Nedoumice i pitanja oko „Beograda na vodi”

Transparentnost – Srbija (deo Transparency International) ukazuje da je rok za početak izgradnje „Beograda na vodi“ ponovo odložen na isti način kao što je i najavljen - kroz izjave političara, u najnovijem slučaju gradonačelnika (goo.gl/TfASGY ). Najave novih rokova nisu praćene nikakvim obrazloženjem zbog čega prethodna obećanja nisu ispunjena, na primer, zbog čega nije ispunjeno obećanje premijera (goo.gl/A6f4WD ) i zbog čega još nije potpisan najavljeni ugovor sa investitorom iz UAE o javno-privatnom partnerstvu. Zapravo, i pored mnogobrojnih informacija koje su o ovom projektu objavljene, nema ni jedne koja bi ukazivala na to da je bilo kakav ugovor potpisan. Izuzetak je jedino, prema tvrdnji gradskih čelnika, ugovor o donaciji za uređenje zgrade bivšeg „Geozavoda”.

beograd na vodi 1376601757 353107 TS smatra da je Beograđanima i drugim građanima Srbije bitno da čuju kada će početi izgradnja, ali je još bitnije da znaju pod kojim uslovima će to biti učinjeno i uz kakva ulaganja i poslovne rizike koje će preuzeti naša država. S obzirom na brojne promocije i „pomeranje rokova“ kroz najave, javnost ima pravo da zna i u čemu je problem sa „Beogradom na vodi“ - da li su to isključivo nerešeni imovinsko-pravni odnosi i obavljanje pripremnih radova na raščišćavanju terena ili takođe postoje sporna pitanja u pregovaranju sa najavljenim investitorom.

Iako je uobičajeno da se pregovori sa potencijalnim investitorom ne odvijaju pred očima javnosti, mnogi podaci bi već sada morali da budu poznati. Kada se javno – privatna partnerstva ugovaraju na osnovu odredaba Zakona o javno – privatnim partnerstvima i koncesijama, zaključivanju takvog posla mora da prethodi izrada analize koja bi opravdala upravo takav, a ne neki drugi model realizacije projekta, odobrenje od strane Komisije za JPP i, što je naročito značajno, nadmetanje potencijalnih poslovnih partnera sa državom. Pošto kod „Beograda na vodi“, po svemu sudeći, toga neće biti, neće biti ni prilike da se na jedini mogući način, kroz nadmetanje u otvorenom tenderskom postupku, sa precizno definisanim uslovima i kriterijumima dođe do ekonomski najpovoljnije ponude. Rizike da ekonomska računica bude zapostavljena samo pojačava veliki politički značaj koji je dat ovom projektu.

Osim toga, ekonomski rizici se mogu manifestovati na brojne načine tokom realizacije ugovora, u zavisnosti od toga šta bude ugovoreno, na primer, kroz preuzimanje finansijskih obaveza prema investitoru u slučaju da prodaja poslovnog i stambenog prostora bude ispod očekivanog ili kroz preuzimanje obaveza za ulaganja iz budžeta do kojih inače ne bi došlo radi podrške ovom projektu itd. Pošto već nisu objavljene analize isplativosti ovog modela poslovanja, niti su podvrgnute proveri Komisije za Javno – privatna partnerstva, bitno je da se javnosti predoči kada će ugovor biti potpisan, da li postoje sporna pitanja u pregovorima i kakvi su rizici i koliki su troškovi koje će država u ovom poslu preuzeti na sebe.

Preuzimite celo saopštenje.

Transparentnost – Srbija

Beograd, 5.3.2014.