Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 14.12.2009
Novina : Danas
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



TREBA LI DRŽAVA DA TOLERIŠE RADNIČKE BLOKADE PUTEVA I PRUGA?

Pitanje
ODGOVOR

Stevan Avramović
predsednik Unije poslodavaca Srbije

Ne treba da toleriše, ali treba da rešava. Država je ta koja je sadašnjem
vlasniku prodala „Prvi maj“ iz Lapova, čiji su radnici blokirali prugu Beograd
- Niš, pa je dužna i da kontroliše njegovo poslovanje i da raskine
privatizaciju ako on ne poštuje svoje obaveze. Inspektore rada nemaju ni Unija
poslodavaca ni sindikati, već samo država, i zato je na njoj da reši taj
problem.

Ranka Savić
predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata

Da, treba da toleriše, jer je država umnogome kriva za probleme tih radnika.
Kao državni organ, direktno je odgovorna Agencija za privatizaciju koja je
preduzeća prodavala po principu „samo da ih se oslobodimo“ ili kako bi nekome
učinila uslugu. Ali, i na sindikatima je da apeluju na radnike da ne blokiraju
pruge i puteve, jer njihova borba za svoje zarade ne znači i pravo da te zarade
uskrate drugima.

Danilo Šuković
Savet za borbu protiv korupcije

Država ne bi trebalo da toleriše blokade, jer su efekti takvih postupaka
izrazito nepovoljni i najviše pogađaju one koji su najmanje krivi za to što se
događa radnicima. Vlast mora da obezbedi normalno funkcionisanje države, ali
mora i da zaštiti radnike od nesavesnih poslodavaca, naročito zato što su
sindikalne i druge institucije slabe, a mnoga preduzeća privatizovana na
potpuno špekulativan način, umesto u cilju pronalaženja najboljeg vlasnika.

Ivan Nikolić
Ekonomski institut

Svako rešenje je bolje nego da se nastave blokade, kojima se prave veliki
troškovi, a ne vode ničemu. Što je još gore, tolerišući takvo ponašanje, država
motiviše i radnike u drugim preduzećima da zaustavljaju nacionalni saobraćaj da
bi ostvarili svoje ciljeve. Bolje bi bilo i da im država isplati zaostale
zarade nego da se nastavi ovakva situacija kakva je u Lapovu.

Antrfile :

============================




Datum : 14.12.2009
Novina : Danas
Strana : 3
Autor : S. ČONGRADIN
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



VLADA IZDVOJILA DOVOLJNO NOVCA ZA NEZAVISNE

Političari prekinuli praksu finansijskog opstruisanja nezavisnih institucija

- SRETENOVIĆ: Koliko smo tražili, toliko smo dobili
- MARKOVIĆ: Nije to stvar dobre volje, već poštovanja zakona
- STOJILJKOVIĆ: Vlast popustila pred zahtevima EU i domaće javnosti

