Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 13.12.2009
Novina : Kurir
Strana : 2
Autor : PRENETO
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Agencija : FONET
Najava : NE
Žanr : Saopštenje
Ocena : Neutralna



STRANKE NE BRINU ZA GRAĐANE

SNS

BEOGRAD - Inicijativa Srpske napredne stranke (SNS) o promeni Zakona o
finansiranju političkih stranaka skinuta je s dnevnog reda zasedanja Skupštine
Srbije, čime su sve ostale stranke pokazale neodgovornost i nebrigu za građane
Srbije, saopšteno je juče iz SNS.
Predsednik SNS Tomislav Nikolić pokrenuo je inicijativu da se smanje sredstva
iz javnih izvora kojima se finansiraju partije.
„Nikolić je predložio da se sredstva smanje sa sadašnjih 0,15 odsto republičkog
budžeta na 0,12 odsto, čime bi se ostvarila ušteda od 133 miliona dinara“, kaže
se u saopštenju. (FONET)

Antrfile :

============================




Datum : 13.12.2009
Novina : Press
Strana : 10
Autor : SINIŠA DEDEIĆ
Tema : Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



A OD BRADIĆA - SLIKA OD 15.000 EVRA

PRESS ISTRAŽUJE

Šta Srbija poklanja stranim partnerima

Tito je častio čak i italijanske mašinovođe, Milošević je insistirao na
autentičnosti, Boris Tadić je poklonom iznudio emocije egipatskog predsednika,
dok je Ministarstvo kulture sve šokiralo kupovinom slike od 15.000 za Evropsku
komisiju

BEOGRAD - Informacija da je Ministarstvo kulture otkupilo sliku „Rikalo u
jesen“ akademskog slikara Bore Iljovskog za oko 15.000 evra, odnosno 1,39
miliona dinara, kako bi je kao zvanični poklon Srbija uručila Evropskoj
komisiji, ponovo je aktuelizovala rasprave o tome šta državne institucije
dobijaju kao poklon, ali možda još više - šta kao darove uručuju. U
Ministarstvu kulture kažu da su krajem januara 2008. godine, na zahtev
Ministarstva spoljnih poslova, a povodom predstojećeg potpisivanja SSP-a,
odlučili da kao zvanični poklon Evropskoj komisiji u Briselu uruče umetničko
delo.

