkos njihovom formalno većem obrazovanju, žene su daleko od puta
na kome će biti nebitno u kom su rodu. Društvene predrasude obruč su koji steže
snažnije i od zakona. Njih je dovoljno ilustrovati šovinističkim stavom da je
ženi, za razliku od muškarca, mesto u porodici i da se ona tamo jedino do kraja
ostvaruje. To kažu muškarci od kojih samo tri odsto aktivno učestvuje u
svakodnevnom negovanju dece. I žene, koje zbog toga i nemaju izbor da misle
suprotno. Onih 97 odsto muškaraca koji ne učestvuju u brizi o domaćinstvu
istovremeno upravljaju državom, rukovode kompanijama, određuju tokove
društvenih promena. Kada jedna ili više žena uspe profesionalno da se nametne
kao lider i postane ta koja odlučuje, upućivanje na tu retkost ne bi se smelo
smatrati feminizmom.

Antrfile : Preporučeni minimum od 40 odsto

Narodna skupština Srbije je iznad svetskog proseka po zastupljenosti žena u
poslaničkim klupama. Sa oko 22 odsto žena, ovdašnji parlament je iznad i mnogih
razvijenih zemalja. Ali, s obzirom na to da žene čine više od polovine svetske
populacije, organizacije poput Ujedinjenih nacije ne gledaju na taj procenat sa
zadovoljstvom. Jer je na svetskom nivou, baš kao i u Srbiji, mnogo manji
procenat žena na mestima na kojima se donose važne odluke. Preporučeni minimum
od 40 odsto dostigle su samo tri zemlje članice Evropske unije i jedna afrička
zemlja. Švedska u svom parlamentu ima 46 odsto žena, Finska 41,5, Holandija
41,3, a blizu minimuma su Belgija sa 37,3, Danska 38 i Norveška sa 37,9 odsto.
Ruanda je, međutim, prestigla i najrazvijenije evropske demokratije, pa
trenutno u parlamentu ima gotovo polovinu žena - 48,8 odsto. U pet evropskih
zemalja nema nijedna žena među ministrima. Finska i Švedska, s druge strane,
prelaze 50 procenata u sastavu svojih vlada, ali na čelu vlada žene su jedino u
Nemačkoj i Ukrajini.
U našem komšiluku, ispred Srbije, po broju narodnih poslanica je samo
Makedonija koja ima čak 28,3 odsto žena u parlamentu. Na nivou smo Bugarske i
Hrvatske (s tim da Hrvatska, takođe, ima predsednicu vlade) ali daleko ispred
Slovenije, Rumunije i Mađarske, zemalja u kojima se zastupljenost žena u
parlamentu vrti jedva oko 10 odsto. Na lokalnom nivou procenti su na nivou
statističke greške, jer je u Srbiji samo šest predsednica opština i tek 20
odsto odbornica u lokalnim skupštinama. U tom pogledu, Ruskinje su u daleko
najboljoj poziciji da na lokalnom nivou donose odluke. Nije polovina, ali 30
odsto je najveći procenat gradonačelnica u jednoj zemlji.

Radmila Dragičević - Dičić: Žene ne beže od opasnosti

Pri osnivanju posebnog Odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u
Beogradu, žene sudije su bez straha pred pretpostavljenom opasnošću zadatka
bile spremne da učestvuju u osnivanju tog Odeljenja, kaže za NIN Radmila Dičić
- Dragičević, jedna od sudija takozvanog Specijalnog suda. Kao u celom
pravosuđu i Specijalni sud danas broji više žena nego muškaraca u sudskim
većima, a to je prema mišljenju Dičićeve posledica nekoliko objektivnih razloga.
Žene su pokazale veću spremnost da učestvuju u osnivanju tog odeljenja, a
rizik od eventualne opasnosti ni u jednom slučaju nije bio razlog za
odustajanje od te namere. Prema mom mišljenju, žene jesu kadrije da se
prihvate težih poslova, ali u slučaju pravosuđa u celosti veća prisutnost
žena nije posledica neke kampanje za ravnomernu rodnu zastupljenost. Takva
slika je prisutna duži vremenski period. I to zato što su se muškarci
pomerali ka advokaturi kao bolje plaćenom poslu, pretpostavljam zato što se
osećaju kao glava porodice koja mora da donosi novac dok su žene ostajale na
tim poslovima. S druge strane, pri izboru novih kadrova, počev od pripravnika,
u sudu se vrednuje i uspeh na fakultetu i dužina studiranja u čemu žene imaju
bolje rezultate, kaže Dičićeva. Vrhovni sud poslednju deceniju nije imao
nijednog predsednika, a i u Ustavnom sada sedi predsednica zahvaljujući, veruje
Dičićeva, ličnoj zasluzi i profesionalnom razvoju svake od tih žena koje su
bile predsednice.