Tragom

Beograd - Vlada Srbije je Predlogom budžeta za 2010. prvi put ispoštovala
zakonsku obavezu i nezavisnim institucijama odobrila dovoljno novca za nesmetan
rad u narednoj godini.
Novoformirana Agencija za borbu protiv korupcije, čije osnivanje je bilo među
uslovima za okončanje procesa ukidanja viza i od koje se najviše očekuje u
pogledu kontrole finansiranja političkih stranaka, za svoje potrebe u 2010.
dobiće 160 miliona dinara.
- Napravili smo projekciju neophodnih sredstava i naravno da nam je Predlogom
budžeta tačno toliko i odobreno, jer to je zakonska obaveza Vlade Srbije.
Dakle, to ne vidim kao nekakvu dobru volju predstavnika vlasti već ono što su
oni dužni da učine - kaže za Danas Zorana Marković, direktorka Agencije za
borbu protiv korupcije.
Predlogom budžeta za sledeću godinu Povereniku za informacije od javnog značaja
i zaštitu podataka o ličnosti je prvi put, posle pet godina, Vlada odobrila
traženi iznos sredstava. Reč je o sumi od 115,86 miliona dinara, što je
dvostruko više novca u odnosu na 2009. godinu. Tada je Povereniku odobreno 57
miliona, što je bilo 70 odsto manje para nego što je bilo potrebno za neometano
funkcionisanje ovog nezavisnog tela.
- Jeste, Vlada je posle pet godina ispoštovala svoju zakonsku obavezu i
predvidela u Predlogu budžeta iznos koji smo tražili. To bi trebalo da znači da
ja sada mogu da zaposlim približno onoliko ljudi koliko procene pokazuju da nam
je potrebno za servisiranje usluga građanima. Međutim, iako imam da im dam
platu, nemam gde da ih smestim. Mi i dalje nemamo prostorije, odnosno adekvatne
uslove za rad - objašnjava za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od
javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Državna revizorska institucija imaće za svoje funkcionisanje u 2010. oko 155
miliona dinara i to je za trećinu više nego u ovoj godini. Predsednik DRI
Radoslav Sretenović kaže za Danas da je „apsolutno zadovoljan sumom koju je
Vlada navela u Predlogu budžeta za narednu godinu“.
- Koliko smo tražili, toliko smo i dobili i to će nam biti sasvim dovoljno da
efikasno obavljamo svoje dužnosti - kaže prvi revizor u državi.
Na više budžetskog novca može da računa i Republički zaštitnik građana - 121,6
umesto 103,6 miliona dinara. Ombudsman Saša Janković u izjavi za Danas ističe
da to nije odraz dobre volje Vlade, već je reč o njenoj obavezi.
- To što smo dobili koliko smo tražili jeste poštovanje zakona, a ne izraz
dobre volje ili dobrih namera političke elite - upozorava Saša Janković.
Zoran Stojiljković, član Agencije za borbu protiv korupcije i profesor
Fakulteta političkih nauka, kaže za Danas da je reč o institucijama na kojima
insistira međunarodna zajednica, odnosno da je to razlog zbog kojeg Vlada po
prvi put od uvođenja demokratije u zemlji ne zanemaruje ili na neki drugi način
opstruiše rad kontrolnih organa.
- Pored bezuslovnog zahteva EU da nezavisne institucije moraju početi da
neometano funkcionišu, prisutan je i sve jači pritisak javnosti koja uviđa da
opstrukcije koje su postojale svih ovih godina vrlo snažno utiču na javni
interes. Kriza, rast nezaposlenosti, sklonost ka redukciji prihoda, stalni
pritisak i insistiranje da se menjaju zakoni koji regulišu uslove za kontrolu
budžetskog novca, takođe su doprineli da Vlada napravi taj prvi korak i da
Predlogom budžeta za 2010. izdvoji onoliko novca za nezavisne institucije
koliko im je zaista potrebno - zaključuje profesor Stojiljković.

Antrfile : Institucija Budžet u 2009. Budžet u 2010.
Agencija za borbu
protiv korupcije 9,0 160,0
Državna revizorska
institucija 98,1 155,6
Republički zaštitnik
građana 103,6 121,6
Poverenik za informacije
i zaštitu ličnih podataka 57,0 115,8
Poverenik za zaštitu
ravnopravnosti 0 39,3
* Iznosi su u milionima dinara

============================




Datum : 14.12.2009
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : N. BULATOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



AMIGOSI

Španija će kao predsedavajuća EU od Nove godine pomoći bržu integraciju Srbije
u zajednicu evropskih zemalja, smatraju spoljnopolitički komentatori

