Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 11.12.2009
Novina : Press
Strana : 3
Autor : R. P.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



CVETKOVIĆ: MOJI MINISTRI SU SUPER!

BEOGRAD - Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je „vrlo zadovoljan“
radom ministara i da je njegov kabinet postigao značajne uspehe u ovoj godini.
- Moj tim je po svim parametrima onoga što je bilo planirano postigao uspeh u
evropskim integracijama, očuvanju suvereniteta zemlje, borbi za korupciju, a
ima elemenata i za ocenu da je vodio dobru ekonomsku politiku - rekao je
Cvetković.
Premijer je dodao i da je povodom izveštaja Državne revizorske institucije o
kontroli budžeta za 2008. godinu razgovarao sa većinom ministara. Izveštaj DRI
pokazao je da se novac građana u velikom broju slučajeve trošio nenamenski i
protiv zakona.
- Sa nekim ministrima sam razgovarao pojedinačno, a u ponedeljak, na redovnom
kolegijumu, razgovaraću sa ministrima koji vode ekonomske resore. Dogovoreno je
i da se organizuje interni seminar za službenike u svim ministarstvima koja su
zadužena za knjigovodstvo, jer je u izveštaju DRI navedeno da je najviše
nepravilnosti bilo u vođenju knjigovodstva budžetskih korisnika koji su bili
kontrolisani - kaže Cvetković.
Povodom nastupa Hrvatske pred Sudom pravde u Hagu, gde se vodi rasprava o
zakonitosti nezavisnosti Kosova, Cvetković je rekao da će „Srbija i ubuduće
voditi politiku dobrosusedskih odnosa“. On je izrazio nadu da bi, ako bi u
budućnosti hrvatski zvaničnici iznosili stavove koji štete Srbiji, to moglo da
se reši dijalogom.

Antrfile :

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Press
Strana : 3
Autor : D. ISAILOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



IMPONUJE MI ŠTO ME ZOVU „ŽENSKI DINKIĆ“

intervju

Verica Kalanović
potpredsednik G17 plus

BEOGRAD - Potpredsednica G17 Plus Verica Kalanović tvrdi da građani Srbije cene
i prepoznaju rezultate koje je partija Mlađana Dinkića postigla prethodnih
godina. Ona dodaje i da to što G17 Plus nije prešao cenzus na izborima na
Voždovcu nije neuspeh stranke. Kalanovićeva za Press kaže da joj ne smeta što
je nazivaju „ženski Dinkić“.

- Ako me tako zovu, to mi imponuje. To je kompliment, jer Mlađan i ja imamo
nekoliko zajedničkih crta: mnogo sati rada dnevno, energičnost i borba protiv
korupcije i nepravde svake vrste.
- Zadovoljni ste rezultatom na Voždovcu, iako niste prešli cenzus?
- Rezultati su realnost. Samim rezultatima nismo zadovoljni, ali nekim drugim
stvarima koje smo ostvarili, energijom i novim ljudima koji su zadobili
poverenje, naročito mladih ljudi, jesmo.
- A čime ste to zadovoljni? Da li ste analizirali koliko biste imali glasova da
niste na vlasti, da niste imali državne resurse, da se u kampanji Vi niste
pojavljivali kao ministar za NIP, a Vaša koleginica kao ministar za sport i
omladinu...
- To su hipotetička pitanja. Kad ste opozicija lakše dajete obećanja i
kritikujete vlast. Opozicija u Srbiji jedino kritikuje, ali ne izlazi sa
konstruktivnim predlozima kako rešiti probleme građana. Reforme koje sprovodimo
u ovom trenutku su bolne za građane i to se svakako odražava na rejting. Vreme
će pokazati šta je ko uradio za Srbiju i šta ko može.
- Da li ćete i na sledeće parlamentarne ili lokalne izbore ići sami?
- Na lokalne izbore izlazimo samostalno zbog naše politike decentralizacije
kojom se bavimo malim životnim problemima, a ne Kosovom i belim šengenom koje
druge stranke forsiraju za opštinske izbore. A za dalju budućnost, videćemo,
parlamentarni izbori biće 2012.
- Posle ovih izbora krenuli ste u kampanju, Dinkić deli besplatne akcije,
pomaže radnicima u Lapovu, smanjuje takse na Aerodromu... Da nećete ponovo da
rušite vladu i izazovete vanredne izbore?
- Ne! I, ponavljam, ne! Energičnost i upornost su uvek bili osnovno obeležje
G17 bez obzira na vreme održavanja izbora.
- Kada osnivate novu stranku i da li ćete ugasiti G17?
- G17 Plus ostaje G17 Plus, ali transformisan, G17 se ne gasi i nikada se o
tome nije razmišljalo. Formira se jedan širi blok koji je više od koalicije, a
manje od ujedinjenja čiji su osnovni ciljevi decentralizovana, ekonomski jaka i
evropski orijentisana Srbija. Razgovarali smo sa velikim brojem lokalnih
lidera, a ime stranke još nismo odredili.
- A zato vi pregovarate sa Majom Gojković?
- To je samo priča, nije bilo razgovora. Ne znam kakav je program njene
stranke, a unija nije samo prosto spajanje.
- Kao što je priča i da Anđelko Trpković iz SPO prelazi u G17?
- Ne znam da li će preći u G17, ali njegova ostavka na Sajmu nema veze sa našom
strankom.
- Ako je Dinkić lider G17, ko će biti lider te nove Unije?
- Mlađan Dinkić.

Antrfile :

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Kurir
Strana : 6
Autor : M. L.
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



POSTAVIO ZNALCA

Direktor „Jata“ Srđan Radovanović priznao da je na mesto izvršnog direktora za
finansije postavio Petra Damnjanovića, koji nema fakultetsku diplomu, ali
objašnjava da je on stručnjak

BEOGRAD - Američki milijarder Bil Gejts, kažu, nema fakultet, a vodi firmu. Da,
ali on ne prima platu iz državnog budžeta, već je milijarde zaradio kao
privatnik.
Ta logika u Srbiji ne važi jer, kako smo pisali, u „Jatu“ se na čelne funkcije
dovode ljudi sa srednjom stručnom spremom, i to sa astronomskom zaradom od
220.000 dinara!
To je juče priznao i direktor „Jat ervejza“ Srđan Radovanović, izjavivši da je
za izvršnog direktora za finansije postavio Petra Damnjanovića, koji nema
fakultetsko obrazovanje. Njegova procena je da je za taj posao potreban
„finansijski stručnjak, čovek koji je odlučan, odgovoran i koji ima znanja“,
naglašavajući da je Petar Damnjanović taj.
- Tražio sam nekog ko je kompetentan i u koga imam poverenja. Uz njegovu pomoć
upravo radimo konsolidaciju kompletnog novca „Jata“, koji je razvučen na više
od 40 računa po celom svetu - kazao je Radovanović novinarima na beogradskom
aerodromu. On je takođe potvrdio da Damjanović ima platu od 220.000 dinara, ali
i naglasio da je to bruto iznos zarade, sa porezima i doprinosima.
Nemanja Nenadić iz NVO „Transparentnost Srbija“ smatra da je ovde reč o kršenju
zakona i da to ne bi smelo da prođe bez posledica.
- Ako je Pravilnikom o radu predviđen VII stepen stručne spreme, onda oni ne bi
mogli tu da rade i ta odluka je nezakonita. Ovim slučajevima ne bi trebalo da
se bavi samo inspekcija rada, jer postoje indicije da je reč i o zloupotrebi
službenog položaja. Inače, ako smatraju da za to mesto ne treba fakultetska
diploma, onda bi trebalo da promene pravilnik, koliko god to bilo neobično -
smatra Nenadić.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je on završio fakultet
baš zato što nije hteo da radi u „Jatu“. On kaže da je takva situacija u „Jatu“
ilustracija partijskih podela javnih preduzeća kao prćija, i to u skladu sa
koalicionim sporazumom.
- Ovde se dovodi u pitanje funkcija države kao vlasnika. Bilo bi normalno,
recimo, da Vlada uradi bilans stanja celokupne imovine u javnim preduzećima i
njihovim udelima u drugim firmama. Zatim, da formiraju investicioni fond koji
će upravljati tom imovinom i zaposliti profesionalce koji će izabrati
profesionalni upravni odbor u javnim preduzećima, a ovi opet izabrati
profesionalnog direktora. Sada nema veze da li će neko upravljati dobro ili
loše, već je važno da se postave stranački funkcioneri kako bi dobili honorar -
istakao je Kovačević.

