Ima li direktora u javnim preduzećima
Više od 70 odsto republičkih preduzeća na koje se primenjuje Zakon o javnim preduzećima imaju vršioce dužnosti ili direktore čiji mandat nije u skladu sa zakonom, izjavio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, i ocenio da se u tom slučaju umesto primene pribegava promeni zakona.
Nenadić je na skupu "Ima li direktora u javnim preduzećima", u organizaciji Biznis info grupe, ukazao da Vlada ima sva sredstva na raspolaganju da pitanje vršilaca dužnosti jednostavno razreši tako što će sprovesti konkurse za izbor direktora u skladu sa zakonom."Mi sada imamo problem ne samo njihovog vd stanja već i nezakonitog rada, i to je verovatno najveći fiskalni rizik koji imamo kada je reč o javnim preduzećima, jer svaki ugovor koji su ti vršioci dužnosti potpisali može se oboriti, a i naša sudska praksa ide u tom pravcu", upozorio je Nenadić.
Ukazao je i da je Transparentnost Srbija, na uzorku koji je obuhvatio i lokalna i republička javna preduzeća, utvrdila da tek svako osmo preduzeće ima direktora i članove nadzornog odbora koji su izabrani uz poštovanje svih zakonskih standarda o stručnosti, obrazovanju i godina radnog iskustva.
Član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević je izneo stav da na kvalitet upravljanja javnim preduzećima manje utiče vd status direktora, a više "spoljni faktori". On je istakao da ima dokaza da nestručan čovek može da donese dobre rezultate, ali nema eksplicitnih dokaza da neko ko je u vd stanju lošije vodi preduzeće, jer je vd direktor zakonski izjednačen sa regularno izabranim direktorom. Sa druge strane, dodao je, ima situacija kada vd stanje direktora psihološki tera da bude efikasan zbog nesigurnosti svog statusa, dok je sigurnost direktora izabranog na četiri godine možda 'mač sa dve oštrice. Kontraargument ponudio je Nenadić, ukazavši da nesigurnost može da dovede do druge vrste "efikasnosti"."Saglasan sam da će direktori ’na kratkom povocu’ biti 'efikasniji' ali u čemu - ako nemaju sigurnost četvorogodišnjeg mandata na kome bi trebalo da sprovedu program kojim su se kandidovali, onda će biti skloni da na dnevnom nivou slušaju naloge onih koji su ih na to mesto postavili - a tada bi moglo da dođe do političkih zloupotreba", upozorio je Nenadić.
Ana Jolović iz Projekta reforme lokalnih finansija II u Srbiji navela je da se potencijalni kandidati za direktore javnih preduzeća na lokalnom nivou suočavaju sa dodatnim poteškoćama kada je reč o očekivanjima od tih firmi. "Imate situacije kada biste da javno komunalno preduzeće u isto vreme ima neekonomsku cenu vode, da ne angažuje izvršitelje da naplati zaostale dugove, da izgradi još 50 kilometara vodovoda, da ne traži subvenciju, i da zaposli još 20 ljudi. Ne postoji normalan čovek koji bi se javio na takav konkurs", rekla je Jolović.
Predstavnik Svetske banke Dušan Vasiljević je, odgovarajući na opasku da Vlada Srbije trenutno razmatra novi zakon kojim bi rešila problem selekcije potencijalnih direktora, naglasio da je suština da "i kada imamo dobra zakonska rešenja, ona se ne primenjuju". "Glavni izazov ostaje da osiguramo da se postojeća rešenja primenjuju i da obezbedimo političku volju za to. U ovom slučaju najuočljivije je da se odredbe zakona ne poštuju bez ikakvih posledica", rekao je Vasiljević i istakao da je važno rešiti i pitanje nagrađivanja upravljačkih struktura, jer do tada ne možemo očekivati da imamo profesionalni menadžment. Vasiljević je naveo da u Srbiji trenutno ima oko 250 državnih i javnih preduzeća, od kojih samo 50 direktno izveštavaju Ministarstvo privrede zbog obavljanja delatnosti od javnog intresa, i ocenio da treba razmisliti o povlačenju države iz vlasništva preduzeća koja nisu od stratškog interesa.
