Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 18.12.2009
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : V. PAPOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



PREMIJER ZAVUKAO RUKU DŽEP NOVINARA

PREDSEDNIK VLADE MIRKO CVETKOVIĆ PONOVO OPTUŽEN ZA SUKOB INTERESA

Rukovodstvo „Politike“ podnelo je honorarnim saradnicima zahtev da potpišu
pojedinačne ugovore sa fi rmom Jugoslovenska autorska agencija (JAA) u kome je
vlasnik akcija premijer Mirko Cvetković, tvrde novinari „Politike“ Marijana
Milosavljević, Dragana Matović i Vladimir Radomirović, koji su podneli prijavu
protiv premijera Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa. U
obrazloženju prijave navodi se da je JAA, preduzeće u kojem Cvetković ima
akcije i u kome se na rukovodećim mestima nalaze članovi njegove porodice,
potpisala ugovor o saradnji sa preduzećem „Politika novine i magazini“, koje
kontroliše Vlada Srbije.
Mi želimo da Odbor za sprečavanje sukoba interesa odnosno Agencija za borbu
protiv korupcije, koja će ga naslediti od Nove godine, proveri da li su naše
sumnje tačne i da li je po zakonu da državna fi rma koja je pod uticajem vlade
potpisuje ugovor sa fi rmom čiji je jedan od vlasnika premijer iste te vlade -
kaže novinar Vladimir Radomirović.
Radnici „Politike“ kojima je poslovodstvo najavilo otpuštanja smatraju da je
potpisivanje ugovora između honorarnih saradnika i JAA Mirka Cvetkovića
najkraći put da im početkom sledeće godine budu uručeni otkazi. Na taj način
bi, sumnjaju zaposleni, bilo lažno prikazano da „Politika“ nema honorarne
saradnike. Prema postojećem Zakonu o radu, fi rma koja ima honorarce ne može
proglasiti tehnološki višak i otpustiti stalno zaposlene radnike. Za socijalni
program kojim bi bio rešen višak radne snage do sada se prijavilo 100 radnika.
Rukovodstvo „Politike“ pokušava da se socijalnim programom otarasi od
nepodobnih novinara koji su kritički pisali o svakoj, pa tako i o ovoj vlasti -
kaže Radomirović. „Politika novine i magazini“ zajedničko je preduzeće
„Politike a. d.“ i nemačkog koncerna „WAZ Mediengruppe“, koji imaju po 50 odsto
akcija u njemu. Većinski vlasnik „Politike a. d.“ je država Srbija, koja preko
vlade postavlja članove njenog upravnog odbora i odlučuje o izboru generalnog
direktora preduzeća „Politika novine i magazini“ i glavnog i odgovornog
urednika lista „Politika“. Vlasnik više 70 odsto akcija „Politike a. d.“ su
država Srbija ili javna preduzeća. Generalni direktor „Politike novine i
magazini“ (PNM) direktno je podređen Vladi Srbije.
Prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima koji je pre nedelju dana vlada
progurala u Skupštini Srbije, JAA je jedini partner agencije „Prava izvođača“,
pa je premijer Cvetković kao vlasnik akcija ove privatne fi rme postao
monopolista u ovoj oblasti.

Antrfile : Kabinet: Mirko nije u sukobu interesa

U kabinetu premijera nam je rečeno da Cvetković smatra da nije u sukobu
interesa, jer je prema Zakonu o sprečavanju sukoba interesa prijavio akcije
koje poseduje u JAA i preneo upravljačka prava na nepovezano lice još 2007.
godine. Zbog toga premijer nema uvid u poslovanje JAA niti zna s kim to
preduzeće potpisuje ugovore.

