Skupština da raspravlja o rešenju problema, a ne da brani vladu
Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže da se očigledno kasni sa raspravom o izveštajima nezavisnih državnih organa, ali da se zbog epidemije koronavirusa i izbora može to kašnjenje smatrati opravdanim, što se ne može reći za način na koji se o tim izveštajima raspravlja, zbog čega je Transparentnost pozvala Skupštinu da odloži razmatranje njihovih zaključaka. "Bilo bi daleko smislenije da se danas raspravlja o tome kako da se reše problemi prepoznati u tim izveštajima".
"Kašnjenje je očigledno. Do rasprave o ovim izveštajima je trebalo, prema skupštinskom poslovniku, da dođe proletos, no tada nije u prvi mah Skupština ni radila jer se nije sastajala zbog vanrednog stanja, a posle je zamrzla sama sebi aktivnosti do izbora. Istina, ako bi se gledalo pravno, poslanici su imali mogućnost da punovažno odlučuju o svim pitanjima do 3. avgusta, ali praksa je da to ne čine kada počne izborna kampanja", kaže Nenadić u N1 Studio Live.
"Možemo reći da se kašnjenje razmatranja izveštaja može smatrati opravdanim. Međutim, nije opravdan način na koji se o tim izveštajima raspravlja i to je bio i jedan od razloga zbog kojeg je Transparentnost juče pozvala Skupštinu da odloži razmatranje zaključaka po ovim izveštajima nezavisnih državnih organa, a problem je u tome što ti zaključci ne sadrže ništa osim načelne podrške da se izveštaji prihvataju. Nema toga šta treba da uradi vlada i sama skupština, da bi se rešili problemi na koje se ukazuje u izveštajima nezavisnih organa", ističe on.
Kao primer navodi da se danas u Skupštini razgovara o međustranačkom dijalogu i ukazuje da je "jedan od zakona koji bi trebalo da se menjaju zakon o finansiranju političkih aktivnosti".
"Pominje se u izveštaju Agencije (za borbu protiv korupcije) potreba da se promene neke odredbe tog zakona, i bilo bi smisleno da je Odbor za finansije dao neki rok Ministarstvu finansija da pripremi nacrt izmena tog zakona i da smo sada mogli da čujemo hoće li Skupština pratiti poštovanje tog roka", kaže Nenadić.
"Skupština danas uopšte ne raspravlja o samim izveštajima nezavisnih državnih organa. O tome se raspravljalo na odborima, u ovom slučaju za finanansije, a onda je odbor formulisao zaključke povodom tih izveštaja o kojima Skupština treba da raspravlja i da ih prihvati ili ne. A u tim zaključcima se kaže bukvalno samo da se izveštaj prihvata. Bilo bi daleko smislenije da se danas raspravlja o tome kako da se reše problemi prepoznati u tim izveštajima", ističe on.
Budućnost Srbije - stranačka ili državna kampanja?
Na pitanje da prokomentariše izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2019. godinu, on kaže da je sličan ranijim izveštajima, ali da mu se kao glavni problem čine "neke prilike, situacije kada Agencija nije reagovala kako je, po mom mišljenju, trebalo".
"Pre svega imam u vidu kampanju Budućnost Srbije od pre godinu i po dana i serije mitinga za koje nikada nedvosmisleno nije utvrđeno da li su bili stranački ili su ih organizovali državni organi, a poruke koje su mogle da se čuju sa tih skupova su bile dvojake: imale su i snažnu stranačku komponentu. Agencija je na osnovu svojih ovlašćenja mogla da utvrdi da li je bilo reč o stranačkim skupovima", smatra Nenadić.
Dodaje da kada je reč o 2020. godini "imali smo neke odluke, kada je reč o finansiranju izborne kampanje, koje nisu bile utemeljene po našem mišljenju. Agencija je imala dužnost da već tokom izborne kampanje rešava brzo prigovore".
"Korišćeni su javni resursi za potrebu vođenja kampanje. To se najviše odnosi na vladajuće stranke - SNS i SPS, kao i neke lokalne grupe koje su vladajuće u svojim opštinama. Bilo je situacija gde je Agencija utvrdila kršenje zakona, ali u nekim važnim nije, kao u onom spotu gde su korišćene prostorije Predsedništva Srbije za stranački spot", ukazuje Nenadić.
Uloga Fiskalnog saveta - kritika a ne hvaljenje vlade
Na pitanje da prokomentariše izjavu Dragana Markovića Palme, predsednika Jedinstvene Srbije, da Fiskalni savet neće da hvali rad vlade, Nenadić kaže da je to odlična izjava koja pokazuje "puno nerazumevanje uloge Skupštine" u našem Ustavnom poretku.
"Fiskalni savet je upravo tu da kritikuje ono što predlaže vlada i da joj ukaže kako može bolje da se radi. On je tu da pomogne Skupštini, da da poslanicima argumente na osnovu kojih će da vrše nadzor vlade, a mi imamo situaciju gde se poslanici vladajuće većine identifikuju sa vladom koju su izabrali i bune se protiv svake kritike nje, umesto da ove nezavisne državne organe koriste kao sredstvo za vršenje svog nadzora", naglašava Nenadić.
Za izveštaj Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO) kaže da je značajan, "jer smo prvi put imali priliku da čujemo da GRECO nije u potpunosti zadovoljan rešenjima predloženim u Zakonu za borbu protiv korupcije".
Podseća da je Ministarstvo pravosuđa, kada je pripremalo zakon, najavilo da će poštovati preporuke GRECO, što se očigledno nije desilo, ocenjuje Nenadić.
"Zakon sadrži brojne manjkavosti, njihov spisak je znatno duži nego što je GRECO pomenuo. Ima u njemu i neopravdano pohvalnih ocena, na primer o povećanju javnosti u postupku donošenja zakona. Mi tu nemamo nikakve promene u poslednjih pet godina. Istina, donet je zakon o lobiranju, ali još se ne mogu sagledati njegovi efekti, jer nemamo informaciju da je ijedan državni organ prijavio da je imao kontakte sa lobistima", navodi Nenadić.
On, takođe, ističe da je veliko pitanje "kako će GRECO oceniti Ustavne promene, ako nastave da se rade na osnovu dosadašnjih rešenja, jer je rekao da Skupština treba da bude izuzeta iz postupka odabira članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a prema postojećem rešenju polovinu tih članova bi opet birala Skupština", ukazuje Nenadić.
