Da li je uzbunjivač ...

Aleksandar Obradović iz „Krušika“ jeste uzbunjivač, bez obzira na to da li može da dobije zaštitu od štetnih posledica na osnovu tog zakona.

U vezi sa iznošenjem podataka o poslovanju „Krušika“, predstavnici vlasti neretko ističu da je Aleksandar Obradović „lažni uzbunjivač“. Današnja izjava predsednice Vlade takođe negira svojstvo uzbunjivača Obradoviću, „jer nije poštovao zakonske procedure“. "To što se nekom sviđa šta je Aleksandar Obradović, pa je on za njih uzbunjivač, iako nisu ispunjeni zakonski uslovi za to, što su na neki način rekli i ljudi iz Pištaljke i pozvali ga da se prijavi kao uzbunjivač… Pravna država je pravna država, vladavina prava. Mi postupamo po zakonima", rekla je predsednica Vlade u Pančevu. Ona je pozvala nadležne institucije da rade po zakonu i da ne nasedaju na bilo kakve pritiske koji dolaze sa bilo kojih strana.

Ovaj zaključak je pogrešan. Naime, "uzbunjivanje" je po slovu zakona, otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera. "Uzbunjivač" je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu.

Očigledno je da je Aleksandar Obradović iznosio u javnost podatke koji mogu da se povežu sa željom da se spreči nastanak štete po javna sredstva i da je to činio u vezi sa radom preduzeća u kojem je zaposlen. Samim tim on jeste uzbunjivač, bez obzira na to da li podaci koje je izneo zaista otkrivaju neke štetne radnje ili ne. To bi trebalo da utvrde javni tužilac, državni revizor i drugi organi prema svojim nadležnostima.

Takođe, on jeste uzbunjivač bez obzira na to da li će na osnovu tog zakona dobiti bilo kakvu zakonsku zaštitu. Takva zaštita mu je po svemu sudeći uskraćena (ili se na nju nije ni pozvao), zbog odredbe člana 20. Zakona o zaštiti uzbunjivača, koja govori o postupanju sa tajnim podacima. Naime, kada se uzbunjivanje vrši obelodanjivanjem podataka koji nose neku oznaku tajnosti, zaštita se ne garantuje ukoliko uzbunjivač ode u javnost, čak ni kada se prethodno obratio državnim organima, a oni nisu rešili problem. To je jedna od loših odredaba ovog zakona, koje je TS pokušala da promeni i tokom javne rasprave i tokom procesa odlučivanja u Skupštini. Međutim, Vlada i skupštinska većina 2014. nisu pokazale spremnost da zaštitu pruže onda kada je ona najpotrebnija uzbunjivačima – kada svojim postupanjem krše neke druge propise.

Sve to, naravno, ne znači da se Obradović u svojoj odbrani ne može pozvati na odredbe drugih propisa, koji su u Srbiji postojali i pre Zakona o zaštiti uzbunjivača, jer se označena poverljivost dokumenata može osporavati zbog toga što ni inicijalno nije bila opravdana, ili kada se obelodanjivanje poslovne tajne vrši „isključivo radi ukazivanja na krivično delo“.