BEOGRAD - Španija će od 1. januara na šest meseci preuzeti predsedavanje
Evropskom unijom, a sudeći po izjavi šefa španske diplomatije Migela Anhela
Moratinosa, Srbija će u svom napredovanju ka EU imati jaku podršku ove
prijateljske mediteranske zemlje.
Da Španija može dosta da učini za Srbiju u prvoj polovini 2010. godine,
smatraju i spoljnopolitički stručnjaci.
Branko Branković, nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi,
uveren je da Madrid može da ima veliki uticaj.
- Aktivnost predsedavajućeg je vrlo važna i nosi mnogo obaveza. On u velikoj
meri utiče na to šta će se i kako naći na dnevnom redu, iznosi uvodna
izlaganja, otvara debatu... Predsedavajući se s jednim brojem zemalja koje
imaju slične stavove unapred dogovara o podršci nekim ciljevima. On se sastaje
s mnogo ljudi i utiče na celu tu atmosferu, tako da Srbija može očekivati da se
na nju gleda pozitivnije - ocenjuje Branković.
On napominje da je Moratinosova izjava javna i da kao takva obavezuje, pa i s
te strane možemo biti uvereni da će se Španija zalagati za brže pristupanje
Srbije EU.
Živadin Jovanović, nekadašnji šef diplomatije SRJ, kaže da je Španija velika i
uticajna zemlja, „čiji glas se čuje ne samo u EU već i u NATO, a posebno u
Latinskoj Americi“.
- I Španci imaju problem sa separatizmom i terorizmom na svojoj teritoriji, pa
je zajednički interes dve zemlje zaštita teritorijalnog integriteta. Nema
sumnje da će Španija podržati bržu integraciju Srbije u EU. Međutim, Srbija
treba da se okrene rešavanju unutrašnjih problema i to umesto nas ne mogu da
urade prijatelji. Moramo prestati da govorimo o donacijama i lepim ocenama iz
Brisela i okrenuti se iskorenjivanju korupcije i nezaposlenosti - savetuje
Jovanović.
Da predsedavanje „amigosa“ treba da bude dobro za Srbiju, posebno u periodu kad
se odlučuje o usvajanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, smatra i
Bratislav Grubačić, urednik diplomatskog magazina VIP.
- Oni mogu biti dobronamerni i stalno stavljati među tačke dnevnog reda pitanje
statusa Srbije, pa bi se o tome češće razgovaralo nego do sada. U junu, kad se
završava predsedavanje Španije, treba da se odlučuje o SSP. Ipak tu jedna
država može sve da stopira, jer se odlučuje konsenzusom. Bitno je da dotad
Srbija poradi na sebi iznutra, ne mislim tu samo na potragu za Mladićem i
Hadžićem već i na borbu protiv korupcije i donošenje i primenu brojnih zakona -
poručio je Grubačić.
Podsetimo, Migel Anhel Moratinos je prilikom posete Beogradu poručio da će
„Španija učiniti sve da pomogne Srbiji na putu ka Evropskoj uniji“.
- Španija će od 1. januara 2010. godine biti predsedavajuća EU i učiniće sve
što je u njenoj moći da postanu realnost snovi i težnje Srbije, a to je da uđe
u EU. Pokrenućemo sve instrumente da dođe do ratifikacije SSP i zdušno ćemo,
kad za to dođe trenutak, podržati molbu Srbije da dobije status kandidata za
ulazak u EU - precizirao je on.

Antrfile : Prijatelj Moratinos

Šef španske diplomatije doputovao je pre tri dana u Beograd, a preksinoć mu je
uručena titula počasnog građanina srpske prestonice. On se tom prilikom
prisetio svojih prvih diplomatskih dana u Beogradu, pre 30 godina.
- Od kada sam stigao, svaki trenutak doživljavam veoma emotivno - rekao je
Moratinos.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je duboku zahvalnost
Madridu na podršci koju pruža Beogradu, istakavši da Srbija nema puno
prijatelja u svetu kao što su Španija i njen ministar spoljnih poslova
Moratinos.

============================




Datum : 14.12.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 5
Autor : LJ. MALEŠEVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Javne nabavke, Nemanja Nenadić, Slučajevi
korupcije i borbe protiv korupcije, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



