Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 17.12.2009
Novina : Press
Strana : 2
Autor : MILAN GRUJIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



KRITIKA

komentar dana

Reče pre neki dan predsednik Boris Tadić da Srbiji nedostaje ozbiljna kritika
rada državnih organa. Evo, prilažem svoj skroman doprinos na nekih 2.000
karaktera.
1. Srbija nije dokazala tužiocu Seržu Bramercu da u potpunosti sarađuje sa
Haškim tribunalom. Tu se, da budemo jasni, ne radi o hapšenju Ratka Mladića.
Bramerc je pre dva dana rekao da, od kada je on na mestu tužioca, naša zemlja
konstantno napreduje u saradnji, iz čega logički sledi da puna saradnja još
nije ostvarena, ali i da smo od nje bili prilično daleko kada smo se pre godinu
dana kleli da ne možemo bolje. Znači, lagali smo.
2. Kriminal i korupcija su u Srbiji srasli u jednu reč, baš kao i „Stockton to
Malone“ u vreme kada su „džezeri“, iako bez šampionskog prstena, prašili NBA
ligom, a iz razloga što očiglednim rezultatima u borbi protiv kriminala
pokušava da se prikrije nikakav učinak u borbi protiv korupcije, po kojoj je
Srbija gora i od Crne Gore, a u Evropi bolja jedino od BiH i Albanije
(ovogodišnja lista Transparensi internešenela objavljena sredinom novembra).
3. Konstantne pretnje i ucene malih ili manjih koalicionih partnera, čak i kada
se radi o izglasavanju manje bitnih zakona, drže pod tenzijom kompletnu srpsku
političku scenu, i što je još gore, često skoro parališu rad državnih organa.
Tako se nepovratno gubi silno vreme, a vrlo često donose loši zakoni. Zakon o
informisanju je sjajan primer očajnog propisa koji je izglasan u atmosferi
mizernih političkih ucena i pretnji. ZOI je u novinarstvo uveo autocenzuru. Pri
tom se uopšte ne primenjuje, što je tek dodatni ozbiljan problem za državu.
4. Državnim funkcionerima su u poslednje vreme puna usta nekakvog izmišljenog
srpskog liderstva u regionu. Poslednji je o tome pre dva dana govorio ministar
Dulić, kada je pred odlazak u Kopenhagen rekao da Srbija mora biti lider čak i
u borbi protiv klimatskih promena. Istina je sasvim drugačija. Po većini
ekonomskih parametara smo na samom dnu regiona, a što se tiče politike,
nalazimo se u veoma lošim odnosima sa skoro svim susednim državama. Srpski
pravni tim je konstatovao da su nam pred MSP-om „Bugari zabili nož u leđa, a
Hrvati u grudi“, Bošnjaci traže da priznamo agresiju i izvinimo se za genocid,
Milo nas ne ferma tri odsto, sukob SPC i Makedonske crkve podignut je na
državni nivo, skoro svi susedi priznali su deo naše teritorije kao nezavisnu
državu...
Malo je 2.000 karaktera, nastavak sledećeg četvrtka.

Antrfile :

============================




Datum : 17.12.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 6
Autor : PRENETO
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ZAŠTITITI INSAJDERE

BEOGRAD - Koalicija za slobodu pristupa informacijama ocenila je juče pozitivno
spremnost vlade i Skupštine Srbije da donesu korektan zakon o tajnosti
podataka, ali im je zamerila im to što nisu imali sluha da zaštitom insajdera
potpuno urede ovu oblast.
Zakonom o tajnosti podataka definisan je sistem stepena tajnosti u skladu sa
standardima koji važe u Evropskoj uniji i regionu i omogućava nesmetanu
saradnju na polju bezbednosti, navela je Koalicija. Koaliciju čini 16
nevladinih organizacija, među kojima su Građanske inicijative, Komitet pravnika
za ljudska prava Jukom o Transparentnost Srbija. Beta

Antrfile :

============================




Datum : 17.12.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : A. B.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



