Organi države nemaju „ukupne prihode“, pa ne mogu ni da budu kažnjeni
Čemu služi zakon bez sankcija? Nedavni primer sa zahtevom za slobodan pristup informadjama od javnog značaja koji je Sindikat profesionalnih fudbalera Nezavisnost uputio Povereniku za informadje od javnog značaja nakon što nije mogao da dobije informadje od Fudbalskog saveza Srbije pokazuje svu jalovost Zakona koji bi građanima trebalo da omogući uvid u rad državnih organa i opstrukciju koju sama vlast, na raznim nivoima, radi ne bi li sprečila građane da ih kontroliše, piše dnevni list "Danas".
Naime sindikat fudbalera tražio je informacije od Fudbalskog saveza Srbije u vezi rada Arbitražnog suda i nakon što je predmet završio kod poverenika FSS je dobio zakonski obavezujuće rešenje da dostavi podatke sindikatu. FSS se oglušio i na povereniku je sada da izvrši to rešenje. Prema Zakonu Poverenik može da propiše kaznu u rasponu od polovine mesečnih prihoda do desetine godišnjeg prihoda. Osim što u praksi ne može i to iz sasvim bizarnih razloga.
Kako je poverenik objasnio odgovarajući na upit Danasa, do donošenja novog Zakona o opštem upravnom postupku mogao je da propisuje kazne do 200.000 dinara i to je u praksi davalo određene efekte. U novom ZUP-u koji je stupio na snagu 2017. godine propisane su mnogo oštrije kazne za one koje se oglušuju o rešenja poverenika, od pomenutih polovine mesečnog do desetine godišnjeg prihoda što je višestruko više od dotadašnjih kazni. Međutim, umesto da se situacija popravi, „stvari su krenule u potpuno obrnutom pravcu“.
„Poverenik se radi utvrđivanja osnovice za izricanje kazni obraćao Upravi za trezor, ali je dobio odgovor da oni ne raspolažu tim informacijama, te da treba da se obrati Ministarstvu finansija. Poverenik je više puta tražio te podatke od Uprave za trezor i Ministarstva finansija da bi konačno dobio odgovor da takvi podaci „pe postoje“, jer zakonom o budžetskom sistemu „nije definisan pojam ukupnog prihoda korisnika budžetskih sredstava“. Ukratko, da sredstva kojima organi vlasti raspolažu ne predstavljaju njihov prihod“, navodi se između ostalog u odgovoru poverenika.
Dakle, prihodi državnih organa i budžetskih korisnika nisu prihodi, a šta su ne zna se. Ovo nije jedina prepreka na putu do prava javnosti da zna šta organi države rade u njihovo ime. Naime, čak i kada bi poverenik uspeo da napiše rešenje o kažnjavanju, izvršenje, odnosno naplata kazne je stvar dobre volje prekršioca zakona. Naime, kako navodi Poverenik, sve potencijalno nadležne institucije (Vrhovni kasacioni sud, odnosno njegov stav koji prate osnovni sudovi, Poreska uprava, NBS, Prekršajni sud i Komora javnih izvršitelja) koje bi mogle da izvrše rešenje Poverenika oglasile su se nenadležnim.
Vlada Srbije prema zakonu ima obavezu da izvrši odluke Poverenika, ali ovako nema čime.
„Taj mehanizam ni do sada faktički uopšte nije funkcionisao, Vlada nije izvršavala svoju obavezu, ali sada je i „pravno“ isključen. Uslov da Poverenik od Vlade zatraži da ona to uradi je da prethodno donese rešenje o kažnjavanju, što nije moguće“, kažu u Kancelariji poverenika.
Oni ističu da je to glavni razlog zašto se sprema novi nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja prema kom Poverenik ima pravo na izricanje kazni u nominalnom iznosu (ukupno do 500.000 dinara), dok će sud imati obavezu da izvrši kaznu prema zakonu koji reguliše izvršenje.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ističe da se o takvim detaljima nije vodilo računa kada se donosio ZUP, ali da se to reši nije bilo potrebno donositi novi zakon o informacijama od javnog značaja već samo popraviti ZUP, što je u nadležnosti Vlade.
„Državne institucije imale su zakonsku obavezu da postupe po rešenju poverenika, ali prosto nije bilo sankcije. Vlada se faktički proglasila nenadležnom jer nema mehanizme, ali ona može da promeni zakon pa da ih ima. Međutim to nisu uradili“, zaključuje Nenadić.
Autor: M. Obradović