============================




Datum : 10.12.2009
Novina : Vreme
Strana : 10
Autor : MARIJA VIDIĆ
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



ŠLAG NA MINISTARSKOJ TORTI

Zašto je prvi revizorski izveštaj o trošenju novca poreskih obveznika izazvao
političku buru, zašto se ministri ne osećaju prozvanim i da li će biti i kakvih
posledica

Bahato trošenje novca građana Srbije u kafanama – 56 miliona dinara ili 700.000
evra – kršenje odredaba Zakona o javnim nabavkama, milionski troškovi koji su
podvođeni pod "reprezentacija", neopravdani ugovori o delu, astronomski
honorari, "savestan" i "vredan" rad ljudi u pojedinim zdravstvenim centrima
koji su bili toliko savesni da su radili, i naravno naplaćivali svoj rad u
trajanju i do 30 sati dnevno... Ovo je samo sažetak nekoliko detalja iz
izveštaja o reviziji budžeta za 2008. godinu koji je Državna revizorska
institucija (DRI) izradila pregledom malog dela dokumentacije 14 ministarstava,
tri uprave i Direkcije za imovinu Srbije.

Na spisku onoga što je šokiralo javnost nalazi se i plaćanje troškova kupovine
štampe za prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, kao i podatak da je iz
budžeta za potrebe dvora u 2008. godini isplaćeno 30 miliona dinara. Najveći
problem ovde je to što prestolonaslednik nikad nije predao nadležnom
Ministarstvu kulture nikakav izveštaj o tome kako troši novac koji dobija od
građana, što je obavezan da uradi. Osim toga, i Ministarstvo kulture je davalo
novac bez ikakvog plana, programa i projektne dokumentacije, a Nadica Momirov
iz Ministarstva kulture to je ovako objasnila: "Tamo se često dešavaju i
izložbe i neki drugi kulturni sadržaji koje mi finansiramo. Pre svega se odnosi
na programe, na kulturne sadržaje i na održavanje kompleksa. Videli smo da
postoji problem i reagovali smo i tražili dodatno objašnjenje, precizno, i
revizija je potvrdila da je to tako dobro kako smo mi tražili."

ŠIROKO I OPUŠTENO: Sve u svemu, osim pomenutih, u izveštaju DRI-ja se navodi
još mnogo ozbiljnijih i manje ozbiljnih propusta. Predsednik DRI-ja Radoslav
Sretenović je, predstavljajući 27. novembra pomenuti izveštaj, objasnio i da su
otkriveni nedostaci u računovodstvenom sistemu, posebno u pogledu podataka iz
glavne knjige trezora koja nije pravilno vođena. Sretenović je dodao da interna
revizija i kontrola, takođe, nisu organizovane u skladu sa zakonom, da ne
postoji kompletna i ažurirana evidencija državne imovine, a da je DRI naišao na
nepravilnosti kada su u pitanju kratkoročna potraživanja i obaveze. Još jedan
od zanimljivih "detalja" jeste i to da je iznos iskorišćenih donacija manji za
380 miliona dinara u odnosu na ukupno pristigle donacije u budžet. Ministarka
finansija Srbije Diana Dragutinović je kasnije objasnila da je nepoznanica šta
se desilo sa tih 380 miliona dinara i gde su utrošeni.