FUNKCIONERI SLABO MARE ZA PRIJAVU IMOVINE

NA SKUPU POSVEĆENOM PRIMENI ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE NAJVIŠE
BILO – NOVINARA

Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju i
Agencija za borbu protiv korupcije organizovali su juče u Skupštini AP
Vojvodine skup na kojem su predstavljene obaveze prijavljivanja imovine i
prihoda javnih funkcionera, a bilo je reči i o krivič noj i prekršajnoj
odgovornosti za one koji ne budu poštovali ovaj propis. Mada su na ove okrugle
stolove bili pozvani svi oni koji podležu zakonskoj obavezi prijavljivanja
imovine, kao što su predsednici gradova i opština, predsednici gradskih,
odnosno opštinskih skupština, članovi gradskih i opštinskih veća i uprava,
predsednici opštinskih i okružnih sudova, kao i direktori javnih preduzeća i
ustanova iz čitave Vojvodine, odziv je bio veoma skroman – pojavilo se tek
dvadesetak funkcionera! Podsećamo, od 1. januara 2010. godine počinje primena
Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim su predviđene novine u vezi
s prijavom imovine i prihoda funkcionera, koji su izabrani, postavljeni ili
imenovani u organe Republike Srbije, AP Vojvodine, jedinice lokalne samouprave
i organe javnih preduzeć a, ustanova...
Funkcionere bi trebalo da zanima činjenica da neprijavljivanje imovine ili
lažno davanje podataka za sobom povlač i i kaznu zatvora od šest meseci do pet
godina, a funkcioner koji bude osuđen za ovu kaznu prestaje da obavlja posao i
zabranjuje mu se sticanje javne funkcije u roku od deset godina od dana
pravosnaž ne presude. Najvažnije nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije
su rešavanje sukoba interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine,
kontrola finansiranja politič kih stranaka i međunarodna saradnja u borbi
protiv korupcije. Otvarajući skup, zamenik pokrajinskog sekretara za lokalnu
samoupravu i međuopštinsku saradnju Miodrag Jovović je naglasio važnost ove
prezentacije, koja treba da pruži doprinos u primeni zakonskih odredbi, ali i
da pripomogne u rešavanju pojave korupcije u našem društvu. – Ovaj propis treba
da uvede red i omogući kvalitetnije obavljanje javne funkcije – ukazala je i
predsednica Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković. – Po novom
Zakonu, funkcioneri u Srbiji će biti u obavezi da podnesu izveštaje o imovini i
prihodima, i to do već do 31. januara naredne godine. Prvi put su sada obavezni
da to učine i sudije, tužioci i njihovi zamenici, direktori škola, muzeja i
drugih javnih ustanova.
Predsednik Odbora Agencije prof. dr Čedomir Čupić istakao je da će Agencija
svoj posao raditi „do kraja i odgovorno”. – Kriminal i korupcija prisutni su u
našem društvu. Ova dva zla uništavaju društveni red i merila. Korupcija dovodi
u pitanje pravdu, opšte dobro i slobodu, razara principe demokratske vladavine,
uništava ravnopravnost i jednakost građana, a što je najgore, dovodi u pitanje
slobodu izbora – poručio je Čupić.

Antrfile :

============================




Datum : 17.12.2009
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ZAŠTITITI INSAJDERE

Beograd - Koalicija za slobodu pristupa informacijama ocenila je juče pozitivno
spremnost Vlade i Skupštine Srbije da donesu korektan Zakon o tajnosti
podataka, ali im je zamerila to što nisu imali sluha da zaštitom insajdera
potpuno urede ovu oblast. Koalicija je podsetila na obavezujuću preporuku GRECO
grupe zemalja za borbu protiv korupcije da Srbija uredi pravni položaj
„insajdera“, za šta je rok bio decembar 2007. godine. Beta

Antrfile :

============================




Datum : 17.12.2009
Novina : Politika
Strana : A10
Autor : ALEKSANDRA PETROVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



POVERENIKU DOSTUPNE SVE DRŽAVNE TAJNE

INTERVJU: RODOLjUB ŠABIĆ, poverenik za informacije od javnog značaja

Po zakonu o tajnosti podataka, otvorena mogućnost da Poverenik za informacije
od javnog značaja ima uvid u bezbednosne i obaveštajne podatke, istražne radnje
ili akcije organa koje su u toku

Novi zakon o tajnosti podataka predviđa da Povereniku za informacije od javnog
značaja budu dostupne informacije koje se odnose na metode pribavljanja
bezbednosnih ili obaveštajnih podataka, istražne radnje ili akcije organa koje
su u toku, kao i podaci koji se odnose na zaštićene svedoke i službena lica sa
prikrivenim identitetom. Posle godina opstrukcije i sporenja, dozvoljena je ova
veoma bitna stavka za funkcionisanje institucije Poverenika za informacije od
javnog značaja na čijem se čelu nalazi Rodoljub Šabić. On za „Politiku” govori
šta ovakva odluka zapravo znači za građane Srbije.

Šta će u praksi značiti mogućnost da poverenik za informacije od javnog značaja
ima uvid u podatke iz istrage, podatke o osobama koje su pod krivičnim
progonom, podatke o prisluškivanju i pribavljanju dokaza i slično?
Poverenik za informacije je istovremeno i poverenik za zaštitu podataka o
ličnosti. Podaci o ljudima koji su pod istragom odnosno krivičnim progonom su
podaci o ličnosti a prisluškivanje, praćenje i slični načini pribavljanja
dokaza su neki od brojnih načina obrade podataka o ličnosti. Posao poverenika
je da svim građanima, dakle i osobama koje pominjete, obezbedi da se sa
podacima o ličnosti postupa u skladu sa zakonom, kao i da se obrada tih
podataka vrši isključivo na način predviđen zakonom i u zakonom utvrđene svrhe,
bez obzira na to da li obradu vrši biblioteka, Zavod za zdravstveno osiguranje
ili BIA. Da bi poverenik to mogao da radi neophodno je da ima uvid u sve
relevantne podatke, znači i ove koje ste naveli.
Osim toga, u određenim okolnostima, podaci koje spominjete ne moraju biti
zanimljivi samo sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti već mogu
predstavljati i informacije od prvorazrednog javnog značaja. Zar to, govorim
hipotetički, primera radi ne bi bile informacije o eventualnom masovnom
nezakonitom prisluškivanju građana?