- Naše ministarstvo je predložilo, a potom i donelo odluku o autoru, slikaru
Bori Iljovskom i njegovoj slici „Rikalo u jesen“, ulje na platnu, dimenzija 200
puta 282 centimetra. Ovaj autor je adekvatan predstavnik, kako zbog kompozicije
dela, tako i zbog biografije, koja ukazuje i podstiče na multikulturalnost. Kao
Makedonac koji je rođen u Grčkoj, a zatim kao ratno siroče, koje je nakon
Drugog svetskog rata putovalo po celoj Evropi i na kraju se nastanilo u Srbiji,
gde i sada živi, Iljovski je primer interkulturalnog i multietničkog karaktera
naše kulture, koji reprezentativno povezuje tradiciju i umetnost. Galerija
„Pero“ otkupila je sliku u ime Ministarstva kulture, a u dogovoru sa umetnikom.
Celokupan iznos prebačene sume bio je 1,39 miliona dinara, od čega milion
dinara na ime autora, 265.822 dinara poreza na autorski honorar i 124.178 kao
provizija galerije. Napominjemo i da je nedavno završen izveštaj Revizorske
komisije po pitanju ovog predmeta pozitivan, te da su poštovane sve procedure -
ističu u Ministarstvu kulture.
Znam slike od 15.000 dinara
Sam slikar Bora Iljovski bio je iznenađen našim pitanjem kako komentariše to
što se Ministarstvo kulture odlučilo da otkupi baš njegovo delo i da li smatra
da je cena slike adekvatna.
- Nemam komentar. Sliku sam predao i to je sve - kazao je Iljovski.
Izveštaj Državne revizorske komisije pokazao je i da je Ministarstvo trgovine i
usluga sa ateljeom „Art-Zamur“ zaključilo ugovor kojim je za izradu 50
fotomonografija i 18 fotografija plaćeno 35.000 evra. U tom ministarstvu kažu
da je „samo bilo sporno knjiženje, a da je to razrešeno tako što je
ministarstvo pribavilo mišljenje ovlašćenog kustosa“.
Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić
mišljenja je da je neophodno na državnom nivou regulisati proceduru dodele
poklona, a ne da to bude „plod pojedinačne odluke ministarstava“.
- Pokloni su deo ustaljene prakse, naročito kada je reč o odnosu sa
predstavnicima stranih država. Možda se vrsta poklona odmerava sa onima koje
dobijaju naši državnici. Ne znam da li je tako, ali je jasno da bi o tome
odluku trebalo da donese Vlada, a ne da jedno ministarstvo poklanja skromno, a
drugo nešto skupoceno - smatra Nenadić.
Šef protokola Skupštine Srbije Vojislav Glišić kaže da je budžet za poklone te
institucije prilično skroman i da je najskuplja slika koju je do sada poklonio
koštala 15.000 dinara!
- Išao sam sa predsednicom parlamenta u posetu Mađarskoj i tamo smo na poklon
odneli sliku sa motivima Beograda, čija je cena 15.000 dinara. Protokol mora
stalno pri sebi da ima ažuriranu listu diplomatskog kora, ali i svih umetnika
raznih vrsta, jer se često dešava da u poslednjem trenutku zatreba poklon i
tada znamo u koju galeriju da odemo. Naravno, odlučujemo se najčešće za onu u
kojoj su spremni da nas sačekaju za plaćanje. Nekad moja lična karta, koju
ostavim kao zalog, u galeriji stoji po dva meseca. Ali, snalazimo se kako
moramo. Pogađamo se za cenu, pa nam galeristi, ako su u prilici, spuste cenu za
10 do 15 odsto - priča Glišić.
Mićunović vratio zlatnik
On ističe da postoji nekoliko vrsta poklona koji se dodeljuju gostima, u
zavisnosti od njihovog ranga. Najvažniji državni poklon za predsednike država,
predsednike parlamenata i premijere je velika plaketa sa grbom Srbije, koja
košta oko 6.000 dinara, rad akademskog vajara Slobodana Perovića.
- Ona se dodeljuje u posebnoj kutiji, uz propratni sertifikat. Plaketa srednjeg
formata, čija je cena oko 4.500 dinara, namenjena je za ministre koji dolaze u
posetu Skupštini, kao i za ambasadore, odmah nakon što predaju akreditive ili
prilikom odlaska sa funkcije. A mala plaketa, koja košta oko 2.500 dinara,
namenjena je predstavnicima raznih organizacija. Tu je i srebrnjak, na čijem
licu se nalazi Narodna skupština, a na naličju grb Srbije, koji košta oko 3.000
dinara, a namenjen je kao poklon znamenitim ličnostima, umetnicima i naučnicima
koji dolaze u posetu. A imamo i zlatnik od 18 karata sa likom Karađorđa, koji
košta oko 17.000 dinara. On se ne dodeljuje često, a predsednica parlamenta
procenjuje kada to treba učiniti. Nedavno je Dragoljub Mićunović, kao šef
Odbora za inostrane poslove, odlazio u posetu jednoj velikoj zemlji i poneo
zlatnik, ali ga je vratio jer nije procenio da bi mogao nekome da ga pokloni -
kaže Glišić.
Sve nabavke poklona obavljaju se prema jasno definisanim procedurama i
pravilima i ništa se ne radi proizvoljno, niti je pitanje lične volje,
naglašava Glišić. On dodaje da se često, uz državne, dodeljuju i manji,
takozvani personalni pokloni.
- Običaj je da se na kraju ručka ili večere, pre posluženja deserta, kada se
otvara šampanjac i drže zdravice, daju jedan državni i jedan personalni poklon,
muški ili ženski. U ženskom se nalazi ešarpa, kaiš i damska torbica, a u muškom
kravata, novčanik i kaiš. Njihova cena je oko 1.500 dinara. Takođe, na
raspolaganju su nam i jedna vrsta vina i rakija dunjevača. S obzirom na to da
se ovim poslom bavim dugo, mogu da procenim kojem gostu, u zavisnosti od
prilike, poklanjam koje piće. Imamo i knjige o Kosovu „Nečujna zvona“ na
srpskom i engleskom jeziku, neke na ruskom, ali predlažem da se napravi
monografija o Skupštini. Takođe, imamo i knjigu „Nečujna zvona“ u luksuznom
izdanju, čija je cena 12.000 dinara. Nju smo namenili jednom predsedniku, koji
je već dobio našu plaketu. Vodi se stroga evidencija o tome ko je do sada šta
dobio, kako se ne bi duplirali pokloni - ističe Glišić.
U Predsedništvu Srbije kažu da predsednik Boris Tadić svojim gostima poklanja
uglavnom knjige i suvenire sa nacionalnim motivima. Na tom spisku nalaze se
knjige „Pirotski ćilimi“ Milene Vitković-Žikić, „Kulturna riznica Srbije“,
„Bogorodica Ljeviška“ Drage Panić i Gordane Babić i „This njay... Serbia“.
- Predsednik poklanja ramove, svećnjake i slike sa motivima srpske
srednjovekovne ornamentike, kao i poskurnik, slavski pečat. Međutim, on često
zna i da svoje sagovornike iznenadi poklonima, pa je tako egipatskom
predsedniku Hosniju Mubaraku poklonio album sa njegovim fotografijama iz 1989.
sa Samita nesvrstanih, koji je održan te godine u Beogradu - ističu u
Predsedništvu.