============================




Datum : 18.12.2009
Novina : Politika
Strana : A11
Autor : VESNA JELIČIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NALOZI ZA NABAVKE – NAPISMENO

Da bi se smanjile zloupotrebe u javnim nabavkama, propisaće se procedure, a
službenici koji rade na tim poslovima proći će obuku i dobiti sertifikat

E pa, šefe, to tako više neće moći.
Mada je u Srbiji teško zamisliti da običan državni službenik tu rečenicu sruči
u lice svom pretpostavljenom, i još teže da to napiše i potpiše a da prilikom
sledećeg ocenjivanja ne zaradi nedovoljnu ocenu i mesto na listi prekobrojnih,
taj trenutak je u ovdašnjoj administraciji sve bliži. Na sreću poreskih
obveznika čiji novac, kako je potvrdila i prva revizija budžeta, curi na sve
strane, a ponajviše kroz nejavne i mimo zakona sprovedene nabavke.
Tu privilegiju i odgovornost da šefu kažu „ne”, ubuduće će imati službenici za
javne nabavke. A štitiće ih zakonske odredbe i procedure. Ili bi tako trebalo
da bude po zakonu.
Zakonom o javnim nabavkama donetim decembra prošle godine, koji je letos
podržan i paketom podzakonskih akata, predviđeno je da svi naručioci, od
obdaništa do javnih preduzeća, koji u 2010. godini imaju planirane nabavke
robe i usluga vrednije od 30 miliona dinara, ubuduće imaju jednog ili više
obučenih i sertifikovanih službenika za javne nabavke. Uz to, Strategijom
razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru predviđeno je da se
propišu interne procedure upravljanja i komunikacije, kako bi se locirala
odgovornost u procesu javnih nabavki i izbegla situacija u kojoj službenici
koji se time bave rade po nalogu pretpostavljenih, čak i kad je to mimo zakona.
– Time bi se uvela pravila i postavile osnove ove važne i odgovorne profesije,
koja zahteva i specifična znanja. Stoga su Ministarstvo finansija i Uprava za
javne nabavke razvili sertifikacioni program, koji prema oceni Centra UN za
jačanje kapaciteta u oblasti javnih nabavki odgovara obaveznoj obuci koju
prolaze službenici u Velikoj Britaniji – objašnjava Predrag Jovanović, direktor
Uprave za javne nabavke.
Osim osposobljavanja službenika za pravilno sprovođenje javnih nabavki, kako
napominje, neophodno je da se stvore uslovi i odgovarajuće okruženje koje će im
omogućiti da se oni zaista tako i ponašaju.
To, kaže, podrazumeva da se uspostave procedure, sistemi i standardi u radu,
kao i obaveza dokumentovanja svih faza u javnim nabavkama. Da ukoliko neko izda
nalog za javnu nabavku mimo zakona i bude upozoren, o tome ostane pisani trag.
To bi imalo preventivno dejstvo, ali bi i obezbedilo lako i precizno
identifikovanje grešaka odgovornih i olakšalo reviziju, konstatuje Jovanović.
Inače, obaveza republičkih i lokalnih organa i organizacija da sačine novu
sistematizaciju, koja će biti propisana zakonima o određivanju maksimalnog
broja činovnika, prilika je da se, onde gde ne postoje, predvide radna mesta
službenika za javne nabavke i internih revizora. Procenjuje se da bi Srbija
trebalo da ima oko 6.000 službenika za javne nabavke, što ne znači da će i za
toliko biti više državnih činovnika, jer je obuka namenjena pre svega
postojećim službenicima.
Nedavni izveštaj Državne revizorske institucije otkrio je i još jedan
potencijalni razlog nepravilnosti u trošenju državnih para. Većini državnih
institucija nedostaju interne procedure upravljanja koje su u skladu sa
savremenim standardima i sistemi interne kontrole njihovog sprovođenja. Od 25
budžetskih korisnika koji su, po Zakonu o budžetskom sistemu, obavezni da
uspostave sistem interne kontrole, internu reviziju za sada ima samo pet. Uz
to, samo su tri opštine uspostavile kvalitet upravljanja po međunarodnom
standardu ISO 9001.
– To više nije samo pitanje morala i poštovanja zakona već pre svega razvojno
pitanje. Srbiji će predajom kandidature za EU biti dostupni mnogo veći
pretpristupni fondovi, a oni državni i organi lokalne samouprave koji nemaju
uspostavljen sistem upravljanja i kontrole neće moći da koriste sredstva za
svoje projekte – upozorava Jovanović.
Sutra: Tajni rat protiv komaraca