Na koji način štitite prava građana koji su pod istragom ili merama
prisluškivanja i praćenja, a da pri tom štitite i interes države?
Poverenik ima obavezu da štiti sve građane, pa i te koje spominjete, od
nezakonite obrade njihovih podataka. Poverenik je stoga dužan da proveri i da
li se te mere koje predstavljaju specifične oblike obrade podataka sprovode na
zakonit način. Ako se uveri da je tako, on se, naravno, neće dalje mešati u rad
istražnih organa ili organa bezbednosti, a podatke s kojim se upoznao čuvaće
kao tajnu. Ako međutim proverom utvrdi da se mere preduzimaju protivno zakonu,
da se dakle vrši nezakonita obrada podataka o ličnosti, narediće da s obradom
prestane a prikupljeni podaci unište.

Zašto je za poverenika važno da ima dostupne informacije o zaštićenim svedocima
i osobama sa prikrivenim identitetom?
S principijelnog stanovišta to je bitno jer, kao što sam rekao, mora imati
pristup svim podacima potrebnim za vršenje funkcije. S praktičnog stanovišta,
ta mogućnost je mnogo manje zanimljiva. Na primer, iako je poverenik, i do
sada, po važećim zakonima, imao pravo pristupa svim informacijama bez
ograničenja, bukvalno nijednom nije zatražio pristup podacima koje pominjete.
Ne verujem da će i ubuduće. Prosto, ovlašćenja koja ima na raspolaganju ne
služe mu za zadovoljavanje radoznalosti, već za vršenje funkcije. Naravno,
potreba za pristup takvim podacima bi mogla biti opravdana samo u izuzetno
retkim slučajevima, na primer da se osoba sa zaštićenim identitetom obrati
tražeći zaštitu zbog neadekvatne obrade ili čuvanja podataka o njegovoj novoj
ličnosti što je zaista malo verovatno.

Da li su ovim zakonom na bilo koji način zaštićeni insajderi?
Samo najnačelnije, deklarativno, a praktično nisu. Nažalost nisu ni tek
usvojenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu
informacijama od javnog značaja, iako je u tu svrhu Zaštitnik građana podneo
kvalitetan amandman. Zaštita insajdera ostaje problem kojim ćemo morati još da
se bavimo.

Zakon o tajnosti podataka bavi se i zaštitom podataka o ličnosti. Da li će
podaci o ličnosti biti dobro zaštićeni ovim zakonom? Možete li nam pojasniti
suštinske odredbe o tome?
Bavi se u meri u kojoj je to nužno. Međutim, kad je u pitanju zaštita podataka
o ličnosti, centralno mesto pripada zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i
njegovoj primeni, s čim ima mnogo problema. Imajući u vidu višestruki značaj
tog pitanja, posebno u kontekstu evropskih integracija, njemu, na državnom
nivou, mora biti posvećeno mnogo više pažnje.

Antrfile :

============================




Datum : 17.12.2009
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ZAŠTITITI INSAJDERE

BEOGRAD - Koalicija za slobodu pristupa informacijama ocenila je juče pozitivno
spremnost Vlade i Skupštine Srbije da donesu korektan Zakon o tajnosti
podataka, ali im je zamerila to što nisu imali sluha da zaštitom insajdera
potpuno urede ovu oblast.
Kako je naglašeno, Koalicija „s pravom očekuje da veliki broj dokumenata koje
su tajne službe, a i drugi organi bez ikakvog razloga skrivali, postanu
dostupni javnosti“.
Koaliciju čini 16 nevladinih organizacija, među kojima su Građanske
inicijative, Komitet pravnika za ljudska prava Jukom i Transparentnost Srbija.
(BETA)

Antrfile :

============================


Datum : 17.12.2009
Novina : Građanski list
Strana : 6
Autor : D. IG.
Tema : Aktivnosti i komentari, Nemanja Nenadić
Najava : NE
Žanr : Vest



SEMINAR U NDNV

Organizacija "Transparentnost Srbija" organizuje seminar "Kontrola primene
antikorupcijskih propisa". Seminar će se održati 17. decembra, od 16 do 18
sati, u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, u Zmaj Jovinoj 3.
Na seminaru učestvuju programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija"
Nemanja Nenadić i zamenik glavnog i odgovornog urednika novinske agencije Beta
Zlatko Minić.

Antrfile :

============================




Datum : 17.12.2009
Novina : NIN
Strana : 13
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



