Povećana netransparentnost trošenja iz budžeta

Od ukupno 100 milijardi dinara koliko je prošle godine plasirano kroz tekuću budžetsku rezervu, čak za 14 milijardi ili gotovo 120 miliona evra, nije objašnjena namena niti su navedeni korisnici, utvrdio je Fiskalni savet,a prenosi Danas. U izveštaju te institucije navodi se da je tokom 2020. kroz objave u Službenim glasnicima „pokrivena“ potrošnja 86 milijardi ali da se iz završnog računa republičkog budžeta vidi kako je, ne zna se za šta, utrošeno mnogo više. 

Ni državni revizor nije bio zadovoljan, jer je za taj završni račun dao mišljenje sa rezervom dok se o konsolidovanom fmansijskom izveštaju, koji obuhvata u račune budžetskih korisnika, nije izjasnio jer „nije sačinjen u skladu sa principima konsolidacije“ i „ne uključuje sve informacije sadržane u finansijskim izveštajima direktnih i indirektnih korisnika“. 

Prema rečima Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, potrošnja tih spornih 14 milijardi iz tekuće budžetske rezerve označena je kao „strogo poverljiva“ a da se ne zna po kom osnovu je dobila tu oznaku. 

- Mi po drugi put ukazujemo na netransparentnost, ali sada je ona veća nego u završnom računu za 2019. To vidimo i kod planiranog budžeta za 2020. i 2021, sada i za 2022. godinu, a ukoliko za neke stavke ima opravdanja kada se utvrđuje budžet za naredni period, nema ih za završni račun. Na primer, kazneni penali, koliko će i za šta biti isplaćeno ne možete budžetom predvideti, a nije ni opravdano, jer su neki procesi u toku. Međutim, nema opravdanja da kad su već isplaćeni, Vlada u završnom računu ne navede za koje namene i po kom osnovu je država plaćala kazne. Validnije podatke o tome trebalo bi da ima državni revizor jer je mogao da ima uvid u originalnu dokumentaciju a ta stavka brine. Samo prošle godine je za kazne i penale izdvojeno više od 23 milijarde dinara ili oko 190 miliona evra, što je četiri puta više nego izdvajanje za zaštitu životne sredine ili 40 odsto više od ukupnih obaveza Ministarstva energetike - kaže Petrović. 

Ističe da se lokalnim samoupravama, pa i sportu, stalno daju neki transferi pa nije jasno zašto se to ne unese u budžet. 

- Osnovni problem je to što se ne može sagledati da li se sredstva tekuće budžetske rezerve troše onako kako je predviđeno, za saniranje posledica nekih vanrednih situacija, poplava, epidemije, nepogode ili idu za neke druge namene - zaključuje Petrović. 

„Ispod radara“ Er Srbiji, Srbijagasu

- Prošle godine je pod stavkom budžetske pozajmice bez ikakvog objašnjenja plasirano 360 miliona. Mi smo u decembru 2020, kada je bio rebalans, već naslućivali da deo toga ide za Er Srbiju a opet u završnom računu to nije navedeno. Morali smo da idemo u bilanse Er Srbije i da tako utvrdimoda im je uplaćeno 100 miliona evra. Išli smo i po raznim drugim preduzećima, pa utvrdili da je niotkuda Srbijagasu uplaćeno 42 miliona evra iako vlast ponavlja da njima ne daje iz državne kase. Naročito je problematično davanje za Er Srbiju jer ako je to uplaćeno zbog krize, zašto nije tako navedeno. A kada se od ukupno isplaćenih pozajmica odbije novac dattim kompanijama, ostaje opet ogroman iznos za koji nema opravdanja zbog čega nije navedeno ko je i koliko primio - objašnjava Pavle Petrović i kaže da su sporne i subvencije, jer ako se i može razumeti da u budžetu nije moglo detaljnije da se isplaniraju, nema nikakvog opravdanja da se u završnom računu ne navede koliko je i kojim investitorima isplaćeno.

Na to ukazuje i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija i podseća na istraživanje te organizacije od pre dve godine koje je pokazalo da postoji veliki problem diskrecionog odlučivanja hoće li nekome biti dodeljena sredstav iz tekuće budžetske rezerve, pogotovo kada su u pitanju lokalne samouprave.

- Na ovom primeru vidi se koliko je dragoceno to što imamo Fiskalni savet kao instituciju koja prati i analizira javne finansije, a ovo što su izneli ne bi smelo da ostane bez odgovora. Vlada bi, pre svega trebalo da objasni o kakvoj vrsti troška je reč, posebno kod institucija za koje ne postoji tradicionalno i opravdano pozivanje na službenu tajnu. S obzirom na to da DRI ima pristup i poverljivim podacima, sledeći korak mogao bi da bude da oni izvrše reviziju troškova koji su pod tom oznakom, kako bi javnost saznala da li je raspolaganje sredstvimabilo zakonito kao i da li su tu i troškovi koji su mogli biti planirani ranije a ne da idu preko tekuće budžetske rezerve -naglašava Nenadić. 

Saradnik Instituta ekonomskih nauka Božo Drašković kaže da ga ne iznenađuje to što je Fiskalni savet utvrdio. 

- Postoje tamna polja u trošenju budžetskih sredstava a nastaju tako što pojedinci iz vrha moći, pre svega predsednik države, daju sebi za pravo da idu po Srbiji i na nekim sastancima dele ovde milion, onde deset, tu milijarda tu pet. Tako mi nemamo uređen sistem, već kneževski način upravljanja fmansijama. Pitanje je, kada bi se ozbiljnije pogledalo tamo gde postoje izveštaji, gde su i za koje svrhe potrošena neka sredstva, da li bi se našle takođe „tamne mrlje“. To govori o bahatom sistemu upravljanja javnim finansijama. Podstiču ga i neka sredstva javnog informisanja koja se apologetski bave sistemom u društvu ili utiču na kreiranje kulta ličnosti. Oni umesto da promovišu odgovorno upravljanje novcem građana, plasiraju stav da je narodu budžetska sredstva dao Vučić ili neka partija, a neselektivnost takve raspodele izaziva potrebu da se prikrije ko je koliko dobio i za šta. A i mediji koji se tako ponašaju, ne čine to iz ideologije, već se ta sluganska filozofija plaća debelim novcem kaže Drašković i dodaj e da bi bilo dobro kad bi se otvorili finansijski izveštaji u poslednjih 20 godina, da se vidi ko je šta radio. 

Iz Državne revizorske institucije Danasu je najavljeno da će stići odgovori na pitanja po kom osnovu je i kojim korisnicima uplaćeno 14 milijardi dinara. U Vladi Srbije, Republičkoj direkciji za imovinu, Ministarstvu privrede i Upravi za zajedničke poslove poslove republičkih organa potvrđeno nam je da su pre dva dana stigla pitanja Danasa, ali nisu mogli da preciziraju da li će nam proslediti odgovore. 

Tajni transferi 

Najveći deo spornih 14 milijardi dinara ide sa razdela Ministarstva odbrane, 9,2 milijarde dinara pri čemu nije jasno da li baš svi transferi moraju da budu tajna. Istu oznaku nosi i 2,2 milijarde dinara isplaćenih sa računa Generalnog sekretarijata Vlade, zatim 800 miliona iz Republičke direkcije za imovinu, po 500 miliona sa Uprave za zajedničke poslove republičkih organa i Ministarstva privrede, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.