Antrfile : Uštede na portalu

Posle nekoliko godina, Srbija je u 2009. dobila pohvale Evropske komisije i
Svetske banke za napredak na terenu javnih nabavki (koje bi državni revizor
mogao da evidentira u narednim kontrolama budžeta), a Predrag Jovanović,
direktor Uprave za javne nabavke i OEBS-ovo priznanje „Ličnost godine” u
oblasti ekonomske transparentnosti.
– Napredak se ogleda, pre svega, u donošenju novog zakona o javnim nabavkama i
pratećih podzakonskih akata, čime je zaokružen regulatorni okvir u ovoj
oblasti. U izveštajima međunarodnih organizacija posebno se ističe povećana
transparentnost, tj. „otvaranje javnih nabavki” koje je omogućeno uvođenjem
portala javnih nabavki na kome će, kako se procenjuje, do kraja godine biti
objavljeno oko 20.000 oglasa sa oko 120.000 posetilaca. Pošto je oglašavanje na
portalu besplatno, ušteda se meri sa oko 800 miliona dinara. Osim portala, kao
veoma značajnu novinu međunarodne institucije ocenjuju i sertifikaciju
službenika za javne nabavke – objašnjava Jovanović.

============================




Datum : 18.12.2009
Novina : Press
Strana : 2
Autor : S. VOJINOVIĆ
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



REIZBOR SUDIJA!

Visoki savet sudstva izabrao nove sudije u Vrhovnom kasacionom, apelacionim,
višim i osnovnim sudovima u Srbiji. Nata Mesarović: Izabrani su najbolji!

BEOGRAD - Visoki savet sudstva (VSS) izabrao je juče 1.531 sudiju na stalnu
sudijsku funkciju u Vrhovnom kasacionom, apelacionim, višim i osnovnim sudovima
u Srbiji. VSS je predložio Skupštini Srbije još 876 kandidata koji prvi put
treba da budu izabrani za sudiju, među kojima je najviše novih sudija za
prekršaje. Nove sudije parlament treba da izabere 21. decembra.

Odluka o reizboru sudija ključna je u reformi pravosuđa Srbije, a spisak svih
sudija Press danas objavljuje u posebnom dodatku.
Nakon ovog reizbora, bez posla je ostalo nešto više od 300 sudija. Oni će u
narednih šest meseci primati platu, a oni koji su pred penzijom primaće platu i
još dodatnih šest meseci.
Stop za Boljevićku
Predsednica VSS Nata Mesarović izjavila je da je ostalo još 46 neupražnjenih
mesta, a da će novi konkurs biti raspisan ukoliko se posle početka rada nove
mreže sudova za to bude ukazala potreba. Mesarovićka je rekla da su na sudijske
funkcije „izabrani najbolji“!
- Ovo je prvi put da je pravosuđe dobilo mogućnost da samo sebe bira, a osnovni
kriterijumi bili su stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata. Članovi
Saveta spremni su i da javno razgovaraju sa kandidatima koji smatraju da mogu
osporiti našu odluku. Jedan broj sudija koji je bio na funkcijama sam sebe je
doveo u situaciju da ne bude izabran jer je konkurisao samo za više sudove ili
jednu sudijsku funkciju - rekla je Mesarovićka.
Lista novoizabranih sudija izazvala je i negodovanje u delu pravosuđa. Tako na
spisku novih sudija nema predsednice Društva sudija Srbije Dragane Boljević. Na
pitanje zašto ona nije izabrana, Mesarovićka kaže da „Dragana Boljević to vrlo
dobro zna“. S druge strane, Dragana Boljević odgovara da je „stručnija od
predsednice Visokog saveta sudstva“.
- Kada su stručnost i moral u pitanju, mogla bih da pojedem Natu Mesarović, a
nisam izabrana jer sam ukazivala na probleme. Ovo je lična osveta - kaže
Boljevićeva za Press.
Pobeda struke
Međutim, za sudiju Vrhovnog kasacionog suda izabrana je bivša predsednika RIK-a
Sonja Brkić, koja je morala da podnese ostavku u RIK-u zbog sukoba interesa.
Nata Mesarović kaže da je VSS „našao da je Sonja Brkić dostojna“ za funkciju
sudije. Na pitanje Pressa da li se po pitanju njene „dostojnosti“ uzimao u
obzir i moral, s obzirom na to da je ministarka pravde Snežana Malović kao
bivši član RIK-a vratila novac koji je dobila, Mesarovićka kaže:
- Nije bila na listi nedostojnih sudija!
Ministarka pravde Snežana Malović kaže za Press da su na sudijske funkcije
postavljeni „stručni, osposobljeni i dostojni ljudi“.
- Ovo je pobeda struke nad politikom - rekla je Malovićka.