POMERANJE GRANICA

Saša Janković, ombudsman

Višemesečna rasprava o Predlogu zakona o tajnosti podataka, po mnogo čemu
dalekosežna, okončana je prošle sedmice usvajanjem tog propisa u Narodnoj
skupštini. Miljenko Dereta i Miroslav Hadžić, čelni ljudi Građanskih
inicijativa i Centra za civilno-vojne odnose, dobro su letos uočili da je o
predlogu vođena neobična „rasprava u javnosti“, kao zamena za „javnu raspravu“.
Ova druga, predviđena Zakonom o državnoj upravi kao obavezna, izostala je u
maniru koji je obeležio pisanje zakona ovog leta.
Konačno usvajajući preko potreban zakon, Skupština je istovremeno prihvatila
amandman Zaštitnika građana (ombudsmana) i izbrisala ograničenja u pristupu
podacima koja je Vlada prvobitno predvidela za njega i poverenika za
informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Konačni tekst
pretrpeo je i druge izmene većine rešenja na čiju su nedopuštenost ili
neprimerenost ukazivali i drugi nezavisni državni organi i tela, stručne
organizacije i pojedinci od znanja i integriteta. Iako su autori prvobitnog
teksta sve zamerke na početku oštro, ponekad i vrlo neprimereno u javnosti
odbacivali, Narodna skupština (i, prećutno, Ministarstvo pravde) ipak nisu
dozvolili da Srbija zakonom bude proglašena za zemlju tajni. U završnim
odredbama tog zakona izbrisano je još jedno ograničenje za poverenika u vršenju
njegove funkcije, predviđeno sasvim drugim propisom – Zakonom o zaštiti
podataka o ličnosti. Zainteresovaniji pamte da je parlament, kada je pre manje
od godinu dana usvajao taj zakon, prihvatio i više amandmana ombudsmana, ali ne
i onaj kojim je traženo brisanje ograničenja za poverenika u kontroli
poštovanja zakona, iako su to obe nezavisne institucije tražile i ponudile iste
razloge. Ombudsman i poverenik su tada javno i formalno upozorili – to
ograničenje sprečiće potpunu zaštitu ličnih podataka građana i omesti ulazak
Srbije na tzv. belu šengensku listu, koja nam, na kraju krajeva, svima u praksi
olakšava ostvarivanje Ustavom garantovanog prava da zemlju napustimo i u nju se
vratimo. Ne ulazeći u to koji je od dva razloga svojim odloženim delovanjem
prošle sedmice jače motivisao Skupštinu, ishodom moramo da budemo zadovoljni.
A koja je, u stvari, korist od toga. U situaciji kada mnogi od nas jedva
sastavljaju kraj sa krajem, zavise od socijalne pomoći, bezuspešno traže posao
ili strepe za njega, ili kada se, pošto već nismo i ne možemo na vreme primiti
vakcinu protiv novog gripa, upuštamo u nametnute debate o njenoj štetnosti/
opasnosti, koga je u stvari briga za pitanje državnih tajni, podataka o
ličnosti, sličnih apstrakcija i zakona koji se njima bave. Ne nameću li nam se
te teme da bi se pažnja skrenula sa „ozbiljnijih“ stvari – sumnjivih
privatizacija, već dugo posrnule privrede, redova ispred novih i novih
„narodnih kuhinja“...? Niko, a posebno ne zaštitnik građana, ne može danas
poreći životni značaj ostvarivanja i zaštite ekonomskih i socijalnih prava -
najveći broj pritužbi građana i, shodno tome, najveći deo vremena ombudsmana i
njegovih saradnika posvećen je njima. Prava da se živi i preživi, radi i
zaradi, pomogne i bude pomognut, razboli i ostari, osnova su našeg
dostojanstvenog postojanja. Nemojmo, međutim, zaboraviti iskustva iz prethodnog
političkog uređenja koje je obeležavala dominacija ekonomskih i socijalnih
prava, na uštrb političkih i građanskih sloboda. Socijalizam i kapitalizam su
se u ekonomskoj sferi razilazili u konceptima – u jednom je vladalo načelo
proklamovane socijalne jednakosti korigovano tržišnim principom, a u drugom
slobodno tržište koje je korigovano socijalnim obzirima. I zna se ko je, bar u
ovom delu sveta, odneo pobedu. Ali i u pogledu onog što su jedni zvali
„nadgradnjom“, a drugi političkim i građanskim slobodama i pravima, druga
koncepcija dobila je ništa manje vidnu i značajnu potvrdu svoje održivosti.
Možda upravo zato što izbor između duha i tela nije moguć – za zdravu osobu
potrebno je istovremeno i jedno i drugo.
Na kraju, kakva je praktična korist od donetih zakona na papiru. Na početku –
ne preterano uočljiva. Samim donošenjem Zakona o tajnim podacima broj tajni u
ovoj zemlji neće se automatski smanjiti ni za jednu jedinu. U administrativnoj
kulturi koja se zasniva na tome da građanin ima dužnost, a organ vlasti pravo,
zakon ili dva ne menjaju svakodnevicu. Ali zainteresovani građani i odgovorne
institucije i pojedinci u njima (u koje nikako ne treba ubrajati samo
„nezavisne“), imaće čvršći oslonac za promenu stvarnosti nabolje, korak po
korak, kako to izgleda jedino, a trajno, i uspeva.

Antrfile :

============================




Datum : 17.12.2009
Novina : NIN
Strana : 14
Autor : DUŠAN PAVLOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NOVA STRATEGIJA ZA NOVE IZBORE

Dušan Pavlović, docent na FPN

Zašto bi Demokratska stranka mogla da izgubi naredne izbore i šta može da uradi
da bi to izbegla