Vezano za, kako su brojni građani ovih dana komentarisali, uvredljivo i
šokantno ponašanje državnih funkcionera prilikom trošenja narodnog novca, treba
napomenuti da je ovo prva revizija budžeta izvršena posle 2001. godine. Oni
čije su finansije kontrolisane, unapred su mogli pretpostaviti da će njihovo
trošenje novca u 2008. godini biti predmet revizije. Zato nisu nevažna pitanja
– mada na njih verovatno nikad nećemo dobiti odgovor – o tome kako je država
trošila pare svojih građana ranijih godina, kada DRI nije bio ni u planu.
Takođe, valja podsetiti da se o potrebi za državnom revizijom godinama samo
govorilo, a da je tek septembra 2007. usvojen zakon kojim je ova institucija
osnovana. Scenario je nadalje isti kao i prilikom osnivanja drugih
antikorupcijskih ustanova: čekalo se da se izaberu revizori, koje su predlagale
političke partije, potom nije bilo kancelarija u kojima bi DRI mogao da radi,
pa niko nije želeo da radi u ovoj ustanovi zbog preniskih plata... Poslovnik o
radu te institucije Skupština je usvojila tek u januaru 2009. godine, kada su
se konačno stekli uslovi da DRI počne da obavlja poslove iz nadležnosti.
Revizija budžeta za 2008. godinu započeta je tek sredinom maja. Iako je
predviđeno ukupno 117 zaposlenih, DRI je tada imao 22 revizora koji su sedeli u
jednoj sali Doma Narodne skupštine. Tek pre dva meseca DRI je na privremeno
korišćenje dobio 10 kancelarija u vlasništvu Narodne banke Srbije. Zbog svega
toga DRI nije bio u mogućnosti da da mišljenje o reviziji budžeta koju je
uradio.

Treba još napomenuti i da su revizori pregledali samo "uzorke izvršenih
transakcija", dakle ne i kompletan finansijski život kontrolisanih ustanova.
Osim 18 ustanova koje su kontrolisane, postoji više od 8000 njih koje podležu
reviziji, među kojima su i javna preduzeća, što znači da su revizori ove godine
samo "zagrebali" po površini državne kase.

NISAM JA: Odmah po objavljivanju izveštaja, predstavnici pojedinih
ministarstava izašli su u javnost sa kritikama na račun rada DRI-ja, tvrdeći da
neki delovi izveštaja nisu tačni. Prednjačilo je Ministarstvo rada i socijalne
politike Rasima Ljajića, čiji su predstavnici, kako su naveli, "iznenađeni
načinom na koji je izveštaj predstavljen javnosti". Državni sekretar u
Ministarstvu rada i socijalne politike Zoran Martinović, napominjući da to
ministarstvo u potpunosti podržava rad DRI-ja, rekao je na konferenciji za
novinare da izveštaj DRI-ja ima određene korisne primedbe, ali da one nisu
dokaz "bilo kakvih zloupotreba u finansijskom poslovanju".

U isto vreme, reagujući na izveštaj DRI-ja, saopštenjem se javilo i
Ministarstvo zdravlja, koje tvrdi da u potpunosti radi u skladu sa zakonom.
Ministarstvo je pokušalo da objasni i opravda navode izveštaja u kom piše da
nisu radili u skladu sa propisima i da su nenamenski trošili novac iz budžeta.
"Troškovi za ugostiteljske usluge i reprezentaciju Ministarstva zdravlja
najviše obuhvataju organizaciju stručnih skupova i konferencija za predstavnike
sistema zdravstvene zaštite sa teritorije Srbije, koji se najčešće organizuju u
prostorijama u vlasništvu države", saopštilo je Ministarstvo zdravlja,
objašnjavajući zašto u izveštaju DRI-ja stoji da je na ugostiteljske usluge
potrošilo 3,3 miliona dinara, a da čak nema ni dokaza da je taj novac potrošen
u "poslovne svrhe".

