Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 21.12.2009
Novina : Politika
Strana : A17
Autor : DEJAN SPALOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



SVA GRADILIŠTA OTVORENA U TOKU CELE GODINE

INTERVJU: ALEKSANDAR BIJELIĆ, gradski menadžer

Nastavak izgradnje mosta preko Ade Ciganlije, početak gradnje mosta Zemun–
Borča, završetak radova na Carevoj ćupriji, realizacija projekta gradske
železnice, obnova saobraćajne infrastrukture i proširenje kanalizacione mreže
najvažniji su projekti po obimu rada u 2010. godini. Planiramo nabavku i novih
vozila za javni gradski prevoz, izgradnju obdaništa, kao i stabilno snabdevanje
energentima. To su neki od planova koje je, u intervjuu za „Politiku”, izdvojio
Aleksandar Bijelić, gradski menadžer.

Pre nekoliko dana odbornici su usvojili treći rebalans budžeta. Koliko će, zbog
ekonomske krize, razvojni projekti trpeti sledeće godine?
Budžet Beograda je zbog naglog skoka evra i smanjenog transfera od strane
Republike i neuspele privatizacije Beogradskog sajma manji 12 milijardi dinara,
odnosno 22 odsto. Zbog toga smo morali da pronađemo rešenje i postignemo
dogovor sa izvođačima da se radovi nastave planiranom dinamikom, sa kratkim
rokovima. Deo obaveza izmirićemo ove, a ostatak sledeće godine. I pored velikog
smanjenja budžeta, nismo zaustavljali infrastrukturne projekte, kao ni
socijalne programe. U gradu je uvedeno racionalnije ponašanje i štednja.
Odlukom gradonačelnika smanjili smo plate zaposlenima u gradskoj upravi,
umanjili naknade članovima upravnih odbora javnih komunalnih preduzeća, a
ograničili smo korišćenje službenih automobila. Najviše smo uštedeli osnivanjem
Agencije za javne nabavke preko koje smo objedinili sve gradske nabavke.

Svi građevinski poduhvati su završeni pre roka. Da li možete da garantujete da
će isto biti i sledeće godine?
Trudićemo se da tako bude, jer smo u prošlosti zbog jedne pogubne politike
izgubili dosta vremena. Razvoj Beograda se ne sme zaustavljati. Mi smo
generacija koja ima zadatak da nadoknadi ono što je prethodnih godina
propušteno. Zbog toga su osnovni zadaci koje je sebi postavila ova gradska
uprava da se investitorima omogući da što lakše dođu do potrebnih dozvola, da
se rokovi izgradnje skrate, a troškovi smanje. Nastavkom ulaganja u novu
infrastrukturu i revitalizacijom stare, kao i podizanjem nivoa komunalnog
standarda, stvaraćemo uslove za potencijalne investitore, kojih će, kako kriza
bude prestajala, uveren sam, biti sve više.
Koje će prvo gradilište biti otvoreno u 2010. godini?
Sva gradilišta u Beogradu rade u toku cele godine i radnici će, bez obzira na
nisku temperaturu, raditi već i prve nedelje januara. Jedno od prvih novih
gradilišta biće sigurno preuređenje Bulevara kralja Aleksandra, a izabran je i
izvođač.

Kako napreduje izgradnja mosta preko Save?
Radovi teku po planu. Na špicu Ade Ciganlije počelo je pobijanje šipova na koje
se oslanja glavni stub mosta – pilon. U temelj pilona pobijeno je 113 betonskih
šipova i izlivena je naglavna ploča debljine devet metara, koja se sastoji iz
tri sloja. Za ovaj najveći monolitni temelj u mostogradnji Srbije utrošeno je
oko 1.300 tona armature i 16.370 kubika betona. Na čukaričkoj strani
izbetoniran je i kompletiran stub broj sedam i montirana oprema za navlačenje
konstrukcije zadnjeg raspona. Stigla su dva od devet čeličnih delova mosta,
koji čine konstrukciju glavnog raspona od pilona do novobeogradske obale.
Spajaće se na gradilištu i potom pomoću čeličnih užadi, uzdizanjem kroz pilon,
montirati u konstrukciju. Završavaju se i radovi na privremenim stubovima u
čukaričkom rukavcu, dok se na levoj obali Save, kao i na gradilištu Male Ade,
završavaju temelji preostalih stubova mosta.
Za pristupne saobraćajnice privodi se kraju tehnička kontrola glavnih projekata
južnih i severnih puteva. Ubrzo će početi i izrada idejnog projekta petlje
„Radnička” prema uslovima iz plana detaljne regulacije i na osnovu dobijenih
idejnih rešenja na sprovedenom konkursu. Saobraćajna petlja „Hipodrom” je u
izgradnji od ovog leta i radovi će trajati do jeseni sledeće godine.