Da li verujete da postoji značajan deo birača koji u maju 2008. godine ne bi
glasao za DS, ali koji je tu stranku ipak podržao da bi sprečio veće od dva
zla? Ja verujem da postoji. O njihovom izbornom ponašanju govorim u ovom tekstu.
Strategija na kojoj je Demokratska stranka dobila predsedničke i skupštinske
izbore 2008. godine bila je zasnovana na nekoliko ideja. Jedna od njih je
zaštita od Radikalne stranke, tj. eksploatacija straha od povratka u hibridni
Miloševićev režim. DS je govorio biračima: ”Pogledajte preko puta: tamo stoji
strašna Radikalna stranka koja zajedno sa Koštunicom želi da vas vrati u
devedesete. Pogledajte sada u nas: mi ćemo od toga da vas odbranimo. Nismo
savršeni, ali i takvi nesavršeni, ipak smo bolji od mračnih sila prošlosti.”
Najveći broj tradicionalnih DS birača nije trebalo posebno ubeđivati da je to
tačno: DS zaista jeste garancija da se Srbija više neće vraćati u prošlost.
Ipak, postoji jedan manji deo birača koji je za DS glasao samo zato što mu je
DS nudio Evropsku uniju namesto Miloševićeve Srbije. Taj deo pristao je na
ovakvu ponudu DS-a, i od dva zla izabrao manje.
Niko ko je u maju 2008. glasao za DS nije pogrešio: vlada predvođena
demokratama imala je izuzetan uspeh u ispunjenju izbornog obećanja i približila
Srbiju Evropskoj uniji. Ta ostvarena predizborna obećanja verovatno
pozdravljaju i mnogi građani koji nisu glasali za DS. Politički menadžeri
demokrata otuda mora da razmišljaju: čim Srbija dobije status kandidata,
trebalo bi raspisati vanredne izbore i, na talasu opšteg oduševljenja,
osigurati mesto u vladi u periodu 2010-2014. Ali – tu je paradoks kojim
politika, kao i svakodnevni život, ponekad ume da iznenadi – svaki uspeh vlade
u pogledu ostvarenja predizbornih obećanja predstavlja razlog više da na
narednim izborima manje građana, a ne više, glasa za DS. Što je zemlja bliža
Evropskoj uniji, konzervativna opozicija ima više šanse da odnese pobedu na
narednim izborima.
Kako je to moguće? Vratimo se na početak teksta. DS je svoju izbornu kampanju
temeljio na eksploataciji straha od povratka u devedesete. U maju 2008. godine
ta strategija je bila uspešna, jer je tada politika Radikalne stranke zaista
bila politika povratka u devedesete. Međutim, od tada se desila jedna važna
promena: Radikalna stranka se pocepala upravo na pitanju evropskih integracija,
a – kako pokazuju decembarski izbori na Voždovcu – pitanje je da li će ono što
je ostalo od te stranke moći da preskoči cenzus. Umesto toga, stvorena je nova
stranka koja je preuzela istu strategiju kao i DS: i ona se zalaže za Evropu i
Kosovo. Transformacijom bivših radikala glavna pretnja koja je postojala na
majskim izborima nestala je.
Time je nestao i strah koji je motivisao deo birača da glasa za DS. Taj deo
birača će sada pribeći drugačijoj kalkulaciji: ako više nema pretnje povratka u
devedesete, zašto bih glasao za DS? Osnovu za takvo razmišljanje ne pruža samo
promena politike bivših radikala, već i sama vlada i DS na njenom čelu. Čak i
da se SRS nije pocepao i nije promenio politiku, ono što radi vlada neprekidno
daje povoda za uverenje da je pretnja prošla i da više nema razloga da se glasa
za DS. Sve to otuda što je politika evropskih integracija konstruisana kao
sredstvo odbrane od povratka u devedesete. Nestanak pretnje potire potrebu za
zaštitnikom, a umesto zaštite od mračnih devedesetih, sada će glavno pitanje
postati neko koje nema direktne veze sa evropskim integracijama. Ako sve stave
na kartu uspešnog evropskog puta Srbije, šanse da demokrate ponovo osvoje onako
veliki broj birača biće manje.
Razume se, za DS nije sve beznadežno. Potrebno je da se promeni strategija na
narednim izborima. Umesto da se izbori raspišu kada Srbija dobije status
kandidata i evropske integracije budu glavni adut u kampanji, DS bi trebalo da
nađe makar jednu novu temu i njome se ozbiljno pozabavi.
DS bi, umesto evropskih integracija, kao prioritet svoje politike mogao da
stavi borbu protiv korupcije. Od svih nezadovoljstava koje motivišu glasanje
protiv vlade, čini se da su danas velika korupcija i njene posledice
najsnažnije. DS, međutim, u ovom trenutku nema jasnu strategiju za borbu protiv
korupcije. Rukovođeni logikom marketinških stručnjaka, vlada i predsednik misle
da se korupcija suzbija tako što se svakih šest meseci na državnoj televiziji
prikaže hapšenje osumnjičenog za korupciju. To je pogrešno. Korupcija se
suzbija jačanjem državnih institucija kao što su Državna revizorska agencija,
Agencija za borbu protiv korupcije ili državni poverenik za informacije od
javnog značaja. Ali ne tako što će predsednik davati izjave kako verbalno
podržava rad tih ustanova, već tako što će se tim ustanovama omogućiti da
ozbiljno kazne one koji zloupotrebljavaju javne resurse. (Državna revizorska
institucija, recimo, može da kazni sa najviše 50.000 dinara onoga ko se nije
odazvao njenom pozivu da podnese izveštaj o radu. I tu se cela stvar završava.
To je isto kao da ste nekome iz vlade izdali dozvolu za korupciju koja košta
50.000 dinara.)
Budućnost DS-a kao vodeće stranke delimično zavisi i od potencijalnih
koalicionih partnera. Zamislimo da DS ostvari znatno lošiji rezultat na
narednim izborima. Čak i tada, DS bi mogli da spasu Rasim Ljajić i LDP. Da bi
to bilo moguće, oba aktera moraju da učvrste opšte uverenje o atipičnom
političaru. Ljajić igra na kartu nekorumpiranog političara. Time bi mogao da
privuče jedan deo nezadovoljnih birača DS-a, nakon čega bi kao samostalni
koalicioni partner ušao u vladu sa demokratama. Nezadovoljni birači DS-a bi
tako ponovo glasali za DS, samo indirektno, preko Rasima Ljajića.
Sličan status kod svojih birača ima i LDP: i ova stranka igra na kartu
atipičnih političara (koji se gnušaju politike i kompromisa koji u njoj moraju
da se prave), iako je takav profil kod te stranke počeo da se menja u
poslednjih godinu dana (verovatno pod uticajem želje da konačno uđe u vladu).
Na narednim izborima bi takav promenjen profil mogao da bude poguban. Ako LDP
na narednim izborima pošalje poruku ”Glasajte za nas da bismo ušli u vladu sa
DS”, deo njihovih birača ostaće pasivan i LDP verovatno neće preći cenzus.
Suprotno tome, da bi aktivirao najradikalniji deo svog biračkog tela, LDP bi
trebalo da (barem jednim delom) vodi istu kampanju koju je vodio u januaru
2007. godine. To je moguće ako se u stranku vrati Biljana Srbljanović. Ona bi
mogla da radikalnijim LDP biračima ponudi radikalniju varijantu LDP-a (onu koja
je beskompromisna), a Čedomir Jovanović mekšu (onu koja bi mogla da ”pomogne
Srbiji” ulaskom u vladu sa DS-om.)
Nešto zavisi i od konzervativne opozicije. Deo te opozicije i dalje ne razume
da su kosovski diskurs i priča o patriotizmu istrošeni, te da posle majskih
izbora taj diskurs mora da se ređe koristi ili kombinuje sa drugim temama (”i
Kosovo i Evropa”, ”i Evropa i Rusija” itd). Boris Tadić je to shvatio još 2004.
godine, a Nikolić i Vučić četiri godine kasnije. Danas ti ljudi predvode dve
najjače stranke u Srbiji. Ako koalicija DSS/NS bude i dalje neprekidno
insistirala na kosovskom pitanju, zanemarujući sva druga, njen rezultat će biti
preslab da bi joj omogućio da bude značajan igrač u narednoj vladi. Slabost
konzervativne opozicije predstavlja dobitak za DS i njene potencijalne
koalicione partnere.
Konačno, socijalisti će se ovoga puta verovatno ponovo naći u ulozi presudnog
aktera. Ako su mi sve dosadašnje pretpostavke ispravne, onda će od rezultata
SPS-a zavisiti da li DS ostaje na vlasti ili ne. Ako na narednim izborima prođu
veoma dobro (kao na ponovljenim izborima u Kostolcu), i uspeh protumače kao
posledicu efekta ”tim koji pobeđuje ne treba menjati”, socijalisti će verovatno
nastaviti saradnju sa demokratama. Ako, pak, prođu loše (kao na Voždovcu), i
loš rezultat protumače kao kaznu za trogodišnju saradnju sa demokratama, možda
će spas potražiti u saradnji sa SNS i DSS/NS.