Kako bilo, o značaju ovakvih izjava govori i to što su, kako je Sretenović
objasnio, "svi korisnici budžeta koji su bili predmet kontrole DRI-ja u
postupku pripreme izveštaja imali priliku da dostave svoje primedbe pre nego
što je napravljen konačni izveštaj". On je u razgovoru za agenciju Beta
precizirao da pre nego što je objavila konačan izveštaj, Državna revizorska
institucija je dva puta dostavljala svoje nalaze ministarstvima koja sada
osporavaju nalaze državnih revizora. "Naknadne primedbe ministarstava ili bilo
kojih drugih budžetskih korisnika državni revizori neće razmatrati. Takvo
ponašanje tumačimo kao pokušaj da se u javnosti ospore nalazi DRI-ja i naruši
njegov kredibilitet", rekao je Sretenović.

U međuvremenu, mediji su nastavili da objavljuju podatke iz izveštaja DRI-ja, a
prozvani su se pravdali, sve dok nije reagovao predsednik Srbije Boris Tadić
ističući da podržava rad DRI-ja, da se njen izveštaj "mora uzeti sa punom
ozbiljnošću", da nije zadovoljan radom pojedinih članova Vlade i da će zbog
toga Vlada Srbije u narednom periodu morati veoma ozbiljno da analizira rad
pojedinih ministarstava.

"Pažljivo sam pogledao izveštaj revizora koji govori o prekomernom trošenju
sredstava u oblastima koje su potpuno izlišne u okolnostima svetske finansijske
krize, kao što su reprezentacija ili slično", rekao je Tadić i dodao da je
bahato i neodgovorno ponašanje državnih institucija "veoma opasno za ekonomske
okolnosti u kojima se nalazi Srbija". Mada je Tadić upotrebio i termin
"rekonstrukcija vlade" (objasnio je da je rekonstrukcija vlade pre svega u
nadležnosti premijera, ali da je on spreman da dâ svoj doprinos kao prvi čovek
jedne od vladajućih stranaka), premijer Srbije Mirko Cvetković je njegovu
izjavu ublažio objašnjenjem da "tim koji pobeđuje ne treba menjati", a
koalicioni partneri Demokratske stranke, ministri iz G17 plus i SPS-a pojasnili
su da rekonstrukcija ne znači nužno izmenu članica vladajuće koalicije već i
samo kadrovske promene.

Premijer Cvetković je, govoreći o izveštaju DRI-ja, dodao da će obaviti
razgovore sa svim ministrima zajedno, a zatim i sa svakim pojedinačno.

KOD PREMIJERA: Nekoliko mini anketa koje su sprovele dnevne novine među
ministrima vlade Mirka Cvetkovića, pokazale su da se niko od ministara – a
gotovo svima je u izveštaju DRI-ja pronađen bar neki "greh" – ne oseća
odgovornim, niti se prepoznao u poruci predsednika Tadića da nije zadovoljan
radom pojedinih članova Vlade.

Ministar policije Ivica Dačić rekao je novinarima "Danasa" da svi treba da se
plaše premijerovog poziva na razgovor, "ali od drugih državnih organa, koji za
to umesto političkih prekora izriču mnogo strože kazne". Ministar zdravlja
Tomica Milosavljević izjavio je da se to ministarstvo "nije prepoznalo" u
kritikama, ali da svako treba da radi svoj posao bolje. Žaleći se da na
prigovore na izveštaj DRI-ja nisu dobili nikakve odgovore, Milosavljević je
objasnio da se o izveštaju moralo diskutovati u parlamentu, kao i da mediji
nisu na adekvatan način preneli podatke DRI-ja vezane za Ministarstvo zdravlja.

Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan, tvrdi da je resor
na čijem je čelu u prethodnom periodu radio veoma dobro i da su postignuti
rezultati zadovoljavajući, a Snežana Samardžić-Marković, ministarka omladine i
sporta, koja se takođe ne oseća prozvanom, rekla je da je bolje da novinari
pitaju predsednika "na koga je mislio". Svojim radom je zadovoljan i Srđan
Srećković, ministar dijaspore, koji je rekao da je njegovo ministarstvo dobilo
podršku članova Vlade za novu politiku prema dijaspori. Ministarstvo
telekomunikacija Jasne Matić takođe nije prozvano, kaže ova ministarka,
dodajući da je rad njenog ministarstva javnost ocenila najvišom ocenom.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin, kome su
"pronađena" tri ugovora o kupovini sredstava za borbu protiv ambrozije, krpelja
i komaraca sklopljena u aprilu 2008. po hitnom postupku, iako prema oceni
DRI-ja za to nije bilo potrebe, spreman je da razgovara samo o poljoprivredi, a
ne i da odgovara na politička pitanja. Ministar za ljudska i manjinska prava
Rasim Ljajić, čije je ministarstvo u 2008. imalo između ostalog neke
problematične javne nabavke, rekao je za "Večernje novosti" da kod njega u
ministarstvu nema korupcije, već samo tehničko-administrativnih propusta.
Mlađan Dinkić je ranije objasnio da se ne oseća prozvanim, ali da je izveštaj
DRI-ja u nekim segmentima tendenciozno i čak netačno prikazan javnosti.
Ministar Milutin Mrkonjić izjavio je za "Večernje novosti" da bi ispravio sve
nedostatke i propuste u radu u svom resoru, ali da ih nije bilo. "Razgovaram
redovno sa državnim revizorom Sretenovićem i cenim njihov rad. Njegova
institucija je utvrdila da smo sve radili prema propisima", rekao je Mrkonjić.
Ostali ministri takođe su imali slične odgovore, osim ministra spoljnih poslova
Vuka Jeremića koji je prihvatio kritiku predsednika Tadića i poručio da bi bilo
bolje "da se svi osećaju prozvanim, pošto svako može i više i bolje". Sudeći po
svim ovim izjavama, bitnije promene u načinu raspolaganja novcima građana –
biti neće.

EPILOG: Mada je predsednik Tadić naglašavao da Vlada Srbije treba da utvrdi da
li je kod trošenja sredstava bilo samo nepravilnosti ili kršenja zakona, a
premijer Cvetković unapred pojasnio da se "sa sigurnošću može reći" da u
izveštaju DRI-ja nisu evidentirani prekršaji koji zahtevaju krivičnu
odgovornost, o ovome će, kako bar zakon propisuje, odlučiti Državna revizorska
institucija. Predsednik DRI-ja Sretenović objasnio je da bi do kraja godine
trebalo da bude poznato da li će biti podnete prijave, prekršajne ili krivične,
zbog nepravilnosti koje se pominju u izveštaju. DRI, inače, ima mogućnost da
obavesti javnog pravobranioca o utvrđenim nepravilnostima, kako bi pokrenuo
postupak protiv institucija i pravnih lica koji su nezakonitim poslovanjem sa
budžetskim korisnicima naneli štetu državi. Zakon obavezuje sudove, tužilaštvo,
MUP i druge organe da na zahtev DRI-ja odgovore u roku od 30 dana, odnosno da
tu instituciju obaveste o merama koje su preduzeli. Revizori su sada na potezu.

Antrfile : Ima se, može se –
Iz revizorskog izveštaja

Ministarstvo zdravlja za usluge javnog zdravlja (inspekcija i analiza) u 2008.
platilo je 919.433.000 dinara. Testom, na uzorku od 436.651.000 dinara,
obuhvaćeno je osam zavoda i instituta. Zavod za javno zdravlje Požarevac je na
ime ostvarenih sati rada po izvršiocima prikazivao mesečno angažovanje u
trajanju od 230 do 650 sati mesečno. To znači da su neki od zaposlenih
prekovremeno radili i do 22 sata dnevno, uz uobičajeno radno vreme, i to i
subotom i nedeljom. DRI je utvrdio da 15 izvršilaca ima više iskazanih sati, od
čega troje za svih 12 meseci.

DRI je utvrdio da su u Republičkoj direkciji za imovinu skoro svi zaposleni
svakog meseca radili prekovremeno. Isplaćen im je dodatak za prekovremeni rad u
iznosu od 7.972.000 dinara, ali dokumenta potrebna za isplatu prekovremenog
rada nisu potpisana od strane ovlašćenog lica, a i o tome se ne vodi evidencija.