Antrfile : fakti

Vladimir Mesarović, sin predsednice Visokog saveta sudstva Nate Mesarović,
izabran je za sudiju Višeg suda u Beogradu
Nevenka Važić, supruga predsednika Okružnog suda u Beogradu Siniše Važića,
izabrana je za sudiju Vrhovnog kasacionog suda

PojaČano obezbeĐenje ministarke Pravde

Zbog sve učestalijih pretnji ministarki pravde Snežani Malović, od pre dva dana
pojačano joj je obezbeđenje. Prema saznanjima Pressa, pre nekoliko dana u
kabinet ministarke uletelo je nekoliko tužioca i sudija s pretnjom da joj se
svašta može dogoditi ukoliko ne budu izabrani. Ministarka pravde je potvrdila
za Press da su i ona i njeni saradnici posebno ovih dana bili izloženi raznim
pritiscima.
- Ne bih da govorim o detaljima, ali je tačno da su pojedini ljudi iz pravosuđa
vršili pritisak i čak pretili. Međutim, ja se ne plašim. Da se bojim, ne bih
prihvatila mesto ministra - priča Malovićka.

============================




Datum : 18.12.2009
Novina : Press
Strana : 3
Autor : D. ISAILOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NEZAVISNE INSTITUCIJE BOGATIJE OD TADIĆA!

BEOGRAD - Nezavisne državne institucije koje se bave borbom protiv korupcije i
zaštitom građana dobiće sledeće godine iz budžeta baš onoliko novca koliko su i
tražile. Međutim, većina od ovih institucija raspolagaće sa više para nego
kabinet predsednika Srbije, iako imaju manje zaposlenih (pogledajte okvir), što
bi trebalo da pokaže nameru države da se obračuna sa korupcijom.

Predsednik Srbije sa ukupno 76 zaposlenih dobiće u sledećoj godini 125 miliona
dinara, dok će više od njega imati državni revizor i Agencija za borbu protiv
korupcije. Koji milion manje od predsednika imaće zaštitnik građana Saša
Janković i poverenik za informacije Rodoljub Šabić.
Čuđenje ombudsmana
Šabić kaže za Press daje institucija koju vodi „prvi put dobila budžet koji je
tražila“.
- Tražili smo 115 miliona, koliko smatramo da nam treba kako bismo obavili
posao u punom kapacitetu. Ali sve mi se čini da ćemo deo novca opet vratiti na
kraju godine. Svake godine vraćamo deo novca jer radim sa mnogo manje ljudi od
potrebnog broja zaposlenih. Ovde bi trebalo da radi 69 radnika, a ja radim sa
12. Nemamo adekvatne prostorije i gde da smestimo ljude, tako da ćemo i deo
ovog novca sigurno vratiti na kraju sledeće godine - kaže Šabić, ne želeći da
se poredi sa drugim institucijama.
Zaštitnik građana Saša Janković kaže da je iz budžeta tražio 121 milion,
„imajući u vidu ekonomsku situaciju“ i da nije tražio povećanje budžeta u
odnosu na prošlu godinu, iako je na to imao pravo. On dodaje da kod njega ima
54 zaposlenih, a u sledećoj godini zaposliće još 14 radnika.
- Videli smo da je naš budžet malo manji od predsednika republike i baš smo to
komentarisali. Ipak, radi se o različitim nadležnostima i poslovima, tako da to
nije za poređenje. Moja plata je u rangu predsednika Ustavnog suda, oko
180.000, ali ja primam 150.000 - kaže za Press.
Direktor Državne revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenović ističe da je
zadovoljan što će iz budžeta dobiti 156 miliona dinara.
- Mi sada imamo šest revizora, ali sledeće godine planiramo da zaposlimo još
45. Nisam se bavio poređenjima i time da je naš budžet za 30 miliona veći od
predsednikovog, već smo samo planirali budžet da bismo maksimalno dobro i
efikasno mogli da odradimo svoj posao - kaže Sretenović, čija je plata 93.000.
Agencija tek počinje
U Agenciji za borbu protiv korupcije Pressu je rečeno da će im 160 miliona
dinara, koliko će dobiti iz budžeta, biti potrebno, jer se Agencija tek
uspostavlja. Dodaju da treba da zaposle 70 osoba i opreme nove prostorije.
Plata direktora Agencije je u rangu ministra, oko 98.000 dinara, dok će ostali
primati manje.

