Korona kampanja
Istraživanja o funkcionerskim kampanjama
Istraživanja o funkcionerskoj kampanji[1] i ukazivanje na ovu pojavu počeli su 2012. godine, kada je organizacija Transparentnost Srbija prvi put sprovela istraživanje i izmerila porast broja aktivnosti državnih funkcionera tokom izborne kampanje, u poređenju sa istim periodom u prethodnoj neizbornoj godini. Sam naziv "funkcionerska kampanja" prvi put je upotrebila organizacija Birodi 2013. godine. Transparentnost Srbija uspostavila je jedinstvenu metodologiju, razdvojivši "promotivne aktivnosti" - pseudodogađaje čiji je jedini cilj da obezbede što bolju medijsku vidljivost funkcionera i njihovu promociju, odnosno skrivenu promociju stranaka koje predstavljaju - od drugih aktivnosti. Te druge aktivnosti - sastanci u inostranstvu, na terenu. u kabinetu, manifestacije i skupovi, i sami mogu imati promotivni karakter ali najčešće nisu "pseudodogađaji". Metodologija je na izborima 2014, 2016, 2017 i 2018. godine. razvijana u skladu sa razvojem novih kanala i metoda za obezbeđivanje što veće vidljivosti funkcionera, pa je 2018. dodata kategorija "saopštenja", a u kampanji 2020. godine i obraćanja za javnost.
Ovo poslednje karakteristično je za predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ne samo da je većina njegovih konferencija za novinare tokom vanrednog stanja, na kojima je u proteklim nedeljama predstavljao podatke koji ne spadaju u nadležnosti predsednika Republike, najavljivana pod tim dramatičnijim nazivom, već je organizovao i nekoliko autentičnih "obraćanja" - televizijsko obraćanje javnosti (u interpretaciji kabineta koja se koristi u najavi, reč je o obraćanju "naciji") koje prenose sve TV stanice. Ova praksa, inače, nije novina uvedena tokom vanrednog stanja, s obzirom na to da je zapažena i u referentnom periodu 2019. godine, koji je TS analizirala radi poređenja rasta (ili pada) broja aktivnosti funkcionera. Taj oblik komunikacije, u većini zemalja rezervisan za zaista specijalne povode, retko su donosile bilo kakve nove informacije, već su služile za ponavljanje brojeva (o stvarnim ili navodnim) ekonomskim rezultatima, obračun sa poliitčkim protivnicima ili za neodređene solilokvije o Kosovu.
Vučić u permanentnoj kampanji
Ako se iz iskustva Transparentnosti Srbija stečenog tokom osmogodišnjeg posmatranja izbornih kampanja, i posebno funkcionerske kampanje, pokuša izvući jedna karakteristika ili najvažniji zaključak, to bi svakako bila činjenica da su Aleksandar Vučić i nekolicina ministara (koji se prepoznaju kao njegovi najodaniji ljudi u vladi) u permanentnoj kampanji od 2014. godine. Promotivne aktivnosti nisu prestajale, a javnost je prestala da prepoznaje šta je zapravo dužnost nekog funkcionera, šta spada u njegov "opis posla" i šta je zapravo vest ili novost u informaciji o aktivnosti funkcionera.
Na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda 2018. godine, kada je u delu medija i javnosti već postojala razvijena svest o funkcionerskoj kampanji, a na tu pojavu u svojim izveštajima su ukazivali OSCE/ODIHR i EU, Vučić i Srpska napredna stranka modifikovali su taktiku, pa su uz intenzivnu funkcionersku kampanju gradskih čelnika i upadljivo smanjenja broja promotivnih aktivnosti samog Vučića, uveli "celebrity kampanju".
Reč je o "nestranačkim ličnostima", koje formalno nisu članovi SNS, nalaze se na naprednjačkoj izbornoj listi (Aja Jung, Vesna Stanojević, Sima Avramović, Goran Grbović, Milan Gurović, Nebojša Ilić, Svetislav Goncić, Branislav Milićević, Živorad Nikolić), i dobijaju zavidan prostor u medijima. Tu nije reč samo o pojavljivanju u stranačkim aktivnostima (koje se u medijima plasiraju u slabo gledanim izbornim propagandnim blokovima) u društvu stranačkih funkcionera, već se registruje iznenadno povećanje interesovanja medija za delatnosti kojima se oni bave, za njih lično, pa se pojavljuju "tople ljudske" i "životne priče". Karakterističan je primer centralne informativne emisije gradske televizije Studio B u kojoj ja emitovan prilog u trajanju 2 min 55 sec o uspesima i nagradama Aje Jung, uz snimak kako organizatorka Festivala igre šeta psa beogradskim ulicama.
Većina "selebritija" sa liste nije dobila bilo kakvu značajniju funkciju, čak ni odborničku, sa izuzetkom Zorana Radojičića koji je formalno postao gradonačelnik, ali je u protekle dve godine potpuno skrajnut, bavi se protokolarnim poslovima, čak ima i mali broj promotivnih aktivnosti (u referentnom periodu 2019. i na početku kampanje 2020. godine, posebno u poređenju sa bivšim gradonačelnikom), dok gradom zapravo rukovodi Goran Vesić, pozivajući se neprestano na autoritet Aleksandra Vučića, kao "inicijatora" svih aktivnosti.