MUĆKANJE PARAMA DIREKTNIM POGODBAMA

ZLOUPOTREBE U JAVNIM NABAVKAMA

Državni revizor utvrdio je da je u javnim nabavkama tokom prošle godine oko
dve milijarde dinara završilo u sivoj zoni. Uprava za javne nabavke izveštaje o
tim zloupotrebama prosledila je državnom revizori i Ministarstvu finansija,
koje je inače nadlež no za nadzor nad sprovođenjem zakona. Međutim i pored
nalaza državnog rezizora o zloupotrebi javnih nabavki malo je verovatnoće da će
neko biti uhvaćen u kršenju zakona a čak i ako se to dogodi za to mu sledi samo
prekršajna kazna.
Naime, zvanični tender trebalo bi da bude jedini način da se novcem građana
Srbije kujpuju robe i usluge. Realnost je, pak, sasvim drugačija jer se tenderi
nameš taju ili izbegavaju, a krivci blago kažnjavanju. Upravo zbog toga što su
za zloupotrebu tendera predviđene samo prekršajne kazne mnogi koji su zaduženi
i ovlašćeni da ih sprovode to iskorišć avaju nameštajući tako razne poslove,
ali i ogromne sume novca, onima koji oni žele a ne onima koji daju
najpovoljniju ponudu što bi bilo logično. Direktor Uprave za javne nabavke
Predrag Jovanović podseća da su i pre izveštaja državnog revizora da je u
javnim nabavkama tokom 2008. godine oko dve milijarde dinara završ ilo u sivoj
zoni oni i prethodnih godina upozoravali da budžetski korisnici suviše često
izbegavaju raspisivanje tendera pravdajući se hitnošću nabavke. Takođe, ukazuje
Jovanović, i ove godine uočene su brojne neregularnosti u sprovođenju javnih
nabavki počev od aneksiranja ugovora do stavljanja diskriminatorskih
kriterijuma, neadekvatnog planiranja javnih nabavki, narušavanja principa
svrsishodnosti nabavke jer se zanemaruje funkcionalnost proizvoda. Dakle, nije
sporna samo prošla već i prethodne i ove godine tako da se s pravom da
zaključiti da su javne nabavke postale „leglo“ sive ekonomije. Najdrastičniji
primeri zloupotrebe kod trošenja para građana jeste kada se izvrši nabavka bez
sprovođenja ikakvog postupka javne nabavke već se jednostavno zaključi ugovor
sa subjektnivo izabranim ponuđačem. Onda kada nema postupka onda nema ni
mogućnosti da ponuđač koji je odbijen ulaže zahtev za zaštitu prava niti da
reaguje Komisija za zaštitu prava ili Uprava za javne nabavke. Dakle, ceo posao
javnih nabavki završi se između dva čoveka, onoga koji nabavlja i onoga koji
daje uslugu ili sredstvo , a kada se tako radi onda postoji opravdana sumnja da
je tu prisutna i korupcija odnosno da je ponuđač javne nabavke imao neku korist
što je posao ili nabavku dao određenom a ne najpovoljnijem licu. Direktna
nagoda pri ugovaranju posla koja se po pravilu pravda hitnošću nabavke postala
je tako u Srbiji pravilo a ne izuzetak , a nadležne službe , sve do nalaza
Državne revizorske institucije, nisu ništa ili su veoma malo učinile da se to
zaustavi.
Osim što nema prave spoljne i interne kontrole trošenja novca i kazne za
kršenja zakona o javnim nabavkama su mizerne. Do prekšajnog sudije stižu
malobrojni koji na kraju prolaze sa opomenom ili malom novčanom kaznom. Po
Zakonu o državnoj revizorskoj instituciji, u slučajevima težeg kršenja obaveze
dobrog poslovanja predviđena je mera razrešenja odgovornog lica. Nemanja
Nenadić , izvršni direktor Transparetnosti Srbije objašnjava da je sasvim
moguće ali treba dokazati da je lice koje je započelo takav postupak imalo i
nameru da nekoga privileguje i onda bi se mogla dokazati i zloupotreba
službenog položaja.
Dakle, prekšaji su neka vrsta objektivne odgovornosti zbog propusta ali bi se u
svakom slučaju gde ima indicija o pribavljaju protivpravne imovinske koristi
trebalo ići i korak dalje – navodi Nenadić.
Za očekivati je da će od Nove godine biti uvedeno više reda u javne nabavke.
Naime, u toku je obuka službenika za javne nabavke, koji će sertifikate dobiti
početkom sledeće godine, čime bi trebalo da se uspostavi najjača karika u
sistemu koji se godišnje „ojadi“ za oko 400 miliona evra. Prema najavama iz
Ministarstva finansija svako državno preduzeće, opština ili ministarstvo, pre
nego što raspiše tendere za nabavku robe ili usluga vrednijih od 14,9 miliona
dinara godišnje, moraće da ima bar po jednog zaposlenog na toj poziciji sa
sertifikatom da zna da sprovodi javne nabavke.

Antrfile : Mašti na volju
Samo petina budžetskih korisnika uredno izveštava o kupovinama koje obavljaju
državnm novcem, izjavio je Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke
. On objašnjava da bi zvanični tender trebalo da bude jedini način da se novdem
građana Srbije kupuju robei usluge. Kada do tendera i dođe, pojašnjava on,
Uprava za javne nabavke nije nadležna da kontroliše raspisivanje uslova niti
zaključenje ugovora. - U dogovoru između naručioca i ponuđača, ponuđ ač da
najpovoljniju cenu. Zaključi se ugovor sa njim jer je najpovoljniji, onda krene
aneksiranje odnosno izmena uslova ugovora gde vi možete umesto da isporučite 50
računara isporučite 5, možete da ih fakturišete po mnogo višim cenama, softver,
raznorazne radove i usluge. Znati tu je praktično dato mašti na volju šta može
da radi potpuno nekontrolisano – rekao je Jovanović.