Antrfile :

============================




Datum : 17.12.2009
Novina : Vreme
Strana : 24
Autor : ANA RADIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



GDE PRESTAJE KORUPCIJA

Intervju – Miroslav Miletić, predsednik Društva lobista Srbije

"Tamo gde počinje lobiranje. I obrnuto, gde prestaje lobiranje počinje
korupcija. Zato je bilo koja vrsta poistovećivanja potpuno bespredmetna.
Lobiranje je uvek zakonom regulisana delatnost. Korupcija je protivpravna
aktivnost koja uvek traži načine da se određeni propisi izbegnu"

Osnivanjem Društva lobista Srbije, početkom godine, po prvi put u našoj zemlji
okupili su se ljudi sa ciljem da se lobistička profesija zakonski reguliše.
Agencija GFK je u novembru objavila istraživanje koje pokazuje da je profesija
lobiranja među građanima Srbije nedovoljno shvaćena. Iako je za njega čulo 50
odsto građana, prvi pojmovi na koje ih asocira najčešće su politika i
ubeđivanje. Često se pominju i mito i korupcija. Zato trećina ispitanika smatra
da se lobiranjem bave političari, snalažljivi, bogati i uticajni ljudi. Ipak,
većina građana smatra da je lobiranje neophodno u uspostavljanju odnosa sa
svetom i poboljšanju imidža Srbije u inostranstvu. O pravom smislu ove
profesije, odnosu prema korupciji i diplomatiji, razgovarali smo sa Miroslavom
Miletićem, predsednikom Društva lobista Srbije (DLS) i generalnim direktorom
kompanije Bambi-Banat.

"VREME": Kažete da je termin lobiranja među građanima shvaćen pozitivnije nego
što ste očekivali. Kada će se ova profesija kod nas potpuno demistifikovati?