Antrfile :

============================




Datum : 18.12.2009
Novina : Press
Strana : 3
Autor : R. P.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PREMIJER U SUKOBU INTERESA?

BEOGRAD - Novinari „Politike“ Marijana Milosavljević, Dragana Matović i
Vladimir Radomirović podneli su Odboru za rešavanje o sukobu interesa prijavu
protiv premijera Mirka Cvetkovića. U obrazloženju se navodi da je Autorska
agencija, u kojoj Cvetković ima 5,62 odsto akcija, potpisala ugovor o saradnji
sa preduzećem „Politika novine i magazini“ (PNM), koje kontroliše Vlada Srbije.

Antrfile :

============================




Datum : 18.12.2009
Novina : Kurir
Strana : 5
Autor : R. K.
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PREMIJER U SUKOBU INTERESA?

BEOGRAD - Novinari Politike Marijana Milosavljević, Dragana Matović i Vladimir
Radomirović podneli su juče Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa
prijavu protiv premijera Mirka Cvetkovića zbog sumnje da se nalazi u sukobu
interesa, jer državno preduzeće „Politika“ posluje sa privatnom firmom
„Autorska agencija“ u kojoj je premijer suvlasnik.

Antrfile :

============================




Datum : 18.12.2009
Novina : Politika
Strana : RT1
Autor : I. M.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



POLITIKA BEZ ULEPŠAVANJA

Autorska ekipa emisije „Šta radite, bre” obeležila pet godina emitovanja

Autorska ekipa kratke informativne emisije RTS-a „Šta radite, bre?”, koja
otkriva pozadinu dnevnih događaja i aktuelnih političkih tema kroz zanimljive
izjave aktera na političkoj sceni Srbije, obeležila je danas u zgradi ove
medijske kuće pet godina emitovanja. Pored autora emisije, koju svakodnevno, od
ponedeljka do petka, realizuje sedam žena – urednica Nataša Mihailović,
realizatori Brankica Ivanković, Aleksandra Marković, novinari Vesna Novaković,
Jelena Sinobad, Aleksandra Milivojević i Tihana Bajić, prijemu su prisustvovale
i brojne ličnosti javnog i političkog života. „Pet žena vas prati u stopu.
Citiramo sve što ste rekli i prikazujemo vas u situacijama u kojima znamo da
nekad niste želeli da se nađete. Nećemo odustati. U narednom periodu emisija će
ostati na programu javnog servisa evropske Srbije”, rekla je Nataša Mihailović.
Ova petnaestominutna emisija počela je sa emitovanjem krajem novembra, 2004.
godine i do danas je dostigla zavidan renome i veliku gledanost. Jedna je od
pet najgledanijih na RTS-u i među deset najgledanijih na svim televizijama.
Blago ironična i duhovita emisija, kako navode njeni autori, predstavlja
politiku lično, bez ulepšavanja.
Jer, emisija „Šta radite, bre?” pruža mogućnost za dopunu spektra političkih
tema i događaja koji ne ostavljaju ravnodušnim ni one koji se trude da ostanu
na distanci. Relevantne političke začkoljice i izjave praćene muzikom, čine
emisiju posebnom i drugačijom u celokupnoj televizijskoj ponudi. Do sada je
emitovano 1.220 izdanja „Šta radite, bre?”.
Među zvanicama bili su poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub
Šabić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, glavni i
odgovorni urednik Informativne redakcije Radio televizije Srbije Nenad Lj.
Stefanović, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac i drugi.