Antrfile : Vlada čeka inspekciju

Miki Mihajlović, šef Kancelarije za odnose s medijima, kaže da će Vlada
sačekati izveštaj inspekcije i da će onda doneti odluku u vezi sa ovim pitanjem.
- Nećemo odmah prelamati preko kolena. Sačekaćemo da inspekcija uradi svoj deo
posla kako bismo mogli da reagujemo. U svakom slučaju, postupićemo po zakonu -
rekao nam je Mihajlović.

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Press
Strana : 4
Autor : D. LUKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NISMO MI KORUMPIRANI

Političari, lekari i carinici tvrde:

Sagovornici Pressa tvrde da u Srbiji postoji pogrešna percepcija o korupciji,
Nebojša Jovanović iz Uprave carina čak prebacuje odgovornost na građane jer
daju mito

BEOGRAD - Političari, lekari i carinici uglas tvrde da su građani pogrešili
kada su baš njih imenovali za najkorumpiranije u Srbiji, kako je pokazalo
istraživanje agencije TNS „Medija galup“! Dok neki od prozvanih smatraju da je
u pitanju „pogrešna percepcija koja ide preko leđa poštenih radnika“, drugi
kažu da su građani sami krivi što daju mito?!

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da razume
raspoloženje građana, ali da se ne pronalazi u ovoj klasifikaciji.
Ćuti se o poštenim lekarima
- Potpuno razumem raspoloženje građana, imajući u vidu da veliki broja afera
još nema sudski epilog. Upravo zbog toga su i predložene izmene Zakona o
organizovanom kriminalu, koje predviđaju da funkcioneri i političari odgovaraju
ukoliko se utvrdi da su prekršili zakon. Takođe, jedan od problema korupcije u
politici je finansiranje stranaka, što će takođe biti poboljšano novim zakonom
- kaže Homen.
Press je juče pokušao da razgovara sa mnogim eminentnim doktorima, ali je
jedino direktor KBC „Dragiša Mišović“, dr Radisav Šćepanović, pristao da govori.
- Nemam iskustva sa korupcijom... Niko mi ništa nije nudio, niti se bilo ko od
pacijenata žalio na moje zaposlene. Takođe, u mojoj bolnici se trenutno ne vodi
nijedan disciplinski postupak. Mislim da se ovde radi o percepciji ljudi i
preterivanju, a sve preko leđa poštenih doktora. Znam za slučajeve kada su
pacijenti hteli da se oduže lekarima, a oni nisu hteli ni da čuju za to. Ali, o
tome se ne priča, nego ljudi ćute i rade svoj posao - objašnjava Šćepanović.
S druge strane, načelnik Unutrašnje kontrole Uprave carine Nebojša Jovanović
čak dovodi u pitanje istraživanje „Galupa“!
- Pitanje je da li je iko od tih ispitanika ikada prešao granicu. Verovatno su
samo čuli da je neko dao mito. Evo, i ja sam čuo da je pao neki svemirski brod,
pa ne ocenjujem NASU - rekao je Jovanović. Na podsećanje da je pet odsto
ispitanika reklo da je dalo mito carinicima, Jovanović je odgovorio:
- Tih pet odsto su u prekršaju, sigurno krijumčare nešto, čim imaju potrebu da
daju cariniku pare! Mi stalno kontrolišemo svih 2.600 zaposlenih. Od maja do
septembra ove godine pokrenut je disciplinski postupak protiv 27 službenika, u
13 slučajeva zbog povrede discipline. A u prilog tvrdnji da nismo
najkorumpiraniji, svedoči i činjenica da je Evropska komisija ocenila da smo mi
imali najviše uspeha u poboljšanju integriteta carinskih službenika i
sprečavanju korupcije - istakao je Jovanović.
Vojska najbolja
Najbolje su u istraživanju „Galupa“ prošli Vojska i SPC. Načelnik Uprave za
odnose sa javnošću MO Petar Bošković kaže da mu je drago što su građani
prepoznali pozitivne promene u Ministarstvu.
- U poslednje tri godine u našem resoru nije bilo afera, što je sigurno
doprinelo povećanju ugleda i oceni da je Vojska Srbije najmanje korumpirana od
svih državnih institucija. U toku ove godine imali smo više akcija na
suzbijanju korupcije, pojačali kontrolu, a u toku je reorganizacija koja treba
da pojača inspektorat i onemogući da neko uzme mito - kaže Bošković.

Antrfile : Vladika Grigorije: Crkvu nadzire Bog

Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije kaže da je poverenje građana sasvim
zasluženo.
- Naopako da je drugačije, pošto Crkva ima direktni nadzor od Boga. Međutim, to
ne znači da Crkvi nije potrebna pažnja i nadzor na zemlji, jer ljudi su po
prirodi slaba bića. Ustrojstvo u Crkvi je takvo da postoji unutrašnja kontrola,
jer su ljudi slaba bića i nikom ne treba davati da sam raspolaže kasom - kaže
vladika Grigorije, i dodaje da svako ko ima negativna iskustva sa Crkvom to
treba i da prijavi.

Najviše korumpirane institucije

zdravstvo 78%
stranke 76%
carina 72%
Crkva 25%
Vojska 23%

Ko bi trebalo da predvodi u suzbijanju korupcije

Vlada 49%
policija 44%
sudstvo 29%
građani 15%
specijalne jedinice 8%
parlament 7%
predsednik 6%
NVO 2%

Koji faktori ometaju suzbijanje korupcije

neadekvatna kontrola 45%
korupcija među onima koji sprovode zakon 38%
korišćenje veza 37%
odsustvo volje kod političkih lidera za kontrolu 27%
zakonodavstvo 26%
pasivnost građana 23%
neznanje građana 16%
nedovoljan broj mesta za prijavu korupcije 8%

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Politika
Strana : A9
Autor : MIROSLAV DERIKONJIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



PRVA „PRIJATELJSKA POSETA” BRAMERCA SRBIJI

Glavni tužilac Haškog tribunala dolazi na poziv Udruženja tužilaca Srbije, a
razgovaraće o profesionalnim temama

Serž Bramerc, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu
Jugoslaviju, sledećeg utorka ponovo dolazi u posetu Srbiji. Ali, ovoga puta ne
zbog potrage za najtraženijim haškim optuženikom Ratkom Mladićem, već da bi
podržao svoje kolege – srpske tužioce. Detalje o prvoj Bramercovoj
„prijateljskoj poseti” Srbiji, za naš list ekskluzivno otkriva Goran Ilić,
predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije.

Da li Bramerc dolazi na vaš i poziv Udruženja tužilaca Srbije?
Dolazi na poziv Udruženja tužilaca Srbije, a sa srpskim tužiocima razgovaraće o
profesionalnim temama. Ovo je prva poseta gospodina Bramerca jednom strukovnom
udruženju, ali i prvi stručni skup na kojem će haški tužilac sa srpskim
kolegama razgovarati o profesionalnim temama. Ova poseta biće i prva, tokom
koje će se razgovarati o temama izvan uobičajenog rada između Haškog tribunala
i Srbije. Ovo će, ako mogu da kažem, biti i Bramercova prva „prijateljska”
poseta Srbiji – otkriva za „Politiku” Goran Ilić, predsednik Upravnog odbora
Udruženja tužilaca Srbije.

O kojim će se temama razgovarati i ko će sve učestvovati na pomenutom skupu?
Sastanak je zamišljen u formi okruglog stola na kojem će se razgovarati o
samostalnosti u radu, mogućim izazovima samostalnosti i profesionalnoj
odgovornosti Haškog tužilaštva, odnosu kontinentalnog i anglosaksonskog prava
sa stanovišta procedure i pravila dokazivanja u praksi. Razgovaraće se i o
odnosu međunarodnog i nacionalnog zakonodavstva, pre svega u sferi krivičnog
prava. Planirano je da sastanku prisustvuju istaknuti članovi Udruženja
tužilaca Srbije, kao i pojedine kolege iz suda. Neki od uvodničara biće
Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine i Omer Hadžiomerović, potpredsednik
Udruženja sudija Srbije. Takođe je planirano da na skupu učestvuju i istaknute
javne ličnosti, ali ne iz sfere politike. Poziv je upućen povereniku za
informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću, ombudsmanu Saši Jankoviću i
drugima.