Kada bi trebalo da počnu radovi na izgradnji mosta Zemun–Borča?
Krajem sledeće godine. Poslednjih dana oktobra u Vladi Srbije potpisan je
predugovor sa kineskom kompanijom „China road and bridge corporation” (CRBC) za
projektovanje i izvođenje radova. Za obezbeđivanje kredita za finansiranje i
izgradnju mosta zaduženo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Vrednost investicije je 170 miliona evra. Dužina mosta biće 1.507 metara, a
pristupnih saobraćajnica 21,6 kilometara. Realan rok za završetak mosta je
2013. godina. Završetak mosta značiće novu etapu u razvoju grada Beograda. On
će povezati dva dela Beograda, dva dela Srbije, i poboljšaće saobraćaj u gradu.

Da li će u 2010. godini biti završena sva obdaništa koja su počela da se grade
i da li će biti isključeni spiskovi za upis dece u vrtić?
Gradonačelnik je pre godinu dana obećao, a ja ću se maksimalno potruditi da od
aprila iduće godine liste čekanja za svu decu čija oba roditelja rade postanu
prošlost. To znači da će obdaništa koja su počela da se grade biti završena
početkom 2010. godine. Ubeđen sam da ćemo to uspeti zahvaljujući zalaganju svih
izvođača koji nas prate. U toku 2010. godine planirana je izgradnja novih
objekata na Bežanijskoj kosi, u Vojvođanskoj ulici u Bloku 61, u
Univerzitetskom naselju u Bloku 67, na Banjici, u Stublinama i Belom Polju kod
Obrenovca, kao i u mesnoj zajednici Gaj u Barajevu.
Planirana je takođe sanacija i adaptacija još 12 vrtića na Voždovcu, Savskom
vencu, Zvezdari, u Zemunu, Rakovici i Starom gradu.

Antrfile :

============================




Datum : 21.12.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 2
Autor : V. MATEVSKI
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



JOŠ PLAĆAMO CEHOVE

GORAN PITIĆ

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA SOSIJETE ŽENERAL BANKE

O PERSPEKTIVAMA SRPSKE PRIVREDE I KRAJU KRIZE

Danak ranijem populizmu. Vlada da izađe iz začaranog kruga

UKOLIKO srpska vlada depolitizuje javna preduzeća i uđe hrabrije u kresanje
javne potrošnje, za srpsku privredu ima nade. Treba već jednom do kraja
reformisati penzioni i zdravstveni sistem čiji balast ne bi izdržale ni mnogo
razvijenije privrede.
Ovako, u razgovoru za "Novosti", perspektivu srpske ekonomije ocenjuje Goran
Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke i potpredsednik Saveta
stranih investitora. Bivši ministar posebno se osvrće na najnovije polemike o
kursu dinara.
- Tačno je da se kurs formira na osnovu ponude i tražnje, ali je tačno i da
našem tržištu nedostaje potrebna dubina da bi lakše amortizovalo svaku malo
jaču tražnju za devizama.
Srpski biznismeni,
ipak, traže stabilniji kurs?
- Isforsirana je dilema da li se guverneru, kroz pritisak privrede, nameće
fiksni kurs. Ne, privreda govori o stabilnom kursu, a to je bitno kada se na
kraju godine sumiraju poslovni rezultati i kada nivo kursa određuje bilanse
preduzeća. NBS bi trebalo pravovremeno da deluje na ove sezonske oscilacije i
da tržišno "kazni" sve koji bi u njima tražili prostor za špekulantski profit.
"Prozivaju" se i strane banke kao uzročnici pada dinara?
- Na tržištu čija je prosečna likvidnost ispod 50 miliona evra prostor za
mešetarenje je limitiran. Strane banke su sada značajno manje prisutne na
domaćem tržištu nego u prethodne dve godine, tako da njihovo sporadično
pojavljivanje, ukoliko ga ima, ne utiče ni previše niti predugo na kretanje
kursa. Kada kažem "strane banke", mislim na one koje trguju dinarima direktno
iz inostranstva, a ne na banke osnovane u Srbiji stranim kapitalom.
Više puta ste rekli da bez suštinske reforme javne potrošnje nema
napretka. U kojoj meri je Vlada, u tom smislu,
ispunila vaša
očekivanja?
- Danas plaćamo danak populizmu iz prethodnih izbornih ciklusa, kao i
nespremnosti prethodnih vlada da nastave reforme u javnoj potrošnji. Zato, pod
pritiskom MMF-a, sada zamrzavamo nominalno plate i penzije u javnom sektoru i
napokon činimo pokušaje u smanjenju javne administracije.
Šta ćemo sa glomaznim državnim aparatom?
- Javna potrošnja je i direktno i indirektno "vezana" za poluge vlasti, i
verovaću da se nešto bitno menja u tom pogledu tek kada se bude doneo i
transparentno primenjivao Zakon o finansiranju političkih stranaka i kada se
depolitizacijom javnih preduzeća budu razvlastile političke partije.
Kako Srbija u narednoj godini može da privuče investitore?
- Kvalitetnim reformama na putu evropskih integracija. Vlada mora da izađe iz
tematski začaranog kruga - kamate, kurs, cene... Nalaženje zadovoljstva u
statističkim rezultatima dobro je samo ako su stvoreni uslovi za dugoročno
održiv, kvalitetan razvoj privrede. U viziji moderne Srbije ključni resurs mora
da bude obrazovana radna snaga.