Antrfile : Đinđić Gejtsu poklonio „viljamovku“

Kada se u avgustu 2001. tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić susreo sa
najbogatijim čovekom na planeti Bilom Gejtsom, vlasnikom „Majkrosofta“, uručio
mu je flašu domaće „viljamovke“, dok je predsednik kompanije Stiv Balmer na
poklon dobio stilizovanu drvenu skulpturu na kojoj Nikola Tesla Bilu Gejtsu
predaje sijalicu, dok ovaj njemu daje kompjuter. Figure su pomalo stilizovane -
Tesla je u nošnji šumadijskog seljaka, a Gejts je predstavljen kao američki
biznismen sa cigarom u zubima. Poklon su, inače, Balmeru poslali beogradski
softveraši, a Đinđić je kazao da mu je želja bila da time simboliše činjenicu
da se posle sto godina zatvara krug i da ponovo dolazi do razmene znanja i
proizvoda sopstvene pameti. Obrazlažući zbog čega je Gejtsu poklonio flašu
rakije, Đinđić je objasnio da u tome nije bilo ničeg ciničnog.
- Ljudi u kompaniji i prijatelji Bila Gejtsa znaju da on voli da proba
nacionalna pića i zbog toga smo smatrali da je to prigodan poklon za njega -
kazao je tada Đinđić.

Milošević nije davao luksuzne poklone

Vojislav Glišić u protoklu, kako ističe, radi već 40 godina, ne samo u
Skupštini, već i u Vladi Srbije, a osam godina je bio i u protokolu Slobodana
Miloševića.
- Milošević je često dodeljivao poklone, ali to nije bilo ništa luksuzno. On je
samo insistirao da to budu autentični pokloni, koji simbolizuju našu državu.
Nije sve uređeno propisima, pa je dodeljivanje poklona i plod dugodišnjeg
iskustva. Znam da ima dosta privatnika koji izrađuju mnoge lepe predmete, koji
dobro simbolizuju našu državu, ali nažalost, naši budžeti su mali. Dešavalo mi
se da neki naši gosti kao poklon donesu veoma vredne predmete, a mi im
uzvratimo onim čime raspolažemo. Još pamtim zapanjen pogled šefa protokola
jedne bogate zemlje kada sam mu predao kesicu sa našim simboličnim poklonom...
- kaže Glišić.

VEROVALI ILI NE

Nedavno je Dragoljub Mićunović odlazio u posetu jednoj velikoj zemlji i poneo
zlatnik, ali ga je vratio jer nije procenio da bi mogao nekome da ga pokloni

============================




Datum : 13.12.2009
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : BILJANA BAKOVIĆ
Tema : Transparentnost Srbija, Vladimir Goati
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