Koliko će trajati Bramercova poseta i gde će biti održan okrugli sto?
Sastanak će biti održan u Sava centru, a Bramerc će isključivo kontaktirati sa
predstavnicima Udruženja tužilaca. Neće biti kontakata sa političarima, niti
predstavnicima državnih organa. Moram da kažem da je ovo veliki uspeh Udruženja
tužilaca i priznanje drugim pravosudnim institucijama Srbije s obzirom na to da
Bramerc, kao što sam već rekao, prvi put dolazi u posetu koja nije deo
međunarodnog pritiska na Srbiju.

Koji je bio povod da Udruženje tužilaca Srbije Bramercu uputi ovakav poziv?
Povod je bio naš susret na Svetskom kongresu tužilaca gde smo se uverili u
Bramercovu veliku stručnost. Ubeđivanje da dođe u Srbiju, u jednu ovakvu
posetu, nije kratko trajalo s obzirom na to da je provera kvaliteta, svojstava
i odnosa tužilaca i Udruženja tužilaca Srbije trajala izvesno vreme. Kada se
Bramerc uverio da smo mu relevantan partner za ovakvu vrstu dijaloga, prihvatio
je posetu.

Šta očekujete od ove Bramercove posete?
Cilj je, pre svega, dijalog sa tužiocima i unapređenje saradnje sa njima.
Takođe imamo šansu da Bramercu prikažemo jednu drugačiju Srbiju i njen
pravosudni sistem.

Antrfile :

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Politika
Strana : A16
Autor : SLOBODAN GEORGIJEV
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



ISTORIJSKI IZVEŠTAJ

Medijski neeksponirani državni revizor

Sretenović je doneo dokument na 160 i kusur stranica. Posle toga
nastala je frtutma

Slobodan Georgijev, novinar

Treba imati razumevanja za ovakvu vladu. Njen „koalicioni organizam” nije u
stanju da uvek nastupa ravnomerno i sa istim ciljevima. Zato izgleda da glava
gleda na jednu stranu, leva ruka vuče nalevo, desna grabi nešto gore, jedna
noga ide napred, druga nazad, a truplo se vrti oko sebe. Međutim, to ne sme da
bude prepreka. Vlada je nešto radila u ovih godinu dana i koliko god da je bilo
grešaka, samosaplitanja i šizofrenog udaranja po sebi, neki rezultati njenog
delovanja su uočljivi.
Vlada je pokazala da je ponosna na svoj evropski put i ispunjavanje plana sa
tog puta. I mi, građani, takođe, treba da budemo ponosni i da se osećamo lepo,
bez obzira na radikalsku poskočicu „dajte nam kanalizacije a ne
liberalizacije”. Slobodan protok ljudi i robe bez carina pokazaće se u narednim
mesecima i godinama kao nepovratan proces poboljšanja uslova života u Srbiji.
Da li će i kako to neko naplatiti na izborima zanimljivo je ali ne ključno
pitanje. U široj slici, svi dobijaju i to je deo one DOS-ovske poskočice s
početka veka gde „mi pobeđujemo, svi dobijaju”. Da li ima nečeg višeg od dobre
marketinške poruke koju je moguće izvući iz ovakvih događaja ili će se sve
svesti na oglašavanje u kampanjama?
Rekli bismo da ima, ali ga vlada na neki način ignoriše, možda čak puca sebi u
nogu (onu koja grabi napred), a to je izveštaj Državne revizorske institucije
predstavljen javnosti pre nepune dve nedelje. Kada se bude pisala nekakva
politička istorija razvoja institucija u Srbiji 27. novembar će biti veoma
važan, nešto kao „Bostonska čajanka” koja se smatra početkom velike revolucije.
Dakle, medijski neeksponirani državni revizor Sretenović je doneo dokument na
160 i kusur stranica predsednici Narodne skupštine u kome se meri način na koji
su pojedine institucije raspolagale narodnim novcem. Posle toga nastala je
frtutma umesto aplauza i pohvala.
Mediji i političari, koji ih posredno kontrolišu i bacaju s vremena na vreme
krv na njihovo pero, počeli su da nam javljaju kako se vidi da su pojeli milion
ćevapa, kako su kupovali novine princu Aleksandru, kako su fantomske kompanije
održavale stelt kompjutere po ministarstvima i slično.
Ministri su bili oprezni i pre nego što je bilo ko ozbiljno progovorio o
značaju izveštaja počeli su da se „vade”, da odgovaraju ili ne odgovaraju na
„prozivke”, navodeći prvo da nisu to radili, a onda i da DRI nije relevantno
mesto sa kojeg je moguće uputiti kritike onima koji su mesto u vladi zaslužili
borbom na izborima. O, da, DRI jeste relevantno mesto, jeste ta institucija,
ona se bavi fiskalnim računima, fakturama, nabavkama, to je taj bezvezni
nevidljivi svet sa digitronima i računovodstvenim metodologijama. Oni, zakon
kaže, to rade. Mediji sada hoće da Sretenović hapsi, da prijavljuje, a za njega
je verovatno najbolje da se drži digitrona, metodologija i računovodstvenih
standarda. Mediji hoće ostavke, kao da smo mi Japan. Ili Velika Britanija. Za
sve to treba vremena, a za početak je dovoljno shvatiti važnost događaja od 27.
novembra.
I svi mi, zajedno sa vladom, treba da budemo ponosni što smo prisustvovali
rađanju nečega što će nam pomoći da živimo u uređenijoj zajednici. To rađanje,
kao i svako drugo, prolazi uz galamu, krv, suze, ali je važno da se dogodilo.
Pogledajte izjave i videćete da je u zaštitu novorođenčeta stao predsednik
Tadić, poverenik Šabić i nešto civilnog sektora. A parlament je prvi put dobio
oruđe za sprovođenje svoje kontrolne funkcije koja je značajna koliko i
zakonodavna, ma šta o tome mislili u DSS-u i G17 plus.
Vlada i njen oprezni šef Cvetković ostali su šizofreni u nastupu kao i do sada
i možda je trenutak da se premijer izjasni i time nedvosmisleno stane u odbranu
institucija čiji dobar rad ide na konto uspeha kabineta koji predvodi.
Onda bismo i mi tražili manje krvi.

Antrfile :

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Danas - Braničevo
Strana : 4
Autor : SLAVOMIR LAZAREVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



ANTI-KORUPCIJSKI LEŽEĆI POLICAJCI

LIČNI STAV

Korupcija nastaje tamo gde neko ima težnju da ostvari ono što mu po pravu ne
pripada, odnosno da ostvari više nego što mu pripada. To podrazumeva da onaj ko
ima mnogo podmićuje onog ko ima malo i nalazi se na mestu na kome donosi odluku
kojom omogućava nekom da dobije ono što ne bi mogao da dobije po svim
pravilima. Ovakav vid korupcije se može nazvati normalna korupcija i toga ima u
svim državama i sistemima sveta manje ili više.
Za razliku od normalnih oblika korupcije, kod nas u mnogo većem obimu postoji
potpuno suprotna korupcija uz koju najbolje pristaje naziv „kontra korupcija“.
Onaj ko ima malo mora da podmiti onoga što ima mnogo više da bi ostvario ono na
šta ima pravo i bez mita. Primer takve korupcije je kada neko mora da podmiti
službenika da bi dobio dokument koji čeka višestruko duže nego što je zakonom
propisani rok. Isto se dešava ako neko mora da plati da bi ostvario pravo na
operaciju ili da dobije krevet u bolnici.
Kada se govori o borbi protiv korupcije svi pomisle na kazneni oblik borbe,
odnosno na to da korumpirani bude kažnjen. Ono što je nama mnogo više potrebno
je preventivna borba protiv ovog društvenog zla kojom se njene mogućnosti
umanjuju, otežavaju preprekama koje se postavljaju na putevima korupcije. Moglo
bi se to nazvati i „anti-korupcijski ležeći policajci“.
Bez ulaženja u poređenje opasnosti od pandemije gripa i štete koju korupcija
čini celom društvu, treba konstatovati da nam od pandemije preti opasnost, a da
je korupcija odavno već zahvatila sve slojeve društva. U sprečavanje pandemije
je uloženo više desetina miliona eura uz angažovanje najviše struke, svih
domova zdravlja, štabova civilne zaštite, snimanje spotova, TV emisija,
štampanje edukativnih materijala. Kada bi se samo mali deo novca, energije i
organizacije od svega toga upotrebio u borbi protiv korupcije, korist za državu
i narod bi bila nemerljivo veća.
Razlozi zašto to nije tako su višestruki, ali se jedan od njih prosto sam
nameće. Pandemija preti svima pa i onima na vlasti koji odlučuju da li će se
odlučno organizovati da pandemiju spreče ili će se organizovati da korupciju
spreče. Pandemija će već nekako proći, a korupcija će ostati kao trajni izazov
onima koji imaju zadatak da iskorene ovu pojavu ili bolje rečeno zaraznu bolest
težu od tog gripa.