Antrfile :

============================




Datum : 18.12.2009
Novina : Blic
Strana : 5
Autor : SLOBODAN VUČETIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



REVIZOR ANTE PORTAS!

piše: slobodan vučetić

Krajem novembra ove godine iznenada je u centar medijske, političke i stručne
pažnje dospela Državna revizorska institucija (DRI) sa svojim prvim izveštajem
o zakonitosti trošenja budžetskih sredstava u 2008. godini, iako su je mnogi
već bili „otpisali”. Mada je osnovana zakonom u novembru 2005. (koji se
formalno primenjuje od maja 2006), DRI je svoj prvi izveštaj Skupštini podnela
tek u novembru 2009. Dakle, posle pune tri i po godine od početka formalne
primene zakona! Do toga, međutim, nije došlo krivicom DRI, već nadležnih
državnih organa, pre svega Skupštine i Vlade Srbije u prošlom i sadašnjem
mandatu. Naime, izbor organa ove institucije prema zakonu je morao biti izvršen
u roku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu, to jest do 21. maja 2006.
godine, a izvršen je tek 24. septembra 2007, odnosno sa 16 meseci zakašnjenja.
A na poslovnik DRI, kojim se „bliže uređuju način i postupak po kome DRI vrši
svoju nadležnost revizije”, Skupština je dala prethodnu saglasnost tek krajem
januara 2009. godine. Takođe, DRI još uvek nije dobila odgovarajući poslovni
prostor, opremu i sredstva, pa tako ni stručne kadrove neophodne za rad, iako
je to izričita zakonska obaveza Vlade Srbije. Zato se i dogodilo da je tek
krajem novembra 2009. završila svoj prvi, mada samo delimičan izveštaj o
reviziji budžeta za 2008. godinu. Verovatno i nije mogla više uraditi kad
umesto planiranih 128 revizora sada ima svega šest, a u Srbiji ima 9.500
korisnika javnih sredstava! Zbog simboličnog broja revizora urađenim izveštajem
obuhvaćeno je svega 27 odsto budžetskih sredstava, odnosno 14 ministarstava,
tri uprave i Direkcija za imovinu, dok je izostala kontrola javnih preduzeća,
opština, autonomne pokrajine, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja itd.
Višegodišnja blokada rada DRI posledica je, pre svega, nebrige, neodgovornosti,
odugovlačenja, ali i faktičke opstrukcije od strane vladajuće političke
strukture, prvenstveno oličene u izvršnoj vlasti i vladajućim partijskim
vrhovima. Jer, kontrola za koju je ovlašćena DRI (po Ustavu - „najviši državni
organ revizije javnih sredstava”), političku vlast velikim delom lišava njene
ekonomske i političke moći, a i sprečava tzv. sistemsku korupciju u okviru
vlasti, koja je veoma razvijena. O tome najrečitije govori podatak Uprave za
javne nabavke da se četvrtina javnih nabavki sprovodi bez obaveznog tendera,
zbog čega je tokom 2008. preko dve milijarde dinara završilo u tzv. sivoj zoni
(čitaj: u nečijim privatnim džepovima). A zna se da je direktna, praktično
lična pogodba o ceni, najdirektniji i najlakši put do korupcije od strane
naručioca javne nabavke. Nažalost, nije mnogo bolja situacija ni kod brojnih
javnih nabavki realizovanih na osnovu tendera, jer se ugovoreni iznosi sa
nominalno najpovoljnijim, obično unapred dogovorenim naručiocem, kasnije u više
