Lokalni antikorupcijski planovi: Niko neće da se bori protiv korupcije

• 

Uvođenje lokalnih antikorupcijskih planova (LAP) još uvek ne ide zamišljenim tempom, jer se čak petina od ukupnog broja opština i gradova nije odazvala obavezi da usvoji neophodna dokumenta i formira telo koje bi nadgledalo njihovo sprovođenje, piše list Danas. Tek četvrtina lokalnih samouprava je odgovorilo na oba zahteva, a najveći deo, njih 107, samo je, moglo bi se reći forme radi, usvojio antikorupcijski plan, ali nije formiralo telo. 

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) objavio je nedavno spisak opština i gradova, odnosno imena odgovornih lokalnih funkcionera koji još nisu uradili ništa po pitanju implementacije LAP-a, i nazvao ga „crnom listom“. Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja podseća da je LAP obavezujući deo ispunjenja Poglavlja 23, kao i da je predmet godišnje ocene u Izveštaju EU o napretku Srbije u evropskim integracijama. Dodaje da pet opština i grad Šabac čak i ne odgovaraju na dopise Agencije, a simptomatično je da se među onima koji nisu ili ne planiraju uskoro da se bave korupcijom u svom mestu, najčešće pojavljuju funkcioneri usko vezani sa vladajućim režimom i strankom na vlasti. Navodi da su među tim gradovima i opštinama uglavnom oni koji su u poslednje vreme u javnosti pominjani zbog različitih afera, sumnjivih poslova ili postupaka čelnih ljudi lokalne administracije. 

„Najčešći razlog za nepostojanje protivkorupcijskog tela koji su lokalne samouprave same navodile je taj što nije bilo prijavljenih kandidata na raspisane konkurse za izbor članova tela, posebno u opštinama, odnosno manjim mestima“, piše u odgovoru Agencije za borbu protiv korupcije na pitanja lista Danas. 

„Sa druge strane, Agencija nema podatak da li su jedinice lokalne samouprave (JLS) na odgovarajući način informisale javnost u njihovim lokalnim zajednicama o konkursu, da li su se potrudili da objasne građanima šta bi ta tela trebalo da rade, u čemu je njihov značaj, zašto je važno da se građani u njih uključe“, objašnjavaju za naš list u Agenciji. Oni navode primer dobre prakse iz Vranja, gde su predstavnici gradske uprave organizovali kampanju na lokalu, promovisali značaj LAPa i nezavisnog tela za praćenje sprovođenja plana na lokalnim medijima. 

„Predstavnici gradske uprave su gostovali u emisijama na lokalnoj televiziji i radiju kako bi promovisali ove teme i objasnili njihov značaj za lokalnu zajednicu. Nakon te promocije, dvanaestkandidata se prijavilo na konkurs za članove tela za praćenje LAPa“, pišu iz Agencije. 

Kako u tom telu kažu, tek predstoji analiza dosadašnjih rezultata sprovođenja ovih mehanizama, nakon čega će biti jasnija slika o tome da li i na koji način treba menjati model lokalnog antikorupcijskog plana, način nadzora nad sprovođenjem ovih dokumenata, kako na bolji, efikasniji način uključiti lokalnu zajednicu u sam proces i slično. 

- Ono što je dobro je da smo se u poslednjih nekoliko godina u radu sa lokalnim samoupravama susretali sa mnogo više entuzijazma da se sarađuje sa nevladinim sektorom, da se prihvate saveti, nego što je to na republičkom nivou. I zaista postoje gradovi i opštine gde postoji volja i želja da se to uradi, bilo da je zbog svesti da će na taj način biti povećano poverenje građana, bilo da je u pitanju politička volja, jer nosioci vlasti tu vide priliku za promociju, da pokažu kako se spremaju za antikorupcijsku borbu, kaže za Danas Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija, koja takođe, uz podršku GAI-a (USAID-ova Inicijativa za odgovornu vlast) pomaže opštinama u usvajanju i sprovođenju LAP-a. 

Minić napominje da je najpre ograničavajuća okolnost to što je usvajanje LAP-a obaveza, ali ona za koju ne postoji sankcija, te retko ko od institucija ili državnih organa to želi da uradi i obično je na dnu liste interesovanja i prioriteta. Formalno se ispuni obaveza, ali se dalje ne sprovodi, kaže Minić. 

- Često ni lokalni mediji ne doživljavaju to kao nešto posebno bitno. Osim (ne)interesovanja, postoji i problem nedostatka kapaciteta i ljudi. Godinama imamo besmislene mere ograničavanja zapošljavanja, obično tamo gde postoji prava potreba za ljudstvom, a dopušta se na nekim drugim mestima, znamo šta se sve dešava po institucijama i javnim preduzećima. Nema ljudi na lokalu koji bi seli i posvetili vreme izradi Plana, a još veći je problem kad ga treba implementirati. To što nema Tela nije razlog da se lokalni plan ne sprovodi, niko to ne brani gradovima i opštinama. S druge strane, dešavalo se da plan bude usvojen, ali posle nije jasno šta treba da se radi. Imali smo situacije da na lokalu imate jednog čoveka koji gura proces, a onda ta osoba posle izbora nestane iz političkog života, i stvar stane u mestu. Nije dobro da se okupe ni samo profesionalci, a da je neizvesno hoće li politički nivo to podržati, objašnjava Minić. 

On dodaje da je često na lokalu teško naći predstavnike iz civilnog sektora, sa dovoljno znanja i volje da se uključe u LAF, dok veći gradovi imaju i više kapaciteta, a ipak se ne miču sa početka. 

- Ne mogu ni da pretpostavim zašto se Beograd recimo, nije mrdnuo. Čini se i da je Agencija malo pasivna, ona samo objavljuje podatke. Međutim, imali smo svojevremeno jednu skandaloznu izjavu direktora Agencije, kada se postavilo pitanje zašto Beograd kao najveći grad nema LAP, a on rekao da je „siguran da će glavni grad vrlo brzo dobiti vrlo kvalitetan LAP“. Prošlo je od toga nekoliko godina. Ni takav pristup nije dobar, da nekoga uljuljkavate u neradu i nezainteresovanosti da ispuni obaveze, dodaje Minić.