Antrfile :

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



GUBITNIK

Tomica Milosavljević
ministar zdravlja
Građani Srbije smatraju da na­­jviše korupcije ima u zdravstvenom sistemu,
pokazalo je novo istraživanje „Medijum Galupa“

Antrfile :

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 4
Autor : M. L.
Tema : Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ČOVEK OD POVERENJA

PRVI ČOVEK „JAT ERVEJZA“ PRIZNAO DA JE ZA DIREKTORA IMENOVAO OSOBU BEZ
FAKULTETSKE DIPLOME

Postavljanje Petra Damnjanovića na funkciju izvršnog direktora za
finansije direktor „Jata“ Srđan Radovanović obrazložio je rečima da
mu je bio potreban neko „ko je kompetentan i u koga ima poverenja“

BEOGRAD - Direktor „Jat ervejza“ Srđan Radovanović potvrdio je juče navode
Glasa javnosti da je za izvršnog direktora za finansije postavio Petra
Damnjanovića, koji nema fakultetsko obrazovanje. Njegova procena je da je za
taj posao potreban „finansijski stručnjak, čovek koji je odlučan, odgovoran i
koji ima znanja“, naglašavajući da je Petar Damnjanović taj.
- Tražio sam nekog ko je kompetentan i u koga imam poverenja. Uz njegovu pomoć
upravo radimo konsolidaciju kompletnog novca „Jata“, koji je razvučen na više
od 40 računa po celom svetu - kazao je Radovanović novinarima na beogradskom
aerodromu. On je takođe potvrdio da Damjanović ima platu od 220.000 dinara, ali
i naglasio da je to bruto iznos zarade, sa porezima i doprinosima.
Nemanja Nenadić iz NVO „Transparentnost Srbija“ smatra da je ovde reč o kršenju
zakona i da to ne bi smelo da prođe bez posledica.
- Ako je pravilnikom o radu predviđen 7. stepen stručne spreme, onda oni ne bi
mogli tu da rade i ta odluka je nezakonita. Ovim slučajevima ne bi trebalo da
se bavi samo inspekcija rada, jer postoje indicije da je reč i o zloupotrebi
službenog položaja. Inače, ako smatraju da za to mesto ne treba fakultetska
diploma, onda bi trebalo da promene pravilnik, koliko god to bilo neobično -
smatra Nenadić.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je on završio fakultet
baš zato što nije hteo da radi u „Jatu“. On kaže da je takva situacija u „Jatu“
ilustracija partijskih podela javnih preduzeća kao prćija, i to u skladu sa
koalicionim sporazumom.
- Ovde se dovodi u pitanje funkcija države kao vlasnika. Bilo bi normalno,
recimo, da vlada uradi bilans stanja celokupne imovine u javnim preduzećima i
njihovim udelima u drugim firmama. Zatim, da formiraju investicioni fond koji
će upravljati tom imovinom i zaposliti profesionalce koji će izabrati
profesionalni upravni odbor u javnim preduzećima, a ovi opet izabrati
profesionalnog direktora. Sada nema veze da li će neko upravljati dobro ili
loše, već je važno da se postave stranački funkcioneri kako bi dobili honorar -
zaključuje Kovačević.

Antrfile : Odluka vlade posle inspekcije

Miki Mihajlović, šef Kancelarije za odnose s medijima, kaže da će vlada
sačekati izveštaj inspekcije i da će onda doneti odluku u vezi sa ovim pitanjem.
- Nećemo odmah prelamati preko kolena. Sačekaćemo da inspekcija uradi svoj deo
posla kako bismo mogli da reagujemo. U svakom slučaju, postupićemo po zakonu -
rekao nam je Mihajlović.

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : 24 sata
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



DODELJENE NAGRADE „VITEZ POZIVA”

Nevladina organizacija „Liga eksperata-Leks” sinoć je u Beogradu uručila
godišnje nagrade „Vitez poziva” ličnostima koje su radom, profesionalnim
znanjem i integritetom promovisali moralne vrednosti. Dobitnici su profesor
molekularne biologije Vladimir R. Glišin, režiser Goran Marković, bivši
ambasador Norveške u Srbiji Sven Berg Johansen, profesor Filozofskog fakulteta
Ivan Ivić, predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht i poverenik za
javne informacije Rodoljub Šabić.

Antrfile :

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : BOJAN RADOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



ISTI K?? MI

Kršenje zakona? Pa to u slučaju naših političara ne postoji. Oni su samo u
stanju da veoma svesno procene koji od pomenutih zakona dovoljno ne valjaju da
bi mogli da se prekrše. To su odgovorni ljudi, a njihovo mimoilaženje propisa
je tek „zrela politička odluka".
Realno, za plastičan primer uvek je najlakše izabrati onog političara koji
najviše štrči, ali ne u gomili (kao Šutanovac), već u medijima. Do sada se kao
najzahvalniji primerak srpskog političkog bića uvek pokazivao Velja Ilić.
Dovoljno je drčan, narodski prost i popularan, a uvek željan da kaže šta mu je
na umu. Prepoznatljiv je i nema dlake na jeziku.
Elem, Velja voli da zaobilazi zakone. Ako je Zakon o javnim nabavkama loš, on
to kaže i ignoriše ga. Kada Velja smatra da se taksi vozi pogrešnom stranom
ulice (desnom), on ga zakači svojom limuzinom.
Teror države Velja nikada ne toleriše. Juče, prvog dana primene novog zakona o
saobraćaju, on je naočigled dvojice saobraćajaca pretrčao ulicu van pešačkog
prelaza. Tako je svima nama pokazao šta o njemu zapravo misli.
Elemenata za prekršaj je bilo. ali se Velja, čim je video našu ekipu, nasmešio
i slegnuo ramenima. Tako iskreno neodoljivom čoveku, pa još i političaru, kakav
je uistinu Ilić, teško je bilo šta zameriti. Pri tom, on kaže da je sve to
video od drugih poslanika. Prosto rečeno, Velja nije kriv. Zapravo, svojim
činom nekadašnji ministar Ilić pokazao nam je kako će se političari i ubuduće
odnositi prema zakonima države.
Novi zakon o bezbednosti saobraćaja nije bauk, kaže ministar za infrastrukturu
Milutin Mrkonjić. Sa tim se slaže i njegov drugar Velja. Ovaj zakon nije bauk,
uzmite Veljin primer za nauk. Ispostaviće se da je dovoljan samo osmeh... i
politički pedigre.

Antrfile :

============================


Datum : 11.12.2009
Novina : Građanski list
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



GRAĐANI NE VERUJU NI VLADI NI POLICIJI

Korupcija treći značajan problem u društvu

Međunarodni dan borbe protiv korupcije u Srbiji obeležen uz uverenje da su
ključni nosioci borbe protiv ove društvene bolesti - vlada i policija.
Nažalost, građani i njih smatraju korumpiranim, nesposobnim i nezainteresovanim

NOVI SAD - S uverenjem velike većine građana da su u Srbiji najkorumpiraniji
zdravstvo, političke partije, carina i sudije, u našoj zemlji juče je obeležen
Međunarodni dan borbe protiv korupcije. Građani Srbije smatraju da je
korupcija, identifikovana kao treći najznačajniji problem u društvu nakon
nezaposlenosti i siromaštva, prisutna u svim sferama života.
Prema najnovijim rezultatima istraživanja agencije TNS medija galup, najviše
građana veruje da su vlada i policija ključni nosioci borbe protiv korupcije,
ali, kako je pokazalo istraživanje, građani i ove institucije smatraju
korumpiranim, nesposobnim ili nezainteresovanim za borbu protiv korupcije.
Kao glavni problem u borbi protiv korupcije građani navode nedostatak
institucionalne kontrole i njenu veliku rasprostranjenost u državnim telima,
naročito javnim službama i zakonodavstvu. Skoro svi građani, 96 odsto, smatraju
da bi stroge kaznene mere bile najefikasnije u prevenciji korupcije.