navrata znatno povećavaju putem aneksa. Time se, bez naknadne saglasnosti ili
provere opravdanosti izmene tih ugovora (od strane Vlade ili njenih organa i
službi), otvara širok i „legalan” put do korupcije velikih razmera.
Iako je izveštajem DRI obuhvaćen mali broj korisnika javnih sredstava, on
ukazuje na mnogobrojne i višegodišnje krupne nezakonitosti i druge
nepravilnosti u raspolaganju ovim sredstvima. Veoma zabrinjava činjenica da su
te pojave registrovane u svim kontrolisanim ministarstvima (osim za nauku). A
ona su, po Ustavu, dužna da izvršavaju zakone. Pravi kuriozitet je da su
konstatovane nepravilnosti u funkcionisanju glavne knjige Trezora koji
evidentira i kontroliše tok svih finansijskih transakcija budžetskih korisnika;
da ministarstva nemaju internu finansijsku kontrolu (izuzev resora za nauku);
da Direkcija za imovinu Srbije ne poseduje evidenciju te imovine, iako ima 80
zaposlenih koji su u 2008. „ostvarili” 22.352 sati prekovremenog rada; da su
pojedini lekari u Požarevcu „radili” i po 650 sati mesečno itd. Posebno je
zabrinjavajući nalaz da nadležni državni organi raspolažu različitim podacima o
tome koliko Srbija duguje Pariskom i Londonskom klubu poverilaca i drugim
međunarodnim institucijama za kredite banaka i preduzeća i sl. Teško je i
zamisliti stvarni obim nezakonitosti da je izveštaj DRI obuhvatio analizu
raspolaganja budžetskim i drugim javnim sredstvima od strane svih 9.500
njihovih korisnika.
Generalni državni revizor (koji je i predsednik Saveta DRI), R. Sretenović,
najavio je zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka. Kad je reč o
eventualnim krivičnim prijavama, izjavio je da ni one nisu isključene, iako je
ozbiljna prepreka za njihovo podnošenje činjenica da većina zakona koji su
prekršeni ne predviđa krivičnu odgovornost. Na primer, kršenje zakonskih
propisa o javnim nabavkama je samo prekršaj. Čudi, međutim, njegova izjava da
neće pokretati ove postupke dok se o izveštaju DRI ne izjasni skupštinski odbor
za finansije, mada zakon nalaže da to čini „bez odlaganja”. Takođe,
zabrinjava, tvrdnja premijera Cvetkovića da u učinjenim povredama propisa nema
elemenata krivičnih dela. Prvo, on za takvu izjavu nije nadležan, a drugo, ona
može biti shvaćena kao najava aboliranja počinilaca i najtežih oblika kršenja
finansijskih propisa. Takođe je vrlo sporna, čak i smešna, njegova ocena da su
za učinjene krupne povrede propisa krive knjigovođe koje će, zato, Vlada
poslati na seminar! Bilo bi mnogo bolje da je prethodne ocene ostavio za
nadležne državne organe: DRI, policiju, tužilaštvo i sudove. Ovako je
nepotrebno i, verovatno, bez loše namere premijera, stvoren utisak da će
izveštaj DRI završiti po onoj narodnoj: „tresla se gora, rodio se miš”. Na to
delom ukazuje i politička odluka da se izveštaj DRI u Skupštini razmatra tek u
martu 2010. godine. Ipak, pojava prvog izveštaja DRI veoma je značajan i
ohrabrujući događaj. Pod uslovom, naravno, da DRI istraje u svojoj
samostalnosti i da Vlada Srbije hitno obezbedi sve neophodne uslove za njen
uspešan rad.

