Ustavni sud radi ... ali u Bosni
Ovdašnjim penzionerima i pravnicima sigurno je veoma zanimljiva vest iz Sarajeva da je tamošnji Ustavni sud poništio odluku Vlade i štaba Civilne zaštite u Federaciji BiH, (jedan od entiteta Bosne i Hercegovine) prema kojoj je bilo zabranjeno kretanje osobama starijim od 65 i mlađim od 18 godina, kao diskriminatornu i neustavnu. U odluci se kaže da je narušeno pravo građana, a da nije postignuta pravična ravnoteža između propisanih mera i javnog interesa, da nije razmotrena i obrazložena nemogućnost nalaganja blažih mera, da mere nisu striktno vremenski ograničene, niti je utvrđena obaveza Federalnog štaba da te mere redovno preispituje i produži samo ako je to „neophodno u demokratskom društvu“
Iako su neka ograničenja kod nas istovetna onima u komšiluku, pravna situacija je donekle različita. U Srbiji je proglašeno vanredno stanje dok su u Federaciji proglašene mere predviđene zakonima za vanredne situacije. Takođe, kod nas je najveći deo ograničenja prava građana tokom vanrednog stanja uveden uredbama Vlade (što se može činiti tokom vanrednog stanja), ali su neka od njih prvobitno bila uređena isključivo kroz naredbe ministra unutrašnjih poslova, što nije bilo u skladu sa Ustavom. Ne ulazeći ovom prilikom u mnoga sporna pitanja oko toga da li je trebalo proglašavati vanredno stanje ili ne i da li je to učinjeno na ustavan način, želimo da skrenemo pažnju na drugi problem – u Srbiji uopšte nema naznaka da Ustavni sud radi svoj posao, u ovo doba koje je posebno osetljivo za ostvarivanje svrhe zbog kojih je to telo uspostavljeno.
Naime, iz saopštenja USS sa početka vanrednog stanja jasno je i razumljivo to što je Ustavni sud privremeno obustavio neposredne kontakte sa građanima. Međutim, sa sajta ove institucije se može zaključiti da sednice nisu održavane posle 5. marta 2020. S druge strane, poznato je da su Ustavnom sudu podnošene inicijative za ocenu ustavnosti akata o proglašenju vanrednog stanja i o pojedinim aktima donetim tokom vanrednog stanja. Ispitivanje njihove ustavnosti se može vršiti i naknadno, ali to nosi velike rizike, između ostalog I za naknadu veće štete onima čija su prava bila eventualno povređena tim aktima. U Bosni i Hercegovini, koja je na sličan način pogođena pandemijom kao i Srbija, Ustavni sud je sve vreme održavao sednice na način koji je to bilo moguće izvesti u ovo doba.