Deklarativna borba

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da su za
postizanje brzih i znatno boljih rezultata u borbi protiv korupcije Srbiji
neophodne hitne i odlučne mere.
- To zahteva energičnije preduzimanje svih raspoloživih mera u okviru kojih
nezaobilazno mesto mora imati kontrola javnosti nad radom vlasti i javnih
preduzeća - naveo je Šabić.
On ističe da deklarativno zalaganje za borbu protiv korupcije mora biti
potvrđeno, ?r? svega, spremnošću odgovornih da svoj rad u svakom trenutku
izlože kontroli nadležnih organa, a posebno javnosti. Prema njegovim rečima,
neodgovorno je zatvarati oči pred činjenicom da u toj oblasti postoje više nego
ozbiljni problemi, kao i da je evidentna nespremnost mnogih u vlasti da svoj
rad izlože bilo kakvoj kontroli.
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić kaže da je
korupcija u Srbiji zahvatila sve delove društvenog i političkog života i da
zato borba protiv nje nije laka, upozorivši da se korupcija ne može zauzdati u
kratkom periodu.
- Donošenjem antikorupcijskih zakona i osnivanjem institucija kao što je
Agencija, vlast je pokazala makar deklarativnu volju da se bori protiv te
pošasti, a stvarnu zelju dokazaće primenom zakona - kazao je Čupić.
On je podsetio da će Agencija 1. januara početi da radi i da su politička volja
države i njena spremnost da sprovodi antikorupcijske zakone osnovni uslovi za
uspešnu borbu protiv korupcije.

U proseku 164 evra

Građani smatraju da je korupcija prisutna u svim sferama života u Srbiji, a 82
odsto ispitanih mislijda to utiče i na njihov život. Čak 91 procenat
anketiranih smatra da je korupcija prisutna u političkom životu, a 88 odsto da
je ima u poslovnom okruženju. Iako građani Srbije (88 procenata ispitanih)
smatraju korupciju uobičajenom praksom koju očekuju i u narednom periodu,
istraživanje pokazuje da je ne prihvata 65 odsto njih. Takođe, 41 procenat
građana misli da je nivo korupciie porastao u poslednjih godinu dana, a samo 18
odsto očekuje da taj nivo bude smanjen u narednih godinu dana.
Najmanje korumpiranim smatraju se vojska i verske organizacije. Ispitanici su
naveli da imaju posredno iskustvo s korupcijom, ali je samo njih 15 odsto
kazalo da je u poslednja tri meseca dalo mito i to najčešće doktorima,
policajcima i službenicima u državnoj administraciji.
Kao prosečnu sumu novca koju su dali za mito istraživanje navodi 164 evra, što
ozbiljno utiče na porodični budžet.
Istraživanje „O korupciji u .Srbiji, percepciji i iskustvima građana" TNC
medija galupa je sprovedeno u oktobru na uzorku od 1.016 ispitanika starijih od
18 godina putem intervjua.

EGL

Antrfile :

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Ekonomist
Strana : 6
Autor : VOJISLAV STEVANOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



ZICER

Bilo bi lepo jednog dana pričati kako se pred kraj 2009. dogodio veliki zaokret
u državnim finansijama Srbije. Biće pravo zadovoljstvo prisećati se kako su
„pljuštale" krivične prijave nakon što je Radoslav Sretenović, šef Državne
revizorske institudje, iznenada iskočio, kao lutak iz kutije, i svima razglasio
kako se sve razbacuju državne pare. Stariji novinari će mladim kolegama
prepričavati sudničke anegdote sa procesa krupnim državnim činovnidma sve
hvaleći disidentsko revizorsko sito koje je „pročistilo" administraciju. Neće
valjati ako se i ovog „slučaja" budemo prisećali kao jedne u nizu reklamnih
improvizacija. Car je go, to je očigledno iz izveštaja. Ostaje, dakle, da se
vidi hoće li nas ubediti da mu golotinja dobro stoji. Budu li se kola slomila
na nekolicini „sitnih" administrativaca i njihovim proceduralnim omaškama,
značiće to da je „advertajzing" egzibicionizam ponovo pobedio. Slutnja da bi se
tako nešto moglo dogoditi nije neutemeljena. Izjave predsednika Tadića o
nezadovoljstvu radom nekih (za sada samo on zna kojih) ministara uz najavu da
namerava da im da drugu šansu nije, doduše, direktno stavljena u kontekst
revizorskog izveštaja, ali je sumnjivo vremenski koinddirala sa njegovim
objavljivanjem. Na stranu što predsednik formalno nema pravo da „klunijevskim"
manirima „lupa vaspitne", preti smenama i čašćava indulgendjama ministre u
Vladi i tako ispituje utrnulost građanskog nerva među stanovništvom, a ujedno i
ukorenjenost putinovskoobamovskog pseudomodela vladanja. Ali, da li bi ijedan
srpski preduzetnik mogao da zamisli život bez patronažnog finansijskog
inspektora ako bi u završnom računu imao makar i deo nepravilnosti kakve je
uodla državna revizija. Dilema je i zbog čega je državna revizija baš sad
objavila izveštaj. Zaposleni u toj institudji godinama govore da nemaju
dovoljno ljudi da svoj posao mogu i da urade. Sad su, ipak, to pokušali, iako
se u pogledu „kapariteta" ništa nije promenilo. Objavljeni izveštaj zato
obuhvata tek deo završnog računa budžeta za 2008, a revizori neće dati svoje
konačno mišljenje dok ne pregledaju ceo bilans, što je teško pošto DRI, i
dalje, nema dovoljno ljudi. Jedan od najčešće pominjanih razloga vezan je za
srpski „revival" u evropskim integracijama. Srpsko državno rukovodstvo namerava
da državi, što je pre moguće, obezbedi status kandidata za prijem u EU. To će
znadti i da će država moći da računa na evropske pretpristupne fondove. Evropa,
pak, daje novac samo onim državama koje je uvere da mogu da kontrolišu njegovo
trošenje u prave svrhe. A tu će jednu od ključnih uloga igrati državni
revizori. Utoliko bi šteta od prevremenog „penzionisanja" za pojedince (ili
„centre moći"), koje će revizori, kako su najavili, tek početi da „prozivaju",
mogla da bude mnogo veća nego što je prekršajna kazna i moralna uflekanost.
Priželjkivane integradje su, sa poslovne strane, veoma primamljiv proces.
Srbija će morati da se na razne nadne „prilagodi" standardima Unije. To znad da
će, kad bude krenulo šminkanje za Evropu, tek biti javnih nabavki, ovaj put
dobrim delom finansiranih i iz evropskih para. Bara će, dakle, tek da poraste.
„Katran i perje" mogli bi da znače i udaljavanje od evropskih budžeta, a to
instinktivno izaziva panični strah za budućnost ličnih finansija. Otuda treba
očekivati sve više sabornosti. Nažalost, o sudu javnosti glede revizorskog
izveštaja malo ko za sada treba da brine. Dosad se ta osuda uglavnom svela na
konstatacije da ministri mnogo jedu a prestolonaslednik mnogo dta novine. Uz
još malo marketinških vragolija revizorski izveštaj bi mogao da izrodi nove
reformske heroje i čuvare narodnog džepa. Malo ko dovodi u vezu budžetske
„nepravilnosti" sa izjavama da je državna kasa toliko prazna da nema para za
penzionere, socijalne slučajeve ili subvencije. Pretpostavimo li da je ljudima
na vlasti ipak stalo da izadu čisti iz celog procesa, sledi im neobično težak
zadatak. Ubedenje da je pojam „pošten političar" oksimoron toliko je duboko
ukorenjeno među građanima da proces razuveravanja podrazumeva i paradoks po
kome je na predsedniku, ministrima i ostalim dnovnicima da dokazuju svoju
nevinost, a ne na drugima da dokazuju da su krivi. Trenutak introspekcije to
jednostavno objašnjava. Perverzno tumačenje logike da je u tržišnoj ekonomiji
privrednicima sve dozvoljeno dok neko ne dokaže da nije po zakonu, pri čemu su
posebno na ceni konsiljerističke tehnike kojima se svako ponašanje da
uklaviriti u ionako loše i teško primenljive propise, legitimizuje uobičajene
„poslovne metode", od sitne administrativne korupcije do krupnih prevara, pa
čak i brutalne sile. Takva sholastika konsekventno nameće mišljenje da se
zauzimanjem visokog položaja u državi „poslovne prilike" eksponencijalno
multiplikuju. A onda treba biti naročito kreativan pa verovati da rad u
državnoj upravi moralno pročišćava, a da se poštenje među državnom
administrarijom širi kao ambrozija. Ponašanje u ovakvim društvenim trenudma
može, poput lakmus papira ili fenolftaleina, neupitno pokazati da li je
završena evoludja od „balkanskog plemena" do modernog evropskog društva. Evropa
voli demokratiju, ne oligarhiju. Upravljanje, a ne gazdovanje državom. Izveštaj
revizora jedan je od „zicera" na kojima se lako može dokazati evropska
posvećenost. Mnogim narodima prilike za krupne društvene reforme dogode se,
eventualno, jednom u generaciji, često i ređe. Građani Srbije imaju istorijsku
privilegiju da im "wild card" za zaokret u vrednosnom sistemu stoji otvoren već
skoro deceniju. U tome im neskriveno poniaže Brisel, truded se uporno da
institutionalizuje, makar i retroaktivno, moderne društvene vrednosti. No,
današnja vlast ne pokazuje dovoljno ubedljivu rešenost da eutanazira neke od
najsramotnijih aspekata devedesetih. Srbija je i dalje država u kojoj tajkuni i
profiteri koji su se obogatili pod pokroviteljstvom režima u sudove ne ulaze,
uostađom kao ni njihovi sponzori, osim kao „oštećene strane". Ni establišment
se za sada ne trudi da razuveri građane da će još zadugo propuštati istorijsku
reformsku priliku za promenu apsurdnog modela gazdovanja. Istini za volju, on
ga nije uveo, ali ga je doveo do karikaturalnih dimenzija. Opstane li kao
takav, neće doneti mnogo koristi i utopiće se u marketinšku iluziju koja je
danas glavni pokretač srpskog društva.