Antrfile :

============================




Datum : 18.12.2009
Novina : Blic
Strana : 15
Autor : E. B.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



U KABINET MINISTARKE UPAO SUDIJA VRHOVNOG SUDA

Pretnje posle objavljivanja spiska reizabranih sudija

BEOGRAD - U kabinet ministarke pravde Srbije Snežane Malović prekjuče, nakon
što je okončana sednica Visokog saveta sudstva o opštem izboru, upao je jedan
sudija Vrhovnog suda koji nije reizabran, saznaje „Blic“ u vrhu srpskog
pravosuđa.

- Taj sudija je ušao bez najave prošavši pored sekretarice koja nije stigla da
reaguje. Ministarka je bila sama u kabinetu, a on je ljutito zamerao i
prebacivao joj što nije reizabran. Iz advokatskih krugova bilo je sličnih
poziva, ali tu su upućene uvrede i pretnje ministarki. Ti krugovi su se žestoko
zalagali za neke sudije - kaže izvor „Blica“.
Nakon ovih događaja, kako saznajemo, ministarki pravde je pojačana obezbeđenje
koje će stalno biti uz nju. Ministarka Malović je potvrdila za „Blic“ da je
bilo pritisaka i pretnji, ali da one nisu uticale na donošenje konačnih odluka.
Konačna odluka o reizabranim sudijama iznenadila je mnoge dosadašnje nosioce
pravde. Na primer, iz Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda čak polovina uopšte
nije reizabrana, a samo troje je izabrano u Vrhovni kasacioni sud, među kojima
je i Nata Mesarović, predsednica tog suda i Visokog saveta sudstva. Među onima
koji nisu reizabrani su predsednik Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda i
predsednici četiri krivična veća, od pet koliko ih ukupno ima. Sindikat
zaposlenih u pravosudnim organima juče je saopštio da mora da se da hitno
obrazloženje za one koji nisu prošli reizbor. Društvo sudija Srbije saopštilo
je da će smatrati svojim članovima i sudije koje nisu reizabrane, sve dok ne
dobiju obrazloženja Visokog saveta sudstva o razlozima zbog kojih kolege nisu
izbrane. Inače, predsednica Društva sudija Dragana Boljević, koja je bila
sudija Okružnog suda u Beogradu, nije izabrana ni na jednu sudijsku funkciju.
Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović rekla je da je to telo
spremno da prihvati javni razgovor sa kandidatima koji smatraju da izbor nije
izvršen objektivno i da ga mogu osporiti. Upitana zašto nije izabrana
predsednica Dragana Boljević, ona je rekla da su neke sudije bile u hendikepu
zbog statistike i broja rešenih, odnosno nerešenih predmeta.
- Jedan broj sudija koje su već bile na funkcijama same su sebe dovele u
situaciju da ne budu izabrane, jer su konkurisale samo za više sudove ili za
jednu sudijsku funkciju - rekla je Mesarovićeva.
Odgovarajući na pitanje o kriterijumima koji su uticali na izbor nekadašnje
predsednice Republičke izborne komisije Sonje Brkić na mesto sudije Vrhovnog
kasacionog suda, Mesarovićeva je naglasila da je Visoki savet „našao da je ona
dostojna“ za tu funkciju.
Kao predsednica RIK-a Sonja Brkić, kao i svi ostali koji su bili na tom mestu,
po zakonu je imala pravo na novčanu naknadu - rekla je Mesarovićeva,
odgovarajući na pitanje da li je zbog afere sa naknadama Sonja Brkić bila
dostojna da bude izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda.

Antrfile :

============================




Datum : 18.12.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 3
Autor : R. K.
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PREMIJER U SUKOBU INTERESA?

BEOGRAD - Novinari Politike Marijana Milosavljević, Dragana Matović i Vladimir
Radomirović podneli su juče Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa
prijavu protiv premijera Mirka Cvetkovića zbog sumnje da se nalazi u sukobu
interesa, jer državno preduzeće Politika posluje sa privatnom firmom u kojoj je
premijer suvlasnik. U obrazloženju prijave navodi se da je Autorska agencija,
preduzeće u kojem Cvetković ima akcije, potpisala ugovor o saradnji sa
preduzećem Politika novine i magazini, koje kontroliše Vlada Srbije.
Rukovodstvo Politike saopštilo je honorarnim saradnicima da saradnju mogu da
nastave samo ako pristanu da potpišu pojedinačne ugovore s Autorskom agencijom.

Antrfile :

============================




Datum : 18.12.2009
Novina : Glas Javnosti
Strana : 17
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PET GODINA EMISIJE "ŠTA RADITE, BRE?"

BEOGRAD - Autorska ekipa informativne emisije "Šta radite, bre?" obeležila je
pet godina emitovanja, prijemom u sedištu Radio-televizije Srbije u Beogradu,
kome su prisustvovale brojne ličnosti javnog i političkog života.
"Pet žena vas prati u stopu. Citiramo sve što ste rekli i prikazujemo vas u
situacijama u kojima znamo da nekad niste želeli da se nađete. Nećemo odustati.
U narednom periodu emisija će ostati na programu Javnog servisa evropske
Srbije", rekla je urednica "Šta radite, bre?" Nataša Mihailović okupljenima.
Među zvanicama prijema u Takovskoj 10 bili su poverenik za informacije od
javnog značaja Rodoljub Šabić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke
Aleksandar Vučić, glavni i odgovorni urednik Informativne redakcije RTS-a Nenad
Lj. Stefanović, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac i drugi.
"Šta radite, bre?" je kao 15-minutna emisija o dnevnopolitičkim događajima
počela da se prikazuje krajem 2004. godine, a iz RTS-a navode da je u
međuvremenu postala "jedna od pet najgledanijih na RTS-u i među deset
najgledanijih na svim televizijama".
Pored Mihailovićeve, novinarsku ekipu "Šta radite, bre?" čine Vesna Novaković,
Jelena Sinobad, Aleksandra Milivojević i Tihana Bajić. Realizatorke su Brankica
Ivanković i Aleksandra Marković. Do sada je emitovano 1.220 izdanja emisije
"Šta radite, bre?". Beta

Antrfile :

============================