Celebrity i funkcioneri
Nema sumnje da je "celebrity + funkcionerska kampanja" dobitna formula i da bi bilo iskorištena i na izborima 2020. godine, da je za tako nečim bilo potrebe. Međutim, u situaciji kada veći deo opozicije izbore bojkotuje, SNS nema ozbiljnu konkurenciju i samo je pitanje koliko ubedljivu će većinu imati, Vučić i njegov marketinški tim su se odlučili da "selebiritije" sačuvaju za neke naredne izbore, a da ove unapred dobijene izbore iskoriste za "podmlađivanje tima" i uvođenje novih lica na listu. Plan je verovatno bio, a o tome se može zaključivati na osnovu prvih desetak dana kampanje, da Vučić i funkcioneri od poverenja za koja istraživanja pokazju da ih javnost (biračko telo koje Vučić targetira) pozitivno percipiraju, odrade funkcionersku kampanju, promovišući uz sebe "nova lica".
U planove se, međutim, umeštala viša sila - pandemija - i dobili smo nešto što bi se mogla klasifikovati kao "korona-funkcionerska kampanja".
Od raspisivanja izbora 4. marta, opasnost od panedmije je u prvi mah ignorisana ili minimalizovana, a Vučić je samo u četiri dana (5-9. mart) organizovao tri promotivne aktivnosti (dva polaganja kamena temeljca za fabrike i posetu Krušiku) i jednu aktivnost koja je najavljena kao stranačka, sudeći po tome da se ne pominje na sajtu predsednika Srbije. Reč je o poseti vinariji na Fruškoj Gori i, istom prilikom, razgovoru sa polaznicama Akademije mladih lidera SNS, kandidatima za poslanike Skupštine Srbije. No čak ni činjenica da je reč o stranačkoj aktivnosti nije bila prepreka da taj događaj dobije zavidnu medijsku pokrvenost, naravno ne u stranačkom bloku. Vučić je tom prilikom govorio o odnosu sa Kosovom (taksama), migrantskoj krizi, poseti Berlinu, te konačno i o rejtingu opozicije, pri čemu ga je većina medija, citirajući tu izjavu, predstavila kao predsednika Srbije, a ne lidera SNS.
U tih nekoliko dana i premijerka i ministri stižu na promotivne događaje, a na jednom od njih - polaganju kamena temeljca - predsednica Vlade objašnjava da to nije funkcionerska kampanja već posao Vlade, kakvim su se ona i ministri bavili i u drugim gradovima.
Činjenica je, međutim, da je u oba slučaja reč o promotivnim aktivnostima, a u zavisnosti od toga da li se dešavaju u doba izborne kampanje ili van kampanje, karakteriše se, ili ne, kao funkcionerska kampanja.
Već od 12. marta pandemiju je nemoguće ignorisati, ali Aleksandar Vučić je tu prepoznao dodatni prostor za sopstvenu promociju. Na nezakonit i neustavan način[2] proglašeno je vanredno stanje, suspendovane sve preostale (mada uglavnom neefektivne) institucije i mehanizmi kontrole i Aleksandar Vučić postao je "gospodar života i smrti". Barem je takva medijska slika koja dopire do građana, jer počinje period u kome Vučić o merama ograničenja ili odlučuje, ili ih inicira, ili ih predstavlja, u kojem plaši građane, mešajući patetične izlive ljubavi i najstrašnije pretnje. Svaki kritički glas je ugušen jer se lako interpretira kao podrivanja borbe za spašavanje života, dovođenje u pitanje odluka "struke".
Nova strategija
Vučić ima win/win situaciju - ukoliko zemlja kroz pandemiju prođe sa malim brojem žrtava, on će za to biti zaslužan. Ukoliko slika ne bude dobra, krivi su građani koji ga nisu slušali. Među njima Vučić izdvaja posebnu grupu krivaca - građane koji su se (privremeno) vratili sa Zapada, u uverenju da će po otvaranju granica, a pre izbora, ta grupa napustiti zemlju i neće imati priliku da ga na izborima kazni za takav odnos prema njima. To ponavlja u nekoliko navrata, pa tako i u (još jednom) TV gostovanju 12. aprila, dan nakon što je ministar zdravlja odbio da odgovori na pitanje da li su tačni podaci koje je Vučić ranije izneo da je od 400.000 povratnika iz inostranstva zaraženo njih 20 odsto.
U prvih nekoliko nedelja vanrednog stanja, odnosno korona kampanje, Vučić, iako bez bilo kakvih formalnih nadležnosti (14. marta postaveljen je, odlukom Vlade, na čelo kriznog štaba koji brine o privredi zemlje i merama za njen oporavak posle pandemije) saopštava podatke o broju obolelih, mere za sprečavanje širenja virusa. Na zvaničnom sajtu predsednika Srbije ne postoji niti jedna informacija koju je Vučić izneo u vezi sa onim za šta mu je preneta nadležnost, izuzev citata od 27. marta da će ekonomske mere za pomoć privredi i građanima biti predstavljene 29. marta[3].