Antrfile : U SRBIJI BANKE SIGURNE

Kako vidite bankarski sektor u Srbiji iduće godine?
- Došlo je do određenog raslojavanja. Veliki udeo u tome imao je razorni uticaj
krize na centrale nekih banaka u svetu, ali i na države u celini, što je
promenilo i dinamiku poslovanja u Srbiji. Budućnost pojedinih domaćih banaka
biće u nekom vidu koncentracije. S druge strane, nemali broj centrala stranih
banaka u Srbiji vidi veliki potencijal za razvoj u narednim godinama i sprema
nove "investicione" cikluse. Bankarski sektor u Srbiji, svakako, ostaje siguran.

BEOGRAD ĆE POVUĆI KAPITALNE INVESTICIJE

VeĆina evropskih zemalja izlazi iz krize? Hoće li Srbiji naredne godine biti
lakše?
- Postoje pretpostavke da će biti lakše naredne godine. Infrastrukturni
projekti bi mogli da "povuku" zainteresovanost velikih stranih investitora za
energetiku, Beograd i neke druge gradove i opštine takođe će povući izvesne
kapitalne investicije.
l Mogu li pomoći strana iskustva?
- U svetu se razmatraju scenariji izlaska iz masivnih državnih programa podrške
privredi. To je izazov i za našu državu. Ne prebacivati teret prilagođavanja na
buduće generacije i znati kada se povući iz segmenta koji bi trebalo da pokriva
privreda na tržišnim principima. Da li, međutim, mi to znamo?

============================




Datum : 21.12.2009
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : RATKO FEMIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



MIRKO NEMIRKO

Ratko Femić novinar

Iako nam je šengen pobeleo, pa sada možemo da se razletimo po evropskim
metropolama, u našem dvorištu je još sve sivo.
Kakva je to zemlja u kojoj državna firma pod uticajem vlade potpisuje ugovor sa
firmom čiji je jedan od vlasnika premijer iste te vlade? Zašto je premijer
Srbije Cvetković Mirko postao nemirko koji će, kako sumnjaju radnici
„Politike“, da odradi prljav posao za firmu u kojoj rade i omogući joj
otpuštanje novinara? Rukovodstvo „Politike“ zahteva od honoraraca da potpišu
ugovore sa Jugoslovenskom autorskom agencijom u kojoj svoj udeo ima i
Cvetković. Tako bi izgledalo da „Politika“ nema honorarce, a pošto je tako,
onda može da proglasi tehnološki višak i pošalje stalno zaposlene novinare u
tri lepa šengena. Obaška to što će firma u kojoj udeo imao i ovaj tihi čovek,
klarinetista koji liči na Deda Mraza, od honoraraca „Politike“ godišnje moći da
zaradi 30.000 evra.
Novinari su protiv premijera podneli prijave Republičkom odboru za sprečavanje
sukoba interesa i Agenciji za borbu protiv korupcije, ali prema prvim
reakcijama, izgleda da će ovaj slučaj poprilično pričekati na epilog. A i kada
dođe do toga, novinari će već biti bez posla, a Mirko može da prođe sa ukorom.
E zato je Mirko postao nemirko, jer mu se u Srbiji tako može. Kad si premijer,
pa makar te ljudi posmatrali i kao gudalo u orkestru Borisa Tadića, možeš da
reketiraš novinare preko firme u kojoj su na rukovodećim položajima članovi
tvoje porodice.