Antrfile :

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Ekonomist
Strana : 24
Autor : IVANA RISTIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



OČEKIVAO SAM OVAKVE REZULTATE

Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije

S obzirom na to da nijedna revizija nije urađena od 2002, nisam iznenađen
podacima do kojih smo došli. Još se ne zna kolika je ukupna suma „krivo"
knjiženih transakcija, ali nijedna neopravdana neće ostati nekažnjena. Do kraja
godine slede prijave, a sledeće veća kontrola trošenja državnih para

Ministarstva, direkcije, državne uprave u Srbiji imaće pune ruke posla do kraja
godine. Taman kad su pomislili da mogu da odahnu posle „borbe" za što veći deo
budžeta za 2010, izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) 0 završnom
računu budžeta za 2008. izvadio je ispod tepiha „stare grehe". Za ono što se
može ispraviti 14 ministarstava, dve direkcije i jedna uprava imaju „popravni"
od 30 dana dok će za trošenje novca bez dokaza o opravdanosti DRI podneti
prijave. Radoslav Sretenović, predsednik DRI za Ekonom:east kaže da revizori
sada analiziraju sve podatke kako bi pripremili prijave do kraja godine. „Ako
Institucija oceni da odazivni izveštaj ne ukazuje da su otkrivene nepravilnosti
otklonjene na zadovoljavajud način, smatra se da korisnik krši obavezu dobrog
poslovanja. Ako se radi o neotklanjanju značajnih nepravilnosti, smatra se da
postoji teži oblik kršenja obaveze dobrog poslovanja. Kršenje, odnosno teži
oblik kršenja obaveze dobrog poslovanja od strane revidiranog subjekta ocenjuje
se u skladu sa smernicama koje donosi Savet Institucije. Za najteža od njih
Institucija može da uputi poziv za razrešenje odgovomog lica i da o tome
obavesti javnost", kaže Sretenović i dodaje da je to sve što Institucija može
da uradi posle odazivnog izveštaja. To ne isključuje podnošenje prekršajnih i
krivičnih prijava pa su na potezu i ostali nadležni organi. Sretenović ističe
da se Institucija može obratiti svakom organu za koji oceni da može, u
granicama njegove nadležnosti, da preduzima mere protiv korisnika javnih
sredstava. Bez sumiranih rezultata on ne želi da govori o konkretnim
prekršajima korisnika državnih para ili bar njih 27 odsto analiziranih.
Sretenović kaže da je najviše nepravilnosti bilo u domenu ugovora o delu,
javnih nabavki, specijalizovanih, stručnih i drugih usluga. Uvid u „istorijski"
izveštaj revizora pokazuje, primera radi, da su ministarstva rada, trgovine,
nauke, ekonomije, spoljnih poslova, zdravlja, Ministarstvo za Kosovo i
Metohiju, ministarstva prosvete, kulture i finansija za različite stručne
usluge u 2008. platili 4,79 milijardi dinara. Za njih su uglavnom sklapani
ugovori o delu iako Zakon o ministarstvima kaže da se za obavljanje poslova
državne uprave ne mogu zaključivati takvi ugovori. Takode, za ugostiteljske
usluge ne postoje izVešlaji ili dokazi da su korišćene u svrhu posla i
poslovnih odnosa. Ministarstvo rada i socijalne politike je dva puta platilo
iste kompjuterske usluge. Širina pojma „stručne usluge" ide i dalje pa je
Ministarstvo trgovine i usluga za tri miliona dinara u 2008. kupilo umetnička
dela od čega polovina „visi" u kabinetu ministra dok je drugih 25
fotomonografija, kako se navodi u izveštaju, ministar poklonio „prilikom
državnoprivrednih poseta". „Grešnih" ima još. Na ime, opet, stručnih usluga,
Ministarstvo zdravlja potrošilo je 90,64 miliona dinara u 2008. Ovo su samo
neki primeri. Sretenović u intervjuu za Ekonom:east magazin kaže da se još uvek
ne zna kolika je ukupna suma „krivo" knjiženih transakcija.

€: Zašto smo morali da čekamo četiri godine od osnivanja Državne revizorske
institucije na prvi revizorski izveštaj? Radoslav Sretenović: Zakon o DRI je
donet krajem 2005. a stupio je na snagu početkom 2006. Osnivanje Saveta DRI,
najvažnijeg tela, trajalo je skoro dve godine. Ne znam iz kojih razloga. Kada
su konačno njegovi članovi sa mandatom od pet godina preuzeli aktivnosti čekali
smo 13 meseci na usvajanje Poslovnika u Skupštini. Taj akt reguliše proceduru
revizije bez koga nismo mogli da radimo.

€:Odbor za iinansije Skupštine Srbije uputio je predlog Skupštini da razmotri
izmenu Zakona o DRI. Šta je u njemu sporno, šta treba promeniti? R. Sretenović:
Neke izmene su neophodne. Nakon revizije videli smo da je zakon sveobuhvataru
ali smo primenjujući Poslovnik u prvoj reviziji videli da nije sve u potpunosti
usklađeno sa međunarodnim standardima. Najznačajniji je standard nezavisnosti.
DRI jeste nezavisan, samostalan organ, ali zakon propisuje da 20 poslanika
Skupštine mogu da pokrenu inicijativu za razreše nje bilo kog člana Saveta. To
znači da 20 poslanika mogu da direktno ili indirektno, pritiskom i samim
pokretanjem inicijative utiču na članove Saveta. Želimo apsolutnu nezavisnost i
to je jedan od osnovnih razloga zašto želimo da se zakon promeni. Izmenom
zakona želimo da promenimo i radnomaterijalni polažaj zaposlenih a pre svega
revizorskog kadra.

€: Članovi Odbora za finansije su na sednici negodovali zašto ste izveštaj prvo
predstavili javnosti na konferenciji za štampu pa tek onda Odboru. Da li bi
redosled imao bilo kakvog uticaja? R. Sretenović: Moram da kažem da je
Institucija u svemu poštovala zakonske odredbe, pa i u ovom slučaju. Pre
održavanja konferencije izveštaj smo dostavili Skupštini, a nakon dva sata
održali i konferenciju. Upravo iz razloga potpune nezavisnosti u svakom pogledu
odlučili smo se za taj redosled predstavljanja. Ali, ne znam kakvog bi uticaja
redosled imao na obelodanjivanje izveštaja. Možemo da prihvatimo i njihovu
sugestiju samo u slučaju da, nakon nekoliko sati po upoznavanja Odbora ,
izveštaje predstavimo i javnosti.