TADIĆEVO ZAUZDAVANJE DS-A

Ideja da se centralizuje Demokratska stranka ne znači da se gubi demokratski
duh unutar nje. Ne znam kako će ko razumeti ovu ideju, ali mislim da ona u
suštini jeste duboko demokratska. U svakom slučaju, Politički savet DS-a će
razmatrati ovu ideju, kaže za „Politiku” predsednik tog saveta Dragoljub
Mićunović.
Za poslednjih sedam dana Boris Tadić je nekoliko puta ponovio poruku sa sednice
Glavnog odbora DS-a – da se stranka mora centralizovati. U petak je rekao da će
DS, ukoliko ne izvrši reformu, doživeti sudbinu ugašenih stranaka i da veruje
da samo centralizovana Demokratska stranka može proces decentralizacije izvesti
tako da integritet Srbije bude sačuvan. Da li to lider najveće stranke u vlasti
i predsednik države najavljuje „veliko spremanje” u DS-u, ili možda pokušava da
disciplinuje neke izrazite individualce u svom timu?
Komentarišući ideju o centralizaciji stranke, Mićunović kaže da je Tadić to
rekao na poslednjoj sednici Glavnog odbora, mada se o tome ponekad razgovaralo
i ranije. „Postoji jedno nerazumevanje – da stranke treba da bude kopija vlasti.

Sa prve strane – Međutim, u demokratskim oblicima državnog uređenja postoje,
naravno, vlasti koje su zadužene da se nađu pri ruci građanima, da rešavaju
pitanje građana, da brinu o opštem dobru, rasporedu prihoda, i ta vlast treba
da bude što bliža narodu – i zato je potrebna decentralizacija, odnosno
regionalizacija. Što se stranaka tiče, one su konkurenti unutar vlasti, dakle
unutar parlamenta pre svega, i one moraju da imaju vrlo striktnu i jasno
prepoznatljivu politiku. Zato nema protivrečnosti u činjenici da na jednoj
strani treba da decentralizujete vlast, a na drugoj strani da centralizujete
stranku, da ona u jednom kraju zemlje ne znači levo, a u drugom desno, jer to
vodi rastakanju stranke i zbunjuje birače”, ističe Mićunović.
Iako bi zbog gužve oko Statuta Vojvodine pokrajinski funkcioneri DS-a možda
mogli poneti etiketu glavnih „krivaca” za predsednikove namere, u tamošnjem
odboru nije bilo previše raspoloženih za priču. Samo je Bojan Pajtić,
predsednik pokrajinskog Izvršnog veća, u jednom intervjuu pre dva dana naveo,
pored ostalog, da se u pokrajinskom odboru nisu prepoznali u Tadićevoj priči, i
da u potpunosti podržavaju koncept centralizacije stranke.
Ističući da proces centralizacije znači jačanje centralnih organa partije (ili
bilo koje druge organizacije) u donošenju i sprovođenju politike naspram drugih
nivoa organizacije, Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija,
ocenjuje da je u slučaju DS-a zahtevu za centralizaciju verovatno prethodila
ocena da je uloga centralnih organa u kreiranju i kontroli politike nedovoljna.
Ocenjujući da DS ima razvijen sistem unutrašnje demokratije, odnosno internih
izbora, Goati ukazuje da je „jedan stepen centralizacije nužan za svaku
organizaciju – jer ne može jedan deo da ide na jednu, a drugi na drugu stranu”.
Na pitanje da li je to primetio u slučaju DS-a, on kaže da su unutrašnji odnosi
skrivena strana partija i da ih je teško proceniti ako niste unutra ili nemate
insajdere, i da onda preostaju samo glasine. I do njega su, naravno, doprle one
koje se odnose na Statut Vojvodine – da je stranka, u vezi s tim pitanjem,
prilično oklevala (i to ne samo zbog koalicionih partnera) i da je vrlo sporo
ostvarivan konsenzus u stranci.
„Morate imati centralnu odluku, samo je pitanje da li ćete je donositi na
demokratski ili nedemokratski način, i da li ćete je sprovoditi ili ne. Partija
koja ne može da donese i sprovede centralnu odluku, biva eliminisana sa
političke scene. To je realnost života”, ističe Goati.
Situacija u vezi sa vojvođanskim statutom je po mišljenju Đorđa Vukadinovića,
urednika časopisa „Nova srpska politička misao”, neposredan povod za Tadićevu
najavu centralizacije stranke. „Ako ostavimo po strani činjenicu da se
približava izborna skupština DS-a, čini mi se da je pravi motiv, gotovo neka
vrsta alarma za ovakve Tadićeve izjave, bila situacija stvorena povodom Statuta
Vojvodine, kada je pokrajinska filijala DS-a učestvovala u tako važnoj stvari,
a da centrala praktično nije bila obaveštena”, ističe Vukadinović.
On ukazuje i na priče o tome kako beogradski odbor DS-a funkcioniše kao neka
vrsta države u državi te da se i inače „DS, ne bez osnova, percipira kao neka
vrsta konfederacije interesa ili akcionarsko društvo, u kojem predsednik,
uključujući i ranije Zorana Đinđića, nema onu vrstu kontrolu i moći kakvu imaju
praktično svi lideri u svim drugim strankama”.
„Takvo stanje s jedne strane može da se tumači kao vrlina i znak
demokratičnosti DS-a, ali kada se dogode ovakve stvari kao što su se desile oko
Statuta Vojvodine, onda je potpuno jasno da je vrag odneo šalu”, kaže
Vukadinović ocenjujući da će Tadić pokušati da promeni takvo stanje.