MIROSLAV MILETIĆ: Naše društvo je veoma politizovano, pa ne čudi što postoji
mistifikacija ove profesije. Istraživanje je pokazalo da građani shvataju da su
tri glavna polja lobiranja unutrašnja i spoljna politika i biznis. Lobiranje se
slično shvata i u razvijenom svetu. Osnovni cilj DLS-a je unapređenje nauke
lobiranja u Srbiji i promovisanje njenih veština. Mi pravnici definišemo
lobiranje kao metod uticaja na zakonodavnu i izvršnu vlast sa ciljem da doneti
propis bude u korist zainteresovane strane ili da najmanje šteti njenim
interesima. Druga aktivnost DLS-a je davanje doprinosa suzbijanju korupcije.
Sprovođenjem svojih zadataka DLS ima za cilj i "skidanje magle" sa ove
profesije koja se neretko zbog nedovoljne informisanosti doživljava kao "mutan
posao". Zato su naše aktivnosti svim snagama usmerene na donošenje Zakona o
lobiranju, koji se u nekim državama naziva i Zakon o zaštiti društvenog
integriteta. Zato je ovaj proces od značaja za sve pojedince i institucije koji
će ubuduće biti na neki način uključeni u lobiranje.

DLS je izradio predlog Nacrta zakona o lobiranju koji je predat Ministarstvu
trgovine i usluga na razmatranje. Ako se zakon usvoji, koji će biti uslovi za
bavljenje lobiranjem?

Prvi uslov je završetak specijalističkih lobističkih studija i posedovanje
multidisciplinarnog znanja koje će se dokazivati pred relevantnim organima.
Očekujemo da će naredne godine prvo na Pravnom fakultetu biti uvedene
specijalističke studije iz ove oblasti, a zatim i na drugim srodnim
visokonaučnim institucijama. To su preduslovi za dobijanje licence i upis u
registar koji bi vodila Komora lobista. Tako bi postojala kontrola rada lobista
i državnih organa koji dolaze s njima u kontakt. Na taj način će se štiti prava
klijenata koji će ostvarivati svoje interese putem lobiranja. Predlog Nacrta
zakona uskladili smo sa propisom Evropske unije koji jasno definiše kada u
bavljenju određenim profesijama dolazi do sukoba interesa. Pored toga što je
lobiranje dozvoljeno onima koji ispunjavaju obrazovne preduslove, postoje i
kategorije ljudi kojima bi bavljenje lobiranjem bilo zabranjeno. To su državni
funkcioneri i s njima povezana lica koja vrše javne funkcije, kao i osobe koje
imaju službene odnose sa sudijama i državnim tužiocima. Zatim, članovi
privrednih subjekata u kojima država ima udela u vlasničkim pravima i
funkcioneri političkih stranaka (ne samo za vreme obavljanja funkcije već i dve
godine nakon prestanka mandata).

Dobar deo PR agencija u Srbiji navodi lobiranje u ponudi svojih usluga. Koliko
se procesi lobiranja odvijaju javno, a koliko u neformalnim kontaktima?

DLS ima i članove koji dolaze iz PR agencija. Bitne odlike samih lobista su
izuzetno dobra informisanost, komunikativnost i odgovarajući javni uticaj. Kada
se koriste u skladu sa etičkim kodeksima, mediji su moćno sredstvo u procesu
lobiranja. Ukoliko ne postoji sukob interesa, profesionalci bi mogli da
obavljaju paralelno dve delatnosti. Zakonom će lobiranje biti definisano kao
biznis operacija. Klijent koji želi da ostvari određeni cilj potražiće
lobističku kuću specijalizovanu za određenu oblast u kojoj želi da ostvari
interes. Sam proces lobiranja izvodi se veoma transparentno i uz permanentno
prisustvo javnosti. Između ostalog i zato što se sama javnost u tehnikama
lobiranja koristi za vršenje dozvoljenog pritiska na donosioce odluka. Primer
su pozivanja u medijima na obećanja koja su političari dali u izbornim
kampanjama. Svakako da pored formalnih postoje i neformalni kontakti, ali oni
bi bili mnogo otvoreniji za javnost donošenjem Zakona o lobiranju. Postojala bi
stalna kontrola koja se ostvaruje podnošenjem izveštaja o svim kontaktima,
sadržajima i dogovorima ostvarenim tokom određenog lobističkog posla.

Koliko je za lobistu važno da ima dobre "kontakte" i koliko je nezavisan u svom
radu?

Ukoliko su stečeni stručnim, kvalitetnim i transparentnim radom, svakako su
dobrodošli. Imajući u vidu promenljivost ljudi na mestima odlučivanja u
demokratskim društvima, kontakti nisu vezani za pojedince. Oni se dugoročno
izgrađuju s institucijama. Poštovanje pravila lobisti otvara vrata bez obzira
ko trenutno vrši funkcije u njima. Na taj način i lobista postaje neka vrsta
institucije. Lobista je uvek nezavisan od političkih stranaka i državnih
organa. Isključivo svojim radom i poštovanjem propisa stiče autoritet i
integritet koji nikakva materijalna vrednost ne može da zameni. Sam termin (od
engleske reči lobby – hodnik, predvorje) od koje je nastao naziv profesije,
ukazuje na činjenicu da procesi lobiranja moraju da ostanu ispred vrata
parlamenta.

Kako se formira cenovnik lobističkih usluga?