============================




Datum : 14.12.2009
Novina : Pravda
Strana : 6
Autor : D. B.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



AFERA „KRIŠTO" NIJE ZAUSTAVILA PLJAČKU

SNS: KADROVI G17 NASTAVLJAJU SA ZLOUPOTREBAMA NA AERODROMU „NIKOLA TESLA"

Srpska napredna stranka optužila je menadžment JP Aerodrom „Nikola Tesla" za
zloupotrebe u poslovanju koje se čine uz znanje Vlade Srbije i uz pasivan odnos
tužilaštva, kome su iz samog preduzeća odavno dostavljeni dokazi. SNS zahteva
krivičnu odgovornost rukovodstva i hitno reagovanje pravosudnih organa.
Ove zloupotrebe, kako su rekli članovi pravnog tima SNSa Marko Đurić i Nikola
Selaković, nisu prestajale ni nakon tzv. afere „Krišto".
- Ni nakon odlaska iz ovog preduzeća Bojana Krišta, poznatog po astronomskim
bonusima koje je sam sebi dodeljivao, nastavilo se sa arčenjem para građana
Srbije, a sve pod budnim okom Vlade Srbije koja je odgovorna za rad
menadžmenta. Umesto bonusa, direktori JP Aerodrom „Nikola Tesla" naplaćuju
prekovremeni rad za koji uzimaju astronomske satnice. Svi oni koji su se tamo
bogatili u vreme Krišta i dalje su tamo, jer ih štiti stranka koja ih je i
postavila, G17 plus - rekao je Marko Đurić. U ovom slučaju zatajilo je nadležno
tužilaštvo, kome su iz samog preduzeća dostavljeni dokumenti i dokazi o
zloupotrebama, ali, kako se „tužilaštvo uspavalo", SNSu je od istih ljudi
dostavljen kompromitujući materijal - rekao je Đurić, napominjući da je reč o
obimnoj dokumentaciji sa kojim će SNS postupno upoznavati javnost Srbije. Iz
tih dokumenata vidi se da su direktori u planovima za sledeću godinu lažno
prikazivali broj zaposlenih i novac koji kao vladino preduzeće dobijaju, a koji
delili između sebe. Zakon se ne poštuje ni u vezi sa javnim nabavkama.
- Ministar Mlađan Dinkić predstavio je ovih dana dva autobusa za prevoz putnika
od grada do aerodromskog terminala, koji su plaćeni 760.000 evra, a iste takve
autobuse jedna domaća firma nudila je za 360.000 evra - rekao je Đurić.
U pripremi je nova pljačka novca iz državnog budžeta jer je od Ekonomskog
fakulteta u Beogradu naručena studija o restrukturiranju JP, mada su taj posao
na aerodromu okončali 2006. godine.
- Restrukturiranje je završeno tek pre tri godine, a ovo novo restrukturiranje
koštaće nas tri miliona i 212 hiljada dinara - rekao je Đurić.

Antrfile : Izveštaj budžetske inspekcije tajna i za Šabića

JP Aerodrom „Nikola Tesla" je vladino preduzeće kojim rukovodi Vlada, međutim,
izveštaj budžetske inspekcije nedostupan je čak i povereniku za informacije od
javnog značaja Rodoljubu Šabiću. Preduzeće donedavno nije imalo ni Nadzorni
odbor.
- Do maja 2009. godine aerodrom nije imao Nadzorni odbor, a onda su ga
imenovali isti oni koje taj odbor treba da kontroliše upozoravaju iz pravnog
tima SNSa.

Direktor marketinga - prehrambeni tehnolog!

Osim zloupotreba, iz SNSa upozoravaju i na vrlo čudna kadrovska rešenja u JP
Aerodrom „Nikola Tesla" gde je tehnolog za preradu mesa - direktor marketinga.
Slično je i u raspodeli plata.
- Zaposleni sa srednjom stručnom spremom, koji radi u kabinetu generalnog
direktora, ima platu od 700 evra, a ljudi sa višom ili visokom stručnom spremom
primaju samo 450 evra - kaže Nikola Selaković.

============================