Antrfile : Vukadinović: Tadić ima veću vlast u državi nego u partiji

Boris Tadić će pokušati da eliminiše „jednu anomaliju, koja je i u širim
razmerama od ovih naših srpskih i balkanskih, dosta neobična – da kao
predsednik države i faktički predsednik vlade, ima mnogo veću vlast, veći
uticaj u državi, što formalni, što neformalni, nego u sopstvenoj stranci. On
inicijativom o centralizaciji pokušava da na neki način to promeni, pogotovo
što verovatno računa da nikada neće biti jači nego što je sada”, kaže Đorđe
Vukadinović ocenjujući da to ne mora da znači veliki obračun u stranci.

============================




Datum : 13.12.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



LJAJIĆ: SA KORUPCIJOM I JAVAŠLUKOM SE NE MOŽE U EVROPU

Kongres Socijaldemokratske partije Srbije u Sava Centru okupio čitav politički
establišment

Sa sadašnjim stepenom korupcije, neznanja i javašluka Srbija neće moći da uđe u
Evropsku uniju, niti da reši unutrašnje probleme – ocenio je ministar Rasim
Ljajić na osnivačkom kongresu Socijaldemokratske partije Srbije u Sava centru.

Ljajić, koji je i predsednik te stranke, zauzeo se za postizanje konsenzusa s
opozicijom o najvažnijim pitanjima u državi, za smanjenje Vlade na 15
ministarstava i parlamenta na 150 poslanika.
On je ocenio da je veoma loše to što je deset ljudi kupilo pola Srbije, a što
su vredni ljudi postali socijalni slučajevi, zbog čega je pozvao sve članove
nove partije da se zahvale svima koji žele da od članstva u toj stranci naprave
biznis, kao i „zabrinutim tajkunima“ koji žele da od te stranke naprave of-šor
kompaniju.
„Srbiji je potrebna stabilna i odgovorna politika koja može da se brani i na
Kosovu i u Vojvodini. Socijaldemokratija u Srbiji ima budućnost, ali sama ideja
nije dovoljna za promene, već je neophodno da se aktiviraju svi sledbenici te
ideje i objasne njene prednosti u svim gradovima i selima države“, rekao je
Ljajić, i ocenio da Srbija ima sve uslove da bude lider u regionu i da tu
ambiciju ne treba skrivati, već uraditi sve da se sa susedima takmičimo u svim
privrednim, kulturnim i drugim segmentima života.
Kongresu su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, ministri Vuk Jeremić,
Žarko Obradović, Verica Kalanović i Srđan Srećković, kao i predstavnici
političkih stranaka Vuk Drašković, Žarko Korać, Nenad Čanak, Nenad Popović,
Vladan Batić, Kenan Hajdarević, Jasmina Milošević... zatim predstavnici
diplomatskog kora, sindikata, nevladinih organizacija i srodnih partija iz
Hrvatske, BiH i Crne Gore.
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković rekao je da srpska levica i desnica
na političkoj sceni treba da budu „dve ruke na istom telu“ jer je u državi sve
više ugroženih ljudi koji Ljajića prepoznaju kao čoveka koji može da im
pomogne. „I svi oni kažu samo jedno: ’Rasime, spasi me!’ Čak i kada se Bramerc
naljuti u Hagu, srpski premijer kaže isto: ’Rasime, spasi me!’“, rekao je
Drašković.