Kako jačaju glasovi u javnosti da konferencije treba prepustiti "struci", Vučić proređuje taj oblik samopromocije i više se okreće gostovanjima u TV emisijama, koja postaju gotovo svakodnevna. Bez mogućnosti (ili želje ili dozvole) da novinari postave pitanja, pa i insistiraju na odgovoru, kao što se dešavalo na konferencijama za novinare, Vučić manipuliše podacima, iznosi paušalne ocene, optužbe. Tako na RTS-u, komentarišući zahtev organizacije Transparentnost Srbija da se objave podaci o nabavci medicinske opreme (iz budžetske rezerve Republičkom fondu za zdravstvo je od 24. marta do 6. aprila transferisano 32 milijarde i 700 miliona dinara), za tu nevladinu organizaciju kaže da podržava njegove političke protivnike, da iznosi optužbe na njegov račun jer bi ona sama da može "krala pare na narodnoj muci", a u neodređenom i isprekidanom odgovoru, dovodi je i u vezu sa "uzimanjem" stotina miliona evra. Sebe istovremeno izdvaja kao nekoga ko se isključivo "bori za živote ljudi".
Prilagodjavanje
I dok Vučić, jednosmernom komunikacijom dobija veći prostor za medijsku manipulaciju, njegovo odsustvo sa konferencija za novinare ostavlja lekare koji se obraćaju javnosti lice u lice i sa nekolicinom novinara koji i dalje rade profesionalno i postavljaju pitanja koja otkrivaju probleme uzrokovane lošom organizacijom u zdravstvu (decenijskim dovođenjem stranačkih kadrova na rukovodeća mesta), ali i u drugim oblastima. Dobar deo javnosti u Srbiji (a ove konferencije su gledane emisije) prvi put je u prilici da čuje takva pitanja, da čuje za probleme koje ti novinari pominju, a na konferencijama nema Vučića sa manirom da umesto da odgovori krene u obračun sa "neposlušnim" novinarima i medijima iz kojih ti novinari dolaze. Prva reakcija na ovo ugrožavanje medijske izolacije Srbije, je mobilizacija prorežimskih udarnih medijskih pesnica koje se šalju na konferencije za novinare sa zadatkom da oni preuzmu obračun sa medijima. Kada to ne postiže zadovoljavajući efekat, od od 11. aprila su "ukinuti" novinari na konferencijama za novinare, uz obrazloženje da se to čini rad bezbednosti i sprečavanja širenja virusa. Desilo se to dan nakon što je javno postavljeno pitanje mogućnosti širenja zaraze na skupovima koje Vučić organizuje po Srbiji, gde deli medicinsku opremu.
I dok na konferenciji za novinare bez novinara, ministar zdravlja odbija da odgovara na "politička pitanja", proglašavajući sebe "strukom", Vučić počinje novu fazu izborne kampanje.
Posle Novog Pazara, gde je uručio opremu i pred kamerama objasnio domaćinima - inače lekarima - šta je respirator i kako se koristi, posećuje i Niš, gde takođe donosi opremu. Oba događaja su enciklopedijski primeri funkcionerske kampanje i najava šta se može očekivati u narednim nedeljama uz jenjavanje epidemije u Srbiji, a pre zvaničnog nastavka izborne kampanje. Za koju su tempirane ekonomske mere, prvenstveno ona koju je kritikovao i FIskalni savet - podela po 100 evra svim punoletnim građanima. Odnosno svim građanima sa biračkim pravom. A kako će kampanja izgledati, Vučić je najavio 12. aprila (u gostovanju na TV-u): "Požurićemo sa otvaranjem gradilišta, sa velikim infrastrukturnim projektima", Air Serbia i Elektroprivreda Srbije će biti "dodatno osnaženi", a za mesec dana moći će da obelodani "fantastičnu investiciju" iz jedne zapadne zemlje u Vojvodinu.
[1] Osnovni pojmovi, istraživanja dostupni su na sajtu TS: https://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/10712-funkcionerska-kampanja
[2] Nezvanično je obrazloženo da narodni poslanici nisu mogli da se sastanu jer je važila zabrana okupljanja više od 100 ljudi u zatvorenom prostoru, što je neodrživo obrazloženje. Zabranu je uvela Vlada uredbom i pravno je neodrživo da Vlada uredbom ograniči delovanje parlamenta. Pa čak i da je bilo zaista postojao rizik, parlament je mogao da se sastane i na otvorenom prostoru. U proteklim priodima bili smo svedoci sednica Vlade na otvorenom.
[3] To se, međutim, nije desilo. Mere je Vučić predstavio u gostovanju na jednoj komercijalnoj TV stanici 31. marta, a zvanično ih je predstavio ministar finansija Siniša Mali 1. aprila. Vlada (reč je o uredbama, dok su u većini drugih zemalja mere uređeen zakonima koje je usvajao parlament) ih je usvojila 10. aprila, a ministar finansija ponovo predstavio istog dana.
Zlatko Minić za bilten Novinske agencije Beta Betaweek