Narušen sistem slobode pristupa informacijama
Dva zakona iz oblasti bezbednosti, koje je parlament usvojio prošlog meseca, uveli su apsolutne izuzetke od pristupa informacijama čime je narušen postojeći sistem slobode pristupa informacijama.
Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je srpski Zakon o slobodnom pristupu informacijama svojevremeno ocenjen kao najbolji na svetu jeste upravo taj što ne dopušta apsolutne izuzetke. To znači da potencijalno svaka informacija i dokument koji je nastao u radu ili u vezi sa radom organa vlasti, i koji je u njihovom posedu, može biti predmet zahteva i da se u svakom konkretnom slučaju mora utvrditi da li postoji osnov odnosno razlog za uskraćivanje pristupa.
To znalči. ne samo da li postoji pravni osnov za uskraćivanje pristupa informacijama, već i da li ti razlozi i dalje stoje, da li interes koji se štiti uskraćivanjem informacija pretežan u odnosu na pravo javnosti da zna i da li je u demokratskom društvu neophodno da se na taj način štite ti pretežni interesi.
U kontekstu Srbije, gde ni devet godina nakon donošenja sistemskog Zakona o tajnosti podataka nije izvršena revizija ranije određene tajnosti dokumenata, iako je bilo predviđeno da se to učini u okviru dvogodišnjeg roka, i gde postoje jasni dokazi da je u nekim slučajevima tajnost određena bez opravdanja, kao što se dogodilo u slučaju velike nabavke automobila za potrebe MUP, pravo na pristup informacijama predstavlja mogući korektiv za takve zloupotrebe.
Iako Zakon o slobodnom pristupu informacijama, ni u sadašnjem tekstu, ni u nacrtu koji je objavljen marta 2018, i dalje ne poznaje ni jedan apsolutni izuzetak, povremeno se dešavaju pokušaji da se takvi izuzeci uvedu kroz odredbe drugih zakona. Upravo to se desilo da dva zakona iz oblasti bezbednosti. Zbog toga je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo Ustavnom sudu Predlog za ocenu ustavnosti određenih odredbi Zakona o odbrani i Predlog za ocenu ustavnosti određenih odredbi Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji.
Kako saopštava Poverenik, navedenim zakonima Ministarstvo odbrane i Vojska, kao i BIA praktično su izuzeti iz jedinstvenog sistema slobode pristupa informacijama uređenog Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao jedinstvenog sistema zaštite tajnih podataka uređenog Zakonom o tajnosti podataka.
„Odredbe koje predviđaju da na predlog Ministarstva odbrane Vlada "bliže uređuje" podatke koji se "štite", odnosno "ne mogu učiniti dostupnim javnosti", kao i odredbe kojima se neki dokumenti BIA klasifikuju po vrsti a ne s obzirom na sadržinu, ne samo da su suprotne odredbama oba pomenuta zakona čime se narušava jedinstvo pravnog sistema, nego i suprotne članu 51. Ustava Republike Srbije kojim je određeno da se pravo na pristup informacijama koje su u posedu državnih organa ostvaruje u skladu sa zakonom. Sporna odredba čl. 102. Zakona o odbrani nije u skladu ni sa članom 41. Ustava Republike Srbije, kojim je proklamovano da je Vojska Srbije pod demokratskom i civilnom kontrolom, jer otvara mogućnost da se prava javnosti ograničavaju, čak i isključuju i mimo kriterijuma i uslova utvrđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama i Zakonom o tajnosti podataka.