€: Ko odreduje plate revizora? R. Sretenović: Plate vrhovnih revizora su
određene zakonom o DRI a plate revizora su određene Zakonom o platama državnih
službenika i nameštenika. Novim zakonom želimo bolji materijalni položaj i u
tome imamo podršku Odbora za finansije i državnog vrha Srbije i Vlade. Zbog
niskih plata revizora čije obavljanje poslova zahteva pre svega izuzetnu
stručnost i veliku odgovornost, čiji su poslovi najsloženiji poslovi u samoj
reviziji, došli smo u situaciju da ne možemo da dodemo do kvalitetnih kadrova.
To nam dokazuju već dva konkursa tokom ove godine. Dva primljena kandidata po
konkursu su odustala zbog visine plate i vratila se tamo gde im je plata viša.
Na osnovu informacija kojima raspolažemo plate državnih službenika na položaju
više su od plata i vrhovnih revizora i revizora, i to značajno. Osim toga, stav
OEBSaje daje jedan od uslova da Srbija dobije pomoć iz pretpristupnih fondova
Evropske unije i izmena zakona o DRI i njegovo usklađivanje sa evropskim
standardima.

€:Da li tajming objave prve revizije ima veze sa tim? R. Sretenović: Ne.
Državna revizorska institucija je do kraja ove godine morala objaviti prvi
izveštaj, a to nije bilo moguće ranije zbog napred navedenih razloga. Da je
bilo kasnije ne bi imalo smisla jer je predlog Zakona o završnom računu budžeta
od letos bio u proceduri za donošenje. Nadležnosti Institucije nisu uslovljene
pritiscima. Radimo svoj posao, a posebna priča je što je obavljanje izveštaja u
vezi sa dobijanjem budžetske pomoći. Smatram da mi samo doprinosimo da Srbija
dobije pomoć.

€:Nedostatak kadrova je bio razlog zašto je obradeno samo 27 odsto budžetskih
korisnika. Da li zbog toga izveštaju nedostaje mišljenje DRI? R. Sretenović:
Standard je da se testira najmanje 80 odsto svih pozicija u završnom računu
budžeta da bi se dalo mišljenje revizora. Uradili smo ograničenu reviziju
budžeta zbog ograničenih resursa. I pored ovog dali smo mišljenje na sastavne
delove revidiranih subjekata finansijskih izveštaja za 10 ministarstava, tri
uprave i jednu direkciju u kojima smo zahvatili više od 80 odsto uzorka.
Revizijom smo utvrdili da kontrolisani subjekti revizije nisu poslovali u
skladu sa propisima, koje su bili dužni da poštuju. Pojedini korisnici su
kršili zakon o javnim nabavkama, ali i zakon o budžetskom sistemu, uredbu o
kontnom planu... Medutim, u skladu sa standardima i sada smo dali mišljenje, a
to je ma kako kontradiktorno zvučalo, da ne izražavamo mišljenje u odnosu na
ceo završni račun, jer smo revizijom obuhvati samo 27 odsto rashodnih stavki,
umesto najmanje 80 odsto svih pozicija.

€: Da li ćete završiti reviziju budžeta za 2008? R. Sretenović: Revizija za
2008. je završena. Pripremamo plan i program rada za sledeću godinu kada ćemo
ispitivati završni račun budžeta za 2009. Sada imamo iskustvo, potrebno je da
rešimo još kadrovski problem. Na jednoj reviziji budžeta kakav je naš trebalo
bi da radi 30 revizora od osam do, deset meseci. Reviziju smo radili sa četiri
revizora i dva saradnika četiri meseca i zato je bila ograničena. Sledeći
izveštaj ćemo najverovatnije objaviti krajem sledeće godine. Iako je prioritet
budžet Republike Srbije nadalje bi u našem programu osim budžeta morali da se
nadu i fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja i Nacionalna služba za
zapošljavanje, odredeni broj lokalnih samouprava, javna preduzeća i deo
budžetskih sredstava u okviru Narodne banke.

€: Izveštaj je podigao buru u javnosti, iako nije bilo velikih iznenađenja. Da
li ste vi bili iznenadeni rezultatima koje ste dobili? R. Sretenović: S obzirom
na to da nijedna revizija nije urađena od 2002. nisam iznenađen podacima do
kojih smo došli. Ali, zadovoljan sam što smo napravili prekretnicu, iskorak ka
boljem regulisanju javnih finansija. Svi kojima je povereno upravljanje
budžetskim sredstvima moraju da shvate da to nije njihov novac, već novac
poreskih obveznika i da njime moraju da upravljaju u skladu sa propisima na
najekonomičniji, najefikasniji i najefektivniji način.

€: Trpite li bilo kakve pritiske zbog objavljenih rezultata? R. Sretenović
Nikakvih smetnji niti komentara nije bilo, niti se bilo koji revizor plaši.
Institucija je potpuno nezavisna, posao smo odradili potpuno nezavisno, bez
pritisaka i sugestija. Imali smo podršku norveške revizorske institucije koja
je nadgledala kvalitet predrevizorskog postupka. Nijedan papir nam nije
uskraćen od ministarstava. Proveli smo više od 7.800 sati na izveštaju, od juna
do septembra, pregledali smo preko 125.000 dokumenata. Nije bilo pritisaka ni
po objavljivanju izveštaja niti očekujem bilo kakve pritiske.

€:Kolika je ukupna suma netačnog prikazivanja troškova? R. Sretenović: Nismo se
bavili statistikom. Razmatrali smo da li su dostavljeni izveštaji istiniti i
objektivni i radili smo reviziju pravilnosti poslovanja budžetskih korisnika.
Dotakli smo se javnih nabavki u pojedinim ministarstvima gde su zaključivani
ugovori o uslugama kao što su održavanje, specijalizovane usluge, usluge
informisanja, prevodenja. Mnoga istraživanja govore da se od četiri milijarde
evra ukupne vrednosti javnih nabavki u Srbiji, oko dve milijarde evra kreće u
sivoj zoni. Nismo posebno kontrolisali javne nabavke u celini, već samo u
pojedinim segmentima kako je to dato u izveštaju i zato se ne mogu izvesti
zaključci o ukupnim utrošenim sredstvima iz budžeta putem javnih nabavki.

€: Kako je moguće da država ne naplati potraživanja na ime pozajmica od čak 35
milijardi dinara? R. Sretenović: Država može u skladu sa zakonom da pozajmljuje
novac budžetskim korisnicima i to je rađeno tokom prethodnih godina. Ono što je
država propustila da uradi jeste da naplati potraživanja, a ako to nije moguće
da problem reši u skladu sa Zakonom. Problem je u tome što se na tome godinama
nije baš ništa radilo.

€:Možemo li očekivati smene nekih ministara? R. Sretenović: Državna revizorska
institucija nije nadležna da smenjuje ministre. Najviše što Institucija može da
uradi jeste da podnese prekršajne i krivične prijave, a u slučaju teškog
kršenja obaveze dobrog poslovanja može da uputi i poziv za razrešenje
odgovornog lica i obavesti javnost. To su prava koja Institucija ima po zakonu.
Bilo je dosta sepkulacija u javnosti da će prijave biti zastarele. Po zakonu o
budžetskom sistemu rok zastarevanja prekršajnih prijava je najmanje tri godine.
Naš je posao da postupak revizije završimo do kraja. Čim bude moguće
preduzećemo mere za koje smo nadležni. Ne mogu da preciziram dan kada će to
biti.

€:Predsednik Srbije Boris Tadid najavio je da će, parafrazirano, ministarstva
imati „drugu šansu" da isprave neke greške. Na šta je mislio? R. Sretenović: Na
ovo pitanje ne raogu dati odgovor. Morate pitati predsednika Srbije gospodina
Tadića.

€: Da li ste kontrolisali koliko i kako je Kancelarija predsednika Republike
trošila novac iz budžeta? R. Sretenović: Ovom revizijom na osnovu kriterijuma
koje smo objavili u izveštaju nije kontrolisana Kancelarija predsednika
Republike. Izostavili srcioi ministarstva kod kojih učešće u ukupnim rashodima
budžeta nije iznosilo više od tri odsto. Kod kontrolosanih ministarstava
pregledali smo najrizičnija područja ugovore o delu, o stručnim i
specijalizovanim uslugama, usluge javnog zdravlja, troškove reprezentacije,
poklona, prekovremenog rada....