Antrfile :

============================




Datum : 21.12.2009
Novina : Alo!
Strana : 3
Autor : S. Đ. - G. S.
Tema : Nemanja Nenadić, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije,
Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



CVETKOVIĆU, VREME JE DA PODNESEŠ RAČUNE!

Predstavnici opozicije, ali i antikorupcijskih organizacija šokirani su
dogovorom poslovodstva „Politike“ i Jugoslovenske autorske agencija (JAA),
zahvaljujući kome će premijer Srbije, kao jedan od vlasnika te agencije,
zarađivati na honorarcima „Politike“. I ne samo to, već ujedno omogućiti
rukovodstvu „Politike“ da otpušta stalno zaposlene novinare. Zamenik
predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kaže za „Alo!“ da Cvetković faktički
reketira honorarce „Politike“ i da bi, ako ništa drugo, trebalo bar da odgovori
na ove optužbe.
Skandalozno je to što se dešava, kao što je skandalozno i to što se jedino
„Alo!“ bavi ovom temom. Lično poznajem novinarku Draganu Matović, znam da je
izuzetan profesionalac i da dobro radi svoj posao. Tragično je da njene kolege
budu reketirane, i to baš od premijera - kaže Vučić.
Poslanik SRS-a Zoran Krasić kaže da ga u Srbiji više ništa ne iznenađuje. - U
Srbiji je mafi ja na vlasti već godinama, pa ni ta afera nije za mene ništa
neuobičajeno. Samo mafi ja ne podnosi završni račun, a to ova država nije
uradila već sedam godina - smatra Krasić. Nemanja Nenadić iz organizacije
„Transparentnost Srbija“, takođe, ne vidi svrhu zaključivanja ovakve vrste
ugovora. - Ako bi suma koju „Politika“ plaća za honorarce ostala ista, a
radnici dobijali manje, ne vidim koji je cilj zaključivanja ugovora preko
posrednika. Okolnost da je premijer jedan od vlasnika te posredničke fi rme
podstiče na sumnju da postoji sukob interesa i tim pitanjem bi trebalo da se
pozabavi Odbor za sprečavanje sukoba interesa do Nove godine, odnosno Agencija
za borbu protiv korupcije od 1. januara - kaže Nenadić za „Alo!“. On, ipak,
objašnjava da u ovakvim slučajevima zakon samo nalaže da se prenesu upravljačka
prava, a ne traži od funkcionera da se odreknu vlasništva.
Oko daljih procena da li je u ovom slučaju bilo privilegija, ključna okolnost
bi mogla da bude da li postoje i druge agencije koje pružaju usluge kao ona u
kojoj vlasništvo ima premijer. Ako postoje, onda treba otvoriti pitanje da li
je reč o zloupotrebi položaja - smatra Nenadić. Podsećamo da je poslovodstvo
državne kuće „Politika“ potpisalo ugovor o saradnji sa JAA, preduzećem u kojem
Cvetković ima akcije i u kome se na rukovodećim mestima nalaze članovi njegove
porodice, a svojim honorarnim saradnicima naložilo da sklope ugovor sa JAA
preko kojeg će ubuduće primati honorare.

Antrfile :

============================




Datum : 21.12.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 12
Autor : LJ. MALEŠEVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZBOG TAJNIH GROBNICA I BIA SKIDA OZNAKU „POVERLJIVO”