Antrfile : Tadić: SDPS i DS su najbliže stranke


Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je SDPS Rasima Ljajića najbliža
Demokratskoj stranci, na čijem je čelu, i da se radi o dve sestrinske stranke.
„SDPS je potreban Srbiji, ali je Srbiji u programskom i ideološkom smislu
potrebno ukrupnjavanje političke scene. Zbog toga kažem da je vaša stranka nama
najbliža i sa vama želimo da gradimo svaku političku budućnost“, rekao je Tadić
na Kongresu SDPS u Sava centru, i dodao da to nikako ne znači da te dve stranke
na taj način manifestuju neprijateljstvo prema drugim partijama u Srbiji.

============================




Datum : 13.12.2009
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : IRENA RADISAVLJEVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Javne nabavke, Nemanja Nenadić, Slučajevi
korupcije i borbe protiv korupcije, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



PROĆERDALI METRO I AUTOPUT

Koliko smo izgubili na korupciji za devet godina

Samo na javnim nabavkama godišnje se izgubi nekoliko stotina miliona evra.
Srbija bi bila bogatija za mnoge fabrike, puteve, pruge, da od 2000. do danas
nije izgubljen novac meren milijardama evra

Irena Radisavljević

Neposredno pre nego što se predsednik i premijer Srbije sledeće nedelje pojave
na svečanom otvaranju autoputa Beograd – južni Jadran, planirano je da
prisustvuju prvoj test vožnji beogradskog metroa i da preseku crvenu vrpcu na,
u regionu jedinstvenoj, fabrici za preradu opasnog otpada.

