Diskreciona ovlašćenja ministra
Datum kreiranja: subota, 12 jul 2014
Blic prenosi (http://goo.gl/MdVqny) sumnje, pozivajući se na neimenovane izvore, da su mesta za oko 40 javnih beležnika u Beogradu, za koje je konkurs trebalo da bude završen do 5. jula, unapred podeljena, odnosno da su rezervisana za one koji su u bliskoj vezi sa ministarstvima.
Tu sumnju potkrepljuje podatkom da je prolaznost na ispitu za notare ove godine bila 50%, a da je među prijavljenima bio veliki broj "visokih državnih službenika". Blic ukazuje da je, tako, ispit za notare položilo petoro ljudi iz Ministarstva pravde, među kojima je i jedna državna sekretarka.
Zakon, inače, propisuje da notare imenuje ministar posle sprovedenog javnog konkursa, i po pribavljenom mišljenju Komore javnih beležnika. Delatnost javnog beležnika nespojiva je, međutim, sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem javnog beležništva. To znači da nema mesta strahu da će neko zaposlen u ministarstvu (što je plaćeno zanimanje) moći istovremeno da radi kao notar.
Ako požele da promene posao, stvari stoje ovako: javnog beležnika imenuje rešenjem ministar, po pribavljenom mišljenju Komore, na osnovu javnog konkursa, koji sprovodi takođe Komora. Komora ministru dostavlja prijave sa konkursa i mišljenje koje se zasniva na razgovoru sa kandidatom i mišljenju pribavljenom od "organa, organizacija ili drugih pravnih, odnosno fizičkih lica kod kojih je kandidat radio".
To bi značilo da se može desiti da ministar daje mišljenje o svojim (bivšim) saradnicima koji konkurišu za notare.
S druge strane ne postoje jasno propisani kriterijumi na osnovu kojih ministar odlučuje, već se navodi da će se "pri izboru između više kandidata uzeti u obzir njihov uspeh na pravosudnom i javnobeležničkom ispitu, vrsta pravnih poslova na kojima su radili, kao i rezultati koje su postigli na radu". Ovako defnisana odredba nije imperativna, odnosno ne uvodi obavezu rangiranja na osnovu uspeha na ispitima, već se uspeh "uzima u obzir".
Uz ovako široko postavljena diskreciona ovlašćenja, sumnje bi se mogle ukloniti samo ukoliko bi se transparentno objavljivala obrazloženja prilikom imenovanja, odnosno izbora između više kandidata koji su konkurisali za ograničeni broj slobodnih mesta u pojedinim jedinicima lokalne samouprave. To bi podrazumevalo i rezultate na pravosudnim ispitu i ispitu za notara, ali i mišljenja Komisije i prethodnog poslodavca. Zakon, inače, ostavlja jedino mogućnost da, na zahtev kandidata za javnog beležnika, "informacije i podaci koji se odnose na dostojnost ne budu učinjeni dostupnim javnosti, ako bi time moglo biti povređeno neko lično pravo kandidata".
Za sada se na sajtu Ministarstva pravde mogu naći vrlo šturi podaci o polaganju ispita za notare (samo spisak kandidata koji su položili -http://goo.gl/hZv0d5), kao i spisak kandidata koji su pozvani na razgovor sa konkursnom komisijom - http://goo.gl/0glYXL
Tu sumnju potkrepljuje podatkom da je prolaznost na ispitu za notare ove godine bila 50%, a da je među prijavljenima bio veliki broj "visokih državnih službenika". Blic ukazuje da je, tako, ispit za notare položilo petoro ljudi iz Ministarstva pravde, među kojima je i jedna državna sekretarka.Zakon, inače, propisuje da notare imenuje ministar posle sprovedenog javnog konkursa, i po pribavljenom mišljenju Komore javnih beležnika. Delatnost javnog beležnika nespojiva je, međutim, sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem javnog beležništva. To znači da nema mesta strahu da će neko zaposlen u ministarstvu (što je plaćeno zanimanje) moći istovremeno da radi kao notar.
Ako požele da promene posao, stvari stoje ovako: javnog beležnika imenuje rešenjem ministar, po pribavljenom mišljenju Komore, na osnovu javnog konkursa, koji sprovodi takođe Komora. Komora ministru dostavlja prijave sa konkursa i mišljenje koje se zasniva na razgovoru sa kandidatom i mišljenju pribavljenom od "organa, organizacija ili drugih pravnih, odnosno fizičkih lica kod kojih je kandidat radio".
To bi značilo da se može desiti da ministar daje mišljenje o svojim (bivšim) saradnicima koji konkurišu za notare.
S druge strane ne postoje jasno propisani kriterijumi na osnovu kojih ministar odlučuje, već se navodi da će se "pri izboru između više kandidata uzeti u obzir njihov uspeh na pravosudnom i javnobeležničkom ispitu, vrsta pravnih poslova na kojima su radili, kao i rezultati koje su postigli na radu". Ovako defnisana odredba nije imperativna, odnosno ne uvodi obavezu rangiranja na osnovu uspeha na ispitima, već se uspeh "uzima u obzir".
Uz ovako široko postavljena diskreciona ovlašćenja, sumnje bi se mogle ukloniti samo ukoliko bi se transparentno objavljivala obrazloženja prilikom imenovanja, odnosno izbora između više kandidata koji su konkurisali za ograničeni broj slobodnih mesta u pojedinim jedinicima lokalne samouprave. To bi podrazumevalo i rezultate na pravosudnim ispitu i ispitu za notara, ali i mišljenja Komisije i prethodnog poslodavca. Zakon, inače, ostavlja jedino mogućnost da, na zahtev kandidata za javnog beležnika, "informacije i podaci koji se odnose na dostojnost ne budu učinjeni dostupnim javnosti, ako bi time moglo biti povređeno neko lično pravo kandidata".
Za sada se na sajtu Ministarstva pravde mogu naći vrlo šturi podaci o polaganju ispita za notare (samo spisak kandidata koji su položili -http://goo.gl/hZv0d5), kao i spisak kandidata koji su pozvani na razgovor sa konkursnom komisijom - http://goo.gl/0glYXL