€:U medijima se pisalo i o tome da je jedan sadašnji član DRI ranije bio u
Ministarstvu rada i socijalne politike i sam sklapao ugovore kakve ste
revidirali? R. Sretenović: Gospoda JankovićAndrijević je do 12. juna 2008. bila
pomoćnik ministra za poslove finansija. Međutim, dolaskom ministra Rasima
Ljajića i novom sistematizacijom deo ekonomsko finansijskih poslova je iz
nadležnosti pomoćnika ministra prebačen u nadležnost sekretara ministarstva. Ti
poslovi, ugovori o delu, plate i naknade, nabavke usluga i dobara po ugovorima,
koji su prešli u nadležnost Tatjane Matić, sekretara ministarstva, bili su
predmet revizije, pa su sve insinuacije Ministarstva rada neosnovane i
zlonamerne. Ovim neosnovanim i zlonamernim izjavama bez ikakvog osnova narušava
se ugled vrhovnog državnog revizora, pa i Institucije. Osim toga, gospoda
JankovićAndrijević u Instituciji rukovodi poslovima u Sektoru za reviziju
finansijskih izveštaja Narodne banke Srbije. Reviziju finansijskih izveštaja
svih ministarstava, pa i ovog radili su revizori iz Sektora za budžet kojim
rukovodi drugi vrhovni revizor, Života Antić. Dakle, vrhovni revizor gospođa
JankovićAndrijević nije bila u sukobu interesa.

Antrfile :

============================




Datum : 11.12.2009
Novina : Ekonomist
Strana : 28
Autor : SNEŽANA KRIVOKAPIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NAJJAČA KARIKA

Službenici za javne nabavke

Prvi službenici za javne nabavke dobiće sertifikate već početkom sledeće
godine, čime bi trebalo da se uspostavi najjača karika u sistemu koji se
godišnje „ojadi" za oko 400 miliona evra

Prema poslednjim najavama iz Ministarstva finansija, početkom sledeće godine
počinju ispiti za službenike za javne nabavke. Svako državno preduzeće, opština
ili ministarstvo, ?r? nego što raspiše tendere za nabavku robe ili usluga
vrednijih od 14,9 miliona dinara godišnje, moraće da ima bar po jednog
zaposlenog na toj poziciji sa sertifikatom da zna da sprovodi javne nabavke. U
planu je da narednih godina kod budžetskih naručilaca radi između 5.000 i 6.000
ljudi koji se na stručan način bave sprovođenjem javnih nabavki, sa ciljem da
se troši manje novca i vremena, kao i da se što manje postupaka poništava zbog
nevešto sprovedene procedure. Skeptični analitičari sumnjaju da bi po jedan,
dva ili tri, ruku na srce, obučeni službenik u svakom preduzeću ili
ministarstvu mogao da spreči da „ispari" 400 miliona evra, koliko se godišnje
izgubi kroz razna nameštanja tendera, što je podatak koji je nedavno izneo
jedan predstavnik Evropske komisije u Beogradu. Ili, da se zbog službenika za
javne nabavke više neće dešavati da se sklapaju ugovori, vredni oko dve
milijarde dinara, mimo Zakona o javnim nabavkama, kao što je pokazao nedavni
Izveštaj Državne revizorske institucije na svega tređni obrađenog „uzorka"
budžeta.
Grupa zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope je, sa druge strane, u
svom godišnjem izveštaju eksplicitno poručila srpskoj administraciji da je
neophodno da "unapredi primenu zakona tako što će obezbediti odgovarajuću obuku
i profesionalizaciju službenika koji sprovode javne nabavke". Reforme sistema
javnih nabavki u Srbiji koje, između ostalog, podrazumevaju uvođenje instituta
službenika za javne nabavke, poručuju evropski stručnjaci, sigurno mogu pomoći
da se smanje pomenute crne brojke koje svima upadaju u oči.
Šta im je posao?
Namera je da ceo proces, od određivanja kriterijuma tendera, preko raspisivanja
postupka, do izbora najpovoljnijeg ponuđača, kr??? ljudi koji su se za to
osposobili, umesto da se javnim nabavkama bavi ko stigne. Kako za Ekonom:east
kaže Daliborka Srećkov, šef odseka za javne nabavke u Upravi za javne nabavke,
cilj je da se tenderi sprovode što stručnije, što samo po sebi donosi uštede.
Na primer, ako ne može da se izabere najpovoljnija ponuda, jedna opcija je
poništavanje tendera i raspisivanje novog. Umesto toga, opcija je i skraćeni
postupak, koji poštuje Zakon i po kome se bira ponuđač po nižoj ceni, ali je
potrebno da to u ?r?duzeću neko zna. Takođe, jeftinije će proći naručilac ako
raspiše nabavku po partijama. U tom slučaju će umesto da nabavi, na primer,
mleko, meso, voće i povrće od jednog trgovca, od prodavaca specijalizovanih za
svaku od tih namirnica dobije povoljnije cene.
„Da biste kvalitet platili adekvatno, potrebno je znanje iz struke. Važno je da
cela procedura od pukog ispunjavanja pravnih kriterijuma ide ka suštinskoj
primeni", kaže naša sagovornica iz Uprave za javne nabavke. I ta teza štima pod
uslovom da oni koji sprovode javne nabavke iz neznanja prave skupe greške, a
takvih sigurno nije malo.
Ali, tek treba da se reši problem onih koji namerno „štimuju" tendere, pošto
se, otkad se sprovode javne nabavke u Srbiji, konkursi najčešće nameštaju u
pripremnoj fazi. Jedan vid je direktno favorizovanje ponuđača kroz uslove koje
samo on može da ispuni - kad se, žargonski rečeno, tender „crta" za određenog
ponuđača.
„Međutim, kad istražite konkretnije ceo slučaj, shvatite da naručilac nema
obrazloženje zbog čega mu je potrebna baš određena oprema koju je definisao u
konkursnoj dokumentaciji, a s druge strane, ona je gotovo 'preslikana' po
tehničkim karakteristikama jednog od ponuđača", objašnjava Saša Varinac,
direktor Komisije za zaštitu prava ponuđača. Državno ?r?duzeće može dati
preimućstvo jednoj firmi i bodovanjem. Redmo, boduje sa više od 50, od ukupno
sto bodova, „kvalitet", „dosadašnju saradnju" i „posebne pogodnosti", pri čemu
se nigde ne definiše šta koji od tih kriterijuma podrazumeva.
„U Komisiji imamo običaj da takve elemente kriterijuma nazivamo 'odokativnim
metodama' ??r se sve zasniva na subjektivnoj oceni članova komisije naručioca o
tome šta se smatra kvalitetnijim", kaže Varinac. U oba slučaja Komisija je
poništavala tendere. Tužba je verovatno zasad najpouzdaniji način borbe protiv
nepravilnosti. Barem dok ne ojačaju službenici koji će reći odlučno „ne"
pretpostavljenom koji im zapovedi da nameste tender.

Antrfile : Komarci potamanjeni mimo Zakona

Državna revizorska institucija (DRI) je, češljajući troškove ministarstava,
imala najviše zamerki, čak devet, na ugovore koje je Ministarstvo za rad i
socijalnu politiku zaključilo sa privatnim firmama. Najčešće zamerke odnose se
na kršenje Zakona o javnim nabavkama i pogrešno knjiženje, ali ima i nekoliko
slučajeva gde uopšte ne postoje dokazi da su plaćene usluge i izvršene. Recimo,
zanimljivo je da je ugovor sa firmom Cet Computers, po izveštaju Komisije, bez
aneksa pradužen za dodatna tri meseca, pa je Ministarstvo platilo milion dinara
više
nego što je smelo. Ovde je posebno zanimljivo da je jedna ista faktura od
309.000 dinara plaćena dva puta, a da Ministarstvo nikada nije tražilo povraćaj
novca. Interesantni su i ugovori Ministarstva za rad sa preduzećima E-info iz
Banjaluke i Medio Trade iz Beograda, jer u oba slučaja n? postoje dokazi da su
usluge uopšte obavljene. Tako je sa Banjalučanima potpisano nekoliko ugovora, a
za ?n?? od 27. 8. 2008, koji se odnosi na „održavanje aplikativnog softvera",
DRI kaže da nisu mogli da se „uvere da je softver u funkciji". Cena je, inače,
351.000
dinara mesečno. Sličan je slučaj i sa firmom Medio Trade kojoj je 150.000
dinara plaćen „razvoj informacionih modula za obračun ličnih dohodaka za centre
sa KiM", a da nema dokaza da je to ikada i urađeno. Prema Izveštaju DRI, Uprava
za zajedničke poslove republičkih organa lane nije uopšte sprovodila tendere za
higijensko tehničke usluge, dok se Ministarstvo za zaštitu životne sredine,
prema Izveštaju, nije pridržavalo slova zakona kad je u pitanju „biološko
suzbijanje larvi komaraca ?? teritoriji Republike Srbije".

============================