Svako ko živi u Srbiji zna da su ovih nekoliko redova izmišljeni i da smo od
ovih projekata daleko nekoliko svetlosnih godina.
Ali da u poslednjih devet godina na korupciji kao država nismo izgubili
milijarde, neki od ovih projekata danas bi bili puka realnost. Iako štetu od
ovog zla nije moguće precizno izračunati ni u jednoj državi, pa ni našoj.
Namešteni tenderi, štetne javne nabavke, sumnjive privatizacije i podmitljiv
državni aparat koštali su ovu zemlju i njene građane niza kvalitetnih projekata
koji nikada nisu izvedeni, direktnih stranih investicija, privrednog rasta i
veće ekonomske sigurnosti...
– Šteta koju je korupcija pričinila državnom budžetu sigurno je veoma velika.
Da smo uspeli da rešimo efikasnije problem korupcije, mogli bismo da imamo
manji državni dug, više stranih investicija, a time i povoljniju mogućnost za
veći privredni rast – kaže Nemanja Nenadić, programski direktor
„Transparentnosti Srbija“.
Drago Kos, direktor Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO), ističe i
da korupcija u Srbiji najveće štete proizvodi u javnim nabavkama i svim velikim
projektima koji se finansiraju iz budžeta, poput građevinskih, zdravstvenih i
slično, odnosno tamo gde dolazi do prelivanja novca iz javnog u privatni
sektor.
– Novac od korupcije završava u privatnim džepovima, odnosno u džepovima
povlašćenih i onih kojima pozicija omogućava da sprovode korupciju. Svakako,
najviše je ima u vrhu države – kaže Danilo Šuković, ekonomista i član Saveta za
borbu protiv korupcije.
Prema procenama Uprave za javne nabavke, samo u ovoj oblasti Srbija je prošle
godine izgubia 400 miliona evra. A tek za devet godina. Poređenja radi, za
pomenuti autoput do južnog Jadrana Srbija bi iz budžeta, prema aktuelnim
procenama, trebalo da izdvoji 600 miliona evra u sledeće četiri godine. –
Korupcija se može pojaviti u svim stupnjevima nabavke. Prvo, kod samog
planiranja kada se nabavlja nešto što nije u skladu s potrebama, zatim kod
različitih oblika eliminisanja konkurencije postavljanjem nerazumnih uslova i,
napokon, zaključivanjem ugovara na osnovu pogodbi, odnosno bez tendera – kaže
Nenadić.
Takvih je pogodbi u prvoj polovini 2009, prema izveštaju Uprave za javne
nabavke, bilo čak 3.272. Posebnu štetu pričinjavaju aneksi ugovora, koji se
naknadno zaključuju i kojima se povećava cena, ugovaraju dodatne isporuke
protivno zakonu smanjuju obaveze druge strane… Takav slučaj pronašla je u svom
prvom izveštaju i Državna revizorska institucija (DRI) češljajući troškove
Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Tako se u delu „administrativne
usluge“ navodi da je sa firmom „Korespondent” iz Beograda potpisan ugovor o
prevođenju tekstova u vrednosti od 3,2 miliona dinara (sa PDV-om), a da im je
samo u 2008. godini uplaćeno 4,9 miliona. Pri tom, DRI uopšte nisu dostavljeni
ni aneks ni novi ugovor.
Korupcija već godinama izjeda i prihode koji bi mogli da se sliju u državni
budžet. Podmitljiv državni aparat omogućio je neslućeni razvoj sive ekonomije,
pa je neplaćanje dažbina, poreza i carina (što država ume da oprosti) postalo
specifičan vid korupcije, čiji ceh plaćaju građani. Tako je bilo u slučaju
brojnih dužnika Fonda PIO, kojima je vlada, poput dobre vile, oprostila dugove,
primorajući poreske obveznike da obezbede 150 milijardi dinara za obeštećenje
radnika kojima bahati vlasnici nisu uplaćivali doprinose.
Zbog pomenutog manjka prihoda u budžetu, država je primorana da se zadužuje na
sve strane, dok su njene mogućnosti za razvoj infrastrukture i kvaliteta života
građana ograničene. Da bi nadomestila taj manjak, država uvodi takse i akcize,
koje ponovo padaju isključivo na teret građana.
Ipak, eksperti iz oblasti korupcije složni su u oceni da je najveća rupa u
budžetskim prihodima nastala upravo u procesu privatizacije.
U privatizaciji su se, kaže Šuković, odomaćila tri sistema korupcije –
isključivanje i proterivanje konkurencije, namerno osiromašenje firme u korist
privilegovanih kupaca i pranje novca.
– Korumpirani državni činovnici su u razmenu za ličnu korist neretko stvarali
uslove za nepoštenu kupovinu, odnosno prevaru pri kupovini. I sam sam
prisustvovao aukcijama koje su bile fingirane. Na primer, činovnik koji zna ko
će učestvovati na aukciji prodaje svoje informacije povlašćenom biznismenu,
koji dalje podmićuje osobu A, B i C da se povuku iz trke, a on dobija firmu po
trostruko nižoj ceni. U tom takmičenju bez konkurencije svi su na dobitku, osim
državnog budžeta, koji je oštećen za ogromne sume – objašnjava on i dodaje da
su, uz sve to, brojni izveštaji stranih institucija pokazali da u srpskoj
privatizaciji nije bilo ispitivanja tokova novca.
Nenadić ističe da je uz privatizaciju je vezana i druga vrsta korupcije, koja
je tipična za prodaju i davanje pod zakup poljoprivrednog ili građevinskog
zemljišta. Dobar primer je PIK Zemun koji je 1991. služio kao uzor sa svojih
4.500 hektara obradive zemlje koja je godinama uvećavana otkupom od privatnih
vlasnika. U protekloj deceniji zemlja je rasprodavana tako da se sada imanje
svelo na oko 2.300 hektara. Prodajom prava na korišćenje zemljišta na 99
godina, ono je menjalo namenu i legalno prelazilo u privatne ruke. Ovaj recept
na primenjivan je u protekloj deceniji da bi se promenio vlasnik i namena
zemljišta, a potom ostvarila dobit na razlici u ceni koju imaju poljoprivredno
i građevinsko zemljište.
I danas se slični primeri pojavljuju kod imperija trgovinskih magnata.
Korupcija, sa kojom se živ Srbiji, ugrožava i budućnost zemlje.
– Strani investitori ne žele da posluju u korumpiranom okruženju, a na njihovo
mesto dolaze oni koji umeju da plivaju u mutnim vodama – zaključuje Nenadić.

Antrfile : Politička volja izostaje

Sagovornici „Blica nedelje“ su saglasni u oceni da politička volja za borbu
protiv korupcije uporno izostaje.
Ključni faktor je politička volja, po definiciji ona mora postojati, pa sve
ostalo, ali to očito kod nas nedostaje i to upravo zbog sprege politike,
kriminala, privrede i pravosuđa, o kojoj je i predsednik Tadić govorio. Ta
sprega čini da se sve vrti ukrug, zemlja je zarobljena, a umesto institucija i
slobodnog tržišta uslove diktiraju tajkuni i organizovani kriminal – kaže
Šuković.