Ministarstvo rada i socijalne politike sklopilo je u avgustu 2007. godine
ugovor o javnoj nabavci, male vrednosti, za usluge održavanja računarske mreže
i mrežnih servisa s preduzećem Get kompjuters iz Beograda, iako je trebalo da
sprovede tender. Ministarstvo je istoj firmi dva puta platilo usluge za isti
mesec (309.000 dinara).

Ministarstvo prosvete nije sprovelo javnu nabavku usluge štampanja testova za
kvalifikacioni ispit za upis učenika u srednje škole za školsku 2008/2009.
godinu. Ugovor vredan 5,7 miliona dinara je sklopljen bez javne nabavke s
Prosvetnim pregledom d.o.o. iz Beograda.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja zaključilo je ugovore o delu za
stručne usluge u iznosu od 66.380.000 dinara. DRI je testirao rashode u iznosu
od 24.880.000 dinara i utvrdio da je s fizičkim licima sklopljeno 59 ugovora,
od kojih su mnogi obnavljani tokom cele godine. Među 59 lica bilo je 12 kurira.
DRI je zaključio da se za ove i druge poslove koje je na ovaj način sklapalo
Ministarstvo, ne može zaključivati ugovor o delu.

Ministarstvo zdravlja je za stručne usluge u 2008. platio 90.636.000 dinara.
Testirani su rashodi u iznosu od 40.249.000 dinara za ukupno 48 lica. Od tih 48
testiranih lica, za 34 lica isplata je vršena za svih dvanaest meseci 2008.
godine po ugovorima o delu koji su zaključivani iz meseca u mesec, za istu
vrstu posla, tokom cele godine. Na godišnjem nivou, neto ugovorena naknada
kretala se od 63.000 dinara za čišćenje prostorija do 1.543.000 dinara za
poslove tehničkog direktora projekta. Većina ugovora nije ni smela da bude
zaključena jer se poslovi za koje su te osobe angažovane po sistematizaciji već
obavljaju u Ministarstvu zdravlja.

Budžetski rashodi usluga za domaćinstvo i ugostiteljstvo u 2008. godini
iznosili su 111.653.000 dinara. Izvršeno je testiranje iznosa od 56.396.000
dinara kod ministarstava rada, zdravlja, ekonomije, Ministarstva za Kosovo i
Metohiju, Ministarstva finansija i prosvete.

Ministarstvo rada i socijalne politike za ugostiteljske usluge potrošilo je
4.095.000 dinara. DRI je utvrdio da za ugostiteljske usluge ne postoje
izveštaji ili dokazi da su korišćene u svrhu posla i poslovnih odnosa.

Ministarstvo zdravlja potrošilo je 3.305.000 dinara. DRI je zatražio od ovog
ministarstva odgovarajuće izveštaje o ovim troškovima, a dato je objašnjenje u
kome se navodi da su sredstva korišćena "od strane zaposlenih u Ministarstvu
prilikom održavanja poslovnih sastanaka i prijema stranaka uz prethodnu usmenu
saglasnost pretpostavljenih starešina".

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja na ugostiteljske usluge potrošilo
je 2.011.000 dinara, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju 3.319.000 dinara,
Ministarstvo finansija u iste svrhe potrošilo je 1.903.000 dinara, a
Ministarstvo prosvete 6.027.000 dinara.

Uvidom u dokumentaciju za plaćanje usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja i
higijensko-tehničkih usluga sa preduzećem Sigurnost Vračar iz Beograda,
utvrđeno je da je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa tokom cele
godine vršila nabavku navedenih usluga bez sprovođenja javne nabavke i platila
preduzeću Sigurnost Vračar 53.570.000 dinara, i to za higijensko-tehničke
usluge 27.412.000 dinara, i 26.158.000 dinara za usluge zaštite imovine.

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa iskazala je izdatke za benzin i
dizel gorivo u iznosu od 110.850.000 dinara. Utvrđeno je da Uprava za
zajedničke poslove nije sprovela postupak javne nabavke za nabavku bonova za
gorivo u tom iznosu, kako je to predviđeno Zakonom o javnim nabavkama. Nabavka
bonova je vršena bez zaključenog ugovora od dobavljača NIS – Jugopetrol.

============================