ZAKON O TAJNOSTI PODATAKA OTVARA STARA DOSIJEA

Prošle nedelje usvojeni Zakon o tajnosti podataka omogućiće otvaranje starih
dosijea koji su decenijama brižno čuvani i skrivani od očiju šire javnosti jer
će s njih sada biti skinute oznake državne tajne. Otvaranje do sada nedostupnih
arhiva iz ne tako davne prošlosti posebno je važno za rad Državne komisije za
istraživanje tajnih grobnica nastalih posle 1944. godine, koja ima za zadatak
da što više sazna o sudbinama onih koji su zatvarani, nestali, ubijeni, osuđeni
bez suda i presuda.
Komisija, koju je prošlog meseca osnovala Vlada Srbije, donela je odluku da od
nje zatraži skidanje oznake „poverljivo“ s dokumenata pohranjenih u
Bezbednosnoinformativnoj agenciji koji bi trebalo da budu indirektna baza
podataka za broj likvidiranih neposredno posle oslobođenja. Reč je o spiskovima
lokalnih i okružnih odeljaka NOR-a o narodnim neprijateljima na njihovim
teritorijama koji su prosleđivani u sedište Udbe u Beogradu. Ovi dokumenti, po
oceni istoričara iz Državne komisije, ubrzaće potragu za tačnim brojem i mestom
likvidiranih tokom 1944, ali u isto vreme neće direktno dati odgovor o broju
nastradalih i mestu izvršenja egzekucije.
Valja podsetiti na to da je BIA pre četiri godine Arhivu Srbije predala hiljade
dokumenata koji još nisu dostupni javnosti. U njima su podaci o tome ko je koga
hapsio, prijavio, ocinkario, potkazao, ko je i za koju službu radio i šta. Tek
kada se s toga skine oznaka „poverljivo“ i „državna tajna“, otkriće se istorija
Službe državne bezbednosti iz njenog najmračnijeg perioda. Da bi istorijskom
delu Državne komisije sve to bilo dostupno, oni moraju čekati da se skinu te
oznake, a po najavi državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena,
sigurno je da će s više od 80 odsto dokumenata biti skinuta oznaka
poverljivosti. Inače, državna komisija za otkrivanje tajnih grobnica formirala
je prošle nedelje odbore za istraživanje i evidentiranje tajnih grobnica i za
njihovo potvrđivanje i ekshumacije. Koordinator prvog odbora je istoričar
Momčilo Pavlović, a njegov zamenik Momčilo Mitrović. Na čelu drugog odbora je
Veljko Odalović, a zamenik mu je prof. dr Branimir Aleksandrić. Sada će se
krenuti u objedinjavanje arhivskih podataka iz svih civilnih i vojnih arhiva,
ali i u saslušavanje svedoka. Komisija će otvoriti i telefonski centar na koji
će svako ko ima bilo kakvu informaciju moći da je saopšti, a članovi će
proveravati njenu verodostojnost. Kako se procenjuje da nema grada u Srbiji, pa
gotovo ni sela, u kojem nije bilo likvidacija i tajnih grobnica, pred članovima
Komisije je ne samo težak već i odgovoran posao da ustanove šta je prava istina
i koliko je ljudi likvidirano nakon 1944. godine.
Član Komisije istoričar Srđan Cvetković, iako ističe da ne želi da spekuliše
brojevima nastradalih posle rata dok se ne okonča rad, kaže da se u javnosti
pominje da je samo u užoj Srbiji nekoliko hiljada tajnih grobnica, jer svako
manje mesto ima saznanja da postoje tajne grobnice i da je na svakih 1.000
stanovnika bilo u proseku osam žrtava. Po dosadašnjim saznanjima, u Vojvodini
je manje tajnih grobnica, ali su one mnogo veće zbog kolektivne odmazde nad
Nemcima i Mađarima, za koje se tvrdi da su bile masovnije.
Naravno, sve dok se sve žrtve ne utvrde i ne označe punim imenom i prezimenom,
jer svaki čovek ima pravo da mu se zna mesto stradanja, sve brojke s kojima se
izlazi u javnost – a kreću se od 30.000 do 80.000 likvidiranih – treba uzimati
s rezervom. Isto tako, prilikom osnivanja Državne komisije rečeno je da se ona
neće baviti istorijskom ocenom, te da, čak i kada napravi spisak likvidiranih,
to ne znači da se može dovoditi u pitanje značaj NOR-a. Otvaranje tajnih arhiva
neće biti dovoljno da bi se broj likvidiranih tačno utvrdio, jer već sada se
zna da o tajnim grobnicama ni u njima nema direktne dokumentacije. Ali iskustvo
Slovenije, koja svoje grobnice istražuje već 19 godina i stigla je do 600
otkrivenih, govori da se za najveći deo tajnih mesta saznalo preko svedoka i
još uvek živih neposrednih aktera.

Antrfile :

============================