Na državi je da uredi i oblast lobiranja u smislu odnosa cena usluga. Međutim,
to bi trebalo prevashodno da zavisi od ugovora između klijenta i lobiste.
Nekada je vrlo teško izmeriti vrednost onoga što klijent očekuje od ostvarenja
svog interesa. Cena svakako zavisi i od odnosa ponude i potražnje, kao na
svakom tržištu roba i usluga. Ipak, iznosi nisu tako visoki kao što se
mistifikuje u javnosti.

Da li to znači da lobiranje predstavlja institucionalnu branu protiv korupcije?

Tamo gde počinje lobiranje, prestaje korupcija. I obrnuto. Gde prestaje
lobiranje, počinje korupcija. Zato je bilo koja vrsta poistovećivanja potpuno
bespredmetna. Lobiranje je uvek zakonom regulisana delatnost. Korupcija je
protivpravna aktivnost koja uvek traži načine da se određeni propisi izbegnu.
Ona može da ima kratkotrajne pozitivne efekte za pojedinačne interese, ali
pogubne posledice na društvo i državu u celini.

Znači li to da ne može doći do sukoba interesa između dva privrednika koje
zastupa isti lobista? Da li lobisti preuzimaju samo predmete koji su u interesu
opštih ciljeva društva, a ne pojedinačnih poslovnih interesa?

Lobista bi po zakonu bio dužan da pre sklapanja ugovora i preuzimanja određenog
predmeta informiše potencijalnog klijenta o tome da li je njegov interes u
skladu sa propisima i etičkim standardima. Ima obavezu da ga posavetuje da
odustane od pokušaja da ostvari interes ukoliko je protivpravan i neetički. U
biznisu moraju da postoje mnogo viši standardi koji podrazumevaju poslovnu
etiku. Ipak, biznis je u izvesnoj meri interesno obojena sfera. Interesi jedne
grupe privrede mogu da budu inkompatibilni sa interesima druge grupe. Posebno
ako govorimo o težnjama za osvajanjem većeg dela tržišta. Ne govorim o
monopolima, koji nisu dozvoljeni. Zato u biznisu postoji druga vrsta sukoba
interesa. Ona stvara konkurenciju, koja može biti lojalna ili nelojalna. Zato
treba lobirati da se usvoje propisi koji će imati pozitivan efekat na celokupan
sektor privrede i dati jednake šanse. Poslednjih godina česti su primeri izmena
podzakonskih akata koji su došli upravo na zahteve asocijacija privrednika.
Nekada je dovoljno samo uspostaviti i dobru komunikaciju između privrede i
države da bi se problemi rešili. Takav slučaj je bio početkom godine kada je
bila izražena velika nelikvidnost privrede. Proizvodne i trgovačke kompanije su
zagovaranjem, što je u neku ruku lobiranje, zajednički uspele da u saradnji sa
državom reše problem dugovanja prema prerađivačima. Zato sada imamo blagi rast
privrede i ne tako jako izraženu dužničku krizu.

Kakav je odnos između diplomatije i lobiranja?

Vrlo je teško podvući striktne granice. Lobiranje treba da predstavlja podršku
državi da ekonomska diplomatija bude što kvalitetnija. Biznis-lobing je jedan
od važnih ciljeva DLS-a. U toku je proces tranzicije naše privrede, a prva
etapa je počela 2002. U narednoj godini se očekuje dolazak novih
multinacionalnih kompanija i stranih investicija. Takođe, činjenica je da su
neke zemlje bivše Jugoslavije više investirale u Srbiju, nego što je bilo
omogućeno našoj privredi da ulaže kod njih. Pored integracije u Evropsku uniju,
sve su to važne oblasti u kojima je potrebno profesionalno lobiranje. Privredna
komora Srbije ima predstavništvo u Briselu, koje je tamo upisano u registar
lobista. Tako ostvarujemo značajan uticaj u aktivnostima Evropske
administracije.

Da li je Srbija na gubitku zato što do sada lobističke aktivnosti nisu pravno
regulisane?

Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije iz 2005. godine Akcionim planom
je predvidela donošenje Zakona o lobiranju do kraja 2008. Znači, potrebe su
prepoznate, ali kasnimo. Da bi se lobistička profesija pravno regulisala,
neophodna je demokratizacija društva. Srbija je u poslednjih 20 godina prošla
kroz bolne procese, praćene sankcijama i embargom. Tek sada, krajem prve
decenije XXI veka, stvaraju se pretpostavke da se kvalitetno bavimo lobiranjem.
Društvo lobista Srbije je nestranačka, neprofitna, ali profesionalna
organizacija. Nemamo svoju agenciju, pa nismo imali ni klijente kojima smo
naplaćivali usluge. Očekujemo da će u prvoj polovini 2010. godine biti usvojen
Zakon o lobiranju. Tek tada ćemo osnovati svoju agenciju. Članovi koji završe
specijalističke studije, dobiju licencu i budu upisani u registar, biće
ovlašćeni da pružaju profesionalne usluge lobiranja.

Da li ćete zbog lobiranja napustiti privredu?

U ovu aktivnost sam ušao volonterski, sa željom da svoju pravničku profesiju
nadgradim. Na sličan način kao što to radim u Privrednoj komori Srbije i u
Asocijaciji konditora, čiji sam bio predsednik. Da li će mi lobiranje u
budućnosti postati profesija, zavisi od mnogo faktora. Kao što kaže izreka: ne
birate vi profesiju, već ona bira vas.

Antrfile :

============================