============================




Datum : 13.12.2009
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



REKLI SU...

Nenajavljen: Od sada, svuda u obilaske infrastrukturnih radova po Srbiji idem
nenajavljen.
Boris Tadić,
predsednik Republike Srbije

Uspesi: Ovaj tim, (Vlada Srbije) gledano po svim parametrima koje smo zacrtali,
postigao je uspehe, kako u pogledu evropskih integracija, tako i u odnosu na
očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, u borbi protiv korupcije i
vođenju ekonomske politike.
Mirko Cvetković,
premijer Srbije

Privilegija: Privilegija je biti ministar sporta u Srbiji, jer su njeni
sportisti zaista nacionalni brend.
Snežana Samardžić-Marković,
ministar omladine i sporta

Prst: Uspostavljanje diplomatskih odnosa između Podgorice i institucija u
Prištini predstavljalo bi izlišno guranje prsta u oko Srbiji.
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije

Odgovor: Postoje stvari o kojima treba razmišljati, ali kad je reč o
narodnjačkoj koaliciji i Velimir Ilić i ja duže vreme tražimo, a ne dobijamo
jasan odgovor od predsednika DSS-a da li je on odustao od ulaska Srbije u EU.
Jednostavno ne možete da pravite koaliciju sa nekim ko je odustao od ulaska u
EU, ne razumem šta bi on uopšte i radio u politici.
Tomislav Nikolić,
predsednik Srpske napredne stranke

Svetlost: Kratki dani, duge noći, radno vreme koje traje od mraka do mraka,
onemogućuje čoveku da primi onaj neophodni minimum kvanta svetlosti da bi mogao
normalno da funkcioniše. Životna energija najpre „štedi” na takozvanim
luksuznim funkcijama: apstraktnom mišljenju i seksualnoj aktivnosti.
Petar Bokun, neuropsihijatar

Disciplina: Proces disciplinovanja novinara je i te kako uspeo. Gotovo da nema
onoga koji može da kaže da je nezavisan. Na novinara danas utiče i oglašivač
koji zakupljuje prostor u njegovim novinama kako bi se reklamirao.
Milivoje Mihajlović, direktor Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije

Argumenti: Oni koji zagovaraju nezavisnost Kosova i koji su je priznali
uglavnom se koriste političkim argumentima koji ne bi trebalo da imaju veću
težinu od pravnih.
Oliver Ivanović, državni
sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju

Procena: Procenili smo da će portfelj akcija vredeti 1.000 evra i ja sam stao
iza te procene. Međutim, u međuvremenu se dogodila svetska ekonomska kriza,
koja je oborila vrednost akcija.
Mlađan Dinkić, ministar
ekonomije i regionalnog razvoja

Nervoza: U privredi je nastala velika nervoza što je na kraju godine, kada se
svode bilansi poslovanja, dovelo do pada kursa dinara prema evru.
Jurij Bajec,
saradnik Ekonomskog instituta

Lek: Transparentnost je vrlo efikasan lek u borbi protiv korupcije, relativno
lako i brzo je primenljiv, ne košta mnogo, a iskustva drugih pokazuju da daje
rezultate koji su nam zaista neophodni.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Izvinjenje: Neću doći u Beograd dok se Srbija ne izvini zbog genocida i
etničkog čišćenja.
Haris Silajdžić,
član Predsedništva BiH

Isto: Milorad Dodik ne upotrebljava topove i tenkove, ne stvara nove
Srebrenice, ali on provodi istu politiku koju je provodio Milošević. On razara
Bosnu i Hercegovinu i on preti sa novim referendumom, koji u stvari znači
prestanak postojanja Bosne i Hercegovine.
Stjepan Mesić,
predsednik Hrvatske

Mir: Istinski mir nije samo sloboda od straha već i sloboda od neimaštine.
Barak Obama, predsednik SAD

Nasilje: Nasilje vidim kao proizvod prevashodno muškog sveta.
Vladimir Perišić, reditelj

Vakcina: Ne bih uzeo Miškovićevu vakcinu, pa da mi kažu – umrećeš sutra.
Velimir Ilić,
predsednik Nove Srbije

Antrfile :

============================